Course: Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

Weekly outline

Calendar

Online users

Search forums

Latest news

Upcoming events

Recent activity

Седмични преглед дешавања

3 October - 9 October

10 October - 16 October

17 October - 23 October

24 October - 30 October

31 October - 6 November

7 November - 13 November

14 November - 20 November

21 November - 27 November

28 November - 4 December

5 December - 11 December

12 December - 18 December

19 December - 25 December

26 December - 1 January

2 January - 8 January

9 January - 15 January

16 January - 22 January

23 January - 29 January

30 January - 5 February

13 February - 19 February

20 February - 26 February

27 February - 5 March

6 March - 12 March

13 March - 19 March

20 March - 26 March

27 March - 2 April

17 April - 23 April

1 May - 7 May

8 May - 14 May

15 May - 21 May

22 May - 28 May

Социолошка теорија: мaрксизaм (нови материјализам) - неo-мaрксизaм

29 May - 4 June

Седмични преглед дешавања

3 October - 9 October

10 October - 16 October

17 October - 23 October

24 October - 30 October

31 October - 6 November

7 November - 13 November

14 November - 20 November

21 November - 27 November

28 November - 4 December

5 December - 11 December

12 December - 18 December

19 December - 25 December

26 December - 1 January

2 January - 8 January

9 January - 15 January

16 January - 22 January

23 January - 29 January

30 January - 5 February

13 February - 19 February

20 February - 26 February

27 February - 5 March

6 March - 12 March

13 March - 19 March

20 March - 26 March

27 March - 2 April

17 April - 23 April

1 May - 7 May

8 May - 14 May

15 May - 21 May

22 May - 28 May

Социолошка теорија: мaрксизaм (нови материјализам) - неo-мaрксизaм

29 May - 4 June

Events key

Упознајте основне појмове и истраживачке перспективе науке о друштвеном животу људи, изоштрите своју вештину структурално-системичног и историјско-критичког посматрања и стеците аналитичко-синтетичке способности откривања и операционализације истраживачких проблема неопходне за наставак студија социологије.

Професор Вера Вратуша, иницијатор електронски подржане наставе из Увода у социологију 1, након одласка у пензију ће обављати консултације са заинтересованим студентима, сарадницима у настави и наставницима преко система порука учесника и дискусионих трибина овог електронски подржаног предмета,у нади да ћемо заједно наставити да унапређујемо њене добре аспекте и елиминишемо слабе кроз стални дијалог..

Get to know basic concepts and research perspectives of the science dealing with the social life of people, sharpen your craft of structural-systemic and historical-critical observation, acquire analytical capacities for discovering and operationalization of research problems necessary for the continuation of your sociology studies.

Prof. Vera Vratuša, initiator of electronically supported study of Introduction to sociology I, after retirement will conduct consultations with interested students, assistants and colleagues professors through the messaging system of the participants and discussion forums within this electronically supported course, hoping that we will continue together to improve its good aspects and eliminate the bad ones through perpetual dialogue.

English version of this course is being successively made available at http://moodle2.f.bg.ac.rs/course/editsection.php?id=151&sr=0 ,since July 31 2018, when WIKISPACES decided to say farewell

EsociologyVera author publisher ISBN 978-86-88347-03-7, Belgrade, Creative Commons Attribution Share-Alike 3.0 License 2010+

напомена септембар 2014: У току је преношење Увода у социологију I на поузданији сервер и у новију верзију програма са адресе http://lms.f.bg.ac.rs/course/view.php?id=10 на адресу http://moodle2.f.bg.ac.rs/course/view.php?id=12

Социолошки поглед на свет - појава, предмет и употребе социологије

Социолошки поглед на свет - структуралистичка позитивистичка (консензуална и конфликтна варијанта)

и критичка (дијалектичка) теоријска и методолошка парадигма

реструктурација - различита поимања друштвеног детерминизма

На друштвено делање усмерена теоријска и методолошка парадигма, друштвена интеракцијеи смисаона комуникација

Природа и друштво - пол и род

Природа и друштво - становништво и еколошка криза

Разграничење између нормалног и девијантног понашања

Прва провера знања (I колоквијум) из Увода у социологију 1 у време предавања у трајању од 45 минута ће бити одржана када се за то створе услови - погледајте форум "Ажурирана верзија Плана наставе 2014 из Усо1" на адреси http://moodle2.f.bg.ac.rs/mod/forum/discuss.php?d=23.

Дозволите да похвалим нову генерацију бруцоша 2014 што нису следили праксу једног дела својих старијих колега који су се пријавили за полагање испита из усо1, али ни до половине семестра се нису учланили на интернет странице усо1, не остављајући било каквог трага о својем редовном савладавању градива, барем преко постављања питања и одговарања на њих. Не тврдим да је то једини пут да се с високим успехом положе колоквијуми који доносе највише поена у укупној оцени ( 24+24), али увид у резултате претходних генерација показују да постоји висока позитивна корелација између таквих активности и пролазности. Исто тако постоји висока корелација између благовремено објављених недељних саопштења која испуњавају све формалне и садржинске критеријуме и похваљени су од наставника и колега као информативни и подстицајни за размишљање, са високим оценама на семинарским радовима и на њиховој одбрани на испиту.

Друштвена структура и друштвена промена на основама поделе рада

Функционалистичке, веберовске и марксистичке теорије структурисања и стратификације

Различите теоријске перспективе о друштвенoј структури и структуралнoј диференцијацији на темељу поделе рада у савременим друштвима

вежбе: као и предавања; потребно присуство и активно учешће извештача и о свим претходним темама, ради поређења и резимирања битног.

Globalization

Друштвени систем као производ сагласности и принуде - моћ и типови власти, теорија елита , национална држава и глобализација, нови друштвени покрети; потребно присуство и активно учешће извештача и о свим претходним темама, ради поређења и резимирања битног.

Сиромаштво, поткласа и друштвена искљученост; потребно присуство и активно учешће извештача и о свим претходним темама, ради поређења и резимирања битног.

Друга провера знања у термину предавања у трајању од 45 минута ће бити одржана када се за то створе услови - погледајте форум "Ажурирана верзија Плана наставе 2014 из Усо1" на адреси http://moodle2.f.bg.ac.rs/mod/forum/discuss.php?d=23.

Редовни рок за предају семинарског рада у електронском облику за све полазнике усо1 2014/15 који благовремено испуне све предиспитне обавезе и желе да полажу испит на крају јануарског испитног рока да би било времена за прегледање радова јесте 26. децембра 2014 до након друге провере знања, у термину предвиђеном за вежбе, уколико желите да предметни наставник на основу прелиставања одговарајућег семинарског рада одмах саопшти аутору да ли су већ и на тај први поглед уочљиви формални и садржински недостаци због којих рад треба да буде исправљен, допуњен или измењен. Погледајте већ постојеће садржаје на форуму О ПРАВИЛИМА ПИСАЊА И ОЦЕЊИВАЊА СЕМИНАРСКОГ РАДА и дајте свој допринос, оспособљавајући се тиме да сами без туђе помоћи процените да ли ваш рад задовољава основне формалне и садржинске критеријуме школског стручног рада.

Најбоље је да рад чим га напишете пошаљите директно на електронску адресу колегинице демонстратора Селене Радовић, која у јесењем семестру 2014/15 модерира самном дискусије на форумима за недељна саопштења и постављање и кратко одговарање на питања предложена за колоквијум. Колегиница Радовић ће ваше благовремено предане радове - до 26. децембра у 17 часова - детаљно прегледати, оценити их и вратити оне који треба да буду исправљени, допуњени и на други начин измењени у року о којем ћете се договорити електронским путем. Када добијете потврду од колегинице Селене Радовић да је ваш рад добио прелазну оцену, примерке одштампаног рада за потребе одбране на испиту можете да оставите у кабинету 369 у време консултација четвртком од 15-16:30ч, или у случају моје спречености код секретара Одељења за социологију у време за примање студената, најкасније до 20. јануара 2013 у подне, да би било времена да се унесу испитна питања у ваш одштампани рад за испит у јануарском року 2015.

Празници и припреме за испит

поправни колоквијуми, амфитеатар, --. јануар 2015:
коловијум 1 од 10:00 до 10:45; колоквијум 2 од 11:00 до 11:45.
- последњи рок за предају одштампаног семинарског рада за све студенте који намеравају да положе усо1 до 31. септембра 2015. а то су пропустили да учине до 27. децембра 2014. : 20. јануар 2015

испит : јануар 2015, амфитеатар, 9-9:45.

Први ванредни поправни колоквијуми, амфитеатар, фебруар 2015:
колоквијум 1 од 10:00 до 10:45; колоквијум 2 од 11:00 до 11:45

испит: фебруар 2015, амфитеатар,

Kaдa поправни колоквијум? Choice

јануарски испитни рок 1:

Припреме за испит

Припреме за испит

Not available

У неколико наврата проф др Вера Вратуша је замењивала проф др Владимира Вулетића у извођењу наставе Увод у социологију 2, којом приликом су унети елементи електронски подржане наставе и у други део плана и програма Увода у социологију. Због гашења старог сервера, на стрницама УСО1 су архивиране у облику копија планови предавања и вежби, као и главни извори за одговарајуће недељне теме из Увода у социологију 2, у намери да студенти, сарадници и наставници који актуално учествују у извођењу наставе из оба дела Увода у социологију могу да одлуче да ли ће и које елементе електронски подржане наставе уз неопходне измене и допуне наставити да користе.

Нагласак је стављен на активно учешће у дискусијама уживо и посредством интернета о одговарајућој недељној теми на основу читања са разумевањем обавезне уџбеничке литературе у термину предавања и релевантне изворне литературе у терминима вежби. Виртуелна дискусија на тематским форумима се показала нарочито корисном и готово незамењивом у ванредним околностима изостанка редовне наставе уживо.

испитни рок
фебруара

Култура и идентитет

дефиниција и типови културе; дефиниција идентитета; функционалистичко, марксистичко и неомарксистичко схватање културе; култура и цивилизација; глобализација и идентитет

education mobility

Образовање појам образовања; функционалистичко, интеракционистичко и схватање образовања из конфликтне перспективе; либерално, социјалдемократско и схватање нове деснице о образовању

mediji Комуникације и медији дефиниција масовних медија, плуралистичке и марксистичке теорије о медијима; улога и утицај медија у друштву

uyglavlje istrayivanje religije

Религија

дефинисање религије; функционалистичко и марксистичко схватање религије; религија и друштвена промена; верске организације; религија и глобализација

Family

Породица

схватања о универзалности породице; функционалистичко схватање породице; критичке и марксистичке перспективе о породици; феминистичка схватања породице; породица, индустријализација и модернизација

Not available

etnosociologija

Народ и нација

одређење нације; типови национализма

Not available

Методологија 1

позитивизам, квантитативна и квалитативна методологија, методологија критичке школе, феноменоглогија

Војин Милић, Социолошки метод, https://www.scribd.com/doc/36168819/Vojin-Milic-Socioloski-Metod

	квалитативна методологија	квантитативна методологија
теоријске претпоставке
технике истраживања
истраживачко питање
закључивање
узорковање
предности

faze istrazivanja

Методологија 2

истраживачки процес, узорак, посматрање, разговор, експеримент, компаративна метода -

G.A. Gilli:1974 (1971), Како се истражује, Школска Књига, Загреб (Come si fa ricerca, Milano, Mondadori), 12 :

"Истраживање је

а) спознајна делатност анализе и расуђивања,

б) која се збива у пракси,

ц) на једном практичном и стварном проблему и

д) претходи одређеном захвату у стварност.

Ако је тачна ова дефиниција истраживања (а то ћемо настојати да докажемо у наставку), из ње произлази: прво, како није неопходно да се буде професионални истраживач, тј. истраживач социолог да би се истраживало; друго, како тиме није речено да не врше истраживање сви они професионални истраживачи, у мери у којој се не држе овог појма истраживања.

Постоји заправо истраживање у традиционалном смислу које се подучава на свеучилиуштима и које, да би било изведено, изискује веома рафиниране технике и спознаје. Па ипак, то се традиционално истраживање често не спроводи у друштвеној пракси (тачка б), већ у библиотекама и институтима; оно се, још чешће, не односи на стваран проблем (тачка ц), а готово се никад, као конкретан циљ, не поставља захват у стварност (тачка д).

У овој књизи не намеравамо да вулгаризујемо те технике и спознаје; метода истраживања коју желимо пренети није "популаризација" традиционалне методе: она је нешто што се супротставља традиционалној методи, нешто што није ни више ни мање од традиционалног истраживања, него је нешто различито. У целој кљизи настојима да истакнемо разулике између две методе, оне коју овде објашњавамо и оне традиционалне, али ту је и разлика коју желимо одмах да истакнемо, јер, на крају, то је разлика која нам даје за право да размотримо истраживање, тј. научни рад, не само као истраживачку активност професионалних истраживача, већ и свих оних особа у професионалним и претпрофесионалним приликама које смо навели на почетку."

Погледајте у библиотеци и преводите одговарајућа поглавља новог издањa Michael Haralambos, Martin Holborn : Sociology - Themes and Perspectives , HarperCollins Publishers Limited, 2013 - 1098 pages

Durkheim Parsons Merton

Социолошка теорија - функционализам

Диркем, Парсонс, Мертон

Социолошка теорија и метод - разумевајућа анализа и нoвији приступи (померити недељу дана раније, да се створи простор за поправни тест пре мајског испитног рока уколико не буде померен?)

- Макс Вебер, симболички интеракционизам, етнометодологија, повезивање структура и актера, постмодернизам

Max Weber

Not available

Today Thursday, 21 November 21