Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

Упоредни табеларни приказ основних теоријско методолошких парадигми у социологији

Макро реалистичка структурално позитивистичка парадигма

Макро дијалектичко реалистичка структурално критичка парадигма

Микро номиналистичка тумачећа парадигма узајамног деловања

Онтолошке, антрополошке, епистемолошке, практичке претпоставке теоријских перспектива

Теорије сагласности и немарксистичке теорије сукоба

Функционализам и неофункционализам, неке варијанте феминизма

Теорије сукоба инспирисане "новим материјализмом" и дијалектиком

Марксизам и неомарксизам, критичка теорија, неке варијанте феминизма

Разумевајућа социологија

Формална социологија

Теорије рационалног избора

Симболички интеракционизам

историзам, феноменологија, етнометодологија неке варијанте феминизма и постмодернизма

теоретичара

Конт, Спенсер, Диркем, Парсонс, Мертон, Козер, Луман

Маркс, Грамши, Лукач,Корш; Милс, Гулднер; Адорно, Хоркхајмер, Маркузе, Хабермас

Вебер

Зимел,

Хоманс

Џ.Х.Мид…

Кули

Томас

Дилтај, Хусерл, Шиц, Гофман, Бергер, Гарфинкел, Бодријар, Дерида...

о структури друштвеног поретка, детерминизму

Организму сличан издиференциран и интегрисан друштвени систем међусобно повезаних и нормама регулисаних сродничних, религијско културних, политичких, образовних и привредних улога (институција) и организација које доприносе испуњавању функционалних предуслова опстанка друштва у природном стању равнотеже на темељу сагласности о општеважећим културним вредностим и нормама сарадње упркос постојању слојних разлика изазваних техничком поделом рада. Неформалне и нарочито формалне (законске) казне (санкције) државних институција као репрезената целокупног друштва, контролишу поштовање колективних вредности и норми

Историјски настао начин производње чију материјалну основу (инфраструктуру) сачињава услед класне поделе рада противречна и променљива комбинација производних (својинских) односа и достигнутог ступња развоја материјалних, духовних и организационих производних снага; у капитализму основну противречност између нарасле продуктивности друштвеног рада и приватног присвајања неплаћеног вишка рада привремено стабилизују институције правне, политичке и идејне надградње, попут државне физичке силе, закона у посебном интересу владајуће класе и њене легитимишуће идеологије

Колективни појам за друштвену творевину која представља само производ и начин организације специфичних радњи и односа сарадње и сукоба појединаца. Равноправни извори сукоба су економско богатство, политичка моћ и неједнаки друштвени углед, а поретка физичка сила и вера у легитимност.

Мрежа међузависних друштвених улога у оквиру примарних и секундарних група унутар којих се одвија учење очекиваног друштвено одобреног понашања и долажење до свести о себи путем симболичког узајамног деловања и игре преузимања друштвених улога

Конструкциони резултат процеса здраворазумског класификовања, преговарања о дефинисању од контекста зависног значења свакодневних друштвених ситуација узајамне комуникације, руковођења утиском и субјективног етикетирања друштвеног делања; преиспи тивање неизречених и здраво за готово прихваћених претпоставки о постојању друштвених појава које се своде на субјективну причу о њима

о људској природи, појединцу, слободи

Рационални, егоистички и природно неједнако обдарени појединци међусобно конкуришу за ретка добра а кроз социјализацију усвајају колективне начине, мишљења, делања и осећања који постоје изван и независно од њих, те имају принудну моћ да одређују њихово понашање; недовољно и прекомерно интегрисани и нормативним садржајима колективне свести регулисани појединци, склонији су самоубиству

Породично наслеђено место у самоотуђујућој класној подели рада независно од припадника израбљиване и израбљивачке класе битно одређује његове/њене животне шансе, друштвене интересе и вредности; кроз класну борбу долази до самосвести да је укидање класне поделе рада услов разотуђења и развоја потенција стваралачке праксе сваке индивидуе

Само појединци могу да буди носиоци интенционалног, смисаоно оријентисаног и вољног друштвеног делања

До свести о јаству (сопству) долази кроз симболичку вербалну и невербалну комуникацију «лицем у лице» и кроз «очи значајних других», али је и креативан

Слободно одлучује о избору самоидентитета

о друштвеној неједнакости

неједнаке наград е за улоге и положаје који различито доприносе функционисању друштва су неизбежне и потребне; нагласак на биолошким чиниоцима код социјал дарвиниста

обележава класну предисторију људског друштва у којој властити друштвени производ људи њима господари; нагласак на друштвено историјским чиниоцима и пројекту укидања класне поделе рада

рационализација и бирократизација подразумевају неједнаку расподелу богатства, моћи и угледа

претеже став да су класне, расне, полне ... неједнакости променљиве друштвене институције у односу на став да представљају део људске природе

у пост-модерном друштву опада утицај приписаног статуса и повећава се слобода избора властитог идентитета

о друштвеној промени

Еволутивно прилагођавање на промене у окружењу кроз диференцијацију институција и раслојавање на темељу техничке поделе рада, може да изазове предвидљиву и привремемену неравнотежу, дезорганизацију, слабљење механичке и органске солидарности, друштвене проблеме, аномију или дисфункције у модерном индустријском друштву, али институционализација сукоба поново успоставља равнотежу и учвршћује друштвени поредак

Када у јединству супротности економске базе одређеног начина производње квантитативне промене постану квалитативне, долази до револуционарног скока или негацији негације и у правној, политичкој и идејној надградњи. Самоорганизовани пролетаријат ( 9/10 разбаштињених најамника) ће свргнути буржоазију (1-10 узурпатора) или ће сукобљене класе заједно пропасти током насилног процеса глобалне акумулације капитала

Религиозне идеје о предестинацији унутарсветовној аскези пуританског протестантизма су имале релативно самостални утицај на првобитну појаву модерног капиталистичког друштва на Западу и светско ширење «гвозденог кавеза» рационализације и бирократизације

фазе развоја личности појединца су повезане са његовим/њеним узрастом,а процес социјализације не спречава процес индивидуације

зрела личност активно мења друштвене структуре кроз узајамно деловање у којем на основу претходног искуства одлучује да ли ће прекршити конвенције

о науци, закону

По угледу на природне науке и социологија треба да објективно, систематски и емпиријски утврди опште природне позитивне законе коегзистенције и сукцесије функционалних елемената друштвеног организма

Синтетичка наука историје открива историјски специфичне иманентне тенденцијске и сторијске законе који контра-интенционално ограничавају могућност хуманизације природе, натурализације човека и подруштвљавања човечанства

Социологија је наука која хоће да разуме и протумачи друштвено делање, и на тај начин узрочно објасни његов вероватни ток и последице на основу вероватноће типичног друштвеног деловања у одређеним условима, које се може разумети на основу типичних мотива делатника

Социологија има задатак да посматра и тумачи представе које имају људи једни о другима као чврсте чињенице

Социологија није и не може да буде наука због непредвидљивости непоновљивости људског слободног интенционалног деловања; постоји више једнако вредних тумачења истина

о методи

Друштвене чињенице треба посматрати као објективне ствари, споља видљиве опште присутне карактеристике независне од специфичности индивидуалних испољавања

Дијалектика у позитивно разумевање објективно постојећег позитивног стања уноси разумевање његове негације, његове нужне пропасти – јединство теорије, методе и праксе

смисаоно и узрочно адекватно приписивање идеално типског значења друштвеном делању масе појединаца

Систематско посматрање динамике малих група

Уживљавање у стварно значење и унутрашње мотиве које појединци сами приписују својем делању у свакодневном животу

о техникама

Анкета, експеримент, које независни истраживачи могу да понове на испитаницима као пасивним објектима прикупљања обавештења која се статистички анализирају и квантификују

Квантитаивне технике допуњују квалитативне

Учесничко истраживање усмерено на решавање проблема кроз групни интервју и дискусију током којег сви заинтересовани од објеката истраживања постају његови субјекти

Конструкција идеалног типа ,

мисаони експеримент, секундарна анализа докумената

Израда социограма

теренско посматрање са учествовањем, дубински неструктурисани интервју, биографија

о примени резултата

Опис стања у циљу предвиђања и процене техничких мера политике конзервирања или унутар системске реформе слабих институција ради постизања адекватније социјализације и јачања колективних вредности

Опис стања у циљу спровођења еманципаторских структуралних реформи односа моћи или радикалне трансформације поретка у смеру праведније расподеле у складу са резултатима рада док се не развију довољно производне снаге за расподелу према потребама

За вредносно неутрално утврђивање најекономичнијих средстава за постизање изван науке одабраних циљева; самоосвешћивање крајњег смисла властитог деловања

За поправљање друштвене климе у малим групама и организацијама, ресоцијализацију девијаната кроз контакт са прихваћеним обрасцима понашања

За задовољење безграничне радозналости према разноврсности људског узајамног деловања

Критика

Не поставља питање за кога су институције функционалне, занемарује моћ као игру нулте суме, пацификује сукобе, нетачно претпоставља постојање сагласности о вредностима

Занемарује постојање сарадње и друштвене кохезије, залаже се за наводно утопијски неостварив облик организације друштвених односа

Конструишући идеални тип капитализма као мирољубивог остваривања добити на тржишту занемарује насилно наметање капиталистичких односа широм планете, залаже се за колонијалну политику Немачке

Концентрација на микро проблеме, занемаривање макро структура које обликују интеракцију, субјективистичко уверење да језичке игре, етикете или телевизијске слике представљају једину стварност