Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

 ОТКУДА И ЧЕМУ ИНТЕРАКТИВНИ ПОЈМОВНИК НАУКЕ О ДРУШТВУ?
– ПРИЛОГ КРИТИЦИ ШТАМПАНИХ УЏБЕНИКА УВОДА У СОЦИОЛОГИЈУ

Овај интерактивни појмовник је настао на основу искустава стечених током дугогодишњих настојања да превазиђем тешкоће наставно-научног рада на осмишљавању и извођењу неколико опште-теоријских предмета из области социологије у оквиру студија друштвених и хуманистичких дисциплина окупљених под заједничким кровом Филозофског факултета у Београду. С обзиром да се ради о предметима који су наставним плановима предвиђени углавном за почетне године студија, један од кључних заједничких циљева програма похађања свих ових предмета је био и остао да студенти овладају основним појмовима науке о друштву.

Главну и очекивану тешкоћу у остваривању овог циља представља не само недовољна развијеност општих предзнања и способности појмовног мишљења код свеже свршених средњошколаца, него и претерана зачауреност нас наставника у оквире појединих дисциплина, без довољно удубљивања у онтолошке, епистемолошке и практичко-политичке претпоставке појмовно-теоријских апарата које користимо. Прве семестре студија допунски отежава истовремено постојање изразито различитих одговора на истоврсна основна питања о човеку, друштву, култури и историји. Стога исти конкретни појмови попримају различита значења у оквиру различитих теоријских система, који су са своје стране тесно повезани са одговарајућим различитим методолошким упутствима како треба приступити научном истраживању појава означених конкретним појмом, као и са одговарајућим различитим практичким смерницама зашто уопште треба приступити научном истраживању тих појава и како употребити стечена сазнања.

Писци уводних уџбеника у социологију и друге друштвене науке и хуманистичке дисциплине најчешће покушавају да ову допунску отежавајућу околност заобиђу макар у првом поглављу тако што појмове које користе у њему тумаче из перспективе само једне од постојећих теоријско-методолошких парадигми. М. Хараламбос и М. Холборн тако у првом поглављу својег популарног уџбеника Социологија – теме и перспективе (2002), уводе и разјашњавају неке од основних појмова којима се користе многи социолози као што су друштво, култура, друштвено понашање, социјализација, норме и вредности, статус и улога. Оно што разликује Хараламбоса и Холборна од практично свих писаца уводних уџбеника нарочито пре осамдесетих година двадесетог века, јесте чињеница да они нису прећутно свели социологију на само једну теоријско-методолошку парадигму. Они су, напротив, већ на крају првог одељка првог поглавље упозорили читаоце својег уџбеника како су приликом увођења управо ових појмова и њиховог разјашњавања на начин на који су то учинили, “дали понешто једностран поглед на људско друштво”. Као основни разлог претеривања у осликавању преувеличане уклопљености појединца у друштво и свеприсутну ограничавајућу културу, Хараламбос и Холборн издвајају, поред настојања да истакну оно битно, такође и чињеницу да многи од уведених појмова “заправо произлазе из посебне социолошке перспективе”, функционализма, која је била предмет критике управо због поменутих једностраности и претеривања (Хараламбос, Холборн, 2002:6).

Значај отклона Хараламбоса и Холборна од праксе поистовећивања социологије са само једном теоријско-методолошком парадигмом постаје јаснији када се узме уобзир чињеница да многи аутори уводних уџбеника почетком другог миленијума настављају с овом поједностављујућом праксом. Антони Гиденс (Anthony Giddens) тако на пример у својем врло популарном уџбенику Социологија који је први пут објављен 2001. године а код нас преведен 2007. године (Београд, Економски факултет), целокупно поглавље “Владавина и политика” обрађује искључиво из перспективе интеракционистичке теорије друштвеног делања и разумевајућег методског индивидуализма Макса Вебера и плуралистичког функционалистичког-позитивизма, занемарујући ново-материјалистичко преокренуто дијалектичко тумачење кључних појмова државе, моћи и власти, као и истраживања тим појмовима означених појава (Гиденс, 2007: 424-450)

Хараламбос и Холборн се међутим не разликују од практично свих преосталих писаца уводних уџбеника по томе што не указују изричито на тесну везу која постоји између теоријских, методолошких и практичких аспеката различитих истраживачких парадигми, него ове аспекте разматрају у одвојеним поглављима (“Методологија” и “Социолошка теорија”) или засебним деловима поглавља о утицају вредности на социолошко тумачење разматраних друштвених појава означених одговарајућим појмовима.

Главни мотив писања још једног приручника уводног карактера је настојање да се допринесе доследнијем превазилажењу поједностављујуће теоријске праксе како свођења социологије на само једну теоријско-методолошку и практичко-политичку парадигму, тако и механичког раздвајања теоријских, методолошких и практичких аспеката појединих парадигми. Уз помоћ дигиталне информационе технологије биће уложен напор да се изложе, међусобно повежу и опреме мулти - медијалним прилозима тумачења основних појмова и налази истраживања друштвених појава означених тим појмовима из перспективе утемељивача и настављача три основне теоријско-методолошке и практичко-политичке перспективе.

За разлику од заговорника тумачења постојања различитих теоријско методолошких и практичко политичких парадигми наводном младошћу социологије, аутор овог интерактивног појмовника неће да индиректно подгрева наду да ће у будућности бити постигнута парадигматска сагласност "зреле" науке, уколико опстану историјски наслеђене друштвено-структуралне претпоставке парадигматског плурализма. За разлику од аутора који трајно постојање различитих парадигми неодређено доводе у везу са сложеношћу објекта и истраживачке ситуације у друштеним наукама у којој је субјекат истраживања истовремено саставни део објекта истраживања, у овом интерактивном појмовнику се развија полазна хипотеза да сучељавање опречних објашњења и тумачења друштвених појава и процеса изражава противречне класне интересе друштвених групација чији припадници заузимају супротна места у локалној и међународној класној подели рада.

У трагању за најприкладнијим приступом приближавању социолошких садржаја студентима са не-социолошких студијских група, током бројних дискусију са њима на предавањима и семинарима, искристалисало се уверење да упоредно и историјско истраживање основних типова и мена теоријских тумачење значења кључних термина којима се одређује главни предмет истраживања ове научне дисциплине, представља корисну и плодну полазну тачку. Овакво предавачким искуством поткрепљено уверење о значају свестране анализе стручне терминологије, може се и теоријски засновати као општа претпоставка сваке комуникације, а посебно научне. Без овладавања стручном терминологијом и језиком, није могуће ни замислити, а поготово некоме пренети наш опис или разјашњење истраживаних појава. Џон Лок (Lock, John 1632-1704) енглески филозоф индивидуалистичке либералне оријентације, утицао је својим делом Оглед о људском разуму (Лок, 1962) на формирање преовлађујућег емпиристичког схватања језика уопште. Према том схватању, сваки израз представља менталну слику или идеју својстава предмета у нашој свести пореклом из наших чула. Нећемо улазити на овом месту у критику емпиристичког занемаривања тзв.неемпиријских идеја и хипотеза које селективно усмеравају чулно опажање и интерпетацију опаженог. Тренутно је за нас важно да су и емпиристи уочили да смислена употреба језичких израза претпоставља да располажемо стандардом или правилом за тачну примену одговарајућег термина.

Упућеност тумачења значења појединих израза на одређивање правила за њихову употребу, наилази на тешкоћу у виду уплитања у бескрајну регресију објашњавања самих правила употребе првобитног и читавог низа сукцесивно употребљених израза. У циљу ублажавања овог реалног проблема, и избегавања сталних дигресија у току излагања, овај интерактивни појмовник ће садржавати два дела.

У првом делу ће бити распоређени уводни прегледни чланци замишљени као стално отворени пројекти, као нпр. "Шта је социологија?", који у облику стално унапређиваних одговора на постављена питања о одабраним кључним проблемима, упоредно-историјски разматрају разне одговоре на њих из структурално-функционално позитивистичке, историјско ново материјалистички преокренуте дијалектичке и феноменолошко – интеракционистичко херменеутичке перспективе. Тиме настојим да превазиђем у уџбеничкој литератури устаљено механичко раздвајање теорије, метода и њихових практичко политичких импликација, те проблематике структуре и развоја, као и њихово у датом штампаном издању фиксирано обрађивање у засебним поглављима. Штампање уводних уџбеника има и ту лошу страну да пуно кошта и доприноси комерцијализацији процеса образовања и научног сазнавања, уместо да их учини доступнима свима заинтересованима да у њима учествују у складу са принципом отвореног приступа (Open Access).

У другом делу овог интерактивног пoјмовника ће бити смештена образложења кључних појмова који су употребљени приликом одговарања на питања постављена у прегледним чланцима или поглављима из првог дела. Програм МООDLE омогућава аутоматско повезивање кључних појмова употребљених у првом делу са парадигматски диверзификованим разјашњењима у Појмовнику. Важну новину представља и могућност континуираног исправљања и допуњавања појмовника кроз дијалог и нова сазнања свих заинтересованих. Појмовник треба схватити само као прву помоћ, када нису при руци вишетомна критичка издања специјализованих стручних речника бројних хуманистичких и друштвених дисциплина.

Упркос проблемима, тумачење значења кључних појмова је трајно неопходан задатак ради разрешавања увек нових питања која настају у властитом мишљењу и у комуникацији с другима у процесу појављивања нових термина у новим околностима, за које тек треба да се утврди да ли представљају само нову форму за стари садржај или се ради и о новом садржају.

Овладавање затеченом стручном терминологијом и њен даљи развој је услов замене спонтаног социологизирања о друштву систематским научним сазнавањем одговора на питања о правилностима битисања људи у друштву. Научно објашњење и разумевање ових правилности није непосредно доступно чулима. Непосредна припадност друштву, учествовање у друштвеним односима и делатностима, као и постојање термина и с њима повезаних представа које у свакодневном говору означавају ове основне оквире, облике, и садржаје живљења, стварају варљив осећај да су нам већ познати, јасни и извесни. Додатну тешкоћу ствара појава да изразе свакодневног говора људи не употребљавају на једносмислен начин, што често ствара збрку. Поред "лаика" такође и стручњаци придају кључним терминима различито наглашена значења, зависно од ширих теоријско методолошких оквира које су усвојили и заступају. Понекад се ради о неспоразумима који се могу уклонити прецизирањем, али понекад се ради и о трајним споровима између заинтересованих заговорника више разних тумачења које је од њих једино исправно. Овакви спорови подсећају да нема “голих” чињеница независних од претходних усмеравајућих теоријско методолошких претпоставки које тек треба проверити.

Теоријски адекватно дефинисана стручна терминологија представља дакле језички симболички инструмент научног означавања одабраних елемената истраживане стварности. Јасна, диференцирана и адекватна стручна терминологија, представља важан услов постизања општости, објективности, систематичности, ваљаности, поузданости и релевантности крајњих резултата истраживања одабраног дела стварности. Она је неопходан услов преображавања неспоразума о означитељским терминима у неслагање око интерпретације означених чињеница, полазећи од супротстстављених теоријско методолошких парадигми у које су на одговарајући начин протумачени термини уклопљени.

У првом кораку трансформације језичког у предметни спор потенцијални научни истраживач настоји да изричито, јасно и прецизно одреди односно појмовно и логички изгради или дефинише значење у којем ће употребити одређене термине као мисаоно конструисане представнике истраживане стварности. У процесу концептуализације он/а заправо издваја поједине аспекте или димензије веома сложених истраживаних друштвених феномена које сматра битнима. При избору овог скупа кључних атрибута истраживане појаве, истраживач више или мање свесно полази од одабране теоријско методолошке перспективе из које настоји да опише, објасни или разуме истраживану стварност. Други корак преображаја формалне у садржинску расправу представља операционализација теоријски дефинисаних стручних родних појмова односно њихова даља спецификација до операција којима се истраживане појаве могу произвести или барем до искуствено опажљивих показатеља релевантних врсних појмова истраживане појаве означене родним појмом. Искуствено тумачење теоријских појмова треба да омогући да се кроз емпиријско истраживање идентификују и измере варијације одабраних битних димензија или варијабли истраживане појаве.

Не зависи само избор података које ћемо уопште прикупити од наших теоријских претпоставки. Дефинисање и операционализација основних појмова полазећи од неке одређене теоријске аргументације, усмерава пажњу истраживача на одговарајуће специфичне аспекте истраживаних чињеница кроз све фазе истраживања одабраног проблема, од прикупљања података, њихове анализе, интерпретације и објашњења присуства или одсуства теоријски очекиване повезаности између теоријски селективно прикупљених података, до комуникације и примене резултата.

У овом интерактивном појмовнику ћу настојати да систематизујем резултате досадашњих истраживања уочене повезаности која постоји између различито наглашеног тумачења значења и мењања популарности појединих тумачења садржаја основних појмова о друштву, с једне стране, и мењања друштвено-историјских околности, пре свега односа снага између великих група људи који имају супротстављена места у класној локалној и међународној подели рада а отуда и супротстављене интересе, с друге. Основна сврха овог настојања је да заинтересујем садашње и будуће колеге за стицање оних сазнања и критичких увида друштвених наука који ће их оспособити да сами истражују и мериторно учествују у расправи о практично-политичким импликацијама појаве да исте појмове различити људи различито тумаче, и да исти људи наглашавају различите аспекте истих појмова у различитим друштвеним околностима.

Допунски циљ ауторке овог интерактивног појмовника је да још једном експлицитно формулише и критички размотри теоријски и методолошки приступ властитом социолошком истраживању, као услов максимално могућег приближавања идеалу истинитог сазнања. Подстицај за ово саморефлексивно преиспитивање је чињеница да истина као истовремени идеал и одређење научног истраживања, није у целини достижан. Историјски наслеђена друштвено структурална ограничења ометају и најискреније и најупорније индивидуалне и колективне напоре истраживачке заједнице, да се она превазиђу. Ради се о идеолошко критичком и социолошко сазнајном приступу разумевању и тумачењу историјских околности и друштвених фактора појаве, као и мењања значења, популарности и примене социологије као науке, односно појмова и теорија као кључног производа научно истраживачког рада њених кључних протагониста, високо образоване ситне буржоазије.

Овај електронски подржани појмовник има предност над свим одштампаним и тиме у датом тренутку "фиксираних" појмовника, зато што омогућава трајно узајамно деловање између свих заинтересованих за стални процес кумулативне изградње појмовника друштвених наука. Стога овај појмовник треба разумети и као позив садашњим и будућим колегиницама и колегама да удруженим снагама трајно радимо на његовом употпуњавању како би свака одредница у њему обухватала тумачења значења појединих појмова из перспективе основних, често међусобно супротстављених теоријских, методолошких и практичко политичких истраживачких перспектива, како су се оне појављивале и мењале свој статус и утицај у теоријском и друштвено-историјском пољу структурисаном класном поделом рада кроз време и простор.

Добровољци за учешће у превођењу овог пројекта и на енглески језик, заједно са својим садржинским критичким примедбама и сугестијама, више су него добродошли на дискусиони део интерактивне странице на адреси http://esociologyveraintroduction.wikispaces.com/Where-from+and+Where-for+Interactive+Glossary+of+the+science+of+society%3F+