Пре уношења својег питања, прочитајте која су већ постављена па унесите само нова, редоследом којим се кључни појмови или теоретичари појављују у уџбеничкој литератури, како неки не би остали прескочени.Постављајте питања о нејасним формулацијама, непотпуним или нетачним одговорима на већ постављена питања и понудите своје формулације. Због великог броја студената сваки студент може да добије поен само за једно питање или коментар у оквиру исте теме. У загради иза предложене формулације питања и одговора или коментара наведите презиме једног или оба аутора уџбеничког текста, годину издања и страну или стране на којима се налази део текста који сте употребили приликом формулисања својег питања, одговора или коментара, ради лакшег поређења ваше формулације са изворницима приликом дискусије о не/оптималним формулацијама. Користите ћирилично писмо за уношење својих прилога, пошто је претраживач прилагођен на ово писмо.
Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о макро системским консензуалним и конфликтним парадигмама 2014
Шта чини структуру друштва према функционалистичкој теорији?
Према функционалистичкој теорији структуру друштва чине разне институције које складно делају ради ефикасног функционисања друштва у целини.
Огист Конт, као изумитељ термина социологија, сматрао је да је социологија "позитивна" наука. Које су претпоставке на којима се заснива позитивистички приступ?
Претпоставке на којима се заснива позитивистички приступ подразумевају да се понашање људи, као и понашање материје, могу објективно мерити. Заправо, само оне чињенице које се могу посматрати и које су познате искључиво из искуства, јесу вредне научног проучавања.
Ја бих хтела да допуним одговор колегинице Марте. Разлог за то што позитивисти искључиво искуствене чињенице сматрају релевантним јесте тај што фактори попут осећања и "тражења сврхе" могу да заварају "људски ум". Исто тако, људско понашање се посматра као реакција на спољашње утицаје, што омогућава стварање узрочно-последичних исказа којима теже науке, а и позитивисти (с обзиром на то да они сматрају да се људско понашање може поистоветити са понашањем материје).
Хтела бих да додам да се та објективност мерења и чињеница увек може довести у питање, јер сама објективност (или бар оно што би она требало да представља) не постоји.
И овде ће моји коментари на ваша питања бити груписани, као што је то био случај приликом „заокруживања“ дискусије у оквиру прве недељне теме.
Прво ћу навести примере успешних допуна постојећих одговора:
Када је реч о друштвеном консензусу, најпре интервенцијом колегинице Цуканић, а потом сјајном инетрвенцијом колегинице Милутиновић, дошли смо до целовитог објашњења појма. Колегинице Милутиновић, ово је пример одличног питања, показали сте разумевање - које није изостало ни у Вашем одговору. То је „школски“ пример приступа материји са разумевањем, и колегинице Милутиновић наставите тако!
И дање на пољу функционализма, колега Касалица је пружио добру допуну питања о друштвеним чињеницама и контексту проучавања, а колегиница Стаменковић је, из перспективе филозофа, додатно појаснила позитивистички приступ у проучавању друштвених појава, такође врло добро!
Када је реч о уочавању сличности и разлика између теорије функционализма и конфликтиних теорија, добра питања су поставили колега Гњатић и колегиница Цуканић (додуше као допуну претходног питања), док је колегиница Богдановић указала на сличност марксизма и феминизма (мада овде недостаје извор).Оваквим предлозима питања и одговора показују се управо нијансе између теоријских праваца, због чега су предлози (што формулација питања, што одговора) који указују на такве нијансе, увек похваљени.
Колегинице Живковић, Ваше питање се не налази у одговарајућем тематском форуму, а такође је и непрецизно, јер је нејасно шта се очекује као одговор на то питање.
Колегинице Кукуриди, осим што поново нисте навели извор одакле је преузет одговор, нисте прочитали ни постојећа питања, јер је у истој форми ово питање већ постављено на форуму.
Колегинице Оцокољић и Шушњар, имајте у виду да се питања о феминизму предлажу у оквиру тематског форума предвиђеног за детаљну анализу проблематике о питањима пола и рода (иако се феминизам и феминисткиње помињу и у оквиру литературе за ову недељнутему). Са тим у вези, ако сте већ желели овде да говорите о феминизму, требало је представити га у светлу односа са другим макро или конфликтним теоријама.
До наредне дискусије,
Поздрав за све!
Најпре бих похвалила иницијативу колегиница (за сада Емилије Пешић и Марте Домановић) које ни у измењеним околностима не одустају од жеље да редовно испуњавају своје предиспитне обавезе! :)
Овде ћу прво прокоментарисати питање колегинице Емилiје Пешић, након чега ћу се вратити на прошлонедељну „збрку“ око два питања, како бих решила проистекле нејасноће.
Колегинице Емилија Пешић, Ваше питање је добро, тражи конкретан одговор и тумачење кључне социолошке категорије према једној теоријској парадигми. У одговору сте пак изоставили да напишете шта конкретно чини друштвену структуру (шта су то разне институције?), мада јесте указали на функционални однос између њих.
У свом коментару на прошлонедељно питање и одговор колегинице Јелене Богдановић, нисам најјасније исказала поенту. Наиме, основна критика, односно сугестија, била је позив да, уколико читајући уџбеничку литературу - препознате тврдње за које вам се учини да их треба додатно испитати и о њима расправљати – овакве форуме искористите као право место за то! Осим овога, циљ ми је био да нагласим да у одговору на питање које формулишете, треба да напишете и аутора и стране где је могуће пронаћи одређене одговоре, како због учења исправног цитирања текста, тако и због ефикаснијег укључивања других колега у потенцијалну дискусију о тим одговорима (и питањима).
У коментару на питање колегинице Ање Илић, које је колегиница навела само као пример - „Која је основна дистинкција сточарских и аграрних друштава од ловачких и сакупљачких друштава“, те одговор: „Основна дистинкција сточарских и аграрних друштава од ловачких и сакупљачких је у чињеници да сточарска и аграрна друштва прва почињу с узгојем житарица и домаћих животиња“ - ја сам, рекавши да питање није релевантно, желела да сугеришем да бирате она питања која захтевају више социолошког разумевања и промишљања стварности (или пак у одговору да покажете релевантност питања за социологију, а конкретно за пример изнад - зашто је та дистинкција важна). Литература је „пуна“ комплексних појмова и феномена о којима се могу водити квалитетне и исцрпне социолошке расправе, и ми вас, на другој страни, подстичемо (и охрабрујемо!) да у свакој ситуацији аргументовано браните своје становиште, стога, изволите! :)
На крају, уколико ваше питање садржи неке друштвене фазе или поделе, тражите да се у одговору појасни свака од њих (и потом их у свом одговору појасните). Још радосније дочекујемо формулације питања која траже поређења, а не пука набрајања, а ваше речи и ваше разумевање у одговорима су и више него добродошли!
Колегинице Марта Домановић, и Ваше питање је добро, указује на везу између претпоставки позитивистичког приступа и онога што би према Конту социологија требало да проучава, па је у том смислу јасно шта се очекује као одговор. У свом одговору сте управо показали ту везу и разумевање. Размислите у којим се аспектима Контовог учења највише одражава позитивистички приступ (није обавезан одговор).
Још једном похвале колегиницама, наставите тако!
Поштована колегинице Селена Радовић хвала Вам на сугестији. Промакло ми је да напишем шта се сматра под разним институцијама. Убудуће ако употребим неки комплексни појам, објаснићу га. Дакле, под институцијама, у социологији, се не подразумевају само јавне установе, већ и области из друштвеног живота које су уређене прописима или око којих постоји нека друштвена сагласност. Нпр брак и породица су институције иако их не оснива држава, али их законски ближе одређује и уређује.
Позивам и остале учеснике усо1 да по угледу на одмотавање клупка вунице, поставе питање, одговоре и коментаре о појму друштвене структуре и институција код аутора различитих теоријско-методолошких и практичко-политичких оријентација.
Самоубиство: лични чин или утицај друштвеног света?
Емил Диркемова анализа самоубиства,први пут објављена 1897. истразује односе између појединца и друштва. Диркем сматра да,иако је самоубиство један веома лични чин,оно зависи и од друштвеног света. Наиме,постоји корелација између стопе самоубиства и друштва у ком се појединац налази. Самоубиство има карактер обрасца,што значи да код самоубиства постоје одређене правилности,које је Диркем уочио.Он је приметио да постоје категорије људи које су много више склоне самоубиствима него неке друге. На пример,стопа самоубица је већа код богатих него код сиромашних,већа је код људи који су сами него код људи са породицама и пријатељима,а такође је и већи број самоубистава када траје неки рат или велика економска и привредна криза. Након ових открића,Диркем је закључио да постоје друштвене силе које су изван појединца а утичу на стопу самоубистава. То су друштвена интеграција и друштвена регулација.Према њима,постоје 4 типа самоубиства: егоистичка,аномична,алтруистичка и фаталистичка.
Из свега наведеног моземо добити следеци закључак. Самоубиство по природи јесте лични чин,јер се људи сами одлуче на то,сами одређују услове и начин самоубиства,само они знају разлог за исто и на крају крајева,човек мора то да уради сам,односно мора да уради себи. Међутим,човек се на самоубиство одлучује због многих фактора који долазе из друштва,а које он не мозе(или бар тако мисли) да промени. Некад су ти фактори и друштвена дешавања превеликог утицаја и човек просто више не мозе да се избори са њима,не осећа се добро у вези са њима и онда једноставно одлучи да све прекине.
Пример: Тинејџер који иде у средњу школу је злостављан од стране вршњака,најчешће без конкретног разлога. Он временом престаје да се уклапа или одбија да се конформише,што доводи до још већег злостављања,усамљености,осећаја понизења. После неког времена,тинејџер више не зели да се осећа тако и одлучује се да одузме себи зивот јер сматра да то никада неће престати,а он више не мозе да се бори са тиме. Дакле,то је његова лична одлука,лични чин,али он није дошао сам од себе,већ је узрок томе утицај друштвеног света. То чини самоубиство истовремено и личним циљем и утицајем друштвеног света.
Е.Гиденс ,2003 стр. 10,11
Шта је аномија?
Аномија се развија упоредо са индустријализацијом, која је поставила индивидуализам на место колективизма, што је резултирало слабљењем значаја традиционалних вредности. Диркем сматра да се у таквој ситуацији губљења колективне свести појединци суочавају са осећањем бесмисла, несигурности, па чак и очаја. Чланови оваквог друштва не знају шта се од њих очекује у одређеним ситуацијама услед слабљења моралног консензуса.
Za predstavnike funkcionalizma,konflikt predstavlja rezultat povremenih poremecaja u drustvenom sistemu. S tim u vezi,funkcionalisti veruju da u drustvu cesto dolazi do sukoba interesa,i upravo ti sukobi jesu temelj u nastajanju odredjenih poremecaja,koji dalje rezultiraju u drustvene konflikte. Dve,mozda i najznacajnije konfliktne teorije,a kojima cemo se i mi baviti,jesu feminizam i marksizam.
Одговор на коментар колегинице Емилије Пешић:
Лепо је што сте свој одговор употпунили објашњењем шта се подразумева под институцијама у социологији, само нека следећи пут таква "допуна" стоји и у Вашем одговору.
Одговор на питање колегинице Марије Дотлић:
Шта је аномија према ком аутору или теоријском правцу? У одговору је јасно да се позивате на Диркемово тумачење аномије, али није Диркем једини теоретичар који је у својим анализама користио овај термин, услед чега се термин не мора нужно односити на друштвени контекст који сте Ви у одговору објаснили. Дакле, следећи пут само прецизирајте питање.
Одговор на питање колеге Далибора Милорадовића:
Питање је добро, могло би евентуално да се доведе у везу са тумачењем конфликта код других теоријских праваца.
У одговору бих пак волела да још мало појасните како или чиме се решава тај конфликт, јер сам из Вашег одговора, посебно из реченице "S tim u vezi,funkcionalisti veruju da u drustvu cesto dolazi do sukoba interesa,i upravo ti sukobi jesu temelj u nastajanju odredjenih poremecaja,koji dalje rezultiraju u drustvene konflikte" - стекла утисак да сматрате да су конфликти ипак трајнија карактеристика друштава према функционалистима. (Док ми реченица "Dve,mozda i najznacajnije konfliktne teorije,a kojima cemo se i mi baviti,jesu feminizam i marksizam" у овом контексту тек није јасна). И колега, молим Вас немојте више да пишете овим писмом, јер је већ неколико пута напоменуто да је сервер прилагођен на ћирилично писмо (уосталом, исто је наведено и у заглављу форума за сваку недељну тему).
Све вас још једном молим да не занемарујете оно што је до сада написано на форуму (што јесте занемарили јер нисте наводили одакле из литературе преузимате одређене цитате или парафразе, а замолила сам вас! :) )
И поново следе похвале вредним колегиницама и колегама! Наставите тако!
Мора да постоји сагласност већине око основих вредности да би друштво (као систем-организам) опстало. Тај систем вредности се назива још и морални консензус.
17-18. страна, ,,Социологија" Ентони Гиденс
Поштована колегинице Селена,ја сам реченицом " Dve,mozda i najznacajnije konfliktne teorije,a kojima cemo se i mi baviti,jesu feminizam i marksizam" хтео да нагласим да су то две теорије о којима ћемо ми причати,дискутовати и самим тим и бавити се њима. Међутим,сада сам и сам схватио да је та реченица сувишна.
Што се тиче писма којим сам писао,ја се заиста извињавам јер да,напоменуто је много пута до сад. Извињавам се још једном. Неће се поновити.
Из којих фаза се састоји Контов Закон у три ступња, кроз које су људи пролазили како би схватили свет?
-Фазе Контовиг Закона у три ступња јесу: теолошка, метафизичка и позитивна.
Теолошка фаза се базира на религијским идејама као управљачима људске мисли.
Метафизичка фаза, у доба ренесансе, посматра друштво као нешто природно, а не, пак, натприродно.
Позитивна фаза наглашава примену научних техника на друштвени свет.
Које две врсте солидарности разликује Емил Диркем?
Емил Диркем разликује механичку и органску солидарност. Механичку солидарност налазимо у примитивним друштвима са неразвијеном поделом рада, где већина припадника тог друштва обавља исту делатност. Индивидуалности нема јер је она подређена традицији, вредностима и ставовима које то друштво дели. Узрок смене механичке органском солидарношћу јесте повећана индустријализација и урбанизација која је довела до поделе рада али и повећање броја људи и њихове међусобне интеракције. Органску солидарност налазимо у модерним друштвима са развијеном поделом рада. Овакво друштво одликује разноврсност индивидуа које своје друштвене делатности повезују у функционалну целину. Такође одлике су и економска међузависност, развој стручности..
За разлику од Контовог модела развоја људског духа у 3 фазе, где Конт објашњава промене у начину на који људи схватају и објашњавају свет око себе, Диркема су занимале промене које су настале услед поделе рада.
Гиденс, Е., Социологија, стр.12
Маркс сматра да ће после капитализма настати нова историјска епоха-социјализам одн.комунизам ( као што је капитализам потиснуо старо феудално друштво ), где неће бити огромних класних разлика између богатих и сиромашних и у којој ће остати колективна производња,али једна друштвена скупина више неће користити другу,већ ће богатство настало радом бити једнако распоређено међу члановима друштва.
Е.Гиденс ,2003 стр. 14
Хараламбос,2002 стр. 12
Можда би обухватније питање могло бити: Како на конфликте гледа функционализам, а како теорије конфликта?
У том случају одговор би био: Функционалисти признају да у друштву постоје конфликти, али су они за њих само повремени поремећаји друштвеног система који се дају брзо исправити јер су различити интереси друштвених скупина (који доводе до конфликта) ипак мање важни од интереса који су заједнички свим друштвеним групама. За разлику од тога, теорије конфликта сматрају да су разлике у интересима између друштвених група од пресудног значаја, те да оне воде до конфликта који је уобичајена и трајна одлика друштва, а не нешто што је само привремено.
Одговор се може наћи у: (Хараламбос,2002: 11)
Када је присутан морални консензус у друштву, и због чега је он битан за функционализам?
Морални консензус присутан је када већина људи дели исте вредности. А од важности за функционализам је из разлога, што служи за одржавање реда и стабилности у друштву.Гиденс, 2003: 18.Можда би занимљивије питање гласило овако: Шта би се са становишта функционализма догодило када не би било вредносног консензуса?
Одговор би у том случају био: Друштво не би могло да опстане пошто је вредносни консензус услов за интеграцију делова друштва, а минимална интегрисаност делова друштва јесте функционални предуслов опстанка самог тог друштва.
Одговор се може наћи у: (Хараламбос,2002: 10)
Ја бих дала још једну формулацију питања које се тиче вредносног (моралног) консензуса и оно би гласило: На који начин функционалисти објашњавају опстанак друштва и његово ефикасно функционисање упркос томе што појединци или друштвене скупине могу имати различите интересе?
Функционалисти друштво виде као организам, односно систем састављен од међусобно повезаних елемената (органа) који морају складно деловати, не би ли и цео систем нормално функционисао. Зато је потребан ,,барем минималан ступањ интеграције делова"(Хараламбос, 2002:10) који је могућ само ако постоји вредносни консензус, односно темељне вредности друштва које деле сви његови чланови, на основу којих ће се оформити заједнички циљеви. Да би се овај консензус одржавао, потребно је преносити вредности с генерације на генерацију кроз процес социјализације и тако их учврстити, а уколико дође до одступања од тих вредности, употребиће се механизми социјалне контроле, односно санкције које су нужан елемент у примени норми. На тај начин, различити делови друштва биће интегрисани, даваће допринос остварењу заједничких циљева, а самим тим и одржању и напретку друштва као целине. (Хараламбос, 2002:9,10,11)
Шта су према Емилу Диркему друштвене чињенице?
Према Емилу Диркему друштвене чињенице су главно подручје којим се бави социологија. Оне су начини делања, мишљења или осећања који се налазе изван појединца и имају сопствену реалност, ван живота појединаца. Друштвене чињенице делују коерцитивно, то јест принудно на појединце, иако људи тога често нису свесни, већ се покоравају друштвеним чињеницама ( то јест следе обрасце који имају општу важност у њиховом друштву) мислећи да то раде сопственим избором.
Гиденс, 9,10. стр.
По којем ставу се Макс Вебер разликовао од ранијих социолошких мислилаца?
Вебер је веровао да би социологија требало да се усресреди на друштвено делње, а не на структуре. Сматрао је да су идеје и мотивација главни покретачи промена.
Гиденс Е., Социологија, 2001., стр. 15.
Ја сам на овој тематској целини грешком поставио питање из следеће тематске целине стога ћу сад поставити како треба. Допунио бих мало питање и одговор колегинице Софије Наумовић.
Објасните Диркемов метод проучавања друштвених чињеница.
- Као један од представника функционалистичке анализе и позитивистичког метода Диркем сматра да уместо проучавања појединаца и њихове интеракције социолози треба да се баве изучавањем неким од делова, аспеката друштва (стање економије, утицај религије), тј. друштвених чињеница. Диркем наводи да друштва имају сопствену реалност, да је друштво нешто више од делања и интеракције појединаца. Такође наводи да друштвене чињенице врше неку врсту принуде које појединци нису свесни и стављају им животе у одређене "калупе", што кажњавањем, што одбацивањем, што неразумевањем.
(Гиденс, 2007:9,10)
Емил Диркем је установио четири типа самоубистава у односу на релативно присуство или одсуство интеграције и регулације, и то су:
1) Егоистичко самоубиство - карактерише се ниском интеграцијом у друштво, а дешава се када је појединац изолован, или када су његове, односно њене везе са групом ослабљене или прекинуте.
2) Аномично самоубиство - настаје услед недостатка друштвене регулације. Под тим Диркем подразумева друштвене услове аномије кад се људи претварају у ,,људе за које не важе никакве норме" због брзе промене или нестабилности у друштву.
3) Алтруистичко самоубиство - дешава се када је појединац ,,прекомерно интегрисан", дакле друштвене везе су и сувише јаке и појединац вреднује друштво више него самог себе. У том случају, самоубиство постаје жртвовање за ,,више добро".
4) Фаталистичко самоубиство - Диркем је веровао да оно настаје када друштво прекомерно ,,регулише" појединца. Прекомерни притисак на појединца као резултат даје осећај беспомоћности пред судбином или друштвом.
Шта је симболички интеракционизам према становишту његовог оснивача, америчког филозофа Џ. Х. Мида?
Мид сматра да је језик омогућио човеку да постане свеснији себе, и других људи у средини у којој живи. Интеграција у друштвену заједницу врши се тако што се људи служе симболима (који могу бити језички и нејезички гестови) као средствима комуникације. Њиховим разумевањем настаје друштво, као и друштвене институције.
Е. Гиденс, страна 19.
На чему се заснива материјалистичко схватање историје?
-Према овом гледишту Карла Маркса, нису идеје или вредности које имају људска бића главни извори друштвених промена, већ је друштвена промена подстакнута, првенствено, економским утицајима.
Гиденс Е, Социологија, стр. 13.
Која два главна елемента је уочио Карл Маркс у оквиру капиталистичких предузећа?
- Капитал - било која имовина, укључујући новац, машине, чак и фабрике, која се може искористити или уложити како би се произвела нова имовина.
- Најамни рад - односи се на оне раднике који не поседују средства за живот, већ морају наћи запослење које им обезбеђују власници капитала.
(Марск је веровао да они који имају капитал или капиталисти, образују владајућу класу, док огромна маса становништва чини класу најамних радника, или радничку класу.)
Гиденс Е, Социологија, страна 13.
Према Максу Веберу, шта представља рационализација?
Рационализација настаје развитком науке, технологије и бирократије и представља гледиште на организацију друштва и економског живота са стране ефикасности, која се базира на техничком знању. Традиција, религија и устаљени обичаји подлежу рационализацији, као и све више аспеката друштвеног живота. Најједноставније речено, укупност свих ових промена означава се као рационализација.
Гиденс, Е., Социологија, стр. 15
Шта је према Марксовом мишљењу идеологија?
Идеологија је искривљена слика стварности. Владајуће класе у свакој епохи имају одређене идеје које представљају идеологију те класе. Она треба да заслепи остале чланове друштва како не би видели сукобе интереса и како би прихватили ситуацију као нормалну и природну.
Хараламбос, 2002 стр. 13
Одговор на коментар колеге Далибора Милорадовића:
У свом коментару нисте појаснили оно што суштински није било јасно, дакле, да поновим - још мало појасните како или чиме се решава тај конфликт, јер сам из Вашег одговора, посебно из реченице "S tim u vezi,funkcionalisti veruju da u drustvu cesto dolazi do sukoba interesa,i upravo ti sukobi jesu temelj u nastajanju odredjenih poremecaja,koji dalje rezultiraju u drustvene konflikte" - стекла утисак да сматрате да су конфликти ипак трајнија карактеристика друштава према функционалистима.
Одговор на питање колегинице Мине Путник:
Када бирате питање које садржи основне, опште појмове и идеје неког теоријског правца, требало би да прочитате и шта у другом уџбенику о томе пише. Према функционалистима – а то видимо код Хараламбоса – не постоји један, већ више функционалних предуслова. Ви додуше јесте написали „према Гиденсу“, али када се трудимо да одредимо кључне појмове неке теорије, требало би да консултујемо и други уџбеник како бисмо те појмове што прецизније одредили.
(И немојте у subject да копирате своје питање, и питање и одговор пишите у доњем прозору :) )
Одогвор на питање колегинице Јелисавете Фотић:
Питање је садржински добро, али формулација треба да буде боља. Не састоји се Закон о три ступња из фаза како сте навели у свом питању, већ је реч о фазама развоја људског духа и мисли (нешто слично сте навели у наставку питања, али свакако формулација није најбоља). У одговору би такође требало да се покаже веће разумевање.
Одговор на питање Марије Живковић:
Ваше питање је добро, као и одговор. Управо је поента у томе да се научимо да уочавамо везе између различитих појмова/интерпретација, да уочавамо сличности и разлике међу њима. Одговор је међутим можда мало преобиман за један одговор на колоквијуму (због укупног броја питања на њему и времена за одговор), па би вероватно и питање на колоквијуму тражило објашњење једног типа солидарности. Ипак, Ваше питање показује разумевање градива и повезивање, што је основни циљ ове вежбе!
Одоговор на питање колегинице Наталије Никетић:
Ово питање је прешироко и није добро одређено. Боље би било да сте рецимо тражили да се упореде ове две епохе. Тада би било много јасније шта се очекује као одговор; а и Ваш одговор би требало да буде смисленији.
(И немојте у subject да копирате своје питање, и питање и одговор пишите у доњем прозору :) )
Одговор на питање колегинице Милице Павловић:
Формулација питања није најсјајнија, боље би било рецимо „Шта је то/шта представља морални консензус и због чега је важан према функционалистима“ (јер није морални консензус „важан за функционализам“ како сте навели, већ је важан за функционисање друштва према функционалистима). Будући да је ово један од основних појмова функционалистичке теорије, упутила бих Вас на мој коментар на питање колегинице Мине Путник (када користите и желите да одредите основне појмове неке теорије, погледајте и оно што је о том појму написано и у другом уџбенику).
Одговор на питање колегинице Софије Наумовић:
Питање је добро, само пробајте у одговору да будете мало више „своји“, сувише се ослањате на оно што тачно пише уџбенику.
Колега Марко Касалица и колегинице Софија Новаковић и Ана Спужић су „залутали“ са својим питањима, та питања треба да се налазе у наредном тематском форуму, и то по реду којим се обрађују у литератури.
Одговор на питање колегинице Марије Ђурић:
Питање је преобимно за колоквијум, требало би да се определите или за један аспект неке теорије/типологије па да га детаљно објасните, или да рецимо упоредите и тражите да се пронађе сличност или разлика између два аспекта.
Одговор на питање колегинице Тамаре Миловановић:
Питање није формулисано као питање, више личи на наслов неког чланка или дилему у неком тексту. Ни одговор није у складу са формом која се овде тражи – овде се не тражи одговор есејског типа. Тражи се конкретно питање и јасан одговор у складу са питањем.
(И немојте у subject да копирате своје питање, и питање и одговор пишите у доњем прозору :) )
Одговор на питање колегинице Ирене Минић:
Прецизније питање би гласило „За ког аутора се везује материјалистичко схватање историје и шта оно подразумева?“ И у свом одговору сте остали у потпуности везани за уџбеник, буквално сте преписали реченицу. Могли сте тај одговор да употпуните својим речима кроз даље објашњење, јер ни ова реченица коју сте преписали није довољна као објашњење и одговор на Ваше питање.
Одговор на питање колегинице Теодоре Николић:
Питање је добро, јасно, мада се и оно, као и одговор доста ослањају на оно што тачно пише у књизи. Такво питање додуше и захтева да се пружи конкретан одговор, али да бисмо постигли циљ ове вежбе – а то је разумевање, могли бисмо за ово питање да уведемо и да се рецимо ближе објасни однос између тих елемената.
Одговор на питање колегинице Исидоре Крстић:
Питање је добро. Једино што би одговор требало мало боље да се уобличи.
Да укратко сумирамо досадашње:
Већина је почела да наводи странице на којима се налази одговор, што је за сваку похвалу! Хајде још да утврдимо како се тачно наводе стране. У самом тексту цитат се наводи овако: нпр. (Гиденс, 2003: 19). Значи – заграда, аутор, година издања, две тачке, страна, затворена заграда, тачка. Пробајте ово у што већој мери да примењујете и у вашим одговорима!
Читајте оно што су ваше колеге постављале, овде су изостале расправе о многим појмовима, неадекватним питањима и формулацијама одговора. Зато сам се и потрудила да вам одговорим на свако питање, али убудуће, водећи се овим мојим смерницама, слободно сами критикујте оно што вам се у неком питању или одговору (или одговору на одговор :) ) не допада (или није допало ако је у питању ова тема)! Не заборавите да се и такав коментар рачуна као постављање питања и може да вам донесе поен, али ми се ипак надамо да вам неће само поени бити мотив да кроз ове расправе дођете до целовитијих сазнања, већ управо та сазнања!
До следећег „форум сусрета“,
Велики поздрав за све!
Из реченице "S tim u vezi,funkcionalisti veruju da u drustvu dolazi do sukoba interesa,i upravo ti sukobi jesu temelj u nastajanju odredjenih poremecaja,koji dalje rezultiraju u drustvene konflikte"- можемо закључити да је за "настајање" друштвеног конфликта пре свега потребан одређени сукоб интереса. Даље,тај сукоб нас води до одређеног друштвеног поремећаја. Међутим,функционалисти сматрају да се ти поремећаји евентуално,релативно брзо исправљају како друштво еволуира и напредује. Такође,представници функционализма сматрају да су различити интереси(због којих и долази до сукоба),мање битни од заједничких интереса целокупне једне заједнице,јер друштвене заједнице "профитирају" само онолико колико и њихово друштво напредује (Хараламбос,2002: 9-14).
Колегинице Селена,надам се да сам сада бар мало успео да објасним и одговорим на оно што суштински није било јасно у мом првобитном одговору.
Која је основна разлика између функционализма и марксизма као макротеорија насупрот интеракционизму ?
Функционализам и марксизам дају објашњење друштва у целости, сматрајући друштво системом где је људско понашање махом обликовано њиме, док се пак интеракционизам фокусира на одређени део друштва (или проблем у њему ) одбацујући појам "друштвеног система". Резултат тога је да интеракционисти не сматрају људско понашање одговором или реакцијом на деловање система већ верују да је друштво могуће побољшати само постепеним променама и то у одређеним ограниченим подручјима а не у друштву као целини.
Kако Ралф Дарендорф схвата теорије друштвених сукоба?
За разлику од фукнционализма, који посматра друштвену складност и сагласност, Дарендорф сматра да су веома важне области друштвеног живота које карактеришу конфликти и поделе. До конфликта долази због разлика у интересима између људи и група људи. На разлике у интересима Маркс је гледао кроз класне положаје, док је Дарендорф говорио о власти и моћи. Наиме, друштво се дели на владаре и потчињене владару.
(Гиденс, 2003: 19).
Одговор колегинице Ане Спужић је скоро потпун, али бих додао још то да је Ралф Дарендорф изучавао друштва после два светска рата док је Маркс своју теорију базирао на односима са средине 1800-их, и да је то један од главних разлога зашто њихова схватања нису иста. Дарендорф је разликовао слојеве по још једној битној карактеристици, на основу способности појединца да врши власт.
Полазећи од претпоставке коју је ефектно резимирала колегиница Селена Радовић да поени нису и не би требало да буду једини „инструментални“ мотив за наше учешће у расправама на форумима, него пре свега „супстанцијални“ мотив долажење до целовитијих сазнања о предмету расправе кроз дијалог и укрштање аргумената, дозволите да у облику списка питања које упућујем свим учесницима усо1, а пре свега ауторима појединих питања и одговора и „задужене“ за саопштења о одговарајућој недељној теми на основу читања „примарних“ извора, подстакнем на даљу расправу о појединим кључним појмовима (представљеним болдираним кључним изразима, ради лакшег уочавања и претраживања досадашњег садржаја овог форума коришћењем наредбе «пронађи». ctrl+f), које су нам се расправе зауставиле на пола пута или су потпуно изостале на основу досадашњег читања са разумевањем „секундарних“ уџбеничких извора. „Извлачење“ максимума сазнања из неизбежно поједностављујуће „лакше“ уџбеничке литературе, треба да нам помогне да уочимо оно битно у „тежим“ примарним изворима и да сами проверимо колика су и каква поједностављивања присутна у уџбеничкој литератури.
- Шта још можемо да дознамо из уџбеничке литературе о схватању структуре друштва према теоретичарима функционалистичког и позитивистичког приступа истраживању друштва осим да уведемо у наш одговор појам друштвених институција чије значење тек треба да објаснимо? Шта можемо да дознамо из уџбеничке литературе о схватању друштвене структуре према теоретичарима „ново“ материјалистички преокренуте дијалектичке оријентације (у преводу „марксистичке“, назив изведен из Марксових „Теза о Фојербаху“ које треба да продискутујемо у термину семинара) и према другим теоретичарима конфликта „немарксистичке“ оријентације?
- Шта можемо још да дознамо из уџбеничке литературе о кључним појмовима друштвеног система („сустав“ у хрватском преводу Хараламбоса), друштвене промене, развоја и историје, које нисмо уопште продискутовали или барем не довољно темељито у досадашњој расправи, а тесно су повезани са појмом друштвене структуре код теоретичари свих теоријских оријентација приказаних у уџбеничкој литератури, а чије је разматрање и у примарној литератури од Контових текстова (чувена «статика» и «динамика») до савремених социолошких уџбеничких и изворних текстова, често аналитички раздвојено у засибнем поглављима? Подразумева се да и дискусију о садржају ових појмова треба да продубимо и прецизирамо на основу упоређивања са изворном литературом.
- Шта можемо да дознамо из уџбеничке литературе које су сличности и разлике у схватању позитивизма код Конта и Диркема (одговор на ово питање треба да довршимо и прецизирамо у дискусијама у термину семинара на основу анализе изворних текстова ових аутора) а шта о критикама разних варијанти позитивизма из перспективе теоретичара других теоријских и методолошких оријентација?
- Шта још можемо да дознамо из уџбеничке литературе које су сличности и разлике у схватању друштвене сагласности (консензуса) и друштвеног конфликта код теоретичара исте (нпр. Диркем, Парсонс, Мертон) и различитих теоријских и методолошких оријентација (нпр. Маркс, или Вебер чија схватања треба да проучимо током ове недеље и који је већ поменут у постављеним питањима заједно са Џ.Х. Мидом изван одговарајућег форума)? Конкретно, да ли је социолошки релевантан садржај схватања друштвеног конфликта или сукоба код теоретичара функционалистичке оријентације идентичан садржају схватања друштвене противречности код теоретичара марксистичке оријентације?
- Шта још можемо да дознамо из уџбеничке литературе о појмовима вредносне и интересне не/сагласности,идеологије и утопије код теоретичара разних теоријских, методолопшких и практичко политичких оријентација?
Придружујем се честиткама на досадашњем уложеном труду у интерактивном усвајања сазнања на основу пажљивог читања са разумевањем и тумачења уџбеничке литературе и охрабрујем све учеснике нашег електронски подржаног Увода у социологију 1 да «пробију лед» и на форумима за недељна саопштења, обраћајући пажњу приликом читања са разумевањем типичних изворних текстова «класика» социологије шта у њима може да се пронађе о сличностима и разликама у схватању садржаја појмова поменутих и не поменутих на овом форуму, а кључних за разумевање различитих теоријских и методолошких приступа истраживању друштвених појава и процеса, као и друштвено структурисаних извора настанка, постојања и променљиве популарности ових различитих основних приступа истраживању, објашњењу и разумевању истоврсног предмета.
Према Карлу Марксу,како се заснивају друштвене промене?
Марксово гледиште заснивало на ономе што је назвао материјалистичко схватање историје.
Према овом гледишту,он сматра да ни идеје ни вредности људских бића нису главни извор друштвених промена,већ је друштвена промена подстакнута економским утицајима.Сукоби међу класама служе као мотив за даљи историјски развој,оне су "мотор","покретачка снага историје".
Гиденс,Е., Социологија,стр. 13
Шта је идеја о идеалном типу?
-Важан елемент социолошког становишта Макса Вебера;
-Идеални типови су концептуални или аналитички модели који се могу користити да би се разумео свет око нас. У стварном свету су веома ретки, али могу послужити као мерило свакој ситуацији у стварном свету - упоређивање свакодневних ситуација са идеалним типом омогућава лако разумевање истих;
-Вебер је веровао да су идеални типови ,,чисти" облици извесног феномена а не савршени или пожељни циљеви и користио их је у својим делима о бирократији и тржишту.
Гиденс, Е., Социологија, стр.15
Молим све колегинице и колеге који су у овај форум унели своје предлоге формулација питања и одговора о Веберу и интеракционистичкој истраживачкој парадигми усмереној на разумевање друштвеног делања, да их пребаце у одговарајући форум на адреси http://moodle2.f.bg.ac.rs/mod/forum/view.php?id=683 , након њиховог прецизирања својим речима на начин да сами себи још боље разјасне значење појмова које разматрају.
Одговор на коментар колеге Далибора Милорадовића:
Ово је сада знатно бољи одговор. Неразумевање је потекло из недовољно јасног првобитног одговора и „проблематичне“ реченице (коју сте управо појаснили), јер се на основу таквог одговора стиче утисак да сматрате да су конфликти ипак трајнија карактеристика друштва према функционалистима. Верујем да сте материју разумели и да је само реч о неадекватној формулацији Вашег пређашњег одговора, али због таквих „нејасноћа“ бисте на колоквијуму вероватно изгубили поен, па сам зато морала да Вас упозорим да убудуће будете прецизнији.
Одговор на питање колеге Ивана Витезовића:
Питање је добро јер захтева да се уоче разлике (и сличности) између различитих теоријских праваца. Одговор сте међутим могли више да прожмете Вашим разумевањем и уочавањем тих разлика, јер изгледа као да сте одговор потпуно преписали из књиге („или набубали“). Ово кажем јер рецимо у реченици „Резултат тога је да интеракционисти не сматрају људско понашање одговором или реакцијом на деловање система, већ верују да је друштво могуће побољшати само постепеним променама и то у одређеним ограниченим подручјима а не у друштву као целини“ – други део (који сам подвукла) - не исходи нужно из првог дела реченице и уопште не илуструје ту тврдњу - а коју сте извели као основну разлику ових теорија. Такође, прецизније би било да сте написали да се интеракционизам фокусира на интеракције, на ситуације и деловање између појединаца - које су мањег домета (и да онда изведете дистинкцију макро/микро теорије), него што сте написали да се фокусира „на одређени део друштва (или проблем у њему)“.
Одговор на питање колегинице Ане Спужић:
Питање није добро формулисано. Не може се рећи „како Дарендорф схвата теорије друштвених сукоба?“, будући да је он теоретичар друштвеног сукоба; можда - у чему се огледа његово виђење друштвеног сукоба, или пак у чему је разлика између Дарендорфовог и Марксовог виђења друштвеног сукоба? За одговор имам исти коментар као изнад за oдговор колеге Витезовића: сувише преписаних (или „набубаних“) реченица или делова реченица из књиге, из којих се нипошто не види дубље разумевање материје.
Одговор на питање колегинице Милице Вукотић:
Потребна је боља формулација питања, не „како се заснивају друштвене промене“, већ рецимо – објасните шта према Марксу покреће друштвене промене. Одговор се превише „држи“ текста у књизи (видите шта сам написала за одговоре колегинице Спужић и колеге Витезовића изнад).
Колега Филип Крстић је „залутао“ овде са својим питањем.
На крају, немојте да вас обесхрабри када се испод нечијег питања или одговора „распишем“ у свом коментару, то не значи да су ти примери „много промашени“ и да су „лошији“ од оних на које одговорим кратким коментаром, већ да су добар показатељ неких кључних проблема у интерпретацији на које би сви требало више да обрате пажњу. Другим речима, не схватајте ове сугестије лично, оне су савети како на колоквијуму да дате садржајније одговоре, јер се свако питање, односно квалитет одговора – оцењује у распону од 0-1.5 поена!
Велики поздрав за све!
Симболички интеракционизам је настао као последица заокупљености језиком и његовим значењем.Мид сматра да нам језик омогућава да постанемо самосвесна бића - свесна своје индивидуалности и способна да посматрамо себе са стране на исти начин као што нас други посматрају.Кључни елемент о овом процесу јесте симбол. Симбол је нешто што стоји уместо другог. Симбол може бити једноставно реч која означава одређени појам до разних нејезичких видова комуникације као што је рецимо махање.Мид је сматрао да се људи у својим интеракцијама ослањају на одређене заједничке симболе и њихово разумевање.Осим тога он је покушао да објасни како ми стварамо осећај себе кроз реакције других.Његов концепт "ја" и "мене" фокусира се на начин који учимо ко смо кроз интеракцију са другима.Без инкорпирања реакција других и заједничких значења унутар нашег друштва индивидуалност какву познајемо не би постојала.
Из свега овога можемо закључити да је социолошки интеракционизам једна од главних социолошких перспектива која нам пружа увиде у однос појединца и друштва ,наглашава субјективна значења људског понашања и начин на који се особа усклађује са другом кроз интеракцију.
Гиденс. 2007 стр. 19
Колегинице Кристина Јанићевић, уколико је и било неког оправдања за колегинице и колеге Марка Касалицу, Софију Новаковић, Ану Спужић, Ивану Витезовић и Филипа Крстића да су због почетничког недовољног сналажења у електронски подржаним облицима студирања у одговору на тему овог форума (макро системске консензуалне и конфликтне парадигме) предложили формулације питања и одговора на тему другог форума (о Веберу и интеракционистичкој истраживачкој парадигми усмереној на разумевање друштвеног делања), у Вашем случају такво оправдање више не може да се примени. Ви сте наиме направили исту грешку након изричитог упозорења колегинице Селене Радовић и мене да се грешка исправи и више не понавља. Ви сте такође направили допунску грешку, постављајући већ постављено питање на погрешан форум. Тиме сте показали да нисте ни погледали основно упутство наведено у заглављу сваког форума овог типа, да пре уношења својег питања, прочитате која су већ постављена да бисте унели само нова, или прокоментарисали и унапредили формулације већ постављених питања и одговора. Подразумева се да активност на форуму која не поштује основна правила не може да доноси поене и заправо омета рад форума. Молим стога Вас и све колегинице и колеге који су започели дискусију на неодговарајућем форуму (и без претходног читања осталих прилога у вашем случају) да своје прилоге пренесу у одговарајући форум и прилагоде их стању дискусије на њему.
Поштована Вера Вратуша хвала вам на сугестији потрудићу се да у будућности не правим овакве грешке бићу пажљивија и обратићу пажњу на претходне прилоге.
Сјајно, надам се да ће убудуће Ваш пример упознавања са претходним током расправе на форумима следити колегинице и колеге који тек треба да се укључе у виртуелну дискусију као важну надопуну дискусије уживо, када она или није могућа или недовољно траје за довршење интерактивног процеса сазнавања о конкретној теми : )
Којим друштвеним теоријама припадају марксизам и феминизам, и која је сличност између те две теорије?
- Марксизам и феминизам припадају теоријама друштвеног конфликта, које за разлику од функционализма сматрају да постоје фундаменталне разлике у интересима друштвених скупина, а самим тим те разлике резултирају конфликтом, који је по мишљењу теоретичара друштвеног конфликта уобичајена и трајна одлика друштва,а не резултат привременог застрањења, такође и одбацују наглашавање моралног консензуса. Сличност између теорија марксизма и феминизма је да обе тероије сматрају да је друштво подељено у различите друштвене скупине као и да се јавља експолоатациони однос једне скупине од стране друге скупине.
Шта је Конт желео да постигне религијом "хуманитета"?
-Желео је поштовање поретка ,поштовање ауторитета ,алтруизам ,слогу и солидарност међу члановима друштва.Да би се то остварило,мора да се успостави духовно јединство друштва.То је раније остваривано религијом(теологијом) али за савремено друштво које је дошло до позитивног знања,које даје наука,то је неприхватљиво.И због тога је Конт сматрао да та наука (социологија) треба да буде срж те религије, тј. да религија треба да напусти веру и догму у корист научних чињеница.
(Гиденс,2007: 8)
Које револуције у Европи у 18. и 19. веку се сматрају узроком значајних промена, које су иницирале настанак социолошке мисли?
Француска и Индустријска револуција промениле су начин живота и друштвену свест и тиме омогућиле пионирима социолошке мисли да траже одговоре о настанку, узроцима и последицама ових револуција.
Ко је била Хариет Мартино и за шта се залагала?
Хариет Мартино се сматра првом женом социологом која се залагала за права жена, укидање ропства. Такође се бавила питањима - брака, деце, породичног и религијског живота, расних односа. Ово су само нека од њених залагања. Данас најзначајније што је Хариет Мартино урадила сматра се превод Контовог "Курса позитивне филозофије", јер тиме започињу социолошка истраживања у Британији.
(Гиденс, 2007:17)
У ком типу друштва је радна снага радника једно од средстава производње и због чега је то тако?
Радна снага радника је једно од средстава производње у робовласничком друштву, зато што робовласник (као што нам и сама кованица говори) поседује роба, има законско власништво над њим, дакле роб је његова имовина (а сетићемо се да су по Марксовој дефиницији средства производње они делови производних снага који се могу законски поседовати).
Одгвор се може наћи у: Хараламбос, М. (2002), стр.12
Грешком нисам добро навела литературу, сад сам тек видела, а прошло је време до када може да се преправи, тако да због тога пишем у коментару. Требало би да стоји: (Хараламбос,2002: 12)
Шта је,по функционалистима,била основна функција друштвене структуре?
Деловање на остале друштвене структуре или друштва у целини.
У којим су тачкама Марксизам и Функционализам сродни позитивизму?
Генерално,позитивизам за проучавање друштва и његових актера препоручује методологију природних (егзактних) наука.Људско понашање је према њима,као и понашање материје. Може се објективно мерити.Када сунце угреје материју(камен) ,он је врућ.На исти начин и људска бића реагују на спољне(друштвене) подстицаје:Код марксизма то је људска условљеност материјалном базом(све творевине људског духа су пука последица класних интереса).Код Функционализма понашање чланова друштва је условљено функционалним предусловима (хр.предувјетима) као што су храна и заклон,а појединац је део који доприноси одржавању и неометаном функционисању и опстанку друштва.Овим се на неки начин,људима као актерима додељује пасивнија улога.Дакле,спољна средина (друштво) детерминише понашање материје(човека) .У овим се тачкама може наћи значајна сличност и сродност између, марксизма и функционализма са једне стране ,и позитивизма са друге.
Мајкл Хараламбос и Мартин Холборн : " Социологија - теме и перспективе "стр.18. Голден маркетинг,Загреб. 2002.
Поштовани колега Михајло Сфера, зашто нисте пажљивије погледали досадашњу дискусију, омогућивши себи да приметите да још није на задовољвајући начин дефинисана сама друштвена структура према функционалистима. као и да је потребно да наведете извор на основу којега сте формулисали предлог питања и одговора?
Koja tri pojma uvodi Karl Marks da bi objasnio proizvodnju?
- Proizvodne snage: tehnologija, sirovine i strucno znanje koji ucestvuju u procesu proizvodnje
- Proizvodni odnosi koji predstavljaju odnose izmedju radnika i poslodavaca i izmedju radnika i proizvodnih snaga i sredstava.
-Sredstva proizvodnje koja predstavljaju onaj deo proizvodnih snaga koji se moze zakonski posedovati, npr sirovine, zgrade, orudja itd.
Према Хараламбусу, каква уверења имају феминисткиње разлике?
Феминисткиње разлике верују да је важно уочити различита искуства и проблеме с којима се суочавају разне скупине жена. Не слажу се да су све жене једнако тлачене и у једнако лошем положају у савременим друштвима. Оне наглашавају разлике између жена разних доби, класног порекла и етничких скупина. Попут других феминисткиња, верују да тлачење жена постоји, али не сматрају да је оно усмерено на све жене у истој мери и на исти начин.
На пример: Богата бела жена у богатој капиталистичкој земљи је у врло различитој позицији од сиромашне црне жене која живи у сиромашном делу Африке. Па како су њихови проблеми различити, њима требају и врло различита решења.
( М. Хараламбус, М. Холборн - Загреб 2002; 14 страна )
Због чега је функционализам почео да губи на значају?
Једна од најважнијих ствари која друштвени систем чини интегрисаним и функционалним је друштвени консензус и заједнички циљеви. Функционалисти прихватају да постоје конфликти али да су они повремени и лако решиви. Највећу критику на овакве ставове имају заступници конфликтних теорија који негирају да постоји општи друштвени консензус и сматрају да су конфликти и различити интереси природно стање друштва. Према њима функционалисти превише занемарују друштвене неједнакости и оне факторе који доводе до конфликта. Због неуспешности да објасни друштвено стање функционализам бива одбачен у корист конфликтних теорија, нарочито у периоду хладног рата.
(Хараламбос, 2002: 11; Гиденс, 2007: 18)
На шта се односе перспективе друштвене акције?
Заговорници перспектива друштвене акције тврде да постоје разлике између циљева истраживања природних и друштвених наука. Они сматрају да људи поседују свест и да се не може поуздано утврдити како ће они реаговати у одређеним ситуацијама. Један од представника је Макс Вебер.
(Хараламбос, Социологија, стр.18)
-Објасни 4 типа самоубиства која је Диркем опсао.
1. Егоистичко- карактерише се ниском интеграцијом у друштву. До њега долази када је појединац изолован или када су његове везе са групом којој припада ослабљене или прекинуте.
2. Алтруистичко- дешава се када је појединац претерано интегрисан и када више вреднује друство него себе. Самоубиств постаје жртвовање за више добро. Карактеристина су за традиционална друштва.
3. Аномично'настаје услед недостатка друштвене регулације. Долази до друштвене аномије, за људе не важе никакве норме због брзих промена или нестабилности у друштву.
4. Фаталистичко- Диркем му приписује мали значај у савременом друштву. До њега долази када друштво претерано регулише појединца и врши притисак над њим.
Које су то карактеристике феминизма?
- Феминисткиње виде друштво подељено на разне друштвене скупине, односно, уочљиве разлике између жена и мушкараца, које резултују израбљивањем жена од стране мушкараца. Оне описују савремена друштва као патријахална, односно где мушкарци имају превласт. (нпр. лакше налазе посао, на бољим и вишим су позицијама, имају главну реч у породици, итд.) Постоји неколико различитих верзија феминизма. Коначни циљ јесте спречавање израбљивања жена и успостављање једнакости са мушкарцима.
Ja bih se nadovezala na odgovor koleginice Marije Živković na pitanje o org. i meh. solidarnosti.
Dopunila bih da Dirkem smatra kako solidarnost proističe prvenstveno iz podele rada tj. na osnovu toga koliko se razlikuju postojeća zanimanja i i koliko ta razlika može da utiče na društvo. Važno je napomenuti i da je kod mehaničke solidarnosti prisutan izraženi princip kolektivizma, koji je koleginica dalje objasnila, dok glavnu ulogu kod organske solidarnosti ima ekonomija.
Dodala bih i da je glavna razlika između mehaničke i organske solidarnosti ta što se u savremenim društvima, organske solidarnosti, može javiti društvena anomija. Ona nastaje usled toga što ova vrsta solidarnosti tera pojedinca da se odrekne utemeljenih normi i utvrđenih verovanja a da pre toga ne odredi jasnu sudbinu i dalji tok razvoja pojedinca, što dovodi do osećaja besciljnosti.
Зашто Талкот Парсонс сматра породицу виталном за одржање,односно опстанак вредносног концензуса?
Талкот Парсконс утврдио је да је главни задатак социологије да испита „институционализацију образаца вредносних оријетнтација у друштвеном саставу“. Што значи да се нагласак ставља на социјализацију, којом се вредности интернализују и преносе с једног нараштаја на други. Једном научене вредности се морају одржавати. С тога породица има виталну улогу у друштвеној структури.
(Хараламбос,2002:10,11)
Како настаје лажна свест о стварности код чланова друштва капитализма по Карлу Марксу?
- У капитализму, припадници владајуће класе производе владајуће идеје друштва које оправдавају њихову моћ и привилегије. А тако оправдавају и експлоатацију радничке класе и њихово тлачење. Међутим, идеје једнакости и слободе прикривају експлоатацију радничке класе од стране владајуће класе. Наиме, односи између радничке и владајуће класе су дефинисани као равноправна размена. Капиталистима је неопходна радна снага која би добијала новчану надокнаду за узврат, са друге стране, радник има ту слободу да изабере свог послодавца, тако да чланови друштва прихватају ситуацију у којој се налазе као нормалну и природну.
Међутим, по Марксовом мишљењу, идеје једнакости и слободе су потпуна илузија која има за циљ да заслепи чланове друштва. Радничка класа није слободна јер је присиљена да ради како би преживела.
(Хараламбос,2002:13)
На који начин Маркс дефинише и објашњава идеологију?
Маркс говори да је идеологија искривљење стварности, лажна слика друштва коју намеће владајућа класа. Она то чини како чланови друштва не би увидели сукобе интереса и на тај начин се одржава постојећи систем.
(М.Хараламбос,2002:13)
Функционалисти (Конт и Диркем) су често користили "органску аналогију", зашто?
-Зато што су функционалисти деловање друштва упоређивали са живим организмом. Сматрали су да делови друштва делују заједно као што то чине и делови људског тела, за добробит друштва као целине. Анализирати деловање неког елемента друштва значи показати какву улогу он има за постојање и здравље друштва.
(Гиденс, 2003 :17,18)
P : Ко је увео термин `социологија` ?
O : Социолог Огист Конт.
(Хараламбош,202:16)
Преформулисала бих питање. Могло би да гласи: Како Огист Конт долази до термина "социологија"?
Конт је у почетку користио израз "друштвена физика". Међутим, истим изразом служили су се и други интелектуалци тог времена, његови супарници. Да би направио разлику између својих и њихових мисли, почиње користити изаз "социологија" како би описао предмет који је желео да утемељи. Настојао је да створи науку о друштву која је могла да објасни законе друштва исто онако као што природне науке објашњавају функционисање физичког света.
(Гиденс, 2003: 7,8)
Преформулисала бих питање колегинице Дрљевић, гласило би овако:
Шта по Марксу представља идеологија владајуће класе?
Маркс говори о владајућим идејама сваке епохе као о идеологији владајуће класе. Идеологија представља лажну слику друштва. Заслепљује их да не виде сукобе интереса којих има у њиховим односима, због тога су спремни да своју ситуацију прихвате као нормалну и природну. Маркс је сматрао да идеологија владајуће класе служи легитимисању и оправдавању статуса кво и да успорава дезинтеграцију система.
(Хараламбос, 2002: 12).
Које су најважније теме које је проучавао Диркем?
То су:
- значај социологије као емпиријске науке
- успон појединца у стварању новог друштвеног поретка
- извор и карактер моралног ауторитета у друштву.
( Гиденс. Е, 2007 : 9 )
Да ли је Маркс сматрао да ће након радничке револуције нестати све врсте неједнакости?
Пре свега, Маркс се залагао за економску равноправност и смтарао је да ће нестати све неједнакости те врсте. Међутим, и сам је сматрао да је разлика између појединаца неизбежна.
( Гиденс. Е, 2007 : 14 )
Преформулисала бих питање колегинице Симониде Девић:
Ко је и на који начин изумео реч ,,социологија"?
Реч ,,социологија" изумео је Огист Конт. Он је у почетку користио израз ,,друштвена физика", али су се истим изразом служили и неки од његових интелектуалних супарника тог времена. Конт је желео да направи разлику између својих мисли и њихових, па је сковао израз ,,социологија", како би описао предмет који је желео да утемељи.
(Гиденс, 2007:7)
Какав је утицај Марксово дело имало на будућност?
Утицај је био јако велики јер су се у 20. веку догодиле револуције које су извели људи инспирисани његовим учењем и све до последње деценије 20. века преко трећина човечанства (СССР, Кина, државе источне Европе...) живела је у режимима који су за свој крајњи циљ поставили остварење Марксових идеала.
(Гиденс 2007: 14)
Шта је то што марксизам и функционализам имају заједничко, а по чему се разликују?
Марксизму и функционализму је заједничко веровање у стални напредак и рационално усавршавање људског друштва путем науке, а разликују се по томе што марксисти конфликте схватају као нормалну појаву у капиталистичком друштву, док функционалисти конфликте схватају као повремене поремећаје у друштву.
(Хараламбос, 2002: 11, 12, 13)
Шта је то што марксизам и функционализам имају заједничко, а по чему се разликују?
Марксизму и функционализму је заједничко веровање у стални напредак и рационално усавршавање људског друштва путем науке, а разликују се по томе што марксисти конфликте схватају као нормалну појаву у капиталистичком друштву, док функционалисти конфликте схватају као повремене поремећаје у друштву.
(Хараламбос, 2002: 11, 12, 13)
Шта за О. Конта преставља појам религије 'хуманитета'?
Јединство у друштву се раније остваривало религијом (теологијом) у првом ступњу развоја, у другој метафизиком, а у трећој, позитивној фази је дошло до подстицања научних открића. Религија 'хуманитета' би представљала научних закључак о уређењу друштва и понашања појединаца базирану на научним утемељењима, уз одсуство вере и догме теолошког схватања религије.
( Гиденс. Е, 2007 : 8 )
Шта је Диркем подразумевао под начелом : "Проучавајте друштвене чињенице као ствари!" ?
- Диркем је под овим начелом подразумевао да се живот у друштву може анализирати подједнако прецизно као што се анализирају предмети или догађаји у природи.
(Гиденс: 2007, 9)
Зашто је током шездесетих опала популарност функционализма?
По Диркему, како се могу истраживати друштвене чињенице?
- С обзиром да су друштвене чињенице невидљиве и неопипљиве и не могу се директно посматрати, једини начин јесте тај да се њихова ссвојства откривају индиректно, анализирајући њихове ефекте или разматрајући покушаје који се чине како би се оне изразиле, као што су закони, религијски текстови или писана правила понашања.
(Гиденс, 2007:10)
По Миду, шта омогућава да постанемо самосвесна бића?
Језик. Наиме, теорија симболичког интеракционизма, чије је Мид претставник, настала је проучавањем језика и његовог значења. Кључни елемент у самом процесу комуникације јесте симбол. И људи својим међусобним интеракцијама се ослањају на заједничке симболе и разумевање.
Гиденс 2007: 19