Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

У овај форум унесите своје примедбе, предлоге и питања у вези два текста посвећена писању семинарског рада, о садржају постојеће скале за оцењивање семинарских радова и њену примену, као и предлоге за њену измену и стандардизацију употребе.

Подсећам да је рок за предају електронске верзије семинарског рада на детаљно прегледање и оцењивање демонстратору Селени Радовић последњег дана наставе у текућем семестру у 17ч, но, због честе праксе „враћања“ семинарских радова „на дораду“, као и због бројности ових радова, саветујемо вас да то ипак учините раније. До краја семестра би требало да се сви оспособите да оцените на основу искуства стеченог писањем, саопштавањем, дискусијом, коментарисањем, исправљањем и оцењивањем недељних саопштења, да ли ваш рад испуњава минималне формалне и садржинске критеријуме које сваки стручни рад треба да испуни (учестало и исцрпно навођење цитиране или само парафразиране изворне и секундарне литературе, укључујући уџбеничку, која не сме да буде основни извор за писање семинарског рада без плагирања; јасна структура рада, са уводом, разрадом и закључком).

Одаберите тему која вас највише занима у оквиру оних које смо анализирали у терминима предавања и вежби. Пожељно је да одабрана тема буде из области за коју сте припремали недељно саопштење, ради што равномерније заступљености свих тема, али овакав одабир није обавезан. За свој одабир није потребно да тражите сагласност наставника и сарадника.

 

Структура семинарског рада (од 6 до 10 страна)

Структура семинарског рада: уобичајена је пракса да се семинарски и завршни радови састоје од следећих елемената – наслов, садржај, увод, дефиниторни део, описни и аналитички део, закључак и списак литературе.

1. наслов – ово је изузетно битан део рада јер вам на самом почетку даје оквир у коме ћете се кретати током писања и одређује вашу тему. Погрешно је мишљење да наслов долази на крају писања. Неопходно је наслов смислити пре почетка писања, али након упознавања са литературом. То ће вам помоћи да се током рада држите у оквирима теме коју сте себи задали и спречити могућности „расплињавања“ теме и проблематике рада. Наслов треба да буде одређен по правилу поље:предмет. То значи да треба да се састоји из два дела – првог, који одређује поље у оквиру кога се изучава дати проблем и другог, који специфичније приказује шта је тема вашег рада. На пример, уколико рад назовете Социологија Емила Диркема, проблем метода у раду Елементарни облици религиозног живота, ви сте читаоцима одмах дали до знања о чему говори ваш рад, односно, указали сте им да је поље вашег рада социологија Емила Дркема, а да је ваша ужа тема унутар овог поља начин на који је Диркем применио своја основна методолошка начела у овом делу. Све ово ћете морати да објасните детаљније у уводу и осталим деловима рада;

2. садржај – Најбоље је поднаслове схватити исто као и наслов рада, те их осмислити тако да читаоцима дају представу о томе шта ће у појединим поглављима читати;

3. увод – уводно поглавље треба да садржи детаљније објашњење проблема којим се у раду бавите, тј. да одговори на питања као што су: шта је проблем вашег рада односно шта је главна мисао аутора, зашто сматрате да је то релевантан социолошки проблем, зашто сте се ви заинтересовали за ту тему, која је теоријска позиција из које аутор пише, који су његови узори (аутори, текстови, теоријске позиције и сл), какво је место (и како ви видите место) тог истраживања у научном дискурсу. Наравно, постоји још доста питања на која можете пружити одговор у овом поглављу, али је ово оквирна слика како би увод требало да изгледа. Битно је да читаоци након увода имају јасну слику о ауторовој научној позицији и контексту у коме треба читати текст;

4. дефиниторни део – овде је потребно презентовати и дефинисати кључне појмове и методе које је аутор у раду користио. Неколико најбитнијих појмова треба дефинисати и указати н начин како их аутор користи. Такође треба јасно указати на ауторову теоријску позицију. Затим је потребно изнети главну ауторову тезу (као и подтезе). Ово поглавље треба читаоцима да пружи јасан увид у ауторова теоријска полазишта и појмовни апарат којим се користи и да им тиме омогући лакше читање рада. Наравно, то значи да се у даљем тексту морате кретати у оквирима контекста који сте себи одредили.

5. описни и аналитички део – у овом делу рада потребно је изложити све аргументе и све чињенице којима аутор подупире сопствену тезу. У овом поглављу ћете детаљније указати како аутор објашњава/тумачи одређени поблем, искључиво кроз појмове и методологију коју сте најавили. Овде, дакле, све чињенице разврставате и анализирате у складу са унапред датим планом. У овом делу потребно је и проверити јесу ли прикупљене информације довољна и репрезентативна подлога за веродостојан одговор на постављену тезу и јесу ли све тезе довољно покривене аргументацијом. Анализа треба да буде јасна и функционална сходно вашој теми, тако да читаоци могу јасно разумети вашу аргументацију и закључке. Анализа је најбитнији део текста јер изражава ваше ставове о датом проблему и пружа највише могућности за дискусију и размишљање, што је и сврха писња и бављења науком;

6. закључак – у овом поглављу треба да на најједноставнији могући начин дате закључке истраживања – шта је то до чега је аутор током истраживања дошао и како нам то може користити у даљим истраживањима сличног типа. Такође је корисно, мада није и обавезно, у закључку изнети и оне проблеме које аутор није анализирао, јер нису били примарни за вашу тему, али којих сте се током рада дотакли и тиме упутити на шире контексте проучавања датог проблема;

7. списак литературе – ово је последње поглавље вашег рада и ту треба да презентујете сву литературу коју сте користили у тексту. Можете је сврстати по азбучном или абецедном реду или по реду по коме сте наводили у тексту. Такође је могуће овде упутити на предлоге за даље читање, дакле литературу коју ви нисте користили у вашем раду, али која је уско везана за проблеме које сте анализирали или проблеме на које сте упутили а нису били део ваше најуже теме. У навођењу литературе обично прво иде име и презиме аутора, затим наслов књиге или текста, наслов и уредник зборника (ако је текст из зборника радова), издавач, место и година издања. Постоје и други начини навођења, зависно од тога да ли сте одабрали оксфордски или харвардски систем цитирања, о чему ће бити речи у даљем тексту.

Приступ и стил: постоје три основне позиције из којих можете писати рад – писање у првом лицу (Ја сматрам...), писање у трећем лицу (Ми сматрамо...) и неутрално или безлично писање (Сматра се...). Није важно који ћете од ова три приступа у раду користити, јер су сва три у потпуности легитимна у науци и зависе само од различитих школа писања, али је веома битно да се, када сте се већ одлучили за један приступ, њега стриктно држите. Мешање ових ауторских позиција је недопустиво у научном или било ком другом тексту. Такође, рад не треба да садржи никакве емотивне и личне ставове, осим када су они релевантни за тему. Истина, у англосаксонској школи је веома присутан стил писања тзв. рефлексивне анализе (посебно у оквирима цултурал студиес), у коме су лични ставови дозвољени, али то никако не значи да чак и када примењујете овакав стил треба читаоца упознавати са сопственим емотивним стањима, страховима или жељама. Основа рефлексивне анализе јесте јасно самопозиционирање унутар наведених проблема и/или дискурса и, самим тим, заузимање одређеног става које имате о проблему који обрађујете, али не и „интимизација“ са читаоцима.

Такође је неопходно избегавати нејасну и половичну аргументацију, као и позивање на било какве ставове које сматрате општеприхваћеним, јер треба имати у виду да то могу бити, без обзира на ваша уверења, само ваши ставови. За сваку тврдњу коју сте у тексту изнели неопходно је изнети и аргументацију кроз позивање на постојеће теорије, концепте или тврдње, наравно уз објашњење зашто сте их изабрали као релевантне. Текстмора бити логички и садржински исправани бавити се темом коју сте себи задали.

Стил писања мора бити јасан, прецизан, јер је основна функција научног текста информативна и читаоцима морате омогућити да из вашег текста нешто сазнају. Пожељно је избегавати дуге реченице, фразе и флоскуле, стране речи (осим када је неопходно), таутологије и сл.

Упути на литературу и цитирање: постоје два општеприхваћена система цитирања и упута на литературу – оксфордски и харвардски. Оба су подједнако заступљена и легитимна у науци и само је на вама избор који ћете од два понуђена система користити. Једино је битно да се одлучите само за један систем и да га се стриктно придржавате. Оксфордски систем је старији и чешћи је у Европи и неенглеским говорним подручјима, док је харвардски заступљенији у САД и енглеским говорним подручјима.

1. оксфордски систем – у овом систему се упути на литературу и цитирање врше преко фуснота које се додају у део текста одакле желите да упутите читаоце на литературу или извор цитата. Најчешће се означавају бројевима и референце се налазе на дну стране, крају поглавља или на крају читавог текста (после прилога/додатака али пре списка литературе). У фусноти се исписује редом име и презиме аутора, назив књиге или текста, назив зборника (уколико је текст преузет из зборника) и његовог приређивача, издавач, место, година издања и страница: нпр.[1]

2. харвардски систем – упути се налазе у самом тексту, у заградама, а у истој форми се пишу на крају читавог текста, у списку литературе. Обично се у заградама наводи презиме аутора, затим прво слово имена, година издања и страница, и то у следећој форми – (Рубy, Ј. 2000:142), а затим се у списку литературе референца наводи као презиме, име, година издања, наслов, издавач, година. Уколико користите више текстова или књига једног аутора који су објављени исте године, поред године пишете и мала слова абецедним редом (а, б, ц), тако да би наведени пример за другу књигу издату исте године изгледао (Рубy, Ј. 2000б:158), док би се на први пример морало додати мало слово „а“.

Форматирање текста и насловна страница: уобичајено је правило да се семинарски радови пишу на рачунарима, најчешће у програмским пакетима као што су Мицрософт Оффице (Wиндоwс) и Опен Оффице (Линуx). Фонт је Тимес Неw Роман, величине 12 тачака, прореда 1,5. Имајте у виду да ваши предавачи, када захтевају одређен број страница за приказе, есеје или семинарске радове обично очекују коришћење наведеног фонта и величине. Коришћење других фонтова и величина може допринети томе да исти број речи заузме више страница, због чега и код нас све већи број предавача захтевану величину текста одређује према броју речи у тексту.

Наведени едитори текстова вам омогућавају и коришћење масних слова, подвучених слова и курзива. Масна и подвучена слова се обично користе за истицање наслова и поднаслова, али ретко и у самом тексту. Курзив се најчешће користи за истицање делова текста које сматрате посебно битним.

Насловна страница треба да буде форматирана тако да у горњем левом углу стоји назив установе у оквиру које пишете текст, на средини се пише врста рада и назив курса и испод тога, подебљаним словима, наслов рада. На дну, у левом углу стоји име ментора а у десном ваше име и број индекса.

ФОРМA И САДРЖАЈ СЕМИНАРСКОГ РАДА (ИЗВЕШТАЈА O ИСТРАЖИВAЊУ)


1. Постaвљaњe проблема:
• самостално (без плагирања) формулишите питање на које тражите одговор , објашњење или тумачење; да ни бисте били оптужени за плагијат, у заграду иза сваког цитата или парафразе унесите само презиме аутора или назив институције, годину објављивања и страну (или слова "хттп" ако се ради о интернет страници), а у библиографију на крају рада унесите још почетно слово имена аутора, пун назив текста, назив шире целине у којој се цитирани или парафразирани текст налази, место издања и издавач (или потпуна УРЛ адреса интернет странице)
• образложите в a ж н o с т истраживања тог питања зa унапређивање и примену нашег сазнања у предвиђању битних аспеката очувања/промене структуре или ре-конструисања друштвене стварности;
• привуците пажњу читалаца/слушалаца навођењем карактеристичних илустрација испитиваног проблема, избегавајући неутемељена уопштавања и пристрасне формулације
• дефинишите циљ истраживања у облику проверавања (Poper: оповргавања ) хипотезе, предвиђања изведеног из неке теорије или резултата претходних теоријских и емпиријских истраживања

2. Преглед досадашњих истраживања у служби теоријско - методолошког прецизирања истраживачке хипотезе
- известите о оним налазима других истраживача који су релевантни за формулисање и тестирање властите хипотезе
• у емпиријском истраживању дефинишите и операционализујте кључне појмове тако да претпоставке о корелационој/узрочној повезаности између зависне/их и независне/их варијабли буду искуствено проверљиве, упоредљиве и мерљиве
• одговорите на очекивана питања унутрашње критике (адекватност операционализације појмова, утицај формулација на одговоре) и спољашње критике (репрезентативност узорка и уопштљивост налаза) на ваљаност вашег истраживања
• поновите туђе истраживање на другој популацији и/или у друго време, спроведите ново истраживање узрочника противречних предвиђања која се могу извести из различитих теорија и недоследних налаза разних истраживача или користите статистичке годишњаке на пример Републичког Завода за статистику (за 2012. се налази на адреси http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/81/63/SGS_2012.zip )
• опишите употребљени узорак, истраживачке инструменте и технике прикупљања, анализе и синтезе података, како би други истраживачи могли да понављањем ваше истраживачке процедуре провере поузданост добијених резултата

3. Представљање властитих налаза
• у превасходно теоријским истраживачким радовима представите кључне тезе аутора анализираних примарних извора, протумачите их, укажите на њихове евентуалне недостатке и по чему се ваше тумачење и критика анализираних теза (не)разликује од већ постојећих
• У случају емпиријског истраживања наведите релативну, у процентима изражену учесталост појаве свих категорија опажања/ тумачења/ одговора, унапред «затворених» или накнадно утврђених кодирањем одговора на «отворена» питања конструисана за мерење зависне/их варијабли
• табеларно и графички прикажите да ли и колико одступају од средњих вредности за читаву популацију одговори специфичних група испитаника, класификованих према независној/им варијавли/ама

4. Дискусија налаза
• на темељу приказаних налаза констатујте да ли је ваша хипотеза потврђена, оповргнута, или је треба преформулисати, на која питања тек треба одговорити у будућим истраживањима уводећи допунске независне варијабле

5. Закључак
• сажето резимирајте главне циљеве и налазе датог истраживања те планове будућих


6. Коришћена литература
• на крају писаног рада/извештаја наведите све коришћене изворе азбучним/абецедним редом првог слова презимена аутора, име (средње слово ), годину објављивања , назив текста у часопису или књизи међу знацима «навода», назив књиге или часописа италиком , назив издавача куће, место издавања, од које до које стране, или прецизан URL за извор доступан у електронском облику
УСМЕНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА СЕМИНАРСКОГ РАДА
је вештина која се усавршава кроз пажљиве припреме и упорно вежбање. Tрудите се да не читате, да остварите контакт очима са публиком, да изговарате реченице јасно и разговетно, да гестикулације умерено користите у функцији изговореног садржаја, настојите да “увучете” присутне у расправу.

Погледајте инспиративну књигу Хауарда Бекера Писање за друштвене научнике.

Приликом писања семинарских радова имајте у виду да ће ваши прилози бити оцењени на скали од 1 (недовољно) до 5 (одлично), пропорционално распону укупне оцене за електронску верзију семинарског рада и његову одбрану (12+20), према степену у којем садрже следеће димензије одговора на постављени проблем, тему или задатак:
I . одговорено је без прављења чињеничних грешака на битне аспекте теме/задатка
II . тезе су јасно формулисане
III . опште, посебне и појединачне тезе логично су распоређене
IV. тезе су поткрепљене позивањем на изворе
V. самостално је изложено властито тумачење или формулисани правци даљег истраживања датог проблема