Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014

 
Picture of Vera Vratuša
Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Vera Vratuša - Monday, October 13, 2014, 7:01 AM
 

Пре уношења својег питања, прочитајте која су већ постављена па унесите само нова, редоследом којим се кључни појмови или теоретичари појављују у уџбеничкој литератури, како неки не би остали прескочени.Постављајте питања о нејасним формулацијама, непотпуним или нетачним одговорима на већ постављена питања и понудите своје формулације. Због великог броја студената сваки студент може да добије поен само за једно питање или коментар у оквиру исте теме. У загради иза предложене формулације питања и одговора или коментара наведите презиме једног или оба аутора уџбеничког текста, годину издања и страну или стране на којима се налази део текста који сте употребили приликом формулисања својег питања, одговора или коментара, ради лакшег поређења ваше формулације са изворницима приликом дискусије о не/оптималним формулацијама. Користите ћирилично писмо за уношење својих прилога, пошто је претраживач прилагођен на ово писмо.

 
Picture of Aleksandra Mitrovic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Aleksandra Mitrovic - Friday, December 12, 2014, 12:01 AM
 

Како Макс Вебер дефинише моћ?

За Вебера моћ представља могућност човека или одређеног броја људи да спроведу своју вољу у оквиру заједничког деловања, упркос отпору осталих који такође учествују у том деловању. У суштини, моћ је спровођење властите воље упркос туђем противљењу.

(Хараламбос, 2002: 588)

Picture of Tijana Rakic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Tijana Rakic - Friday, December 12, 2014, 5:08 PM
 

Која три извора власти постоје по Веберовом мишљењу?

1. Каризматска власт - заснива се на оданости поданика вођи за којег се верује да има изнимне способности. Те способности се сматрају надљудским и наднаравним.  Вође успевају доминирати изравним емоционалним обраћањем. 

2. Традиционална власт - темељи се на вери у "исправност и светост" постојећих обичаја и традиција. Појединци на власти захтевају послушност поданика на основу свог традиционалног статуса, који је већином наслеђен.

3. Рацонално - законска власт -  овај тип власти заснован је на прихватању скупа имперсоналних правила. Појединци на власти могу издавати наредбе и навести поданике да се тим наредбама покоре, јер прихватају законски оквир који легализује ту власт. 

(Хараламбос, 2002: 588,589)

Picture of Natalija Niketic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Natalija Niketic - Saturday, December 13, 2014, 8:34 PM
 

Како Вебер објашњава власт према коцепцији идеалног типа?

Вебер сматра да у конкретним примерима власт не можемо сврстати само у један од три облика која је навела колегиница Тијана Ракић,већ да она може показивати обележја која поседују и друге две. Стога,не постоји власт која би представљала идеални пример неког од ова три облика. Другачије речено,ни једна од ове три власти не постоји у свом савршеном облику.

(Хараламбос,2002:589)

Picture of Jana Kovacevic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Jana Kovacevic - Saturday, December 13, 2014, 9:28 PM
 

Која је разлика између дистрибутивне и колективне моћи?


-Дистрибутивна моћ
(обележје појединца) је моћ над другима, тј.способност појединца да наведу друге да им помогну при реализацији властитих циљева, а колективна моћ је  је у рукама друштвених скупина. Колективну моћ демонстрира одређена друштвена скупина над другом скупином може се такође манифестовати кроз овладавање неком појавом.

(Хараламбус, 2002:634)

Picture of Jelena Sukovic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Jelena Sukovic - Sunday, December 14, 2014, 6:20 PM
 

Колегинице Тијана, преформулисала бих Ваше питање, гласило би:

По Веберовом мишљењу који типови власти постоје и које су разлике између тих типова?

Веберово мишљење јесте да постоје три извора власти, и то:

-каризматска,

-традиционална,

-рационално-законска власт.

Каризматска власт се заснива на оданости поданика вођи, за којег се верује да располаже надљудским способностима (у поређењу са смртницима). Вође овакве власти својим следбеницима доминирају емоционалним говорима, који у њима буди оданост и снажан осецј лојалности.

Традиционална власт се темељи на вери у "исправност и светост" постојећих традиција и обичаја.Појединци са власти су послушност поданика тражили на темељу традиционалног статуса, који је наслеђен.

За разлику од каризматске и традиционалне, код рационално-законске власти легитимитет и контрола немају корен у особним квалитетима вође и оданости поданика који побуђују, као ни у традицији. Ова власт се темељи прихватању скупа имперсоналних правила. Појединци на власти су у могућности да издају наредбе којима ће се поданици покорити, с обзиром на то да други прихватају законски оквир који легализује ту власт.

(Хараламбос, 2002: 589,590).

 

Picture of Srna Orašanin
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Srna Orašanin - Friday, December 12, 2014, 5:24 PM
 

Објаснити Парсонсово схватање моћи:

 Парсонсово схватање моћи базира се на заједничким циљевима и вредностима једног друштва. Разлике  у моћи унутар друштва су неопходне ради одржавања друштвеног састава. С обзиром да је остварење циљева вероватније удруживањем и сарадњом, ствара се потреба за организацијом и вођством. Због тога чланови друштва бирају којим ће појединцима доделити моћ да управљају другима ради остварења тих циљева, и тиме осигурати обострану корист и општу добробит друштва. Према томе, по Парсонсу, моћ је у рукама друштва као целине.

 (Хараламбос, 2002: 592)

Picture of Marina Šušnjar
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Marina Šušnjar - Friday, December 12, 2014, 6:06 PM
 

Каква је дефиниција моћи према Стивену Луксу ?

- Док многи сматрају да је Веберова дефиниција моћи ограничена, Стивен Лукс излаже једно од радикалних дефиниција моћи. Према њему постоји 3 димензије моћи:

1.) Доношење одлука - Он сматра да је прво лице моћи доношење одлука, при којем различити појединци изражавају своје мишљење и утичу на доношење одлука.

2.) "Недоношење одлука" - Говори да се друго лице фокусира на "недоношење одлука", односно да се моћ може користити да одређена питања уопште дођу у питање или да се уопште донесе нека одлука.

3.) Обликовање жеља - Он верује да треће лице моћи иде даље од наглашавања важности доношења одлука, као и склоности које изражавају чланови друштва. Тврди да се моћ изражава и у обликовању жеља, односно у манипулисању вољом и жељама одређених скупина и на тај начин се нека друштвена скупина, или пак цело друштво може наговорити да прихвати решење које је за њу штетно. 

Лукас говори даље да се моћ обнаша над онима којима та моћ штети, без обзира на то јесу ли сви свесни да им штети или не. Тако он заправо дефинише моћ. Наравно, он и сам признаје да, перцепција оног што је у интересу одређеног појединца, онога што је добро за њега, тек ствар схватања и не мора бити исправно. Ову дефиницију често користе марксистички социолози за побијање доказа које користе други социолози. 

(Хараламбос, 2002: 590)

Picture of Ivan Tominčević
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Ivan Tominčević - Friday, December 12, 2014, 6:30 PM
 

Како Бел објашњава ''парадокс демократије'' ?

- По његовом мишљењу владе националних држава су исувише мале да би се избориле са великим проблемима, пре свега се мисли на немоћ да утичу на деловање великих корпорација у глобалној економији, а са друге стране су исувише велике да би се бавиле малим проблемима појединих градова или области.

(Гиденс, 2007: 434, 435)

Picture of Jovana Zivkovic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Jovana Zivkovic - Friday, December 12, 2014, 7:21 PM
 

Шта за Вилфреда Парета представља кружење елита?

Парето је био свестан да елиту не чине увек најспособнији људи и због тога друштво може да западне у кризу. Да до тога не би дошло потребно је обнављање елите, односно да се најспособнији људи нижег друштвеног положаја уврсте у елиту. Ако до тога не дође ти способни људи са нижег друштвеног положаја се удружују, кршећи правила друштвеног система запоседају елитне положаје и то се назива кружење елите.   

(Хараламбос, 2002: 602).

 

 

Picture of Tamara Milovanovic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Tamara Milovanovic - Friday, December 12, 2014, 7:22 PM
 

Шта је плурализам?

 

- Плурализам је теорија чији је циљ објаснити природу и дистрибуцију моћи у западним демократским државама. Класични плурализам је био оригинални облик ове перспективе,али он је био изложен многим оштрим критикама.

 

(Хараламбос, 2002: 593)

Picture of Milica Vukotic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Milica Vukotic - Monday, December 15, 2014, 8:54 PM
 

У којим се гледиштима плуралисти слажу са Парсонсом?

1.Слажу се са тезом да власт и држава делују у интересу самог друштва тј. њиховим жељама.

2.Хвале политичке саставе као што су САД,Британија и Француска.Њих сматрају најразвијенијим саставима власти и самим тим најуучинковитијим.

3.Употребу моћи путем државе сматрају легитимном зато что се темељи на прихватању и сарадњи становништва.

(Хараламбос, 2002: 593)

Picture of Tatjana Gojković
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Tatjana Gojković - Friday, December 12, 2014, 8:18 PM
 

Шта представља концепција моћи "констатнтног броја"?


-Концепција моћи "константног броја" темељи се на Веберовој дефиницији моћи која имплицира да они који држе моћ то чине на штету других. Она значи да постоји фиксна количина моћи те због тога ако неки имају моћ, други је немају. Будући да је количина моћи константна, један појединац или група појединаца држе моћ у оној мери у којој је други не држе.

 

(Хараламбос, 2002: 591)

Picture of Marko Surla
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Marko Surla - Friday, December 12, 2014, 8:43 PM
 

Шта су особине класичне теорије елите?

Теорију елита први су развили италијански социолози Вилфредо Парето и Гаетано Моска. Обојица теоретичара сматрају владавину елита неизбежном, такође, обојица се слажу да темељ владавине елите представљају супериорне личне карактеристике појединаца који чине елиту. Парето верује да су припадници елите лукавији и интелигентнији од маса, док Моска сматра да имају изванредне организацијске способности. Класична теорија елита се дакле темељи на становишту природне неједнакости међу људима.

(Хараламбос, 2002: 601)

Picture of Tamara Cukanic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Tamara Cukanic - Monday, December 29, 2014, 1:42 PM
 

Преформулисала бих питање.

Које супериорне личне карактеристике појединца истиче Парето, а које Моска, као оне које су темељ владавине елита?

Парето верује да су припадници елите лукавији и интелигентнији од маса, док Моска сматра да имају изванредне организацијске способности.

(Хараламбос, 2002: 601)

Picture of Ivan Vitezovic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Ivan Vitezovic - Friday, December 12, 2014, 9:00 PM
 

Шта све подразумева теорија елите према схватању Врајта Милса?

Врајт Милс био је амерички социолог  који је ограничио своју анализу првенствено на САД. За разлику од многих других теоретичара елите, он не сматра да је владавина елите неизбежна( чак шта више, посматра је као нову појаву коју из темеља осуђује). Милс сматра да је владавина елита заснована на експлоатацији маса те се тако одлучује за становиште које се темељи на сукобу (будући да елите и масе имају различите интересе што доводи до конфликта).

Он одбацује мишљење да припадници елите имају супериорна својства и психолошке карактеристике које их издвајају од остатка популације. Он наиме идентификује три кључне институције кроз које елита остварује своју моћ: велике корпорације, војска, савезна држава.Те три врсте моћи се преклапају и често се подударају што доводи до тога да припадници елита имају превелику моћ концентрисану у својим рукама.

(Хараламбос, 2002:603)

Picture of Ana Kukuridi
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Ana Kukuridi - Friday, December 12, 2014, 9:34 PM
 

-Која су два облика моћи?

1. Власт- легитиман облик моћи, тј. исправан и праведан.

2. Присила- они који су подложни овом облику моћи не сматрају га легитимним.

Разлика између присиле и власти није јасно изражена, као што се можда да очекивати. Често је мишљење да се оба облика моћи темеље на физичкој сили.

(Хараламбос, 2002: 588)

 

Picture of Emilija Pesic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Emilija Pesic - Friday, December 12, 2014, 9:45 PM
 

Шта су политичке странке?

Политичке странке су основне организације које се боре за освајање и вршење власти и установе преко којих грађани утичу на државну власт и политичке процесе.

(Хараламбос, 2002:594)

Picture of Emilija Rasic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Emilija Rasic - Saturday, December 13, 2014, 1:55 AM
 

Шта су интересне скупине према класичном плурализму и како се деле према циљевима?

Интересне скупине теже да утичу на политичке странке и министарства, за разлику од политичких странака којима је тежња задобијање моћи и стварање владе. Интересне скупине заступају неки одређени интерес у друштву. Према циљевима деле се на протективне и промотивне.

Протективне скупине штите интересе одређених сегмената друштва. Најпознатији примери су синдикати и нека професионална удружења. Њихово чланство обично је ограничено на појединце одређеног статуса.

Промотивне скупине заговарају одређене циљеве, више него што штите интересе одређене друштвене скупине. Њихово чланство је многобројније, јер за учлањење у овакву скупину је потребно само заинтересовати се за неки циљ.

(Хараламбос, 2002:594,595)

Picture of Marija Đurić
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Marija Đurić - Saturday, December 13, 2014, 2:26 PM
 

Моћ из перспективе марксиста.

Марксисти сматрају да моћ има мањина читавог друштва и да користе ту моћ за продор властитих интереса. Дакле, то су пре свега они који имају економску контролу над осталима. Наравно, они који имају моћ, и они који је немају, углавном немају исте интересе и не залажу се за исте циљеве па стога долази до конфликата у друштву.

Они који имају моћ намећу своје ставове другима, и користе моћ да присиљавају тзв. подложну класу да прихвати одређену ситуацију иако то није у складу са њиховим интересима (облик моћи коју њој подложни не сматрају легитимном називамо присила). Међутим, ако подложна класа прихвата моћ и ставове владајуће класе, закључујемо да постоји лажна класна свест.

 

(Хараламбос, 2002: 588, 609)

Picture of Sanja Zivotic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Sanja Zivotic - Saturday, December 13, 2014, 8:17 PM
 

Које државе се називају ауторитарним државама?

Ауторитарне државе су оне државе у којима је учешће народа или потпуно ускраћено или сведено на најмању могућу меру. У таквим државама, потребе и интереси државе стављају се изнад потреба и интереса просечних грађана, и не постоје правни механизми који омогућују свргавање владе или вође са власти.

(Гиденс, 2007:428)

Picture of Jovana Jelic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Jovana Jelic - Saturday, December 13, 2014, 10:11 PM
 

Дефинисати тумачење Ралфа Милибанда.

Он следи Маркса и Енгелса, тврди да моћ пристиче из богатства.Одбацује плуралистичко схватање да су у демократији свим грађанима омогућена једнака права.Следи конвенционалне дефиниције да се држава састоји од од мноштва различитих институција.Он сматра да држава делује повремено као инструмент оних који имају економску моћ.Државу схвата као низ елита које управљају важним институцијама,те елите углавном делују тако да штите интересе владајуце класе или буржоазије,он верује у заједнички интерес свих елита и очување капиталистичког друштва.

(Хараламбос,2002:611)

Picture of Marija Kojic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Marija Kojic - Sunday, December 14, 2014, 12:48 PM
 

Термин државна хегемонија уводи:

а) Карл Маркс

б) Вилфред Парето

в) Антонио Грамши

г) Макс Вебер

Шта представља термин државна хегемонија?
Хегемонија означава потпуну усклађеност свих слојева друштва. Свака владајућа класа тежи хегемонији и не жели сукобе. Да не би дошло до сукоба и да владајућа елита не би изгубила контролу над друштвом битно је успостављање компромиса и одобравање што већег броја чланова друштва. Важно је истаћи да се хегемонија не остварује употребом силе, већ убеђивањем, а и чињењем уступака потчињеној класи. Немогуће је остварити потпуну хегемонију.

(Хараламбос, 2002:615, 616)

Picture of Dusica Eric
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Dusica Eric - Wednesday, December 17, 2014, 5:14 PM
 

Поштована колегинице, предлажем преформулацију Вашег питања:

Које познате теоретичаре Ралф Милибенд следи у својој теорији и какaв је његов поглед на моћ, државу и владајућу класу?

Овај теоретичар следи Маркса и Енгелса. Верује да моћ потиче из богатства и да је немогуће успоставити политичку једнакост.

Милибенд сматра да државу чине низ институција попут полиције, судства, војске, власти и државне администрације и тврди су оне центар моћи, а та моћ служи интересу владајуће класе. Такође, следећи Маркса, овај аутор напомиње да држава може деловати као инструмент економских моћника како би очували свој положај (Сетимо се Марксовог гледишта на искривљену свест).

(Хараламбос,2002:611)

Picture of Sinisa Simic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Sinisa Simic - Sunday, December 14, 2014, 1:03 PM
 

Шта је монархија?


Монархија представља такав политички систем у којем на челу државе стоји једна личност, чија се власт наслеђује унутар породице кроз генерације. Монархија као политички систем је била најзаступљенија у древним и средњовековним временима. Легитимитет монархове власти почивао је на основу традиције и божијег права. Мада неке модерне државе и даље имају монархе на челу, они су данас сведени на фигуре без већег утицаја на политичке догађаје и углавном служе као симбол националног идентитета. Само у малом боју земаља (Јордан,Мароко,Саудијска Арабија) монарси и даље имају извеснуу контролу над владом. Чешћи облик су, уставни монарси, као што су краљица у Великој Британији или краљ Шведске, чија је стварна моћ ограничена уставом, који преноси власт на изабране представнике народа.

(Е. Гиденс, 2007:426)

Picture of Ana Spužić
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Ana Spužić - Sunday, December 14, 2014, 2:55 PM
 

Шта је истраживао Роберт А. Дал и до којих резулатата је дошао?

Роберт А. Дал је у књизи "Ко влада?" истраживао начин доношења одлука и ко држи монопол над тим процесом кроз три подручја: обнову градских насеља, политичке доминације и образовања. Он није пронашао доказе који упућују на превласт једне скупине, већ да је власт подељена на много различитих интересних група. Локална политика је процес договора и компромиса, закључује Дал, где нема искључиве доминације једне групе над другим групама, и тиме одбацује мишљење да доношењем одлука управљају економски интереси (Хараламбос, 2002: 596).

 

Picture of Masa Husovic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Masa Husovic - Sunday, December 14, 2014, 4:08 PM
 

Како Вебер дефинише државу?

Вебер дефинише државу као људску заједницу која успешно присваја права на монопол над легитимном употребом физичке силе на одређеној територији. Само је држава у стању да отпочне рат или употреби законодавни систем да би осудила појединце на затвор противно њиховој вољи. Такође, Вебер истиче да државу чине:

  • власт или законодавна тела(која доносе законе);
  • бирократија или државна управа(која проводи одлуке власти);
  • полиција(која је задужена за спровођење закона);
  • оружане снаге(чија је улога да заштити државу од спољашњих претњи).

(Хапаламбос, 2002:590)

Picture of simonida devic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by simonida devic - Sunday, December 14, 2014, 6:27 PM
 

П:  Због чега је Грамши сматрао да владајућа класа никад неће у потпуности монополизовати моћ? 

О:  Грамши је сматрао да моћ проистиче из економске контроле али и контроле над идејама,а пошто владајућа класа над становништвом држи у својим рукама само прву врсту моћи-економску,али не и другу-над идејама,он је сматрао да та владајућа класа никада неће имати потпуну контролу над становништвом .Као други разлог наводи и то што становништво, (односно потчињена класа) ,ипак није толико искључено из политичких активности,а управо то ангажовање би им могло помоћи да јасније увиде који су њихови интереси,и подстаћи их да се за исте боре. 

( Хараламбос,2002 : 616 ) 

Picture of simo jokic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by simo jokic - Sunday, December 14, 2014, 6:41 PM
 

Гледиште Маркса и Енгелса о "одумирању државе"?

Маркс и Енгелс су били уверени да је улога државе заштита положаја владајуће класе и контрола потчињене класе. С обзиром да ће нестати класно друштво, држава неће бити потребна за горе наведене улоге. Сматрали су да ће доћи до пролетерске револуције, после које ће пролетеријат преузети контролу над државом. По њиховом мишљењу, пролетеријат ће употребити државу да учврсти своју позицију и после успостављања заједничког власништва над производним средствима - чиме ће уништити моћ буржоазије, остварити циљ о нестанку класне поделе и самим тим држава ће одумрети.

(Хараламбос, 2002:610)

Picture of Sofija Novaković
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Sofija Novaković - Sunday, December 14, 2014, 8:39 PM
 

Шта представља партиципативна демократија?

 


Представља директан облик демократије, у којем одлуке доносе они којих се те одлуке тичу. Ради се о првобитном типу демократије, који је постојао у античкој Грчкој. Значајне одлуке могли су да доносе само они који су имали статус грађанина, што је био јако мали број људи (жене, робови, и сви они који нису били држављани одређеног полиса нису имали статус грађана). Овај облик демократије нема велику улогу у модерним друштвима, премда се данас јавља један њен облик, и то при одржавању референдума (на коме утичу сви грађани неке земље и изражавају своје мишљење, најчешће одговарајући на једно од два понуђена одговора).

 

(Гиденс, 2007:426,427)

Picture of Bogdan Djordjević
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Bogdan Djordjević - Monday, December 15, 2014, 5:22 PM
 

Којим факторима Ботомор приписује чињеницу да виши слојеви друштва и елите постају све доминантнији?

Том Ботомор (1993. године) тврди да светском економијом доминира 500 највећих мултинационалних корпорација, државе у којима су седишта тих корпорација, као и институције глобалног капитализма које диктирају економски развој на глобалном нивоу. Ботомор увиђа да је светско богатство много концентрисаније и ту снажну концентрацију моћи приписује следећим факторима:

1. Раст мултинационалних корпорација омогућава малом броју људи, углавном директорима, да располажу великим количинама моћи.

2. Под утицајем Нове деснице, начин размишљања и Владе уздигле су улогу пословне елите, подржале екстремни индивидуализам и спремно прихватили комерцијализацију друштвеног живота и даљи раст неједнакости у друштву.

3. Након слома комунистичких режима у Источној Европи и Совјетском Савезу, капитализму су препуштена нова тржишта за експлоатацију, сматра Ботомор.

(Хараламбос, 2002: 619)

Picture of Ana Gvozdenovic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Ana Gvozdenovic - Monday, December 15, 2014, 7:52 PM
 

Дефиниција појма "Политичка странка''


Организација усмерена ка легитимном освајању власти кроз изборни процес.

(Gidens, 436)

 

Picture of Milica Pavlovic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Milica Pavlovic - Monday, December 15, 2014, 8:31 PM
 

Како глобализација утиче на живот појединца?

Обично се појам глобализације везује за неке промене у оквиру светских финансијских тржишта, производње, трговине, телекомуникација, итд. Али несумњива је чињеница, да се она одражава и на лични живот појединца, преко медија, интернета и популарне културе. Затим, она редефинише интимне и личне аспекте нашег живота, као што су породица, родне улоге, лични идентитет, однос према раду, итд. И такође, утиче на појединца да мења начин на који размишља о себи, али и о свом односу са другим људима.

(Гиденс, 2007: 65, 66)

Picture of Nikola Rikalo
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Nikola Rikalo - Monday, December 15, 2014, 8:40 PM
 

Који су ставови "хиперглобалиста" по одређењу Дејвида Хелда?

"Хиперглобалисти" сматрају да је глобализација процес који не зависи од националних граница и који производи нови глобални поредак подстакнут међународном трговином и производњом. Тај процес води ка свету у коме би тржишне силе биле јаче од националних влада које више не би имале контролу над својим економијама.

(Гиденс, 2007: 63, 64)

Picture of Marko Kasalica
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Marko Kasalica - Monday, December 15, 2014, 9:54 PM
 

Објасните укратко структуралистичко гледиште о држави Николаса Пуланцаса.

- Примарно Пуланцас критикује Милибенда тврдећи да се треба више обратити пажња на утицај друштвене структуре на поједница. Он каже да владајућа класа оправдава свој легитимитет и положај постојањем државе и кохезије око ње подразумевајући присуство капиталистичког система. Сам капиталистички систем наглашава да ће земља функционисати по интересима владајуће класе. Није нужно, чак и више одоговара припадницима капиталистичке класе изолованост из политике.

(Хараламбос,2002: 612, 613)

Picture of Милена Драгишић
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Милена Драгишић - Tuesday, December 16, 2014, 6:53 PM
 

Шта представља ''ризично друштво'' Улриха Бека?

Бек сматра да ризично друштво није ограничено само на ризике по здравље и животну средину - оно укључује дуги низ међусобно повезаних промена у савременом друштвеном животу,као на пример: промена образаца рада,све већа несигурност радног места, опадање утицаја традиције и обичаја на самоидентитет, урушавање традиционалних облика породице, демократизација личних односа. Према Бековом мишљењу, важан аспект ризичног друштва представља чињеница да његови ризици нису просторно, временски или друштвено ограничени. Данашњи ризици савременог доба погађају све земље и све друштвене класе; они имају глобалне а не само личне последице. 

(Гиденс,2007:73,74)

Picture of andjela jacimovic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by andjela jacimovic - Wednesday, December 17, 2014, 1:04 AM
 

Шта је демократија?

Реч „демократија“ је грчког порекла, и потиче од речи демос- што значи народ и кратос-владавина. Демократија је политички систем  којем влада народ. Демократска владавина се веома често јављала у супротним облицима у различитим периодима историје. У партиципативној или директној демократији, одлуке заједнички донoсе сви којих се оне тичу. Либерална демократија је представничка демократија у којој грађани имају право гласа и могу да бирају најмање између две странке.

(Гиденс,2007: 426)

Picture of Ninoslav Gajic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Ninoslav Gajic - Monday, December 29, 2014, 11:57 PM
 

Допунио бих питање колегинице Анђеле Јаћимовић:

Шта је демократија?

Демократија се генерално сматра политичким системом који је у стању да обезбеди политичку једнакост, заштиту слобода и права, одбрану заједничких интереса и испуњење потреба грађана.

Такође бих допунио и да је директна демократија први и изворни облик демократије које је постојао у древној Грчкој, као и да демократија у овом облику нема велики значај у модерним друштвима јер због велике популације није омогућено активно учествовање свим грађанима, осим када се од грађана тражи одговор на једно или два важна национална питања. У том случају се примењује најважнији инструмент модерне директне демократије, референдум.

(Гиденс, 2007: 426, 427, 428)

Picture of Svetlana Petkovic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Svetlana Petkovic - Wednesday, December 17, 2014, 3:42 PM
 

Како гласи Веберова дефиниција моћи у два важна аспекта?

1. Веберова дефиниција моћи имплицира да они који држе моћ то чине на штету других. Она упућује на то да постоји фиксна количина моћи, стога ако неки имају моћ, други је немају. Ово је концепција моћи kонстантног збира.

2. Друга важна импликација Веберове дефиниције је да су појединци који држе моћ склони да ту моћ користе за постизање властитих интереса. У овом случају се моћ у друштву не сматра фиксном или константном, већ је она варијабилна, тј. може расти или се смањивати. Ово је концепција моћи варијабилног збира.

(Хараламбос, 2002: 591)

Picture of Teodora Petkovic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Teodora Petkovic - Wednesday, December 17, 2014, 7:24 PM
 

Зашто поједине владе имају потребу да спрече грађане своје државе да користе интернет?

- У одређеним државама интернет претставља велику опасност обзиром на то да омогућава опозиционим странкама да реализују своје активности. Као пример ћу вам навести један догађај у Кини у априлу 1999 године. Наиме, велики број припадника Фалунг Гонга (духовни покрет), који верујe да живот може да се продужи уз помоћ вежби за дисање, је послао свим члановима позив преко интернета да се окупе на мирном протесту у Пекингу. А наводно су се на кинеским сајтовима појавиле информације о кинеским војним и технолошким капацитетима.
Овим догађајем је кинеска влада схватила колико је интернет моћан медиј комуникације. То је био и те како довољан разлог да се над интернетом врши контрола.

 

(Гиденс, 2007:434-435)

 

Picture of Emilija Popovic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Emilija Popovic - Thursday, December 18, 2014, 12:19 AM
 

Одговор на питање колегинице Теодоре Петковић (Зашто поједине владе имају потребу да спрече грађане своје државе да користе интернет? ):

 Владе су свесне моћи коју интернет има. Људима је омогућено да се брзо и лако повежу, без обзира на крај света на коме се налазе. То значи да, ако неко има за циљ ометање власти у њиховом функционисању, свакако ће им интернет у томе помоћи. У већини земаља функционисање интернета је слободно, мада се у посебним ситуацијама може утврдити сваки корак сваког појединца на интернтету. Кинеска, бурманска, малезијска чак и руска влада су неке од влада које сматрају да над интернетом је неопходно вршити контролу.

(Гиденс, 2007: 434-435)

 

Picture of Ivana Vasiljević
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Ivana Vasiljević - Thursday, December 18, 2014, 8:11 AM
 
Како Ентони Гиденс дефинише глобализацију?

Е. Гиденс дефинише глобализацију као јачање друштвених односа широм света којима се повезују међусобно удаљена места тако да локална дешавања обликују догађаји који се одвијају на великој удаљености и обрнуто.

(Хараламбос, 2002: 630).
Picture of Bogdana Stamenkovic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Bogdana Stamenkovic - Thursday, December 18, 2014, 11:23 AM
 

Какво је схватање Мајкла Фоукаулта (Michael Foucault) о надзору и казни?

Фоукаулт наводи пример смакнућа француског убице Демијенса које је било јако брутално, али најбитније, казна је била концентрисана на тело – казнити тело за преступ је био првобитни циљ. Крајем 18. и почетком 19. века, „циљ“ кажњавања није више било тело, већ душа – губе се права, од којих је најбитније право на слободу, при чему се не мора трпети телесни бол. Овакво схватање се може довести у питање. Достојевски у делу „Записи из мртвог дома“ говори о животу у затвору и људима који као да су подељени на одређене класе, при чему свако од њих има додељену улогу и посао који мора да обавља. Оно што Достојевски запажа јесте то да на затвор не гледа свако као на казну и да поједини, штавише, уживају у њему и чине преступе баш како би ту завршили и попели се на „врх затворске хијерархије“ међу преступницима. Дакле, може се поставити питање да ли је казна јача уколико је она усмерена на тело. Исто тако, уколико се изузме овај последњи део код Фоукаулта, да се „не мора трпети телесни бол“, ово усмеравање казне на душу мало подсећа на нешто што је црква пропагирала када се појавило хришћансто – треба спасити душу јер је тело смртно, док је душа вечна, а с обзиром на то да није било дозвољено проливање крви, људи су спаљивани на ломачи због својих поступака и начина живљења. Но, дакле, Фоукаулт сматра да је сама спознаја да ће неко бити ухваћен деловати психички више и јаче на људе од било које казне. Фоукаулт напомиње да је дошло до преласка на други приступ кажњавању у смислу да више нису била битна питања попут: „Ко је починитељ?“ , већ су се тражили узрок и мотив за почињени злочин, па су питања попут: „Да ли је реч о нагону, околини или наслеђу?“ , постала много битнија. С обзиром на то да Фоукаулт сматра да су моћ и знање нужно повезани, он то схватање рефлектује и овде и говори да надзор над кажњавањем постаје прикривен и захтева одређено знање. Захваљујући том знању, које поседују стручњаци, моћ делимично прелази у њихове руке.

(Хараламбос, 2002:636,637)

Picture of Isidora Krstic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Isidora Krstic - Thursday, December 18, 2014, 3:58 PM
 

Шта подразумева владавина мањине према схватању Гаетана Моске?

Гаетано Моска је веровао да је владавина мањине неизбежна карактеристика друштва. Он је темељио своје схватање на основу историјских доказа према којима се увек у историји појављују две класе- класа која влада и која је малобројна а држи све политичке функције и ужива предности које моћ доноси, и класа којом се влада и која је многобројна. Сматрао је да су разлике између владајуће класе и класе којом се влада квалитети, који владајућој класи дају материјалну, интелектуалну и моралну супериорност, с тим што се квалитети за владавину елите разликују од друштва до друштва.

(Хараламбос, 2002:602)

Picture of Milica Graonic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Milica Graonic - Thursday, December 18, 2014, 8:15 PM
 

Каква је владавина елите по мишљењу Рајта Милса (Charles Wright Mills)?

Милс је не сматра неизбежном у друштву, као и то да се темељи на експлоатацији масе. Владавина елите се темељи на сукобу, будући да елита и маса имају различите интересе. Елита не узима у обзир жеље народа и није одговорна за своје одлуке било ком органу јавности. Сматра да нема битних разлика између демократа и републиканаца, те тако народ нема избора алтернативног политичког програма.

(Хараламбос, 2002: 603,604)

Picture of Marko Pudar
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Marko Pudar - Thursday, December 18, 2014, 5:20 PM
 

- Како је Дејвид Хелд поделио учеснике дискусије о глобализацији?

 

- Поделио их је у три школе мишљења. То су:

  • скептици (не верују у глобализацију), 
  • хиперглобалисти (сматрају да је глобализација реалан феномен) и
  • трансформационалисти (заузимају средњу позицију у односу на претходна два става).

(Гиденс, 2007: 63, 65)

 

Picture of Maja Todorovic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Maja Todorovic - Thursday, December 18, 2014, 6:05 PM
 

Која је разлика између ауторитативне и дифузне моћи?

Ауторитативна моћ се манифестује путем свесних, намерних наредби, а они којима се таква наредба издаје свесно одлучују да је поштују, док се дифузна моћ шири на много спонтанији начин. Она укључује односе моћи који функционишу без непосредне наредбе. На пример, нека компанија одлучује да напусти посао због јаке конкуренције, а не јер јој је неко наредио да тако поступи.

(Хараламбос, 2002: 634)

Picture of Zorana Magovcevic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Zorana Magovcevic - Thursday, December 18, 2014, 7:45 PM
 

Основне карактеристике феудалне државе?

У феудалном друштву легитимна употреба силе није била концентрисана у рукама средишњих власти.Теоријски гледано,монарх је владао,али је у пракси војна моћ и контрола над одређеним територијама била у рукама феудалца који су надзирали поједино подручје.Тако ГианФранцо Погги описује како се у Мацоннаису у феудалној Француској краљ углавном сматрао политички неефикасном фигуром.Тако је грофу од Мацоннаиса краљ доделио земљу у замену за помоћ ратницима,али већ у дванаестом веку и други мање успешни феудалци којима је гроф уступио одређене територије,успешно су владали својим територијама и монополизовали војну моћ.Тако да држава није била концентрисана на једном месту,већ у неколико одвојених центара моћи распрострањеним широм земље.Тек у седамнаестом веку француска монархија успева успоставити власт над аристократијом на целокупном подручју.Надаље,тек у деветнаестом веку састав превоза и комуникација се довољно развија те омогућује централизованој држави да успостави чврсту контролу над удаљеним деловима територија земље.

(Хараламбос 2002.591.страна)

 

Picture of milica milosavljevic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by milica milosavljevic - Thursday, December 18, 2014, 10:10 PM
 

Sta je drzava prema pluralistima?

Pluralisti smatraju da je drzava nalik neutralnom posredniku koji razmatra sve suprostavljene zahteve razlicitih slojeva drustva.Drzava tako funkcionise kao posrednik izmedju razlicitih skupina,ciji je zadatak da osigura da svaka od tih skupina ima odredjeni uticaj na politiku vlasti.

Picture of Sonja Zagorac
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Sonja Zagorac - Thursday, December 18, 2014, 10:52 PM
 

Како Антонио Грамши објашњава политичко и цивилно друштво?

Политичко друштво подразумева оно што иначе подразумева и држава и у тесној је вези са употребом силе којом располажу војска, полиција и правосуђе над проблематичним елементима популације, а грађанско друштво чине институције које обично сматрамо приватним институцијама - цркве, синдикати, масовни медији и политичке странке. За Грамшија, политичко и цивилно друштво су основни елементи државе.

(Хараламбос, 2002:615)

Picture of Anja Ilic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Anja Ilic - Friday, December 19, 2014, 12:45 AM
 

Какве би се критике могле упутити „доказима“ које износи класичноплуралистичко гледиште у погледу репрезентативности политичких странака у демократским друштвима?

-Класични плуралисти наводе неколико разлога којима покушавају да посведоче да су политичке странке репрезентативне скупине демократских друштава. Међутим - премда у оквиру класичног плурализма постоје и представници који су уочили недостатке наведених „доказа“, те покушали да их реформишу - недостаци наведеног „доказног материјала“ су евидентни и неоспорни (посебно посматрани са савремене инстанце, а такође и у оквирима српског друштва). Тврдња да програми политичких странака омогућују директну партиципацију јавности у политичком одлучивању (те и власти - будуће изабране водеће странке) тиме што репрезентују њихове интересе, спорна је превасходно из следећих разлога: прво, програм који политичка странка нуди - посебно у оквиру предизборне кампање - не мора бити, и често заиста ни није, доследно испуњаван; друго, овим се занемарује оно што би се требало поимати кључним проблемом кад је политика странака, и политика уопште, у питању, а то је: апатичност бирачког тела, политичка незаинтересованост која најчешће резултује неизласком на изборе - иако избори начелно подразумевају да „сами бирамо“, како се, свеједно, може тврдити да интереси јавности, импрегнирани у програм политичке странке, значе и суделовање јавности у власти? Надаље, и јављање нових странака које настаје као реакција на (предвиђено) неиспуњење интереса свих делова друштва, постаје проблематично утолико што плурализам постаје сувише велики - у мноштву странака тешко је снаћи се и пронаћи ону најсагласнију издиференцираним сопственим интересима, те и јављање те нове странке с намером да испуни дотад неиспуњене интересе не мора да значи да ће дотична странка добити довољан број гласова да би икако значајније утицала на реализацију неиспуњених интереса. Идеја да странке неће бити поново изабране на власт уколико не испуњавају обећане реализације жеља и интереса сувише је наивна јер занемарује, примера ради, „треће лице моћи“ (Лукс, 1974) - односно, средства којима се жеље јавности могу изманипулисати, а опет и део јавности чији интереси из различитих (унеколико и изнад помињаних) разлога неће бити узети ни у разматрање. На крају, и тврдња да странке не могу заступати одређени посебан интерес јер их на власт делегирају поборници различитих интереса, опет је, као и претходно изнети разлози класичних плуралиста, сувише наивна, сувише занемарује власт као завршну чињеницу и недовољно посвећена не само очигледној последици: апатији бирачког тела, него, још битније, узроцима који до те апатије доводе и разматрањем потенцијалних решења за ослобађање бирачког тела апатије, незаинтересованости и неучешћа, чиме би се тек могло говорити о репрезентовању демократског друштва.

 

(Хараламбос, 2002: 594)

Picture of Sofija Cetkovic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Sofija Cetkovic - Friday, December 19, 2014, 1:44 AM
 

У којим подручјима се одвија деловање транснационалних корпорација (ТНЦ) и како Лесли Склер објашњава њихов утицај?

1. Економском - ТНЦ располажу огромним богатством, чак већим од већине држава у свету, па тако заузимају кључну улогу у одвијању глобалне економије.

2. Политичком - Склер истиче да класа транснационалних капиталиста има највећу моћ и доноси одлуке које иду њој у корист, те самим тим управља глобалним системом.

3. Културно-идеолошком - Конзумеризам се постаје кључни елемент светске културе, ширећи своју идеологију и путем масовних медија.

(Хараламбос, 2002:627) 

Picture of mina putnik
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by mina putnik - Friday, December 19, 2014, 11:08 PM
 

Које факторе издвајају Crook, Pakulski и Waters као значајне за прелаз са модерене на нову, постмодерну политику?

Ова група аутора као посебно значајан фактор овог прелаза истиче декомпозицију класа односно, чланови унутар класе све више почињу међусобно да се разликују (раслојавају се унутар саме класе). Навешћу пример највише класе где се буржоазија поделила на менаџере и власнике. Група аутора сматра да је ова различитост произашла из различитих стилова живота, а не из економских разлика или класне поделе. Још један од разлога појаве постмодерне политике јесу масовни медији који продиру у све сфере друштвеног живота и на тај начин манипулишу широким народним масама (људи сада на све проблеме више гледају глобално него локално).

(Хараламбос, 2002: 645) 

Picture of Veronika Juric
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Veronika Juric - Friday, December 19, 2014, 11:33 PM
 

На која се два основна начина користи моћ према Ману?

1. Екстензивна моћ- способност организовања великог броја људи у циљу стабилне сарадње (нпр. утицај водеће религије на вернике).

2. Интензивна моћ- способност чврсте организације и подршке учесника ( нпр. моћ верске секте је интензивна у односу на екстензивну моћ Цркве).

(Хараламбос, 2002: 634).


Picture of Selena Radović
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Selena Radović - Saturday, December 20, 2014, 1:55 AM
 

Драге колегинице и колеге,

Како се ближимо последњој недељној теми, тиме и крају наше сарадње на овим вежбама, могу да констатујем да смо добрим делом постигли основни циљ ових вежби – а то је приступање уџбеничкој литератури са разумевањем, као најбољи начин припреме за колоквијум. Са тим у вези, овде ћу скренути пажњу на неке примере неразумевања, и као и до сада – на примере предлога питања које би требало избегавати.

Када је реч о (могућем) неразумевању, колегиница Петковић је формулисала питање о Веберовој дефиницији моћи угледајући се на оне аспекте Веберове дефиниције које Хараламбос сматра најважнијим (а које следе друге социолошке теорије). Дакле, одговор „не одговара“ у потпуности формулисаном питању, и зато би увек -када се ради о класичним теоретичарима (Вебер) и кључним појмовима (моћ) - требало да будемо доста опрезнији.

Колегиница Којић се опробала са другачијим типом питања, што је за похвалу; једино што код Грамшија, иако је у вези са државом - не постоји појам „државна хегемонија“; Грамши је изумео термин „културна хегемонија“ желећи да опише начин на који се унутар државе/друштва остварује доминација владајуће класе.

Колегиница Јелић је поставила непрецизно и неодређено питање - Дефинисати тумачење Ралфа Милибенда нам оставља простора да изведемо неко тумачење на основу свега што знамо о овом аутору, или пак да не напишемо ништа јер не знамо на шта се конкретно односи ово питање.

Колегиница Кукуриди је такође непрецизна у свом предлогу, што проистиче из поједностављења (и питања и одговора). Ако сте већ желели да се питање односи на ову најопштију социолошку дистинкцију (власт/присила као облици моћи), требало је то и да нагласите, а одговор би свакако требало да се прошири и употпуни; сличан случај налазимо и у предлогу колегинице Миловановић, а у чијем одговору не сазнајемо готово ништа о плуралистичком приступу у анализи моћи у друштву; колегиница Гвозденовић, осим што је поновила готово идентично питање које је поставила колегиница Пешић, такође је требало да понуди и обухватнији одговор.

Колегиница Ковачевић је изоставила да напише који аутор, и због чега, прави разлику између дистрибутивне и колективне моћи, као и колегиница Тодоровић говорећи о ауториративној и дифузној моћи, што нам - будући да се у литератури у оквиру ове недељне теме јавља доста различитих интерпретација моћи - отежава да одговоримо на ово питање, осим ако нисмо читавог Хараламбоса научили као песму :). А како је реч о истом теоретичару – Мајклу Мену, са становишта разумевајућег и целовитог приступа материји и проблему, било би сврсисходније да се колегиница Тодоровић надовезала на предложене формулације колегинице Ковачевић. Најзад, колегиница Јурић, иако јесте била конкретна у формулацији свог питања, није се надовезала на два наведена предложена питања и варијације у одређењима моћи, па се стиче утисак да су све три колегинице овом аутору и његовој интерпретацији моћи приступиле површно.

Колегиница Павловић, с обзиром на то да је поставила питање о томе како глобализација утиче на живот појединца (на које се може одговорити разнолико – и због различитих одређења појма глобализација, а посебно због широког и хетерогеног поља утицаја) – због прецизности је требало да наведе и аутора чији став износи.

Колега Витезовићу, као и сви остали, имајте на уму да је Wright Mills у српској транскрипцији Рајт Милс, а не „Врајт“; колегинице Стаменковић, али и сви други, најшире је прихваћено да се у нашем језику Michael Foucault изговара као Мишел Фуко; колегинице Рашић, али и остали, за „интересне скупине“ домаћи је назив „интересне групе“.

Такође, нека питања су преобимна да би се у таквој форми нашла на колоквијуму, међутим, како нам је ова вежба прилика да детаљно тумачимо обавезну литературу и да о њој дискутујемо, слободно се упустите у таква формулисања, само пазите да останете прецизни и конкретни – као што су у оквиру ове теме били колега Касалица и колегиница Илић.

Збирно, овонедељне формулације јесу боље од оних претходних и зато, осим два примера изнад, нисам коментарисала све добре предлоге. Наставите и даље у том духу – и на нашој последњој теми, али и сви „нови“ који се прикључе овој теми (што ће „новима“ свакако бити једноставније јер сте са професорком имали прилику и уживо да дискутујете о питањима моћи, политике и државе).

До наредне дискусије,

Поздрав за све!

Picture of Marija Zivkovic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Marija Zivkovic - Sunday, December 21, 2014, 12:08 AM
 

На који начин Жан Бодријар схвата политику?

Он сматра да политика представља вид манипулације и стварања лажних слика стварности тј. илузија. Даје примере који поткрепљују такво његово схватање а то су:

1. Постоји илузија да постоје различите странке тј. алтернативе. У стварности оне представљају једну хомогену политичку елиту.

2. Председници представљају "манекене моћи". То значи да су они уствари лутке које немају стварну моћ него је симулирају.

(Хараламбос, 2002: 639,640)

Picture of Jelena Bogdanovic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Jelena Bogdanovic - Sunday, December 21, 2014, 10:38 PM
 

- Каква су акефална или "безглава" друштва?

Акефална или "безглава" друштва су друштва без државе. Еванс Причард се током тридесетих година бавио истраживањем друштва Нуера у Африци. Ово друштво је бројало око 40 различитих племена. Друштво Нуера је друштво без државе. Оваква друштва не могу да се сврстају под класификацију државе коју је Вебер дефинисао као "људску заједницу која(успешно) присваја права на монопол над легитимном употребом физичке силе на одређеној територији" , јер оваква друштва немају правни систем,никаву власт ни институције које би се позивале на монопол употребе силе - што заправо одликује једну државу ; у оваквим друштвима није постојала подела одговорности ради одржавања и очувања реда, није било поглавара и поглавица, све одлуке су се доносиле расправама на нивоу племена и нису изричито тврдили да им територија на којој живе припада. 

(Хараламбос , 2002 : 590,591)

Picture of Pedja Gnjatic
Које су,по Гиденсу, четири институционалне димензије друштвених покрета у фази високе модерности?
by Pedja Gnjatic - Thursday, December 25, 2014, 10:53 AM
 

Гиденс негира транзицију друштва ка постмодерности,и не мисли да друштво доживњава потпуну трансформацију.Он говори о развоју модерности,и фази високе модерности или радикализоване модерности. Промене до којих долази у друштву ,нису, како смо рекли, трансформације,већ само промене приоритета:Постоје четири институционалне димензије друштвених покрета високе модерности: поред друштвених покрета који имају дугу историју у раздобљу модерности (1.раднички покрети и 2.покрети за слободу говора-демократски покрети),појављују се и нове тенденције.Али не нове, у смислу да нису их раније није било, јер долазе из ранијег раздобља модерног доба ,него како Гиденс каже ,нове у смислу приоритета: 3.мировни покрети и 4.еколошки покрети који крајем 20.века постају све важнији.Али према Гиденсу, моћ корпорација,нација-држава и страначке политике( наслеђе модерности) остају и даље најважнији фактори.

Picture of Vanja Ilic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Vanja Ilic - Thursday, December 25, 2014, 3:35 PM
 

Шта је глобализација?

Глобализација је друштвени феномен, који подразумева да наши поступци имају последице по друге, а светски проблеми имају последице по нас. Њу производе политички, економски, културни и социјални фактори. Овај процес јачања светских друштвених односа и међузависности производи последице које је тешко предвидети и контролисати, јер напредује брзо али неуједначено, и тако рађа произведене ризике (попут глобалног загревања) и изазове с којима се суочава цео друштевни свет. Постоји потреба за новим облицима глобалног управљања који ће бити у стању да се баве овим проблемима на глобалан начин. 

(Гиденс, 2007: 80, 81)

Picture of Lazar Pavlović
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Lazar Pavlović - Thursday, December 25, 2014, 4:51 PM
 

Шта представља међувладина организација?

Међувладина организација је тело које заједнички успостављају заинтересоване владе да би регулисале или надгледале одређену област активности која је по обиму транснационална.

(Гиденс, 2007: 60)

Picture of Natalija Stojičić
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Natalija Stojičić - Thursday, December 25, 2014, 11:47 PM
 

Које политичке промене, у Великој Британији, примећује Вин Грант проучавајући улогу групе за притисак?

1.Оне групе за притисак које су биле најмоћније током 1970-тих година, више нису толико утицајне.

2.У данашњем друштву постоји превелик број група за притисак тако да има веома мало интереса који нису заступљени.

3.Групе за притисак нису више усресређене само на промену политичке власти, и постоји много већи простор у којем оне покушавају утицати, као што су Европска Унија и судови а врло вероватно и у парламентима Шкотске, Северне Ирске итд. Осим тога неке групе покушавају да утичу на активности људи директно, без присиљавања владе да преузме одговарајуће мере.

4.СВе је више директних акција, а различите методе имају различите резултате. Неке су се показале делотворнима, понајвише због публицитета.

5.Супротно групама за притисак које делују директно, расте и број група које консултује влада, око питања које она сматра важним. Грант сматра да постоји разлика између институционализованих и изванинституционализованих група, где су прве групе снажније и да више могу утицати на политику.

Грант сматра да се групе за притисак нису пуно промениле и да у Британији и даље имају улогу демократског елемента, иако су неке групе знатно утицајније од других.


Хараламбос, 2002: 600,601

Picture of milica milosavljevic
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by milica milosavljevic - Monday, December 29, 2014, 4:48 PM
 

Zaboravila sam da napisem strane(Haralambos,str. 594.)

 

Picture of Vojin Dražić
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Vojin Dražić - Wednesday, December 31, 2014, 8:39 PM
 

Нови друштвени покрети обично се темеље на одређеном проблему и усресређени су на одређени друштвени проблем. Ти покрети могу се поделити  на основу типа проблема којима се баве. Који су то типови?

Основна преокупација првог типа је заштита природног и социјалног окружења, који се сматрају угроженим. У тој су категорији групе за заштиту права животиња, групе за заштиту животне средине итд. Преокупација другог типа је борба за побољшање права историјски маргинализованих група друштва, као што су жене, ЛГБТ популација итд. У ту групу спадају и феминистичке групе, групе за заштиту права инвалида итд. 

Хараламбос 2002, стр. 643-644

Picture of Kristina Ilić
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Kristina Ilić - Saturday, January 10, 2015, 9:21 PM
 

Шта је паноптикон?

У свом чувеном делу "Надзирати и кажњавати", Мишел Фуко ревидира идеју филозофа Џеремија Бетама о аритектонском пројекту који није у потпуности заживео али одређени његови аспекти јесу. Наиме, у питању је дизајнирање затвора  тако да постоји главни торањ и ћелије које га окружују. У главном торњу се налази стражар који у сваком тренутку може видети затворенике али не и они њега, затвореници знају да су посматрани али не знају кад. Основна премиса овога је да се затвореници у том случају увек понашају другачије, јер мисле да бивају посматрани.

Picture of Milica Ilić
Re: Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о моћи, политици и држави 2014
by Milica Ilić - Sunday, February 1, 2015, 11:20 PM
 

Ненси Фрејзер верује да модерне ставове о јавној сфери треба заменити постмодерним. Шта би она требала да укључују? 

1.Елиминацију неједнакости између друштвених група, које онемогућавају да људи располажу једнаком моћи и утицајем у јавним и политичким расправама;

2. Прихватање и подстицање различитих група да саме расправљају о одређеним проблемима;

3. Одбацивање концепције да наводно "приватни" проблеми не би требали да буду предмет јавних расправа.

(Хараламбос, 2002: 642)