Пре уношења својег питања, прочитајте која су већ постављена па унесите само нова, редоследом којим се кључни појмови или теоретичари појављују у уџбеничкој литератури, како неки не би остали прескочени.Постављајте питања о нејасним формулацијама, непотпуним или нетачним одговорима на већ постављена питања и понудите своје формулације. Због великог броја студената сваки студент може да добије поен само за једно питање или коментар у оквиру исте теме. У загради иза предложене формулације питања и одговора или коментара наведите презиме једног или оба аутора уџбеничког текста, годину издања и страну или стране на којима се налази део текста који сте употребили приликом формулисања својег питања, одговора или коментара, ради лакшег поређења ваше формулације са изворницима приликом дискусије о не/оптималним формулацијама. Користите ћирилично писмо за уношење својих прилога, пошто је претраживач прилагођен на ово писмо.
Предложите питања за колоквијум и кратко одговорите на њих о друштвеној подели рада и промени друштвене структуре 2014
Када друштвена скупина постаје у потпуности класа по Марксу?
Маркс је тврдио да друштвена скупина у потпуности постаје класа онда када постане класа по себи. То значи да сви чланови имају класну свест (свест о стварној ситуацији и схватање нарави експлоатације) и класну солидарност, односно да чланови класе развијају заједнички идентитет и уједињују се због заједничких интереса.
(Хараламбос, 2002:35)
Посто је питање сличне тематике, написаћу га у коментару на ово питање.
Како се према Марксу стварају класе по себи?
Када се пољопривреда развије она је у могућности да произведе више добара него што је потребно за егзистенцију те настају вишкови којима се тргује. Тако долази до акумулације новца, што даље проузрокује стварањем приватног власништва, а тиме и неједнакости у односу према производним средствима. То на крају доводи до стварања класа. (Хараламбос, 2002: 34)
Ко је смислио и објаснио појам "примитивни комунизам"?
- Појам примитивног комунизма уводи Маркс, наводећи да је то први и једини облик друштва где нема друштвене стратификације у економском погледу. Током праисторије у друштвима ловаца и сакупљача, када се јавља, не постоји подела на основу власништва средстава за рад. Сав посед је заједнички, све се дели и нема вишака производње, тј. нема луфта да неко стекне приватно власништво. Класе се тек јављају кад производња нарасте изнад основних потреба друштва.
(Хараламбос,2002: 33)
Колега Марко Касалица и остали учесници усо1, уколико је тачно Хараламбосово тумачење да се класе по Марксу јављају кад производња нарасте изнад основних потреба друштва, какве су претпоставке за укидање класне поделе друштава током класне "предисторије" човечанства још од распада првобитног комунизма?
Која су четири основна типа стратификације?
1. Ропство - екстремни облик неједнакости, где су појединцу (робу) одузета људска права, а он је под власништвом друге особе, или заједнице.
2. Каста - повезује се са културама индијског потконтинента, и веровањем у поновно рађање. У кастама није дозвољен контакт људима који су различитог ранга.
3. Сталежи - чинили део многих традиционалних цивилизација. У Европи постојала три сталежа, где су аристократија и племство били први, свештенство други, а кметови, занатлије и трговци трећи сталеж.
4. Класе - људи се у одређене класе групишу на основу поседовања знања и богатства.
(Е. Гиденс: 289)
Колегинице Милице Павловић и остали учесници усо1, на основу онога што сте могли да прочитате у Хараламбосовом уџбенику о Марксовом схватању настанка и репродукције класне поделе друштава кроз класну предисторију човечанства и у Марксовим изворним текстовима, да ли би се Маркс сложио са Гиденсом да су ропство, каста, сталежи и класе "четири основна типа стратификације"?
Који фактори ће довести до поларизације класа, по Марксу?
Све већа употреба машина имаће последицу поништавања разлике унутар рада, нестаће разлике у квалификованости међу припадницима пролетаријата; доћи ће до пауперизације, односно све веће разлике у богатству између буржоазије и пролетаријата услед раста акумулације капитала; конкуренција ће довести до пропадања средње класе која ће потонути у пролетаријат, док ће на брху остати мали број најуспешнијих компанија.
(Хараламбос, 2002:36)
Колегинице Софија Ћетковић и остали учесници усо1, уколико нема нимало истине у тези о релативној и апсолутној пауперизацији као последици акумулације капитала у светским размерама, како су Џон Вестергард и Хенријета Реслер, према питању које је поставила Јелена Спужић, уочили да у Британији владајућа класа обухвата измежу 5 и 10 % становништва, односно како је могао да се појави слоган "ми смо 99%" и у индустријски развијенијим националним државама у центру светске капиталистичке привреде?
Кроз које епохе развоја пролази западно друштво по Марксу?
Западно друштво се развија кроз четири епохе,а то су:
-Примитивни комунизам
-Античко друштво
-Феудално друштво
-Капиталистичко друштво
(М.Хараламбос,2002:33)
Колегинице Јована Јелић и други уесници усо1, посебно они "задужени" за Марксов "Предговор" за Прилог критици политччке економије, који израз употребљава Маркс за четири "епохе" које помиње Хараламбос, те који антагонистички облик друштвеног процеса производње Хараламбос не помиње у својем списку "епоха"?
Однос између капиталистичке и радне класе из марксистичке перспективе.
Људи који морају продавати своу радну снагу, како би преживели, јер не поседују средства за независну производњу, зависе од надница које зараде од капиталиста. Док, капиталисти као власници средстава за производњу, зависе од радне снаге радника, јер без ње неби било ни производње. Та међусобна зависност није једнака јер владајућа класа зарађује на подчињеној класи.
(Хараламбос, 2002; 34).
Како марксисти виде однос између главних друштвених класа у капитализму?
Главне друштвене класе у капитализму су капиталисти (богати власници фабрика) и пролетери (сиромашни радници у тим фабрикама). Они међусобно зависе једни од других. Капиталисти су непроизвођачи, који организују рад у фабрикама и они зависе од радника на тај начин што без њих не би било производње. Радници морају да продају своју радну снагу како би преживели јер не поседују сопствена средства за производњу. На тај начин мањина (капиталисти) експлоатише већину (раднике) и богати се. Због тога је потребно да радничка класа покрене револуцију и ослободи се од капиталиста.
(Хараламбос, 2002, :34)
Колегинице Јелена Шуковић и Јована Живковић, поставиле сте слична питања и било би боље да сте се међусобно допуњавале. Заједно са осталим заинтересованим ућесницима усо1, одговорите како сте разумели неједнаку међузависност или размену између класе капиталиста и радника, те који је механизам путем којега владајућа класа "зарађује" и "богати се"на подчињеној класи, или прецизније, израбљује подчињену класу?
Поштована професорка, што се тиче неједнаке међузависности између капиталиста и радника ја сам то разумела на тај начин да та међузависност мора да постоји. Заправо, капиталисти поседују фабрике, односно власници су средстава за рад и самим тим им је потребна радна снага која ће производити добра. Ти радници су принуђени да раде код капиталиста јер је то једини начин да себи и својој породици обезбеде средства за живот. Капиталисти улажу свој капитал у производњу добара, што им се на крају исплати јер је вредност добара на тржишту већа од трошкова производње и на тај начин они увећавају своје богатство. Насупрот томе, наднице које радници добијају за свој рад се временом смањују до тог нивоа да они једва могу себи да обезбеде основна средства што доводи до сукоба интереса. Како време пролази, богати постају све богатији а сиромашни све сиромашнији.
Како Џон Вестергард и Хенријета Реслер објашњавају стање између владајуће класе, друштва у целини, и потчињене класе у Британији?
Ради се о марксистичком погледу. Класни систем је сложен, али у суштини јако једноставан. Основна подела је између капитала и рада. Богатство се налази у рукама само 5-10% становништва, мале мањине која доминира великом већином, тј. 90% становништва су потчињене класе које живе од зарада зависно од тражње за њиховим вештинама. Одржавање неједнакости је последица моћи владајуће класе, будући да је гомилање профита њен једини интерес. Владе су фаворизовале интересе капитала, претпостављајући да добробит државе зависи од просперитета приватне индустрије. Вестергард и Реслерова тврде да владајућа класа још увек постоји.
(Хараламбос, 2002: 49,50).
Колегинице Ана Спужић, ово питање спада у тему рад и подела рада у савременим друштвима. Не пропустите да прочитета са разумевањем и одговарајуће странице у Хараламбосовом уџбенику
На који начин би окарактерисали друштвену промену у модерном периоду?
Уочити значајну промену подразумева показати степен промена у основној структури неког предмета или догађаја у одређеном времеском периоду.Када је реч о људским друштвима,одлучити колико је и на који начине систем у процесу промене ,значило би да морамо показати до којег степена постоји било каква измена основних институција у одређеном временском периоду.Поред тога треба указати и на оно што се није променило,као неки стандард према којем меримо промене.
(Е.Гиденс 2007,44)
Колега Александре јовановићу и остали учесници усо1, који аргументи говоре у прилог а који против тезе да се структура савремених капиталистичких друштава толико изменила да их стога не/треба називати "пост-капиталистичким", пост-ндустријским" или "пост-модерним" и тсл.? И ово питање спада у тему рад и подела рада у савременим друшвима. Не пропустите да прочитета са разумевањем и одговарајуће странице у Хараламбосовом уџбенику за тему друштвена структура и промена на темељу поделе рада.
На који начин Маркс дефинише "класу по себи" и "класу за себе" ?
"Класа по себи" је друштвена скупина чији чланови имају исти однос према средствима за производњу, док је "класа за себе" крајњи исход одређених аспеката капиталистичког друштва који доводе до њеног стварања. Чланови одређене скупине прво дакле морају остварити класну свест и солидарност, те тако развијајући колективни идентитет морају препознати своје заједничке вредности и интересе. Крајњи степен тог развоја је постигнут онда када чланови увиде да само колективном акцијом могу збацити владајућу класу и на тај начин се пролетеријат развија у "класу за себе". Маркс је тврдио да друштвена скупина постаје класа тек када постане "класа за себе".
(Хараламбос, 2002:35)
Какав је био однос према раду у прединдустријском друштву, а какав у индустријском?
У прединдустријском друштву однос према раду је био презрив, повезан са ропством, сматран казном. Обављао се само да се задовоље основне животне потребе или се радило само у оквиру домаћинства. Но, у индустријском друштву развија се култ рада, рад се обавља у континуитету, постоје одређене обавезе и радно време. Незапослени захтевају да остваре право на рад, јер је рад као привилегија.
( Хараламбос, 2002: 685, 686 )
Колега Иване Витезовићу, своје предлоге прецизнијих и потпунијих формулација питања и одговора о Марксовом разликовању класе по себи и за себе требало је да поставите на месту на којем се слично питање појавило по први пут.
Шта су то ,,бели оковратници"?
,,Бели оковратници" су канцеларијска радна места. Израз "бели оковратник" је настао управо зато што су се запослени који су се бавили овим пословима разликовали од обичних физичких радника по томе што су на посао носили пословна одела са краватом и белим кошуљама (рачуновође, адвокати, доктори итд.).
Спадају у средњу класу, која чини највећи део становништва, захваљујући порасту ,,белих оковратника" у односу на ,,плаве оковратнике" (мануелни радници) током 20.века.
(Гиденс, 2007: 298)
Колегинице Марија Ђурић, питање о белим оковратницима спада у тему о подели рада у савременим друштвима. Не пропустите да прочитате у Хараламбосовом уџбенику делове који се односе на тематику овог форума. Да ли је тачна у светскм размерама Ваша тврдња на основу парафразирања Гиденсовог уџбеника, да средња класа чини највећи део становништва?
Шта представља Марксов термин пауперизација?
Пауперизација је термин који Маркс користи за описивање процеса у којем се све више види разлика у богатсву капиталиста и радника(пролетаријата). Она настаје због све веће акумулације капитала.
(Гиденс, 2007: 291)
(Хараламбос, 2002: 36)
Колегинице Јелисавета Фотић, слично питање је веш постављено и ребало је на том месту д понудите своје допуне и измене формулација. Објасните како то пауперизација настаје због све веће акумулације капитала?
Како функционалисти дефинишу друштвену стратификацију,а како марксисти?
Функционалисти друштвену стратификацију дефинишу као јасно дефинисане друштвене слојеве, чији чланови имају заједничке интересе.Марксисти, за разлику од функционалиста, сматрају стратификацију структуром која раздваја а не интегрира друштво. Они је виде као механизам којим једни искоришћавају друге, а не као средство унапређивања колективних циљева.
(Хараламбос, 2002:26,33)
Како Макс Вебер објашњава утицај позиције појединца на тржишту на формирање класа?
Вебер, за разлику од Маркса, сматра да класне поделе нису само „производ“ поседовања и контролисања средстава производње, већ зависе и од фактора попут знања, школских и факултетских диплома, тј. зависе и од фактора који немају никакве везе са имовином. Ови фактори утичу на тип потенцијалних радних места. Квалификације попут дипломе повећавају вредност појединца на тржишту, због чега ће он, као квалификованији радник имати бољу плату. Самим тим, он ће захваљујући већој плати стећи и бољи положај у друштву јер ће кроз различите симболе и обележја статуса (попут одеће, места становања, занимања) „порасти“ у очима других људи који ће га прихватити у своју заједницу. Из овога се такође може видети да статус појединца није фиксиран.
(Гиденс, 2007:291)
Колегинице Богдана Стаменковић и други учесници усо1, нарочито они "задужени" за Веберов текст о класама, сталежима и странкама, и они "задужени" за Марксове текстове из Комунистичког манифеста и Осамнаестог бримера Луја Бонапарте, да ли је тачна сугестија садржана у формулацији одговора на непрецизно постављено питање да Маркс не уочава постојање тзв нове високо образоване ситне буржоазије која не поседује средства за производњу, односно да Вебер не уочава везу између факултетских диплома и имовине?
- Које су критике на рачун конфликтних перспектива везане за природу рада и доколице?
Сва гледишта се делимично темеље на нејасној перцепцији онога што би људи требли и могли бити. Многи агументи се темеље на претпоставкама о људској нарави које је немогуће доказати и проверити.
Често се занемарују положаји чланова друштва. Ако људи изјаве да су задовољни својим радом, често се такве тврдње одбаују и сматрају продуктом лажне класне свести.
Веома су опште.Групишу различита занимања и облике доколице да би створиле једноставан модел људи у индустријским друштвима.
Шта се дешава са просечним животним стандардом мануелних радника када се њихов број смањује и шта за последицу има?
Са опадањем броја мануелних радника, просечни животни стандард се повећава. Неки социолози наглашавају последицу тога стварање скупина имућних припадника радничке класе који се понашају као средња класа. Имућни мануелни радници стварају приватни животни стил куповином потрошних добара и не показују солидарност са осталим припадницима радничке класе. Неки за последицу наглашавају поделу радничке класе, а не прелазак у средњу класу.
(Хараламбос, 2002:78)
Колегинице Ана Кукурди и други учесници усо1, нарочито они "задужени" за Тезе о Фојербаху, да ли се све "конфликтне перспективе" темеље на "нејасној перцепцији онога што би људи требало и могли бити"? У мери у којој је ова примедба упућена марксистима, колико је оправдана, с обзиром да они људску природу дефинишу као "свеукупност друштвених односа" које људи истовремено стварају и њима су детерминисани (произведени произвођачи), истовремено мењају околности и мењају властиту свест кроз револуционарну праксу (васпитачи који морају да буду васпитани)?
Какав је однос међу класама према Марксу?
Однос међу класама је експлоататорског карактера. Наиме још у феудалним друштвима, експлоатација се јављала кроз преношење производа које сељак створи у власништво аристократа. Кметови су били принуђени да део својих производа дају својим господарима или пак да одређени број дана проведу радећи на њиховим пољима.
У модерним капиталистичким друштвима, експлоатација радника није била толико очигледна као у феудалном друштву. Према Марксовим запажањима, радници су проводили много више времена радећи, него што је то послодавцима било неопходно да исплате своје трошкове према њима, Вишак вредности је представљао извор профита који су капиталисти користили за своје потребе.
(Е. Гиденс: 290)
Колегинице Маса Хусовић, слично питање је већ постављено, па је прецизирање и допуњавање требало да сместите тамо где се слично питање први пут појавило. Ограничите стога формулације питања и одговора на разлику у облицима експлоатације у оквиру предкапиталистичких и капиталистичког начина производње, односно на објашњење шта је тачно вишак вредности као извор профита.
Који су ставови Shoshane Zuboff о интелигентним стројевима?
Shoshana Zuboff велики значај придаје технологији. Тврди да иста може преобликовати рад и да је у великој мери обликовала друштвени живот. Сматра да ће широка примена рачунара на радном месту имати исти утицај као и нпр. откривање телефона. Међутим, не верује да ће рачунар сам по себи одредити природу рада. Истраживања на којима она темељи своје закључке показала су следеће:
- Умне способности почињу замењивати мануелне, па су неке старије квалификације замењене новима.
- Због компјутеризације одређени послови захтевају сада интеракцију са стројем, уместо с човеком што је изазвало незадовољство, јер сада велики број рутинских административних послова обавља рачунар, па се и потреба за оваквом врстом радника смањује.
- Аутоматизација омогућава надзор, тј. увођење информацијског поноптикума (творевине помоћу које се из торња који се налази у средини могу пратити активности у свим крилима зграде). То чини понашање радника транспарентнијим него икада пре.
- Информацијске технологије разбијају хијерархијске односе. Сада може било ко сарађивати у договарању, размењивању знања, идеја, информација, итд.
- Информацијске технологије пружају различите могућности. Менаџери су они који одлучују како ће је, у коју сврху и за остваривање којих циљева користити.
(Хараламбос, 2002 : 700-703)
Колегинице Александра Митровић, ово питање спада утему о подели рада у савременим друштвима. Не пропустите да прочитета са разумевањем и одговарајуће странице у Хараламбосовом уџбенику које се односе на тему овог форума о друштвеној структури и структуралној промени на основу поделе рада.
Šta je teza o poburžoaziranju?
Teza o poburžoaziranju je teza koja predviđa da će veliki broj pripadnika radničke klase koji imaju primanja jednaka primanjima pripadnika srednje klase, poprimiti vrednosni sistem i način života srednje klase.
Објаснити питање моћи према марксистичкој теорији.
Према Марксу, моћ је у рукама владајуће класе, односно класе капиталиста. Владајућа класа поседује власништво и контролу над средствима за производњу, што је чини економски моћнијом. Политичка моћ произлази из економске моћи, према марксистима, па ће због тога, на пример закони често ићи у корист владајуће класе, штитећи њене интересе. Маркс наводи да су владајуће идеје једне епохе, заправо идеологија владајуће класе, помоћу које се заслепљују људи, верујући да је такав поредак нешто нормално и природно, такође се помоћу ових идеја прикрива класни сукоб и оправдава надмоћ владајуће класе.
( Хараламбос, 2002: 13, 34, 35)
Колега Павле Керкез и други учесници усо1, није ли формулација питања "шта је теза о (било чему, прим. В.В.) неспретна? У конкретном случају тезе о побуржоажењу радничке класе, да ли вам је познато чиме су Маркс и Енгелс објашњавали појаву тзв радничке аристократије у Енглеској? У мери у којој се ово питање односи на савремена друштва, оно не спада у овај форум. На одговарајућем форуму посвећеном друштвеној подели рада у савременим друштвима, прецизирајта каква супротстављена схватања постоје о не/револуционарности и самоидентификацији радничке класе у новим секторима аутоматизоване производње и информатичке технологије?
Како Кларк и Хофман-Мартино описују "кибер раднике" и њихову улогу као носилаца нове политичке културе?
Заједничко за све "кибер раднике" је то што они највећи део дана проводе испред компјутера и раде у окружењу које није хијерархијски организовано. "Кибер радници" раде са информацијама, а запослени су у широком спектру занимања попут електронске трговине, дизајнирања веб-сајтова, продаје и оглашавања путем интернета, анализе података или писања софтвера.
Кларк и Хофман-Мартино истичу да су "кибер радници" међу носиоцима нове политичке културе која превазилази поделу на "левичаре" и "десничаре". У том новом поретку, политички ставови се мање заснивају на традиционалним питањима класа (попут фискалне политике и социјалне помоћи), а више на питањима начина живота која рефлектују личне ставове и вредности.
(Гиденс, 2007:300)
Колега Богдане Ђорђевићу и други учесници усо1, питање о схватању "кибер радника" Кларка и Хофман-Мартино спада у форум посвећен подели рада у савременим друштвима, па не заборавите да прочитате и оне стране у Хараламбосовом уџбенику које се односе на тему о друштвеној структури и структуралној промени на основу поделе рада. Да ли се слажете са тезом да ИТ компаније нису хијерахијски организоване и да ли је превазиђена подела на "левичаре" и "десничаре" у оквиру радничке класе и високо образоване ситне буржоазије?
Шта представља вертикална а шта хоризонтална друштвена покретљивост?
Вертикална друштвена покретљивост је кретање појединца међу различитим друштвено-економским позицијама. Она може бити усмерена нагоре( уколико неко напредује у друствено-економском смислу) или надоле(уколико неко назадује у друштвено-економском смислу). За оне који се на друштвено-економској лествици крећу нагоре каже се да су узлазно мобилни, док се за оне који се крећу у супротном смеру користи термин силазно мобилни.
Хоризонтална друштвена покретљивост је кретање у географском смислу(нпр. прелазак из једног града у други).
Вертикална и хоризонтална друштвена покретљивост се често могу јављати истовремено, тј. могуће је да једна буде условљена другом.
На шта се односи израз средња класа?
Израз средња класа осноси се на читав спектар оних који се бави различитим професијама,од запослених у услужним делатностима до наставника у школама и медицинских радника.Неки аутори више воле да користе израз "средње класе" како би скренули пажњу на различитост занимања,статуса и животних шанси који одликују њене припаднике.
(Ентони Гиденс 2005. 298.страна)
Колегинице Зорана Маговчевић и други учесници усо1, није ли адекватнија формулација питања "на кога" се односи израз средња класа, а не "на шта"? Који израз употребљавају Марксисти уместо израза средња класа или средње класе?
Које становништво средња класа данас обухвата?
По свему судећи,средња класа данас обухвата већину становништва у Британији и у великом броју индустријски развијених земаља.Разлог томе јесте пораст броја "белих оковратника" у односу на "плаве оковратнике" током 20.века.
(Ентони Гиденс:2005,298.страна)
Колегинице Зорана, предлажем допуну за Вашa питањa, како бисмо извршили поређење и обухватили оба појма:
По чему се разликују средња и радничка класа?
Средњу класу углавном чине бели оковратници, они који раде у канцеларијама, наставници, медицинско особље и углавном су запослени у јавним службама. Средња класа углавном обухвата највећи део популације у индустријски развијеним земљама. За разлику од радничке класе, припадници средње класе у већини случаја поседују дипломе високог образовања које им омогућују да продају свој интелектуални или физички рад.
Радничка класа обухвата плаве оковратнике,оне који раде на мануелним пословима. Ова класа се значајно смањила у току 20. векла услед опадања производног рада. Припадници ове класе данас су имућнији него што су били у прошлом веку.
(Гиденс,2003:298)
Колегиница Душица Ерић и сви учесници усо1 који допуњују формулације питања и одговора на већ постављена питања на најбољи начин показују како треба и може да се избегне постављање истих питања, а да се оствари поен у овој предиспитној активности. Било би добро да се учесници усо1 који се до сада нису уопште или нису довољно огледали у овој вештини почну то да чине, а вредне колегинице и колеге који поставе једно питање или коментар за побољшање формулација питања и одговора на постојеће питање, попут колегинице Ерић и Маговчевић, узму у обзир да је до сада била пракса да се због великог брја заинтересованих, у оквиру исте теме може да оствари само један поен.
На шта се односи израз неформална економија?
Израз неформална економија односи се на све послове изван сфере редовног запослења и понекад подразумева размену готовог новца за извршене услуге,али често обухвата и директну размену добара и услуга.
(Ентони Гиденс 2005 280.страна)
Која су два начина проучавања социјалне мобилности?
1)Интрагенерацијска мобилност-када се посматра каријера појединца у току његовог радног века.
2)Интергенерацијска мобилност(мобилност кроз генерације)-одлука деце да се баве истим занимањем као и њихови родитељи или родитељи њихових родитеља.
(Ентон Гиденс 2005,306.страна)
Колеинице Зорана Маговчевић и други учесници усо1, зар је "Интергенерацијска мобилност(мобилност кроз генерације)-одлука деце да се баве истим занимањем као и њихови родитељи или родитељи њихових родитеља"???
Према Марксу друштво се дели на класе, а главни извор класне поделе је власништво над производном имовином. Класе су непријатељски супротстављене групе које се услед живота у различитим економским условима егзистенције разликују према начину живота, интерсима и образовању.
(Хараламбос, 2002: 33)
Колегинице Ивана Васиљевић, заједно са учесницима усо1 који до сада нису поставили питање у оквиру теме о односу друштвене поделе рада и промене друштвене структуре, потражите шта још можемо да пронађемо у Хараламбосовом тумачењу Марксовог схватања историјског настанка класних друштава о томе шта је темељ и узрок настанка приватног власништва?
Шта представља поткласа?
Поткласа подразумева онај део популације који се налази на самом дну класне структуре. Животни стандард припадника поткласе много је нижи од стандарда већине људи у друштву. Суочавају се са многим неповољностима: бескућништвом, незапосленошћу, дужим периодима на социјалној помоћи итд. Поткласа се често повезује са запостављеним етничким мањинама, и описује се као маргинализована или искључена из уобичајеног живота већине људи у друштву.
(Ентони Гиденс, 2007, 303)
Које су, према Марксу, две битне карактеристике индустријског друштва?
Механизација производње и специјализација поделе рада. Ове две карактеристике уско су повезане. Механизација "преузима" највећи део посла, остављајући радницима само механичке послове који ускраћују човека да искаже своју индивидуалност и интелигенцију, тиме га специјализујући само за одређене, врло једноставне активности. Овим карактеристикама Маркс је желео да покаже на који начин капиталистичко друштво (не сама индустријализација) одузима човеку осећај слободе и испуњености на радном месту, на којем је радник само пуко средство које капиталиста користи како би дошао до свог циља - профита.
(Хараламбос, 2002:688,689)
Због чега Рајт Милс терцијарни сектор (сектор услуга) назива још и тржиштем личности?
Због тога што су радници у овом сектору приморани да се понашају привидно срдачно и заинтересовано за нечије потребе и захтеве иако то заправо нису као нпр. радница у робној кући. Они продају делове своје личности тј. њихову способност опхођења са људима како би стекли успех у раду или неку корист. На тај начин се отуђују од других али и од себе самих.
( Хараламбос, М. 2002: 690-691)
Ко чини релативни вишак становништва и на које делове је подељен?
-Релативни вишак становништва чине припадници резервне армије рада и припадници лумпенпролетаријата.
(Резервна армија рада се састоји од оних који се запошљавају као додатни радници и који су потребни само у добу експанзије.Лумпенпролетаријат-скупина најнижа од свих; луталице, бивши затвореници, преваранти, шарлатани, варалице, просјаци...)
-Релативни вишак становништва подељен је на четири дела:
1.Плутајући вишак становништва чине радници који су били запослени док нису одрасли, али су потом отпуштени јер одрасли примају више наднице.
2.Латентни вишак становништва чине пољопривредни радници који више нису потребни и који траже посао у урбаним подручјима.
3.Стагнирајући вишак становништва је онај део активне радне снаге, који се запошљава крајње нередовно;сувишни радници и они који су изгубили посао због увођења нових технологија.
4.Сфера сиромаштва- Сиромаси су подељени у четири групе:
-лумпенпролетаријат (криминалци, луталице...),
-сиромаси који су способни да раде, али не могу да нађу посао,
-сирочад и сиромашна деца који ће вероватно да припадају резервној армији рада у будућим годинама,
- деморалисани, гневни и они који не могу да раде- старци, жртве индустријских несрећа, инвалиди, болесни...
(Хараламбос, 2002, 90)
Које су основне карактеристике капиталистичке економије?
1. Капитал се дефинише као новац који се користи за финансирање производње робе за приватни добитак.
2. У капиталистичкој економији добра и радна снага, сировине и стројеви који се користе за њихову производњу имају новчану вредност.
3. Капиталисти инвестирају свој капитал у производњу добара.
4. Капитал се акумулира продајом тих добара по вредности која је већа од трошкова производње.
(Хараламбос, 2002: 34)
Колегинице Светлана Петковић и други учесници усо1, уколико би било адекватно Хараламбосово тумачење основних карактеристика капиталистичке економије, зар не бисмо могли да кажемо да је капитализам настао када и новац, дакле још у доба првих цивилизација? Да ли капиталисти инвестирају у производњу добара или роба? Који се друштвени производни однос налази у основи акумулације капитала која се у сфери размене на површини приказује као однос продаје произведених роба на тржишту купцу по вредности која је већа од трошкова производње?
По Зубофу (Zuboff), која су три главна утицаја,која потичу из средњег века, а за последицу имају презир према раду?
1. Традиција Грчке и Рима, по којој се рад сматра уско везаним са ропством,односно да рад обављају само робови;
2. Баштином варваризма, где се презирао рад,а величали се војници који су зарађивали ратујући;
3. Традиција јевреја и хришћана, где се више ценио мисаони рад,а мање физички.
-Библија такође представља рад као казну, за грех који су Адам и Ева направили.
(Хараламбос,2002: 686)
Колегинице Бојана Мијајловић и други учесници усо1 који још нису поставили питање у оквиру ове теме, шта смо код Гиденса већ прочитали која је варијанта хришћанства допринела укидању презира према раду и успех у преданом раду у било којем позиву уздигла у главно средство спознаје да ли је верник предестиниран за спасење?
У питању је протестантизам са својом радном етиком која је подразумевала да успех у стицању богатства и успех на материјалном плану значи предодређеност за спасење. Та теза се спомиње и код Хараламбоса, везана за наследнике Веберовог схватања и ту се нарочито истиче облик протестантизма под називом калвинизам. (Хараламбос, 2002: 686)
Шта означава термин вишак вредности?
Према Марксовом схватању капиталистичка класа поседује капитал који настаје експлоатацијом радничке класе, тиме што се радницима плаћају наднице које су знатно испод вредности робе коју производе, и та разлика између вредности надница и робе назива се вишак вредности, а присвајају је капиталисти у облику профита.
(Хараламбос, 2002:34)
Како Диркем гледа на аномију и који су разлози за стварање аномије у индустријском друштву?
,,Равнотежа је поремећена, а нова се не може сместа успоставити" ( Диркем, 1947:692 ).
Аномија представља неефикасност друштвених норми и вредности које доводи до дезорганизације читавог друштва, а често и до деликвентног понашања. Диркема је веома бринуло нагло ширење индустријског друштва, као и специјализована подела рада. Управо су нагле промене у друштву довеле до поремећаја норме тј. аномије. Велику пажњу посветио је индустријском друштву у 19.веку запазећи низ појава које упућују на појаве аномије, као што су висок проценат самоубиства, распада бракова, штрајкова. Сматрао је да су уобичајне границе онога што људи желе и очекују од живота нарушене управо због тих наглих друштвених промена. Такође је сматрао да људи могу бити срећни тек кад им се жеље и надања ограниче, управо из разлога што се неограниченим жељама никада не може удовољити и то је главни разлог незадовољста међу људима.
( Хараламбос, 2002: 692 )
Решење проблема "отуђеног рада",по Марксовом мишљењу,јесте обарање капитализма(за који је Маркс рекао да садржи и корене сопствене пропасти) и стварање комунизма и социјализма.То значи да би у социјализму средства за производњу била заједничка целокупном друштву,a специјална подела рада укинута,што значи да би сваки појединац имао права да бира шта хоће да ради и чиме да се бави(што у капитализму није било могуће).
(Харалмбос,2002:689)
Које су главне друштвене скупине,и од чега се састоје?
У свим стратификационим друштвима постоје две главне друштвене скупине, а то су владајућа класа и подчињена класа. Потчињена класа се састоји од већине становништва, док владајућа класа чини мањину.
(Хараламбос, 2002:33)
Колега Далиборе Милорадовићу и други учесници усо1 који још нису поставили питање у оквиру ове теме и "задужени" су за анализу Марксових текстова "Отуђени рад" и "Тезе о Фојербаху", зар није претпоставка одговора на питање о решењу проблема отуђеног рада претходни одговор на питање шта је отуђени рад и да ли се отуђени рад појавио тек у капитализму? Да ли се Маркс залаже за укидање "специјалне поделе рада" и шта уопште под њоме подразумевате? Како гласи главни слоган праведне расподеле у оквиру социјализма, који још увек остаје у оквирима грађанског друштва, а како исти слоган гласи у оквиру комунизма, где се очекује успостављање односа подруштвљеног човечанства?
Како Гринт дефинише рад?
- За почетак он наводи да није лако дати једну недвосмислену или објективну дефиницију рада, потпуно оствариву у стварности. Прво разматра да ли се радом може сматрати "активност која осигурава преживљавање појединца и друштва у интеракцији са природом", јер одређене активности које се иначе смтрају радом не морају бити битне за опстанак друштва. Такође, он сматра да рад није могуће дефинисати само као запосленост, јер одређене активности које су неким људима запошљење, обављају и незапослени људи. ( прање суђа, чишћење куће, чување деце, итд.). Он сматра да рад не можемо дефинисати као нешто што морамо чинити, јер постоје и друге ствари које извесно морамо чинити (као што је потребан унос течности, хране, ваздуха, итд.), а не спадају у рад. Он наводи да рад није ни свака активност која није доколица, иако могу бити изузетно испреплетане. (оно што је за некога рад, за другог је доколица, нпр. сликање. Он закључује како је рад дефинисан, односно закључује да се свака дефиниција рада разликује од одређеног друштва и раздобља у коме је настала.
Шта према Марксу представља темељ развоја класних друштава?
Приватно власништво и акумулација вишка добара темељ су развоја класних друштава. Они стварају предуслове за појаву класе произвођача (поседују свој рад који експлоатише класа непроизвођача) и класе непроизвођача (поседују средства за производњу).
(Хараламбос, 2002:34)
Колегинице Тијана Ракић , слично питање је већ постављено. Заједно са учесницима усо1 који до сада нису поставили питање у оквиру теме о односу друштвене поделе рада и промене друштвене структуре, шта још можемо да пронађемо у Хараламбосовом тумачењу Марксовог схватања историјског настанка класних друштава о томе шта је темељ и узрок настанка приватног власништва?
Колегинице Марина Шушњар и други учесници усо1 који још нису поставили питање у оквиру ове теме, да ли сте дали одговор на питање које сте поставили, или сте одговорили на друго питање (о тешкоћама једнозначног дефинисања рада)? Шта подразумевате под дефиницијом рада која је "потпуно остварива у стварности"?
Допунила бих одговор колеге Далибора Милорадовића и преформулисала питање у:
Шта представља "oтуђени рад" по Марксу?
-У тренутку када човек посматра рад само као задовољење једне потребе - потребе одржавања физичке егзистенције, јавља се отуђени рад. Рад тада престаје бити сам себи задовољство и испуњење животних потреба и постаје само средство одржавања у животу. Раднику је отуђен производ његовог рада, он се у свом раду не осећа срећним, отуђује му његову властиту суштину и како је рад друштвена активност, отуђење појединца од свог рада значи и отуђење од својих сарадника.
(Хараламбос, 2002: 687)
Шта је узрок статусној разлици по Марксу, а шта по Веберу?
Маркс сматра да статусне разлике потичу из класне подељености друштва, док Вебер тврди да статус варира независно од класне подељености.
(Е.Гиденс,2005:290).
Наведите једну од дефиниција рада које наводи Кејт Гринт и објасните зашто она наведену дефиницију оспорава?
Нпр. дефиниција да је рад свака активност која није доколица. Она ту дефиницију оспорава зато што нека активност која је једном човеку доколица, другом човеку може да буде запослење (нпр. један човек се бави баштованством из хобија, а другоме је то посао). (Хараламбос, 2002: 685)
На који начин би се, према Марксовом схватању, трансформација капиталистичког друштва у комунистичко разликовала од претходних великих промена у развоју западног друштва?
Маркс је сматрао да су велике промене кроз историју биле условљене технолошким развитком, односном проналаском напреднијег и ефикаснијег начина производње до којег је долазила нова мањинска друштвена скупина. Класне борбе су се стога увек одвијале између две мањинске скупине, као што је био сукоб феудалне аристократије и новонастале капиталистчке скупине, који је довео до формирања капитализма. Велике историјске промене одвијале су се у циљу замене јеног облика приватног власништва другим, као и једног начина прозводње другим. Финална трансформација капиталистичког друштва, међутим, одвијала би се другачије од претходних промена јер би узрок промене био сукоб већине и мањине, односно пролетаријата и буржоазије. Коначном победом пролетаријата, приватно власништво било би замењено заједничким, било би успостављено бескласно друштво и мада би индустријски начин прозводње остао и даље у примени, променио би се начин расподеле произведеног богатства(равномерно распоређивање на све чланове друштва). Пошто овакво друштво не би садржало клицу противречности, нити класниих сукоба, Маркс је сматрао успостаљање комунизма крајем историје.
(Хараламбос, 2002: 35)
Како је Маркс видео будућност средње класе?
Природу капитализма Маркс је видео као такмичарску и веровао је да ће као последица тога опстати само највеће компаније. Ситна буржоазија и власници малих предузећа, који чине средњу класу, услед тога ће завршити у редовима пролетеријата. Дакле, Маркс је предвиђао нестанак средње класе.
(Хараламбос 2002: 36)
Надовезала бих се на питање колегињице Софије Цетковић тако што бих опширније разјаснила један појам из њеног питања:
Шта је пауперизација?
Пауперизација је појам којим се служио Карл Маркс да опише процес у коме радничка класа постаје све сиромашнија у односу на класу капиталиста. Са развојем модерне индустрије, сиромаштво радника се смањује, али се зато и богатство капиталиста увећава. Карл Маркс тврди да се те разлике између ове две класе не огледају само у богатству већ да, са равојем технологије, послови постају монотони и самим тим отежавају радницима да их свакодневно обављају, тиме погоршавајући ситуацију.
(Гиденс,2005:291)
(Уз дозволу асистента Селене, поново постављам питање, јер сам направила грешку постављајући питање које се није односило на ову тему.)
Како Диркем схвата струковна удружења?
-Струковна удружења схвата као средство да се привредне активности подвргну моралним правилима. Рзличитим гранама индустрије би морала да управљају слободно изабрана административна тела у којима би била заступљена сва занимања у тој индустрији. Таква тела би имала моћ да регулишу све аспекте повезане са пословањем. Оваква удружења би могла да реше проблем аномије.
(Хараламбос, 2003:692)
Где се налази извор отуђења по Марксу?
- Маркс мисли да се извор отуђења налази у економском систему који укњучује размену добара методом робне размене, где производи рада постају роба, а новац средство размене.
(Хараламбос: 2002, 687-689)
Надовезао бих се на одговор колегинице Милице Мартинесић ради употпуњавања одговора на питање у вези са Максовим термином извора отуђења.
Тиме што се новац појавио као средство размене, производи рада, који су претходно служили задовољењу потреба самог појединаца или неке заједнице, постају пуки предмети на тржишту. Тиме добијају сврху сами по себи и постају средство за стизање до одређеног циља (новца који је потребан за опстанак). Тако роба престаје да буде део појединца који је производи и отуда Макс закључује да се радник односи према прозводу сопственог рада као према отуђеном предмету.
На шта се, по Марксу, односи најамни рад?
- најамни рад се односи на оне раднике који не поседују средства за живот већ морају наћи запослење које им обезбеђују власници капитала.
(Гиденс, 2007:13)
Razvijanje zapadnog društva prema Marksu?
Marks je verovao da se zapadno društvo razvijalo kroz četiri glavne epohe:
1. primitivni komunizam
2. antičko društvo
3. feudalno društvo
4. kapitalistićko društvo
Primitivni komunizam postojao je u predistorijskim društvima i jedini je primer bezklasnog društva.Nakon toga sva su društva podeljena u dve klase: robovlasnike i robove u antičkom društvu.feudalce i kmetove u feudalnom društvu i kapitaliste i najamne radnike u kapitalističkom društvu.
(Haralambos,str. 33)
Шта је Маркс рекао о резервној армији рада?
По Марксу, постоје периоди "бум-а" током којих се запошљава више радника и период кризе када многи радници губе свој посао. Резервна армија су они који се запошљавају као додатни радници који су само потребни за време експанзије. Они, по Марксу, врше важне функције у капиталистичком друштву.
(Хараламбос, 2002:90)