Поштована професорка,
Волела бих да, овим путем, поделим с Вама и другим учесницима нашег форума и своје утиске о колоквијуму код проф. Вулетића. Наиме, јуче смо, као што Вам је познато, радили обједињени колоквијум; на тај колоквијум је требало да изађе 49 студената (уколико желе да са предиспитном обавезом колоквијума заврше у текућој години) - по мојој процени (за коју, ипак, не знам колико је објективна, па нећу прецизно квантификовати), није се појавило свих четрдесет деветоро студената, а од оног броја студената који је јуче изашао на обједињени колоквијум, 11 је положило.
Јучерашњи колоквијум је био мој први колоквијум код проф. Вулетића - будући да сам градиво првог колоквијума положила код Вас, док на полагање другог дела градива нисам излазила ни у регуларном, ни у поправном термину које нам је проф. Вулетић омогућио (регуларни термин за полагање другог дела градива је био 30. јануар, термин за поправљање колоквијума било из првог, било из другог дела градива био је 7. фебруар, а, уколико у регуларним и поправном року за први и други колоквијум неко није положио један или оба, последња прилика да у првој години „реши“ ову предиспитну обавезу била је јуче, 20. фебруара). Овом приликом нећу правити осврт на утиске и коментаре својих колега о колоквијумима код проф. Вулетића - будући да сте нам (на чему смо Вам, верујем, сви врло захвални и што нам веома значи, посебно имајући у виду да сте на крају 2014. отишли у пензију, а још показујете интересовање и жељу да консултујете наша мишљења), на овај начин и на овом тематском форуму, свима омогућили да искажемо субјективан став - те ћу изнети искључиво своје утиске о првом сусрету са колоквијумом код проф. Вулетића.
Питања је, као што је колегиница Јелена изнад навела, било 24. Нека су била формулисана врло концизно, као стандардна тест-питања (под овим подразумевам да су тражила конкретан одговор у једној реченици, или била формулисана тако да се на празне линије упишу тражени одговори), а нека „отвореније“ од преосталих питања такође отвореног типа - у одговорима на таква питања, могло се више теоретисати, иако је било битно не расплињавати се сувише, односно: раслојавати језгро одговора на питање, зауздавајући тенденцију сувишног одласка у ширину. Поједина питања захтевала су најелементарнија социолошка знања, познавање основних теоријских перспектива или карактеристика концепата и појмова којима се у социологији бавимо; поједина су тражила конкретније, специјализованије знање, али, свакако, ниједно питање није излазило из оквира обавезне литературе, другим речима: уколико је градиво било „поштено“ научено, обједињени колоквијум се могао без икаквих проблема урадити. Закључила бих, стога, да се критеријум проф. Вулетића не разликује битно од критеријума који сте и Ви имали на колоквијумима које смо радили у децембру. Такође, оба аутора (и Гиденс и Хараламбос) била су сразмерно заступљена, штавише, само једна трећина питања била су питања стриктно из Гиденсовог уџбеника, од тога већина из области демографије и екологије које у Хараламбосовом уџбенику не срећемо (тј., не срећемо демографска и еколошка питања експлицитно диференцирана кроз посебне области). Што се тиче критеријума којим се професор служио у оцењивању, на основу сопственог резултата и прелиминарно (у том смислу што оцењени тест нисам лично видела) рекла бих да је критеријум оцењивања објективан, јер на једно питање нисам одговорила (чиме сам аутоматски могла да остварим максимум од 46, а не 48 поена), а имала сам 44,5 бода, при чему ми, док се присећам формулација својих одговора, јасно долазе у сећање формулације због којих бих себи самој одузела бод или пола бода; другим речима: из моје перспективе није било ничег неочекиваног ни у погледу формулације самог колоквијума, ни у погледу критеријума оцењивања. Не знам колико је професор био „блажи“ у оцењивању, с обзиром на то да је у питању био обједињени колоквијум као последња прилика да се заокруже предиспитне обавезе из УСО1 у овом семестру и овој факултетској години, али сложила бих се са констатацијом колегинице Јелене (коју сам у свом утиску настојала да емпиријски поткрепим): квантитет и квалитет нашег учења првенствен је чинилац учинка на колоквијуму, а не некакве вањске силе усмерене против нас.
Такође, мислим да је и више него коректно што нам је дато оволико прилика за испуњавање предиспитних обавеза из УСО1, на чему бих се захвалила и Вама и проф. Вулетићу, као и нашој демонстраторки Селени - уз радосну напомену да ће се колегама који наредне године раде колоквијуме из УСО1 остале, већ испуњене предиспитне обавезе рачунати.
Пуно Вам хвала што сте нас и у погледу овога консултовали и што и даље желите да сарађујете са нама!
Наравно, да не заборавим: све дискусије које смо водили на Мoodle-у, као и уживо, биле су итекако велика помоћ у разумевању и савладавању градива, и врло адекватно су „покриле“ градиво садржано на колоквијумима који су уследили у јануару и фебруару. Радо ћу - када будем била у хармоничнијем односу са истичућим временом - још једном проћи кроз недељне теме и навести питања са којима смо се сусретали на колоквијумима, а овде нисмо стигли да се сусретнемо с њима (уколико има таквих питања).
Срдачан, срдачан поздрав!
Ања Илић