Ради лакшег разумевања рада који је пред вама, у кратким цртама упутићу вас у Марксов живот, који је наравно, умногоме утицао на његов рад.
Маркс потиче из једне слободоумне правничке породице. Рођен је 1818. године у Триеру, у Рајнској покрајини, привредно најразвијенијој, а друштвено најнапреднијој. Сматрам да је управо та средина у којој је Маркс одрастао доста утицала на формирање његове личности и његову свест о целокупном друштву. Студирао је право, али како и сам каже, њиме се само бавио као споредном дисциплином, поред историје и филозофије.
Писмо оцу - упућено из Берлина 1837. године сведочи о ширини његових интереса, озбиљности студија и настојања. Након студија, 1842. године, Маркс ради као новинар, а потом као уредник Рајнских новина, где се како каже први пут нашао у неприлици да је морао говорити о такозваним материјалним интересима. Маркс пише о слободи штампе, супротстављајући се цензури и менталитету бирократског духа. Он увиђа везу права и политике, с конкрентим друштвеним односима, индивидуалним и класним интересима људи. Тако поступно улази и у полемике о социјалистичким идејама. Међутим, 1843. године због све снажнијег притиска цензуре даје оставку и напушта Рајнске новине. Тада настаје расправа "Критика Хегеловске филозофије права", рад, чији је увод изашао у "Немачко - францском годишњаку" 1844. године.
"Истраживање га је даље довело до резултата да се ни правни односи, ни државни облици не могу разумети ни из себе самих, ни из такозваног развоја људског духа, него им је корен у материјалним животним односима, које Хегел једним именом називао буржоаско, то јест грађанско друштво, док се анатомија тог друштва мора тражити у политичкој економији"
Проучавање ове науке Маркс је започео у Паризу и наставио у Бриселу.
Маркс је у овом предговор за прилог критици политичке економије дао један инзванрендан сажетак своје материјалистичке концепције историјског развоја. Резултат до ког је дошао формулисан је на следећи начин:
"У друштвеној производњи свога живота људи ступају у одређене, нужне односе, независно од њихове воље, односе производње, који одговарају одређеном ступњу њихових материјалних снага. Целокупност тих односа производње сачињава економску стркутуру друштва, реалну основу, на којој се диже правна и политичка надградња и којој одговарају одређени облици друштвене свести. Начин производње материјалног живота условљава процес социјалног, политичког и духовног живота уопште."
"Не одређује свест људи њихово биће, већ обрнуто, њихово друштвено биће одређује њихову свест"
Све ово заправо значи да на већину ствари не можемо да утичемо, просто нам систем једног друштва намеће одређена правила уопште у свим друштвеним сверама живота. Ако је економија развијенија, наравно да је стандард друштва већи, самим тим све то утиче на политичке и друге односе у држави, а из тога проистиче да стабилно економско друштво има и стабилну државу. Људи у економски развијенијим земљама имају и веће материјалне прохтеве, па је тако и материјална производња већа и разноврснија и доступна већем броју грађана, што утиче на политичку и социјалну свест једног друштва.
Маркс однос најамног рада према капиталу посматра као радниково ропство и владавину капиталиста. Најамнина је она количина новца коју капиталсита плаћа за одређено време или извршење одређеног рада. Дакле, капиталиста купује њихов рад за новац. Они му такође продају свој рад за исти, али то је само привид, оно што они заиста продају је њихова радна снага. Такође, Маркс радну снагу третира као робу, упоређујући је са шећером, који меримо вагом, док радну снагу меримо часовима, и то је једина разлика.
Дакле, радна снага је роба коју њен власник, најамни радник продаје капиталу.
Поставља се питање ЗАШТО?
Одговор на питање је и више него очигледан, на тај начин радник остварује егзистенцију, како за себе, тако и за своју породицу. Радник постаје роб свог рада - своје животне делатности, коју продаје другом, она је за њега само средство за одржавање живота. Капитал дакле значи отуђење односа између људи. Управо те односе Маркс и подвргава критци. Поднаслов "Капитала" зато и гласи "Критика политичке економије", а то значи критику грађанског друштва, а не критику политичке економије.
Марксова критика дакле није економска критика, већ критика капиталистичког и класног друштва са хуманистичког гледишта.
Литература: www.mltranslations.org