У свом недељном саопстењу настојаћу да прикажем значење и границе категорије друштвене улоге, кроз ставове многобројних социолога који су се бавили овом темом.
Позивајући се на литературу (Homo sociologicus, R. Dahrendorf, 1989) морам да нагласим да се ту скицирани Homo sociologicus, у једном општем и не тако важном смислу, налази у основи свих теориских и емпириских истраживања у савременој социологији.
Постоји очигледна тенденција усаглашавања ставова, како о значењу и важности термина друштвени положај и друштвена улога, тако и о начину њихове употребе.
Међутим узевши у обзир ове и друге елементе социолошке анализе, међу социолозима и даље остају значајне разлике, што се може утврдити чак и површним прегледом социолошких магазина. То је један од разлога због којег се одлаже прелажење ранијих покушаја да се опише човек социологије. Међутим сада само у прилици да прикажемо новије радове о улогама и да решимо контрадикције помоћу размотрених критичких одлука. Тиме се ограничавамо на неколико главних аспеката спора о појмовима и на неколико водећих спорилаца.
Терминолошки строга употреба ових елементарних категорија може се наћи у расправи Ралфа Линтона ''статус и улога'' (R. Linton, Study of Man, 1936). У готово свим каснијим покушајима дефинисања ових појмова наводи се ова расправа.
Иако Линтон касније мења мишљење оправдано је да кренемо од онога шта је изворно написао. Линтон прво говори о ''статусу'' који одговара ономе што смо ми овде назвали ''положај'': ''У апстрактном смислу, статус је положај у посебном склопу'' (R. Linton, 1963: 113). Ову дефиницију која је слична нашој али ипак не толико прецизна, Линтон одмах разрађује на следећи начин: ''Статус је просто збир права и дужности и, као такав, разликује се од појединца који га може заузети'' (R. Linton, 1963: 113). Даље долазимо до питања како се дефинише улога? ''Улога представља динамички аспект статуса. Појединац је друштвено додељен статусу и заузима га односећи се према другим статусима. Кад активира права и дужности која конституишу статус, он обавља улогу. Улога и статус се не могу раставити, а дистинкција која постоји између њих ст вар је само академског интересовања'' (R. Linton, 1963: 114).
Ипак у калсичним дефиницијама категорије ''улоге'' и ''статуса'' присутне су одређене нејасноће.
Прва нејасноћа је терминолошке природе: постоји потреба да се установе термини за две елементарне категорије који треба да буду не само адекватни већ и релативно јасни.
Друга нејасноћа постоји у погледу разграничења ове две категорије, уколико су две категорије у опште и нужне.
Трећа нејасноћа произилази из питања о нужности двеју категорија, и оставља нам питање о томе да ли су улоге оно што појединац ради с обрасцима које му даје друштво, или су оне исто толико део друштва колико су и део појединца? Тиме ова трећа нејасноћа повлачи за собом много различитих тумачења, односно дефинисања улоге од стране различитих социолога, као на пример:
''Начин на који појединац стварно дела на датом положају, за разлику од начина на који се предпоставља да ради, зовемо његовом улогом. Улога је, дакле, начин на који особа стварно извршава захтеве свог положаја. Она је динамички аспект статуса или положаја и као таква увек је под утицајем чинилаца друкчије врсте но што су они који условљавају сам положај'' (Kingsley Davis: 89-90). Коментар на овако интерпретирану дефиницију улоге је да она не успева да инкорпорира управо оно што смо сматрали да је за њу средишње – очекивања у вези са понашањем. Сличан приступ имају H. Gerth и C.W. Mills: ''Више технички казано, појам улоге се односи на јединице понашања 1.које се својим повратним јављањима издвајају као правилности и 2.које се орјентишу према понашању других актера'' (C.W. Mills, 10).
Када социолози овако дефинишу улоге онда се једва могу осуђивати социјални психолози што разликују ''индивидуалне'' и ''друштвене улоге'', или што се слажу са ставом ''Улога може бити дефинисана као кохерентан низ поступака који је усклађен с низом поступака других особа'' (F.R. Hofstätter, 14). Регуларно понашање људи према другим људима добија социолошко значење само уколико се може разумети као понашање с обзиром на предодређене обрасце који су додељени носиоцу друштвеног положаја независно од његовог друштвеног идентитета. Управо те образце називамо друштвеним улогама. Дефиниције у којима се психологизира, карактеришу једну струју мишљења о категорији улоге.
Друга струја представља далеко плоднији начин схватања где се под улогом подразумева ''очекивано понашање које се слаже са поседовањем статуса'' (John W. Benett i Melvin M. Tumin: 96), a Мертон говори о ''структурално дефинисаним очекивањима која су додељена свакој улози'' (Merton: 96). T.H. Marshall се позива на појам ''статуса'' да би објаснио друштвену улогу, ''Статус наглашава положају оном смислу како га схватају група или друштво који га одржавају; Статус истиче чињеницу да очекивања постоје у релативним друштвеним групама''(T.H. Marshall:13). Tо чини и Seigfrid F. Nadel. Међутим Надел, супротно Маршаловом предлогу, наводи и паралелни појам ''особе''.
Постоји још мноштво различитих дефиниција, али све оне имају заједничко језгро, а то је да сви писци узимају елементарну категорију социолошке анализе која се дефинише помоћу очекиваних образаца понашања (''права и дужности'').
Већина наведених аутора предлаже пар категорија: било ''статус'' и ''улога''(Linton), било ''положај'' и ''улога''(Davis), или ''статус'' и ''особа'' (Nadel). Постоје и аутори који су предлагали и само једну категорију али у сустини ипак препознају две. Независно од термина који се могу показати као најподеснији, наведене дефиниције нам сугеришу да се нам ипак потребна два појма.
У неким дефиницијама се јављају и психолошки елементи. Па социлогија узима задатак да ''обезбеди везу између структуралног истраживања друштвених система и психолошког истраживања личности и мотивације'' (Marshall: 11).
Понашање homo sociologicusa, човека на месту укрштања индивидуе и друштва, не може бити детерминисано ''никаквим другим чиниоцима осим оних који су дати с положајем''(Davis).
Ако оставимо по страни психолошке елементе, можемо онда сажети садашње стање овог проблема. Неки писци користе један термин обично ''статус''. Код ових аутора значење статуса осцилира између ''положаја'' те ''права и дужности''. Други писци користе две речи, често ''статус'' и ''улога'' али нагињу ка томе да оба термина споје у значењу термина ''улога''. Овим свођењем се такође покреће и терминолошки спор, првенствено између термина ''статус'' и ''положај'', док термин ''улога'' који је генерално прихваћен, оставља проблем социлозима и психолозима који му приписују различито значење. На жалост не видимо решење овог проблема у догледној будућности јер тренутно ни једна дисциплина није спремна да се одрекне овог термина.
Литература: Дахрендорф. Р, Hоmo sociologicus (1989), Ниш: Градина, 141-151.