Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

СОЦИОЛОГИЈА је наука чији посленици настоје да проуче форме, садржаје, законитости или правилности процеса структурисања и мењања људског понашања и узајамног смисаоно оријентисаног друштвеног дел(ов)ања у околностима разноврсних, историјски и друштвено-економско-политичко-културно-технолошки специфично институционализованих друштвених односа који повезују и раздвајају узајамно делујуће појединце и друштвене групе у свим сферама људског друштвеног деловања репродукције друштвеног живота. Теоретичари истористичке и феноменолошке оријентације оспоравају могућност уопштавања о људском свесном и вољном непоновљиво индивидуалном деловању, а симим тиме и научни карактер социологије. Више у "Шта је социологија" на адреси http://esociologyveraintroduction.wikispaces.com/file/detail/stajesoccirRc.doc.
 

АПОДИКТИЧАН у логици је неоповргљивим излагањем доказан (гр. apodeiktikoz суд у којем је веза субјекта и објекта исказана као нужна.

А ПОСТЕРИОР је од антике оно што је касније “за нас” (гр. hysterion), на пример, закључивање о узроку на основу познате последице.

Од доба просветитељства емпиристи a. употребљаваjу у епистемолошком значењу чулног индуктивног сазнања које потиче из искуства.

У политичкој економији тржишна конкуренција приватних произвођача и власника разних роба а. или накнадно регулише циклус производње .

A POSTERIOR is from the antiquity that which is later for us (g. hysterion), for example, concluding about the cause on the foundation of the known consequences.

From the time of Enlightenment empiricists  use a. in the epistemological meaning  of the sensual inductive cognition derived from the experience.

In political economy market competition of private producers and owners of different merchandises only a. or subsequently regulates the production cycle.

А ПРИОРИ је код Аристотела оно што је раније (гр. proteron) “по себи”.или природи, на пример стварни узрок неке последице.

Од доба просветитељства међу рационалистима овај израз се употребљава у значењу нужног и општеважећег сазнања које потиче пре и независно од искуства, на основу увида ума или рационалног закључивања из чистих појмова.

У критици политичке економије план слободно удружених произвођача и потрошача а. или претходно регулише сваки циклус производње и коригује га кроз искуства стечена у претходном циклусу самоуправног одлучивања о процесима репродукције друштвеног живота.

АРХЕТИП је према Платону праслика, праоблик, праузор (гр. arhaioz + typoz) које све у стварности одражава и према чијем узору је настало.

АТОМ у античкој филозофији јесте недељива (гр. atomon), вечна, ненастала, неуништива, невидљива честица свега постојећег, најситнија до које се може доћи деобом материје.

У нововековној хемији и физици је задржан термин а. мада је напуштена кључна идеја о његовој недељивости. 

У друштвеним наукама а. се користи као корен у глаголској именици или придеву за означавања процеса упоједињавања, изолације и одсуства организовања између појединачних припадника разних друштвених групација.

АУТОНОМИЈА је законодавство (гр. nomoz) које произлази из самог себе (гр. auto), покоравање властитим, самопостављеним, од спољашњег ауторитета независним нормама.