Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

ТОТАЛИТАРИЗАМ је израз уведен у широку употребу у двадесетом веку за означавање теорије и праксе потпуне (лат. тотус) контроле свих области друштвених односа, гушења класних супротности унутар органски схваћене друштвене заједнице, и подређивања свих аспеката живота појединца од стране ничим ограничене државне власти. Бенито Мусолини (Mussolini, Benito, 1883-1945) је сковао израз totalitario почетком 1920тих година за описивање нове фашистичке државе у Италији.

Теоретичари функционалистичке оријентације под израз т. подводе фашизам, национал-социјализам и комунизам не правећи између њих разлике. Под т. подразумевају једнопартијски строго централизовани диктаторски политички режим ослоњен на организовану репресивну силу, наименовање идеолошки подобних руководилаца, као и на легитимишућу идеологију постизања неког “вишег”, посвећеног циља који је проглашен за јединствену и искључиву колективну сврху постојања друштвене заједнице којој су сви посебни интереси припадника друшвене заједнице подређени. На врху таквог режима налази се вођа и уска група припадника владајућег апарата који имају овлаштење да мењају правна правила. Сваког појединца или групу који се не уклапају у садржај владајуће идеологије, власти жигошу као непријатељско страно тело у друштвеном организму, на њега преусмеравају незадовољство јавног мњења и мобилишу чак његову подршку за прогон. Масовно организовано насиље се оправдава постизањем прокламованог колективног циља. Спонтане породичне, суседске и друге добровољне друштвене везе су потиснуте државно организованим и контролисаним. Тако међусобно изоловани и несигурни, појединци постају изложенији идеолошком притиску државних и пара-државних јавних организација са растућим степеном обавезности учлањења, да се конформирају санкционисаном начину мишљења, делања и осећања које прописује држава као општи репрезент друштва.

Теоретичари ново материјалистички преокренуте дијалектичке оријентације, инсистирају да се разликује друштвена садржина фашизма и национал-социјализма с једне стране, те комунизма, с друге. Прва два облика т. представљају по њима диктатуру монополског капитала који свој посебни интерес очувања капиталисатичких односа угрожених структуралном кризом акумулације, предсатављају као општи национални и други општи интерес. Они подсећају да комунизам још нигде није остварен, док су елементи неограничене власти централизованог државног апарата у СССР од 1923 до 1945 године под Стаљином (мада неки смештају зачетке тоталитарне власти владајуће партије бољшевика већ у доба Лењиновог освајања власти), по њиховом мишљењу представља последицу немогућности изградње ни социјализма, а камоли комунизма, у једној индустријски неразвијеној земљи, изложеној оружаној интервенцији империјалистичких сила. Они критикују “деформације” и “дегенерацију” совјетске власти које су у доба “култа личности” оправдаване наводном потребом заоштравања класне борбе и јачања функција државе у свим областима изградње социјализма. Истовремено они истичу и заслуге државне интервенције у области обезбеђивања бесплатног школства и здравствене заштите за све.

Критички оријентисани теоретичари не само историјско материјалистичке оријентације, истичу да крајем XX века и почетком XXI века у тзв. позном капитализму, тенденција стапање државне власти и моћи транснационалних компанија представља т. тенденцију, мада је често још увек очуван привид вишепартијског изборног система који прикрива и идеолошки оправдава масовно организовано насиље у интересу крупног капитала.

ТОТАЛИТЕТ у онтологији означава целовитост, свеукупност, потпуност (лат. totalitas), апсолут, обухватање свих елемената универзума у систематску целину битисања битка.

У социологији т. се користи у значењу методолошког захтева да разумевање и објашњење сложених друштвених појава обухвати све њихове аспеката и дубинске нивое, проналазећи им место у структурисаној целини глобалног друштва које је у сталном процесу преображавања. Француски етнолог Марсел Мос (Маuss, Маrcel, 1872-1950, 1925) је на примеру поклона показао да “тотални друштвени феномен” покреће тоталитет друштва i њeгових институција. Материјална размена поклона се тако одвија унутар симболичког система и не може се свести ни на једну другу посебну деминзију као што је правна, религиозна, морална, естетска.

ТРАНСЦЕДЕНТНО у теологији и филозофији означава оно што прекорачује (лат. transcendere) границе свести, могућег чулног искуства коначне и релативне, просторновременске и алгебарски изражљиве “овостраности” бића, прелазећи у над-чулну, бесконачну, апсолутну “оностраност” битка.

ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНО је Кант одредио као логички предискуствени услов сваког искуства који омогућава сазнавање. Састоји се из дванаест чистих категорија разума или форми мишљења које имају логичке функције у судовима.

ТРАНСФОРМАЦИЈА је преобликовање (лат. трансформатио), преображај, претварање из једног облика у други. У физици се односи првенствено на претварање струје ниског напона у струју високог напона и обратно. У биологији се односи на преображавање живог света током процеса еволуције, У критици политичке економије т. се односи на проблем преображавања разменске вредности роба изражене у друштвено просечном радном времену потребном за њихову производњу, у цене производње које на основу тржишне конкуренције и сеобе капитала из једне у другу грану производње, доводе до успостављања просечне профитне стопе на укупно предујмљени капитал, како у материјална средства за производњу или стални капитал који преноси своју вредност на нови производ, тако и у особену робу, живу радну снагу, једину способну да произведе нову вредност и вишак вредности, или променљиви капитал.

У социологији т. се односи пре свега на промену темељних друштвених односа, институција и целокупне друштвене структуре.

УГЛЕД или престиж је количина цењености, части која се у датом друштву и култури повезује са одређеним, високо или ниско вреднованим и хијерахијски распоређеним друштвеним статусима, одликама појединаца и стиловима живота.

У емпиријским истраживањима у. се најчешће операционализује као степен образовања, наследне привилегије и лична харизма.

УНОС (енг. INPUT) у кибернетици означава улагање или уношење разних утицаја у дати систем из његовог окружења.