Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

СИСТЕМ (гр. systema, састав, састављено) означава организовану целину састављену од скупа најмање два неопходна узајамно повезана и међузависна елемента који као један врше неопходне функције за опстанак целине у односу на спољашње услове и друге системе Типичан пример с. у филозофији је Хегелов систематски приказ развоја духа од индивидуалног опажања до апсолутног знања. У механици типичан пример с. је машина, у биологији организам, у психологији личност, у социологији друштво.

Социолози функционалистичке оријентације истичу у први план сагласност о заједничким вредностима као темељ стабилности у оквиру привредног, политичког, културног и других подсистема друштвеног с. Социолози ново материјалистички преокренуте дијалектичке оријентације наглашавају историјску специфичност противречне и асиметричне међузависности елемената тзв "базе" и "надградње" друштвеног с. у разним начинима производње. Теоретичари инерпретативно феноменолошке оријентације првенствено указују на крхкост друштвеног с. који настаје као конструкт из процеса преговарања о значењу и смислу друштвеног узајамног деловања појединаца.

АПОДИКТИЧАН у логици је неоповргљивим излагањем доказан (гр. apodeiktikoz суд у којем је веза субјекта и објекта исказана као нужна.

А ПРИОРИ је код Аристотела оно што је раније (гр. proteron) “по себи”.или природи, на пример стварни узрок неке последице.

Од доба просветитељства међу рационалистима овај израз се употребљава у значењу нужног и општеважећег сазнања које потиче пре и независно од искуства, на основу увида ума или рационалног закључивања из чистих појмова.

У критици политичке економије план слободно удружених произвођача и потрошача а. или претходно регулише сваки циклус производње и коригује га кроз искуства стечена у претходном циклусу самоуправног одлучивања о процесима репродукције друштвеног живота.

АРХЕТИП је према Платону праслика, праоблик, праузор (гр. arhaioz + typoz) које све у стварности одражава и према чијем узору је настало.

АТОМ у античкој филозофији јесте недељива (гр. atomon), вечна, ненастала, неуништива, невидљива честица свега постојећег, најситнија до које се може доћи деобом материје.

У нововековној хемији и физици је задржан термин а. мада је напуштена кључна идеја о његовој недељивости. 

У друштвеним наукама а. се користи као корен у глаголској именици или придеву за означавања процеса упоједињавања, изолације и одсуства организовања између појединачних припадника разних друштвених групација.

АУТОНОМИЈА је законодавство (гр. nomoz) које произлази из самог себе (гр. auto), покоравање властитим, самопостављеним, од спољашњег ауторитета независним нормама.