Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

ФЕНОМЕН је појава (гр. fainomenon), код Платона, чулни свет који представља одраз идејног света, код Канта, спољашњи свет који постоји изван свести који свест спознаје посредством трансценденталних категорија ума.

ФИЛОЗОФИЈА Кованица од грчких речи филос (пријатељ) и софиа (мудрост) означава љубав према спознаји целине постојећег. Задивљеност и зачуђеност појавом да ствари уопште јесу али и да се мењају па зато да истовремено нису, што нефилозофи сматрају безначајним, саморазумљивим или неразумљивим, љубитеље сазнања подстиче на испитивање и тумачење порекла, основа и разлога тоталитета стварности или утемељујућег Једног које је присутно у сваком појединачном али се не може из њега извести.

Делатност мисаоног трагања за одговорима на упитаност шта и како јесте и зашто бити, односно о извору и смислу свих ствари, речи и дела, обично се разврстава у две групе филозофских дисциплина. Теоријске дисциплине као што су онтологија, логика и гносеологија или дијалектика, теже постизању апсолутног умног знања (епистеме) о битку. Практичне дисциплине попут етике и естетике се баве релативним мнењима (докса) о нормама доброг и ћудоредног дел(ов)ања, односно правилима лепог техничког и уметничког произвођења (поиезис), како оне изгледају разуму.

Нововековно схватање да све што јесте представља могући објекат мисаоног субјекта, подстакло је издвајање из филозофије научних дисциплина као што су астрономија, математика, физика, хемија, биологија, социологија, економија, политика, право, психологија, историја. У условима оваквог осамостаљивања наука, појавиле су се две тенденције у погледу одређења домена филозофије. Прва га дефинише као "науку над наукама" која рефлектује о логичким и методолошким претпоставкама научног сазнавања као таквог и тумачењем структуре и значења језичких симбола. Друга струја од филозофије захтева да пређе са пуког проматрања и описивања света на његово мењање односно на остваривање увида да је истина могућа само као разотуђење историјске производње и репродукције живота.

ПСИХИЧКО је душевно (гр. психикос), субјективно, доживљено у свести људске индивидуе. као лични одраз физикално-физиолошких околности и одлика  објективне стварности или унутрашњих расположења.

ФИЗИОЛОГИЈА је наука која се бави проучавањем функција различитих органа и њихове међусобне повезаности у целини система организма.

ИНТЕРАКЦИОНИЗАМ је једна од две основне парадигматске оријентације у научном истраживању друштва чији заговорници усредсређују пажњу присталица на разумевање сталног тока делања или акција, одговора на делање или реакција, реакција на реакције, укратко узајамног смисаоно оријентисаног дел(ов)ања (лат. аctio) између (лат. inter) појединаца и друштвених група једних на друге, као на одређујући чинилац разумевајућег објашњења успостављања и мењања свих друштвених појава.