Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

ПРОЦЕС је ток (лат. processus), пут, начин и поредак којим неšто настаје, постоји или се мења, резултат или исход друштвених, међусобних односа појединаца и група који друштвено делују, често независно од и супротно њиховим свесним пројектима.

ПРОЈЕКАТ је свесни план, нацрт, скица (нл. projectus), предлог, накана, намера.

ФАЛСИФИКАЦИЈА је по Карлу Поперу метод сталног настојања да се оповргне истинитост хипотеза научних теорија на основу дедуктивног извођења прецизних предвиђања из њих и њиховог одбацивања приликом прве појаве феномена супротних теоријским предвиђањима.

ТИПИЧАН је онај припадник неке групе који толико упадљиво показује својства те групе да је за њу репрезентативан, статистички просечан или нормалан

ТИП је конструисана категорија за разврставање појединачних појава на основу њиховог поседовања сличне структуре родних и врсних обележја, по којима се разликују од других таквих категорија.

ПРИМАРНИ ИЗВОРИ N-Z:

Nietzsche, F., 1990: "О 'добру' и 'злу'..." , Генеалогија морала , Графос, Београд, 17-50

Осипов, Г. В. 1965 СоциологиЯ в СССР Мысль

Palast, G 2001 "Joe Stiglitz: Today's Winner Of The Nobel Prize In Economics - The Globalizer Who Came In From the Cold", http://www.gregpalast.com/the-globalizer-who-came-in-from-the-cold/ Wednesday, October 10, 2001

Pareto, V. ()1970: "Selections from The Mind and Society" у Curtis, J. E., & Petras J. W., eds., The Sociology of knowledge: A reader . New York : Praeger Publishers,(131-)133 -160

Parsons , Talcot , 1951/2009 Друштвени систем. Сремски карловци, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића

Popper, К., (1962)1993: "Социологија сазнања", ("Пророчка филозофијa...) "Чињенице, норме и истина..."у Отворено друштво и његови непријатељи , БИГЗ, Београд, т.2, 255-268, (269-309), 461-493

Quesnay, F. 1758/1972 Tableau economique. London, New York: Macmillan; A. M. Kelley for the Royal Economic Society and the American Economic Association.

Ratzel, А 1901-1902/1940 Erdenmacht und Völkerschicksal. Eine Auswahl aus seinen Werken. Hg. & Einl. Karl Haushofer. Stuttgart Kröner

Raymond, A. 1963 Dix-huit leçons sur la société industrielle, Paris: Gallimard

Radcliffe-Brown, A. R., Evans-Pritchard E. E. 1952 Structure and Function in Primitive Society New York: Free Press; Canada: MacMillan

Рисман, Д. (Riesman) и други, 1950/2007 Усамљена гомила: студија о промени америчког карактера Нови Сад: Mediterran publishing

Рикардо, Д. (Ricardo) 1817/1983 Начела политичке економије Загреб: Центар за културну делатност

Rickert, W. 1899/1926 Kulturwissenschaft und naturwissenschaft . Tübingen : J. C. B. Mohr (Paul Siebeck)

Ritzer, M. 2004 The McDonalization of Society - Revised New Century Edition USAS: Sage

Rosenberg, A. 1942 Der Mythus des 20. Jahrhunderts : eine Wertung der seelisch-geistigen Gestaltenkämpfe unserer Zeit. München : Hoheneichen-Verlag

Rostow, W.W. 1960 The Stages of Economic Growth: A non-communist manifesto Cambridge: Cambridge University Press

Сен Симон (Saint-Simon, de 1823/1979) Избор из дјела Загреб: Школска књига

Savigny, F. K.von 1814/1997 Vom Beruf unserer Zeit f ü r Gesetzgebung und Rechtswissenschaft Goldbach: Keip

Say, Jean-Baptiste-Leon 1803/s.a. Traité d'économie politique, ou simple exposition de la manière dont se forment, se distribuent, et se composent les richesses, translated to english by Biddle in 1860. Michigen: University Library Reprint series

Shannon. C.E. 1948/1993 "A Mathematical Theory of Communication," Bell System Technical Journal , Vol. 27, pp. 379–423, 623–656 , reprinted in Sloane, N.J.A.,, Wyner, А.D, еds., Claude Edwood Shannon:Collected Papers New York IEEE Press

Shannon. C.E. 1956/1993 "Bandwagon" IEEE Transaction Information Theory ,Vol. 2, March, reprinted in Sloane, N.J.A.,, Wyner, А.D, еds., Claude Edwood Shannon:Collected Papers New York IEEE Press

Scheler, Max, 1921: „ Die positivistische Geschichtsphilosophie des Wissens und die Aufgaben einer Sociologie der Erkenntnis “, K ö lner Vierteljahreshefte f ü r Sozialwissenschaften , No .1, 22-31

Scheler, Max, 1924: “ Das Probleme einer Soziologie des Wissens ”, Versuche zu einer Soziologie des Wissens , Duncker & Humbolt , M ü nchen & Leipzig , 3-146

Schutz. A. , (1932/2004): Der sinnhafte Aufbau der sozialen Welt: : eine Einleitung in die verstehende Soziologie , Hrsg. von Richard Grathoff , Konstanz: UVK-Verl.-Ges

Searl, John Roy, 1969: Speech Acts, Cambridge UP

Смит, А. (Smith, А.) 1776/1998 Истраживање природе и узрока богатства народа Нови Сад: Глобал бук

Smith, Dorothy E. , 1990: “Women's Experience as a Critique of Sociology”, The Conceptual Practices of Power: A Feminist Sociology of Knowledge, Boston: Northeastern University Press, 11-28,207

Sorokin, P. A., 1937—41 / 1970: Social and cultural dynamics, I-IV, Boston, MA: Porter Sargent Publishers

Spencer , H ., 1877 The Study of Sociology London : H. S. King & Co

Stehr, Н, Ericson, Р.В. (eds), The Culture and Power of Knowledge, Berlin and New York: de Gruyter

Steinbruner, J.D. 1973/2002 The Cybernetic Theory of Decision:New Dimensions of Political Analysis. Princeton : Princeton UP

Шпенглер, O. (Spengler): 1918 /2003 Пропаст Запада . књ. 1 /2 Београд : Утопија

Tard, G. 1890/1903/http The laws of imitation New York : H. Holt and Company, http://www.archive.org/details/lawsofimitation00tard

Тö nnies , Ferdinand , 1887/2005 Gemeinschaft und Gesellschaft, Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft

Тојнби А. (Toynbee, A.) 1933-1961/1970_71 Истраживање историје Београд: Просвета

Токвил, де А. (Tocqueville, de, A.) 1835-1840/2002 О демократији у Америци Сремски Карловци; Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића

Турен, А. (Tourain) 1982/1983 Социологија друштвених покрета Београд: Rадничка штампа

Вебер, М. (Weber, M.) 1989 -1924 /19 64 "Наука као позив"; "Политика као позив" "основни социолошки појмови", "типови власти", "типови рационалности", ... у Ђурић, М. Социологија Макса Вебера. Загреб: Матица хрватска

Вебер , M ., (1904)1989: Протестантска етика и дух капитализма Сарајево: Веселин Маслеша

Вебер, М. 1969 "Религија и друштвени статус", "Друштвена психологија светских религија", у Parsons , T . et all ,: "Теорије о друштву, Вук Караџић, Београд, т.II, 1307-1323

Вебер, М. 1921/1976 Привреда и друштво. Београд:Каријатиде

Вико , Ђ.. ( Vico, G. 1725 /1982) : Начела нове знаности. Загреб: Напријед

Вратуша, В.,1983 "Стратегије развоја земаља у развоју и класни интереси" Ранковић, М. ур.Истраживање и планирање друштвених промена и развоја Београд: ИСИФФ COBISS.SR-ID36667911

Вратуша, В. 1993 "Рат и развој" Социолошки преглед бр.4, 517-531, http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0038-03189304517V

Вратуша, 1995: "О смени доминантне парадигме у друштвеним наукама". Социолошки преглед св.29 бр. 3, 417-431, http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0085-63209503417V

Вратуша, В. 1995б "Промена места у локалној и међународној подели радакао фактор сукобљавања” (The Change of Place in Local and International Division of Labor as the Factor of Confrontations), Ђорђевић. Д., Ђуровић, Б. , ур. Рад као судбина (Work as Fate), Ниш, ЈУНИР 103-121 COBISS.SR-ID101896199

Вратуша, В., 1996 Moгућности анкетног истраживања улоге религије у распаду Југославије (Possibilities of the Survey Research of the Role of Religion in Dismemberment of Yugoslavia), Религија, црква, нација (Religion, Church, Nation) , YSSR, Ниш, 69-81 COBISS.SR-ID101896199

Вратуша, В., 2006a „ Увод у социологију сазнања”, http://lms.f.bg.ac.rs/mod/wiki/view.php?id=705

Vratuša, 2006b "The ideological function of the thesis about the clash of civilizations" , ed. Kosta Mihajlović, KOSOVO AND METOHIA Past – Present – Future, Papers presented at the International Scientific Meeting held in the Serbian Academy of Sciences and Arts Belgrade, March 16 - 18, 2006, Bgd, SANU, IDS BGB68, ISBN 978-86-7025-429-8, COBISS.SR-ID 137292556, 255-269, http://apps.webofknowledge.com.proxy.kobson.nb.rs:2048/InboundService.do?SID=X2l4LKABNI6AN4da6Fc&product=WOS&UT=000245921200018&SrcApp=SFX&DestFail=http%3A%2F%2Faccess.isiproducts.com%2Fcustom_images%2Fwok5_failed_auth.html&Init=Yes&action=retrieve&SrcAuth=SFX&customersID=SFX&mode=FullRecord

Вратуша, В., 2010 “Eлите у постсоцијализму или компрадорска буржоазија у довршеној рестаурацији периферног капитализма? (Elites in post-socialism or compradore bourgeoisie in the completed restoration of peripheral capitalism)” Национални интерес, св.6 бр.3 51-80 , http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0085-63209604495V

Vratuša, V. 2010b "Where does the 'Third Way' Lead?", Sociološki pregled, ISSN 0085/6320, COBIS.SR-ID 932111, Vol. XLIV, No.1, 119-137 http://veravratusaesociology.wikispaces.com/file/view/SP_6_%20Vratu%C5%A1a.pdf

Wallace, W.L. (1983) Principles of scientific sociology. New York: Aldine Publishing Company

Wallerstein, I. 1976 The Modern World-System: Capitalist Agriculture and the Origins of the European World-Economy in the Sixteenth Century. New York: Academic Press

Winer, N. 1948/1961 Cybernetics: Or Control and Communication in the Animal and the Machine. Camb. Mass. (MIT Press)

Зимел, 1908/1976: “Дру ш твеност”, Лукић, Р. , Формализам у социологији, Напријед, Загреб , 260-276

Znaniecki,F 1940: Тhe Social Role of the Man of Knowledge, New York: Columbia University Press. London: Humphrey Milford, Oxford University Press

ТИПОЛОГИЈА је техника разврставања појединачних предмета или бића према унутрашњој структури њихових кључних заједничких родних и врсних својстава у неколико међусобно раздвојених типова.

ТОТАЛИТАРИЗАМ је израз уведен у широку употребу у двадесетом веку за означавање теорије и праксе потпуне (лат. тотус) контроле свих области друштвених односа, гушења класних супротности унутар органски схваћене друштвене заједнице, и подређивања свих аспеката живота појединца од стране ничим ограничене државне власти. Бенито Мусолини (Mussolini, Benito, 1883-1945) је сковао израз totalitario почетком 1920тих година за описивање нове фашистичке државе у Италији.

Залагање да држава као остварење моралне идеје уздиже своје несавршене грађане путем регулисања свих друштвених односа укључујући избор брачног партнера и цензурисање уметности и књижевности, међутим, присутна је од античког доба. У доба реформације држава се схвата као орган цркве који прописује до детаља живот грађана и развија систем шпијунаже за праћење њиховог спровођења.

Теоретичари функционалистичке оријентације под израз т. подводе фашизам, национал-социјализам и комунизам не правећи између њих разлике. Под т. подразумевају једнопартијски строго централизовани диктаторски политички режим ослоњен на организовану репресивну силу, наименовање идеолошки подобних руководилаца, као и на легитимишућу идеологију постизања неког “вишег”, посвећеног циља који је проглашен за јединствену и искључиву колективну сврху постојања друштвене заједнице којој су сви посебни интереси припадника друшвене заједнице подређени. На врху таквог режима налази се вођа и уска група припадника владајућег апарата који имају овлаштење да мењају правна правила. Сваког појединца или групу који се не уклапају у садржај владајуће идеологије, власти жигошу као непријатељско страно тело у друштвеном организму, на њега преусмеравају незадовољство јавног мњења и мобилишу чак његову подршку за прогон. Масовно организовано насиље се оправдава постизањем прокламованог колективног циља. Спонтане породичне, суседске и друге добровољне друштвене везе су потиснуте државно организованим и контролисаним. Тако међусобно изоловани и несигурни, појединци постају изложенији идеолошком притиску државних и пара-државних јавних организација са растућим степеном обавезности учлањења, да се конформирају санкционисаном начину мишљења, делања и осећања које прописује држава као општи репрезент друштва.

Теоретичари ново материјалистички преокренуте дијалектичке оријентације, инсистирају да се разликује друштвена садржина фашизма и национал-социјализма с једне стране, те комунизма, с друге. Прва два облика т. представљају по њима диктатуру монополског капитала који свој посебни интерес очувања капиталисатичких односа угрожених структуралном кризом акумулације, предсатављају као општи национални и други општи интерес. Они подсећају да комунизам још нигде није остварен, док су елементи неограничене власти централизованог државног апарата у СССР од 1923 до 1945 године под Стаљином (мада неки смештају зачетке тоталитарне власти владајуће партије бољшевика већ у доба Лењиновог освајања власти), по њиховом мишљењу представља последицу немогућности изградње ни социјализма, а камоли комунизма, у једној индустријски неразвијеној земљи, изложеној оружаној интервенцији империјалистичких сила. Они критикују “деформације” и “дегенерацију” совјетске власти које су у доба “култа личности” оправдаване наводном потребом заоштравања класне борбе и јачања функција државе у свим областима изградње социјализма. Истовремено они истичу и заслуге државне интервенције у области обезбеђивања бесплатног школства и здравствене заштите за све.

Критички оријентисани теоретичари не само историјско материјалистичке оријентације, истичу да крајем XX века и почетком XXI века у тзв. позном капитализму, тенденција стапање државне власти и моћи транснационалних компанија представља т. тенденцију, мада је често још увек очуван привид вишепартијског изборног система који прикрива и идеолошки оправдава масовно организовано насиље у интересу крупног капитала.

ТОТАЛИТЕТ у онтологији означава целовитост, свеукупност, потпуност (лат. totalitas), апсолут, обухватање свих елемената универзума у систематску целину битисања битка.

У социологији т. се користи у значењу методолошког захтева да разумевање и објашњење сложених друштвених појава обухвати све њихове аспеката и дубинске нивое, проналазећи им место у структурисаној целини глобалног друштва које је у сталном процесу преображавања. Француски етнолог Марсел Мос (Маuss, Маrcel, 1872-1950, 1925) је на примеру поклона показао да “тотални друштвени феномен” покреће тоталитет друштва i њeгових институција. Материјална размена поклона се тако одвија унутар симболичког система и не може се свести ни на једну другу посебну деминзију као што је правна, религиозна, морална, естетска.

ТРАНСЦЕДЕНТНО у теологији и филозофији означава оно што прекорачује (лат. transcendere) границе свести, могућег чулног искуства коначне и релативне, просторновременске и алгебарски изражљиве “овостраности” бића, прелазећи у над-чулну, бесконачну, апсолутну “оностраност” битка.