Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

А ПРИОРИ је код Аристотела оно што је раније (гр. proteron) “по себи”.или природи, на пример стварни узрок неке последице.

Од доба просветитељства међу рационалистима овај израз се употребљава у значењу нужног и општеважећег сазнања које потиче пре и независно од искуства, на основу увида ума или рационалног закључивања из чистих појмова.

У критици политичке економије план слободно удружених произвођача и потрошача а. или претходно регулише сваки циклус производње и коригује га кроз искуства стечена у претходном циклусу самоуправног одлучивања о процесима репродукције друштвеног живота.

АРХЕТИП је према Платону праслика, праоблик, праузор (гр. arhaioz + typoz) које све у стварности одражава и према чијем узору је настало.

АТОМ у античкој филозофији јесте недељива (гр. atomon), вечна, ненастала, неуништива, невидљива честица свега постојећег, најситнија до које се може доћи деобом материје.

У нововековној хемији и физици је задржан термин а. мада је напуштена кључна идеја о његовој недељивости. 

У друштвеним наукама а. се користи као корен у глаголској именици или придеву за означавања процеса упоједињавања, изолације и одсуства организовања између појединачних припадника разних друштвених групација.

АУТОНОМИЈА је законодавство (гр. nomoz) које произлази из самог себе (гр. auto), покоравање властитим, самопостављеним, од спољашњег ауторитета независним нормама.

АУТОРИТЕТ (ВЛАСТ) је према Максу Веберу легитимна моћ, организована тако да управљачи који владају доносе одлуке на темељу традиционално, харизматски или легално утврђеног права да издају наредбе и да очекују покоравање тим наредбама.

Присталице самоуправне струје у оквиру марксизма и анархизма се залажу за самоорганизацију власти без класне поделе рада на управљаче и оне којима се управља, кроз непосредно демократско одлучивање већине на основу ауторитета аргумената, уместо на основу аргумента силе власти мањине.

.

АНАРХИЈА је према присталицама постојеће власти стање безвлашћа (гр. an + arche), одсуства власти и дезорганизације .

Према једном делу противника постојеће власти мањине, а. је процес непосредно демократски самоорганизоване власти већине.

БИЋЕ у онтологији означава свако оно одређено, посредовано, ограничено и садржајно нешто што “јесте” (гр. to on, лат. енс), и на особени начин бивствује односно учествује у битку или бивству.

БИТ у онтологији означава суштину (гр, ousia, лат. еssentia), постојану природу, унутрашњи темељ одређености и извор непроменљивих, истинских, збиљских својстава и основних структура неког бића, оно што кључно јесте нешто што јесте.

БИТАК у онтологији означава присуство у сваком бићу или бивствујућем, неограниченог, општег, безсадржајног, неодређеног и неодредљивог “јесте” (гр. einai, лат. еssе), за разлику од небитка што “није”. Б. подарује бићу бићевитост или бивствујућевитост и видљивост, а сам биткује или бивствује тако да истовремено “ништи” као Ништа.

БОГАТСТВО у социолошким истраживањима представља једну од основних димензија друштвеног положаја, поред моћи и угледа. Теоретичари функционалистичке оријентације под б. подразумевају пре свега ствари, материјална и духовна добра или ресурсе који су у датим друштвима дефинисани као ретки, вредни и стога пожељни да буду поседовани.

Теоретичари новоматеријалистички преокренуте дијалектичке оријентације под б. подразумевају првенствено друштвени својински однос између људи поводом неједнаког приступа стварима неопходним за репродукцију друштвеног живота.