Site pages
Current course
Participants
Седмични преглед дешавања
3 October - 9 October
10 October - 16 October
17 October - 23 October
24 October - 30 October
31 October - 6 November
7 November - 13 November
14 November - 20 November
21 November - 27 November
28 November - 4 December
5 December - 11 December
12 December - 18 December
19 December - 25 December
26 December - 1 January
2 January - 8 January
9 January - 15 January
16 January - 22 January
23 January - 29 January
30 January - 5 February
13 February - 19 February
20 February - 26 February
27 February - 5 March
6 March - 12 March
13 March - 19 March
20 March - 26 March
27 March - 2 April
17 April - 23 April
1 May - 7 May
8 May - 14 May
15 May - 21 May
22 May - 28 May
29 May - 4 June
ИНТЕРАКТИВНИ ПОЈМОВНИК НАУКЕ О ДРУШТВУ
О пореклу, садржају и циљевима овог интерактивног појмовника погледајте ОТКУДА И ЧЕМУ ИНТЕРАКТИВНИ ПОЈМОВНИК НАУКЕ О ДРУШТВУ?: Прилог критици штампаних уџбеника увода у социологију
Позивам заинтересоване да своје критичке примедбе и предлоге унесу у рубрику за коментаре
On the origin, content and aims of this interactive glossary of society science concepts see in WHERE FROM AND WHAT FOR THE INTERACTIVE GLOSSARY OF SOCIETY SCIENCE? Contribution to the critique of printed textbooks of introduction to sociology.
I invite all interested to post their critical remarks and proposals into the comments section.
Currently sorted By last update ascending Sort chronologically: By last update | By creation date
ХЕУРИСТИКА | |||
---|---|---|---|
ХЕУРИСТИКА је метода самопроналажења (гр. euriskw) и откривања нових чињеница, сазнања и перспектива истраживања. | |||
ХИЈЕРАРХИЈА | |||
---|---|---|---|
ХИЈЕРАРХИЈА изворно значи поредак вредности (гр, ierarcia) и владавину свештенства. У ширем значењу означава вертикалну поделу неке друштвене групе или глобалног друштва по старешинству и поредак комуникације у којем са врха неке сложене организације долазе наредбе које једноставнији нижи нивои преносе, операционализују и извршавају. | |||
ХИПОТЕЗА | |||
---|---|---|---|
ХИПОТЕЗА је непроверена општа претпоставка (upoJesiz) о вероватној заједничкој основи, узроку или корелацији између две или више врста појава. Циљ х. је да премости празнине у затеченом корпусу сазнања и да усмери будуће истраживање. | |||
ХОЛИЗАМ | |||
---|---|---|---|
ХОЛИЗАМ је теоријско и политичко схватање пореклом из биологије које истиче примарни значај и изворност потреба и циљева опстанка целине (гр. holon) наспрам појединачних органа, пошто представља више од збира делова и одређује њихово функционисање. Х. у социологији истиче да целина друштвеног организма одређује начине мишљења, делања, емоције и интересе, појединачних припадника, подређује и ставља их у функцију самоодржања целине. | |||
ХОМЕОСТАЗА | |||
---|---|---|---|
ХОМЕОСТАЗА у живим организмима означава само-регулишуће процесе адаптације или прилагођавања на промене услова у окружењу кроз унутрашњу замену, блокирање или допуњавање ових варијација у циљу одржања непромењене структуре или форме система. | |||
ХУМАНИЗАМ | |||
---|---|---|---|
ХУМАНИЗАМ је интелектуални, етички и културно уметнички покрет афирмисања оног људског (лат.humanus), који се појавио у Италији (Данте, Петрарка) у XIV веку и проширио се по Европи до XVI века. Хуманисти су пропагирали спознавање и свестрани развој људских креативних способности, уважавање људске сврховите природе сваког појединца и вредности овоземаљског живота, насупрот отуђујућег подређивања надљудским божанским силама у средњовековној католичкој теологији. Хуманизам је припремио развој експерименталне науке код Франсиса Бекона (Bacon, Francis ) Николаса Коперника (Copernicus, Nicolaus ) и Галилеја (Galileo) као и математичку прецизност Рене Декарта (Descartes, René), Лајбница (Leibniz, G.W. ) и Њутна (Newton, Isaac) | |||
ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА | |||
---|---|---|---|
ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА означава усретсређивање (лат. centralis) нпр. капитала (у критици политичке економије) или власти (у политичкој организацији) у једне или мало руку. | |||
ЦИВИЛНО ДРУШТВО | |||
---|---|---|---|
ЦИВИЛНО ДРУШТВО обухвата према Грамшију међусобно деловање, организације и институције људи у привредној и јавној сфери грађанског (буржоаског) друштвеног живота изван сфере приватног породичног домаћинства, као што су црква, школа, синдикат, партија, масовни медији, за разлику од управљачких и репресивних делатности и органа политичке државе. | |||
ЦРКВА | |||
---|---|---|---|
ЦРКВА је према функционалистима заједница или солидарна друштвена група чији чланови деле иста религиозна уверења о својим посвећеним односима повезаности са божанством или светим вредностима, о међусобним односима и односима према световном или профаном друштвеном окружењу. Припадници цркве се понашају у складу са тим уверењима, а у договорено време и на договореном месту се окупљају да кроз свете ритуале потврде своју приврженост заједничким уверењима и обнове хомогенизујуће везе узајамне сагласности и солидарности. Када ц. стекне лојалност великог броја или већине верника припадника неког друштва, када постане подржана од световних државних власти као званична, или пак одвојена од световних институција али њима прилагођена и од њих призната као легалан и легитиман облик организовања приватних лица, довршава се према ново материјалистички преокренутим дијалектичарима, институционализација цркве као било које друге световне класне, хијерархијски организоване и бирократизоване друштвене организације специјализоване за постизање религиозних и с њима повезаних световних циљева. | |||