Site pages
Current course
Participants
Седмични преглед дешавања
3 October - 9 October
10 October - 16 October
17 October - 23 October
24 October - 30 October
31 October - 6 November
7 November - 13 November
14 November - 20 November
21 November - 27 November
28 November - 4 December
5 December - 11 December
12 December - 18 December
19 December - 25 December
26 December - 1 January
2 January - 8 January
9 January - 15 January
16 January - 22 January
23 January - 29 January
30 January - 5 February
13 February - 19 February
20 February - 26 February
27 February - 5 March
6 March - 12 March
13 March - 19 March
20 March - 26 March
27 March - 2 April
17 April - 23 April
1 May - 7 May
8 May - 14 May
15 May - 21 May
22 May - 28 May
29 May - 4 June
ИНТЕРАКТИВНИ ПОЈМОВНИК НАУКЕ О ДРУШТВУ
О пореклу, садржају и циљевима овог интерактивног појмовника погледајте ОТКУДА И ЧЕМУ ИНТЕРАКТИВНИ ПОЈМОВНИК НАУКЕ О ДРУШТВУ?: Прилог критици штампаних уџбеника увода у социологију
Позивам заинтересоване да своје критичке примедбе и предлоге унесу у рубрику за коментаре
On the origin, content and aims of this interactive glossary of society science concepts see in WHERE FROM AND WHAT FOR THE INTERACTIVE GLOSSARY OF SOCIETY SCIENCE? Contribution to the critique of printed textbooks of introduction to sociology.
I invite all interested to post their critical remarks and proposals into the comments section.
A | B | C | D | E | F | G | H | I | J | K | L | M | N | O | P | Q | R | S | T | U | V | W | X | Y | Z | ALL
Currently sorted First name ascending Sort by: Surname | First name
ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНО | |||
---|---|---|---|
ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНО је Кант одредио као логички предискуствени услов сваког искуства који омогућава сазнавање. Састоји се из дванаест чистих категорија разума или форми мишљења које имају логичке функције у судовима. | |||
ТРИАНГУЛАЦИЈА | |||
---|---|---|---|
ТРИАНГУЛАЦИЈА је комбиновање квантитативних и квалитативних метода прикупљања и анализе примарних и секундарних података ради омогућавања како објашњења општих правилности и пресека стања структуре истраживане појаве, тако и дубљег разумевање различитих субјективних аспеката процеса њеног мењања. | |||
УВЕРЕЊЕ | |||
---|---|---|---|
УВЕРЕЊЕ је интензивно субјективно осећање сигурности и залагање за признавање неког суда као универзално истинитог за свакога, без обзира да ли су ово осећање и залагање по суду критичара довољно засновани на објективнним разлозима. | |||
УГЛЕД | |||
---|---|---|---|
УГЛЕД или престиж је количина цењености, части која се у датом друштву и култури повезује са одређеним, високо или ниско вреднованим и хијерахијски распоређеним друштвеним статусима, одликама појединаца и стиловима живота. У емпиријским истраживањима у. се најчешће операционализује као степен образовања, наследне привилегије и лична харизма. | |||
УЗРОК | |||
---|---|---|---|
УЗРОК је објективна спољашња промена у пољу материјалних и духовних сила или/и субјективни унутрашњи покретач, разлог, сврха, мотив, који представљају скуп нужних и довољних услова или аспеката друштвеног деловања, који претходећи у времену, утичу на, доводе до или производе друге стварне промене као учинак, последицу или резултанту. У. одговара на питање како је настала нека појава, и зашто је таква каква јесте. Подлежећи структурално-системски у. према реалистима представља скривени али стваран у. онога што видимо (нпр. у. вишег процента самоубистава међу протестантима него међу католицима Диркем разоткрива у нижем степену друштвене интеграције протестаната него католика). Финални у. и субјективни унутрашњи покретачи промена су главни предмет истраживања присталица херменеутичког, разумевајућег и тумачећег метода у друштвеним наукама и хуманистичким дисциплинама. | |||
УЛОГА | |||
---|---|---|---|
УЛОГА је културним вредностима и нормама одређеног друштва дефинисани образац више или мање трајног или пролазног, повезаног, очекиваног, одговарајућег, дозвољеног или легално санкционисаног и награђиваног пожељног или легитимног биолошки условљеног понашања и научених ставова о правима и обавезама појединаца који заузимају одређени приписани или стечени статус у групи и у целокупном друштву. Теоретичари функционалистичке оријентације попут Ралфа Линтона (1936: 113-121) истичу да је у. динамичан аспект статуса, када појединац, играч одговарајуће у. у техничкој подели рада, остварује права и дужности о којима постоји сагласност да сачињавају одређени друштвени статус. Теоретичари инеракционистичке оријентације стављају акценат на активно учешће појединих играча улога у дефинисању у. кроз процес преговарања, узајамног деловања, тумачења значења реакција те потврђивања или промена властитог понашања у променљивим конкретним комуникационим ситуацијама сарадње и сукоба. Теоретичари новоматеријалистички преокренуте дијалектичке оријентације доводе у питање хомогеност друштва као наводног субјекта дефинисања образаца очекиваног понашања и ставова појединаца схваћених као припадника антагонистички супротстављених друштвених класа, као и наводну универзалност хијерахијске организације система друштвених положаја. Тиме истичу нелегитимност формално правно легалне неједнаке поделе људске друштвене делатности на управљачке и извршилачке у. у класној подели рада и услова репродукције друштвеног живота. | |||
УМ | |||
---|---|---|---|
УМ код Аристотела означава активно-обликујућу мисаону способност (гр. nuspoietikos). У схоластици у. означава нижу спознајну способност (лат. intellectus agens, ratio).Код Канта напротив у. (нем. Verstand) означава највишу сазнајну моћ, способност стварања усмеравајућих трансцеденталних идеја мисаоне делатности, принципа који уносе дубинско највише јединство у правила разума која сређују искуствене појаве, обухватајући и жудњу за крајњом сврхом, слободом. Хегел укида разликовање између субјекта спознајног мишљења и спознаване ствари схватајући у. као јединство мишљења и битка. | |||
УНОС | |||
---|---|---|---|
УНОС (енг. INPUT) у кибернетици означава улагање или уношење разних утицаја у дати систем из његовог окружења. | |||
УТОПИЈА | |||
---|---|---|---|
УТОПИЈА је не постојеће место (гр. ou + topoz), замишљање идеалног стања човека и друштва у машти које нигде још није остварено, а по мишљењу противника одговарајућег идеала, није ни остварљиво. | |||