Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

ТРАНСЦЕДЕНТНО у теологији и филозофији означава оно што прекорачује (лат. transcendere) границе свести, могућег чулног искуства коначне и релативне, просторновременске и алгебарски изражљиве “овостраности” бића, прелазећи у над-чулну, бесконачну, апсолутну “оностраност” битка.

ТРАНСЦЕНДЕНТАЛНО је Кант одредио као логички предискуствени услов сваког искуства који омогућава сазнавање. Састоји се из дванаест чистих категорија разума или форми мишљења које имају логичке функције у судовима.

УГЛЕД или престиж је количина цењености, части која се у датом друштву и култури повезује са одређеним, високо или ниско вреднованим и хијерахијски распоређеним друштвеним статусима, одликама појединаца и стиловима живота.

У емпиријским истраживањима у. се најчешће операционализује као степен образовања, наследне привилегије и лична харизма.

УЗРОК је објективна спољашња промена у пољу материјалних и духовних сила или/и субјективни унутрашњи покретач, разлог, сврха, мотив, који представљају скуп нужних и довољних услова или аспеката друштвеног деловања, који претходећи у времену, утичу на, доводе до или производе друге стварне промене као учинак, последицу или резултанту. У. одговара на питање како је настала нека појава, и зашто је таква каква јесте.

Подлежећи структурално-системски у. према реалистима представља скривени али стваран у. онога што видимо (нпр. у. вишег процента самоубистава међу протестантима него међу католицима Диркем разоткрива у нижем степену друштвене интеграције протестаната него католика).

Финални у. и субјективни унутрашњи покретачи промена су главни предмет истраживања присталица херменеутичког, разумевајућег и тумачећег метода у друштвеним наукама и хуманистичким дисциплинама.

УЛОГА је културним вредностима и нормама одређеног друштва дефинисани образац више или мање трајног или пролазног, повезаног, очекиваног, одговарајућег, дозвољеног или легално санкционисаног и награђиваног пожељног или легитимног биолошки условљеног понашања и научених ставова о правима и обавезама појединаца који заузимају одређени приписани или стечени статус у групи и у целокупном друштву.

Теоретичари функционалистичке оријентације попут Ралфа Линтона (1936: 113-121) истичу да је у. динамичан аспект статуса, када појединац, играч одговарајуће у. у техничкој подели рада, остварује права и дужности о којима постоји сагласност да сачињавају одређени друштвени статус.

Теоретичари инеракционистичке оријентације стављају акценат на активно учешће појединих играча улога у дефинисању у. кроз процес преговарања, узајамног деловања, тумачења значења реакција те потврђивања или промена властитог понашања у променљивим конкретним комуникационим ситуацијама сарадње и сукоба.

Теоретичари новоматеријалистички преокренуте дијалектичке оријентације доводе у питање хомогеност друштва као наводног субјекта дефинисања образаца очекиваног понашања и ставова појединаца схваћених као припадника антагонистички супротстављених друштвених класа, као и наводну универзалност хијерахијске организације система друштвених положаја. Тиме истичу нелегитимност формално правно легалне неједнаке поделе људске друштвене делатности на управљачке и извршилачке у. у класној подели рада и услова репродукције друштвеног живота.

УМ код Аристотела означава активно-обликујућу мисаону способност (гр. nuspoietikos). У схоластици у. означава нижу спознајну способност (лат. intellectus agens, ratio).Код Канта напротив у. (нем. Verstand) означава највишу сазнајну моћ, способност стварања усмеравајућих трансцеденталних идеја мисаоне делатности, принципа који уносе дубинско највише јединство у правила разума која сређују искуствене појаве, обухватајући и жудњу за крајњом сврхом, слободом. Хегел укида разликовање између субјекта спознајног мишљења и спознаване ствари схватајући у. као јединство мишљења и битка.

УНОС (енг. INPUT) у кибернетици означава улагање или уношење разних утицаја у дати систем из његовог окружења.