Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

КАПИТАЛ је према(нео)класичним економистима ствар, један од "фактора производње", поред земље и рада, чији власник прима доходак у облику профита.

Према заговорницима ново материјалистички преокренуте дијалектике, к. представља однос производње и размене између мноштва правно слободних и међусобно независнихприватних власника роба, у којем су приватни власници који поседују само властиту радну снагу зависни од могућности да ову особену робу продају власницима предмета и средстава за прежив љавање, а ови последњи су зависни од могућности да оплоде новац предујмљен у радну снагу продајом укупног производа радне снаге на тржишту са профитом.

У Марксовој анализи капитала појам универзалног или општег има важну методолошку улогу: ’У мери у којој га овде разматрамо, као однос различитод односа вредности и новца, капитал је капитал уопште, то јест инкарнација квалитета које разликују вредност као капитал од вредности као чисте вредности или као новца. Вредност, новац, размена, цене итд, се претпостављају, као и рад итд. Али ми се и даље не бавимо нити са партикуларном формом капитала, нити са неким појединачним капиталом као различитим од других индивидуалних капитала, итд. Ми присуствујемо процесу његовог настајања. Овај дијалектички процес његовог настајања јесте само идеални израз стварног кретања кроз које капитал долази у постојање. Оне последње поменуте односе треба сматрати за развојне форме које настају из овог заметка. Међутим неопходно је да се установи специфична форма у којој је капитал постављен у одређеној тачки. У супротном, настаје конфузија.’ У овом параграфу Маркс открива генетичку везу између вредности и капитала у двоструком смислу. Прво, појам вредности ни на који начин није дефинисан кроз скуп апстрактних, општих својстава које бисмо тражили у саставу свих њених посебних форми (то јест робе, радне снаге, капитала, ренте, интереса итд) него је изведен путем најстроже анализе једног, специфичног и стварно постојећег односа између љ уди, односа непосредне размене једне робе за другу. У овој анализи стварности вредности, редукованој на њену најједноставнију форму, уочене су универзалне детерминације вредности које се касније срећу репродуковане на вишим нивоима развоја и анализе као апстрактне, опште детерминације новца, радне снаге и капитала. Друго, уколико се бавимо дефинисањем капитала уопште, тада морамо да узмемо у обзир следећи принцип у обзир који је ’више логичког него економског карактера’ да капитал уопште, као различит од појединачних стварних капитала, и сам представља реалну егзистенцију. Овај принцип препознаје и обична економија, мада га не разуме, и ако у оквиру ње овај принцип представља важан моменат доктрине уравнотеживања. (На пример, капитал у овој елементарној општој форми, мада припада индивидуалним капиталистима, формира капитал који се акумулира у банкама или се расподељује кроз њих, по Рикарду у складу са потребама производње, као што и кроз позајмице формира ниво између различитих земаља. Закон капитала уопште је да у циљу да се оствари, он мора да се истовремено постави у двострукој форми посебног и општег капитала. На пример капитал одређене нације који представља капитал у антитези према капиталу друге нације, мора да се позајми трећој нацији да би био у стању да се оствари. Ово дупло постављање и одношењепрема себи као према неком странцу постаје ултра стварно у овом случају. Мада је опште стога на једној страни само ментални знак разликовања(differentia specifica), оно је истовремено и партикуларна стварна форма поред других форми партикуларног и индивидуалног.

Варијабилни к. је део новца предујмљен у живу радну снагу, која је по Марксу једина способна да створи нову вредност, а постојани к. је део новца уложен у предмете и средства за производњу,који своју вредност само преносе на нови производ.

Одређење к. је кључни тест за утврђивање стварне практичко-политичке оријентације заговорника одређене теоријско-методолошке парадигме. Тако, на пример, Бурдијеов структурални конструктивизам или конструктивистички структурализам на први поглед оставља утисак да се ради о у основи критичкој истраживачкој стратегији која доводи у питање доминантне капиталистичке односе производње. Обраћање пажње на Бурдиjеово одређење кључног појма капитала који фигурира у његовим кованицама „ друштвени капитал “ и „ кутурни капитал “ , међутим, открива да је Бурдијеово практичко-политичкостановиште и укупна истраживачка стратегија заправо апологетска у односу на спонтану и по Бурдијеу сталну тенденцију саморепродукције вечних односа акумулације капитала који он поистовећује са стварима, средствима за производњу. У књизи Тhe Forms of Capital (Bourdieu, 1997), Бурдиjе наиуме пише:“Капитал је акумулирани рад (у својој материјализованој форми или својој ‘инкорпорисаној’, отелотвореној’ форми) која,када је присвојена на приватној то јест искључујућој основи од стране агената, омогућава им да присвајају друштвену енергију у форми поствареног или живог рада. То је vis insita, сила уписана у објективне или субјективне структуре, али то је такође lеx insita, принцип који лежи испод иманентних правилности друштвеног света” (1997, п.46).

КИБЕРНЕТИКА је наука о комуникацији и теорија контроле или управљања (гр.кибернетес = управљач) . Бави се упоредним истраживањем аутоматских система контроле, пре свега нервног система и мозга, с једне стране, и механичко-електронских система комуникације, с друге.О примени к. у друштвеним наукама и хуманистичким дисциплинама видети у уводној студији "Шта је социологија?"

КЛАСА је према присталицама номиналистичке варијанте функционалистичког приступа у социологији скупина појединаца или слој који одликује слично место његових појединачних припадника на континуираним мерним скалама међусобно независних димензија друштвеног статуса, као што су варијабле економске моћи, политичке моћи и друштвеног угледа. Личном мобилношћу и залагањем појединци могу да промене своју професионалну к. припадност то јест слојну припадност у техничкој подели рада.

 

Присталице реалистичког приступа сматрају да је класа вишеод збира међусобно независних појединаца који могу истовремено да буду сврстани у неколико различитих статистичких скупина. За реалисте који наглашавају постојање сукоба у друштву попут заговорника ново материјалистички преокренуте дијалектике, к. је класном поделом рада структурисано друштвено поље које изнутра повезује, одређује животне шансе, интересе и свест, а споља међусобно непријатељски супротставља, припаднике великих група људи са системски неједнаким положајем у односу према материјалним и духовним условима и средствима репродукције друштвеног живота. Теорија и пракса класне борбе, за разлику од теорија (институционализације) сукоба, овде упућује истраживача на анализу антагонистичке и дисконтинуиране класне поделе рада на управљачке и извршилачке радне задатке потенцијално универзалне људске делатности, као исходишта како односа израбљивања, тлачења и разарања еколошких претпоставки репродукције друштвеног живота, тако и кључних конкурентских класних интереса и праксе конзервирања, реформисања или укидања класне поделе рада.

ПРИМАРНИ ИЗВОРИ N-Z:

Nietzsche, F., 1990: "О 'добру' и 'злу'..." , Генеалогија морала , Графос, Београд, 17-50

Осипов, Г. В. 1965 СоциологиЯ в СССР Мысль

Palast, G 2001 "Joe Stiglitz: Today's Winner Of The Nobel Prize In Economics - The Globalizer Who Came In From the Cold", http://www.gregpalast.com/the-globalizer-who-came-in-from-the-cold/ Wednesday, October 10, 2001

Pareto, V. ()1970: "Selections from The Mind and Society" у Curtis, J. E., & Petras J. W., eds., The Sociology of knowledge: A reader . New York : Praeger Publishers,(131-)133 -160

Parsons , Talcot , 1951/2009 Друштвени систем. Сремски карловци, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића

Popper, К., (1962)1993: "Социологија сазнања", ("Пророчка филозофијa...) "Чињенице, норме и истина..."у Отворено друштво и његови непријатељи , БИГЗ, Београд, т.2, 255-268, (269-309), 461-493

Quesnay, F. 1758/1972 Tableau economique. London, New York: Macmillan; A. M. Kelley for the Royal Economic Society and the American Economic Association.

Ratzel, А 1901-1902/1940 Erdenmacht und Völkerschicksal. Eine Auswahl aus seinen Werken. Hg. & Einl. Karl Haushofer. Stuttgart Kröner

Raymond, A. 1963 Dix-huit leçons sur la société industrielle, Paris: Gallimard

Radcliffe-Brown, A. R., Evans-Pritchard E. E. 1952 Structure and Function in Primitive Society New York: Free Press; Canada: MacMillan

Рисман, Д. (Riesman) и други, 1950/2007 Усамљена гомила: студија о промени америчког карактера Нови Сад: Mediterran publishing

Рикардо, Д. (Ricardo) 1817/1983 Начела политичке економије Загреб: Центар за културну делатност

Rickert, W. 1899/1926 Kulturwissenschaft und naturwissenschaft . Tübingen : J. C. B. Mohr (Paul Siebeck)

Ritzer, M. 2004 The McDonalization of Society - Revised New Century Edition USAS: Sage

Rosenberg, A. 1942 Der Mythus des 20. Jahrhunderts : eine Wertung der seelisch-geistigen Gestaltenkämpfe unserer Zeit. München : Hoheneichen-Verlag

Rostow, W.W. 1960 The Stages of Economic Growth: A non-communist manifesto Cambridge: Cambridge University Press

Сен Симон (Saint-Simon, de 1823/1979) Избор из дјела Загреб: Школска књига

Savigny, F. K.von 1814/1997 Vom Beruf unserer Zeit f ü r Gesetzgebung und Rechtswissenschaft Goldbach: Keip

Say, Jean-Baptiste-Leon 1803/s.a. Traité d'économie politique, ou simple exposition de la manière dont se forment, se distribuent, et se composent les richesses, translated to english by Biddle in 1860. Michigen: University Library Reprint series

Shannon. C.E. 1948/1993 "A Mathematical Theory of Communication," Bell System Technical Journal , Vol. 27, pp. 379–423, 623–656 , reprinted in Sloane, N.J.A.,, Wyner, А.D, еds., Claude Edwood Shannon:Collected Papers New York IEEE Press

Shannon. C.E. 1956/1993 "Bandwagon" IEEE Transaction Information Theory ,Vol. 2, March, reprinted in Sloane, N.J.A.,, Wyner, А.D, еds., Claude Edwood Shannon:Collected Papers New York IEEE Press

Scheler, Max, 1921: „ Die positivistische Geschichtsphilosophie des Wissens und die Aufgaben einer Sociologie der Erkenntnis “, K ö lner Vierteljahreshefte f ü r Sozialwissenschaften , No .1, 22-31

Scheler, Max, 1924: “ Das Probleme einer Soziologie des Wissens ”, Versuche zu einer Soziologie des Wissens , Duncker & Humbolt , M ü nchen & Leipzig , 3-146

Schutz. A. , (1932/2004): Der sinnhafte Aufbau der sozialen Welt: : eine Einleitung in die verstehende Soziologie , Hrsg. von Richard Grathoff , Konstanz: UVK-Verl.-Ges

Searl, John Roy, 1969: Speech Acts, Cambridge UP

Смит, А. (Smith, А.) 1776/1998 Истраживање природе и узрока богатства народа Нови Сад: Глобал бук

Smith, Dorothy E. , 1990: “Women's Experience as a Critique of Sociology”, The Conceptual Practices of Power: A Feminist Sociology of Knowledge, Boston: Northeastern University Press, 11-28,207

Sorokin, P. A., 1937—41 / 1970: Social and cultural dynamics, I-IV, Boston, MA: Porter Sargent Publishers

Spencer , H ., 1877 The Study of Sociology London : H. S. King & Co

Stehr, Н, Ericson, Р.В. (eds), The Culture and Power of Knowledge, Berlin and New York: de Gruyter

Steinbruner, J.D. 1973/2002 The Cybernetic Theory of Decision:New Dimensions of Political Analysis. Princeton : Princeton UP

Шпенглер, O. (Spengler): 1918 /2003 Пропаст Запада . књ. 1 /2 Београд : Утопија

Tard, G. 1890/1903/http The laws of imitation New York : H. Holt and Company, http://www.archive.org/details/lawsofimitation00tard

Тö nnies , Ferdinand , 1887/2005 Gemeinschaft und Gesellschaft, Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft

Тојнби А. (Toynbee, A.) 1933-1961/1970_71 Истраживање историје Београд: Просвета

Токвил, де А. (Tocqueville, de, A.) 1835-1840/2002 О демократији у Америци Сремски Карловци; Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића

Турен, А. (Tourain) 1982/1983 Социологија друштвених покрета Београд: Rадничка штампа

Вебер, М. (Weber, M.) 1989 -1924 /19 64 "Наука као позив"; "Политика као позив" "основни социолошки појмови", "типови власти", "типови рационалности", ... у Ђурић, М. Социологија Макса Вебера. Загреб: Матица хрватска

Вебер , M ., (1904)1989: Протестантска етика и дух капитализма Сарајево: Веселин Маслеша

Вебер, М. 1969 "Религија и друштвени статус", "Друштвена психологија светских религија", у Parsons , T . et all ,: "Теорије о друштву, Вук Караџић, Београд, т.II, 1307-1323

Вебер, М. 1921/1976 Привреда и друштво. Београд:Каријатиде

Вико , Ђ.. ( Vico, G. 1725 /1982) : Начела нове знаности. Загреб: Напријед

Вратуша, В.,1983 "Стратегије развоја земаља у развоју и класни интереси" Ранковић, М. ур.Истраживање и планирање друштвених промена и развоја Београд: ИСИФФ COBISS.SR-ID36667911

Вратуша, В. 1993 "Рат и развој" Социолошки преглед бр.4, 517-531, http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0038-03189304517V

Вратуша, 1995: "О смени доминантне парадигме у друштвеним наукама". Социолошки преглед св.29 бр. 3, 417-431, http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0085-63209503417V

Вратуша, В. 1995б "Промена места у локалној и међународној подели радакао фактор сукобљавања” (The Change of Place in Local and International Division of Labor as the Factor of Confrontations), Ђорђевић. Д., Ђуровић, Б. , ур. Рад као судбина (Work as Fate), Ниш, ЈУНИР 103-121 COBISS.SR-ID101896199

Вратуша, В., 1996 Moгућности анкетног истраживања улоге религије у распаду Југославије (Possibilities of the Survey Research of the Role of Religion in Dismemberment of Yugoslavia), Религија, црква, нација (Religion, Church, Nation) , YSSR, Ниш, 69-81 COBISS.SR-ID101896199

Вратуша, В., 2006a „ Увод у социологију сазнања”, http://lms.f.bg.ac.rs/mod/wiki/view.php?id=705

Vratuša, 2006b "The ideological function of the thesis about the clash of civilizations" , ed. Kosta Mihajlović, KOSOVO AND METOHIA Past – Present – Future, Papers presented at the International Scientific Meeting held in the Serbian Academy of Sciences and Arts Belgrade, March 16 - 18, 2006, Bgd, SANU, IDS BGB68, ISBN 978-86-7025-429-8, COBISS.SR-ID 137292556, 255-269, http://apps.webofknowledge.com.proxy.kobson.nb.rs:2048/InboundService.do?SID=X2l4LKABNI6AN4da6Fc&product=WOS&UT=000245921200018&SrcApp=SFX&DestFail=http%3A%2F%2Faccess.isiproducts.com%2Fcustom_images%2Fwok5_failed_auth.html&Init=Yes&action=retrieve&SrcAuth=SFX&customersID=SFX&mode=FullRecord

Вратуша, В., 2010 “Eлите у постсоцијализму или компрадорска буржоазија у довршеној рестаурацији периферног капитализма? (Elites in post-socialism or compradore bourgeoisie in the completed restoration of peripheral capitalism)” Национални интерес, св.6 бр.3 51-80 , http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0085-63209604495V

Vratuša, V. 2010b "Where does the 'Third Way' Lead?", Sociološki pregled, ISSN 0085/6320, COBIS.SR-ID 932111, Vol. XLIV, No.1, 119-137 http://veravratusaesociology.wikispaces.com/file/view/SP_6_%20Vratu%C5%A1a.pdf

Wallace, W.L. (1983) Principles of scientific sociology. New York: Aldine Publishing Company

Wallerstein, I. 1976 The Modern World-System: Capitalist Agriculture and the Origins of the European World-Economy in the Sixteenth Century. New York: Academic Press

Winer, N. 1948/1961 Cybernetics: Or Control and Communication in the Animal and the Machine. Camb. Mass. (MIT Press)

Зимел, 1908/1976: “Дру ш твеност”, Лукић, Р. , Формализам у социологији, Напријед, Загреб , 260-276

Znaniecki,F 1940: Тhe Social Role of the Man of Knowledge, New York: Columbia University Press. London: Humphrey Milford, Oxford University Press

КОНСУЛТОВАНИ РЕЧНИЦИ и други секундарни извори A-M

Bailly, A., 1950: Dictionnaire Grec - Français, Paris: Hachette

Diderot, D, D'Alambert, J.R. eds (1751-1772/http Encyclopédie, ou dictionnaire raisonné des sciences, des arts et des métiers Paris: Briasson, David, Le Breton, Durand http://fr.wikisource.org/wiki/Encyclop%C3%A9die,_ou_Dictionnaire_raisonn%C3%A9_des_sciences,_des_arts_et_des_m%C3%A9tiers

Филиповић, В. и други уредници 1965 Филозофијски рјечник Загреб. Матица хрватска

Gaffiot, F., 1934: Dictionnaire illustre Latin - Français, Paris:Hachette

Гиденс (Giddens), A. 2007: Социологија, Београд: Економски факултет

Грлић, Д. и други уредници 1973 Енциклопедијски лексикон МОЗАИК ЗНАЊА т. 10: Филозофија 1973 Београд: Интерпрес

Гурвич, Ж. (Gurvitch, G.) 1965 Савремени позив социологије . Сарајево: Веселин Маслеша

Гулднер, А. (Gouldner) 1980 За социологију: обнављање и критика у социологији данас Загреб: Глобус

Хараламбос, М., Холборн, М. 2002: Социологија - теме и перспективе , Загреб: Голден маркетинг

Лукић, Д. Радомир и остали уредници, Социолошки лексикон, 1982, Савремена Администрација, Београд

Michie, Jonathan, уредник, 2001, Reader's Guide to the Social Sciences, t. I, II, Fitzroy Dearborn Publishers, London, Chicago

Ritter, J., Gründer, K., Gabriel, G., eds 1971-2007 HISTORICHES WÖRTERBUCH DER PHILOSOPHIE, 1-13 Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft

ПРИМАРНИ ИЗВОРИ А-М:

Аристотел 1960 Политика . Београд:Култура

Aдорно, Т. 1966/1979: Негативна дијалектика, Београд: БИГЗ

Aranson, H. & Ordeshook, P. 1972 "Spatial Strategies for Sequential Elections", in Niemi, R.G., & Weisberg H.F. eds., Probability Models of
Collective Decision Making . Columbus, Ohio: Merrill

Aron, R. 1963 Dix-huit leçons sur la société industrielle, Paris: Gallimard

Aron, R. 1972 Progress and Disillusion - the Dialictics of Modern Society. England: Pelikan Book

ATTAC http://attac.org/attacinfoen/

Augustinus, A. 412-426 /http D е civitate dei (City of God) http://www.newadvent.org/fathers/1201.htm

Баро, Р. (Bahro, R. 1977/1981) Alternativa : kritika realnog socijalizma Загреб: Глобус

Baudrillard, Jean. 1981 Simulacres et Simulation. Collection Débats. Galilée

Бекон, Ф. (B а con , F.) , 1620/1964: Нови органон . Загреб: Напријед

Бек, У. (Beck , Ulrich (1986/2002) Ризично друштво - у сусрет новој модерности. Београд: Филип Вишњић

Bell, D. 1973 The Coming of Post-Industrial Society: A Venture in Social Forecasting, Daniel Bell. New York: Basic Books

Berger , Peter L. , Luckmann , Thomas (1966), The Social Construction of Reality: A Treatise in the Sociology of Knowledge, London: Allen Lane, The Penguin Press

Bertalanffy, L. v. 1968/1976 General System theory: Foundations, Development, Applications, New York: George Braziller, revised edition 1976

Bhaskar, R.A., 1993, Dialectic: The Pulse of Freedom, London: Verso.

Bonald, de L.A. 1796/http Théorie du pouvoir politique et religieux, http://classiques.uqac.ca/classiques/de_bonald_louis/theorie_pouvoir_pol/theorie_pouvoir.html

Bourdieu, P. (1986) The forms of capital. in: Richardson John G. (ed.) Handbook of Theory and Research for the Sociology of Education, Westport-London, itd: Greenwood Press, str. 241-58

Bloor. David, 1976: Knowledge and Social Imagery , Routledge,

Bloor, David, 1990: „Строги програм социологије спознаје“, Културни радник , No. 2, 11-34.

Брдар, Милан, 2005: Узалудан позив – социологија знања између идеологије и саморефлексије , Beograd

Bourdieu, P. (1986) „The forms of capital“ u Richardson, J. ed., Handbook of Theory and Research for the Sociology of Education. New York: Greenwood Press

Бурдије (Bourdieu), П. 1999 Сигнална светла - Птилози за отпор неолибералној инвазији Београд: Завод за уџбенике и наставна средства

Бжежински, З. 1997/2001 Велика шаховска табла Подгорица:ЦИД

Chamberlain, H.S. 1912 Arische Weltanschauung München : F. Bruckmann

Chechland, P. 1981/2006, Learning For Action: A Short Definitive Account of Soft Systems Methodology, and its use Practitioners, Teachers and Students, Wiley

Child, G. 1925 The dawn of European civilization, London: K. Paul

Comte, A. : Cours de philosophie positive (1832-1842), Syst è me de politique positive (1851-1854)/1869 Paris-Londres_Madrid_New York: Littr é, É, према Фиаменго, А. 1987.

Condorcet,de, A.N., 1795/http Esquise d’un tableau historique des progrés de l’ésprit humaine, http://oll.libertyfund.org/index.php?option=com_staticxt&staticfile=show.php%3Ftitle=1669&Itemid=27

Čomski (Chomsky), N. : 1999: Профит изнад људи - неолиберални глобални поредак. Нови Сад. БИС

Dahrendorf, Ralf. (1959) Class and Class Conflict in Industrial Society. Stanford: Stanford University Press.

Декарт,P. (Descartes) 1637/1990 Расправа о методи Београд: Естетика

Декарт,P. (Descartes) 1647/1998 Meдитације о првој филозофији у којима се доказује божја егзистенција и разлика између људске душе и тијела Београд: Плато

Дилтај, В (Dilthey, W.) (1883/1980): Заснивање духовних наука Београд: Просвета

Диркем Емил, 1893/1963 Правила социолошког метода . Београд: Савремена школа

Диркем, Емил, 1893/1972 O подели друштвеног рада. Београд: Просвета

Диркем, Е. (Durkheim, E.)1912/1982: " Социологија религије и теорија сазнања ", " Закључак ", у Елементарни облици религијског живота , Просвета , Београд

Емил, Д. 1922/1981 Васпитање и социологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства

Фехер, Ф, Хелер, А., Маркуш, Г (Fehér, F, Heller, A., Márkus, G.) 1984/1986 Диктатура над потребама Београд: Рад

Фергусон А 1767/2007 Есеј о историји грађанског друштва Београд: Службени гласник

Фиаменго, А. 1987: Saint-Simon i Auguste Comte, Загреб: Напријед

Friedman, M. 1968 "The Role of Monetary Policy." American Economic Review, Vol. 58, No. 1 (Mar., 1968), pp. 1–17

Friedrichs, R.W. 1972 Sociology of sociology USA Free Press

Фројд, З (Freud, S.) (1917/1933) Увод у психоанализу . Београд: Косомос

Фројд, З. (Freud, S.) (1913/2009) О сексуалној теорији; Тотем и табу . Нови Сад: Академска књига

Фром, Е. (From, E) (1941/1964) Београд: Нолит

Фуко, М. (Fоucault, M, 1969/1999) Археологија знања , Плато, Београд

Фукујамa, Ф. 1990: "Крај историје", Трећи програм бр. 84

Galbraith, J.K., 1977: The Age of Uncertainty, Houghton Mifflin Co., Boston

Гарфинкел, Х (Garfinkel, H.) (1967/1998) "Шта је етнометодологија" у И. Спасић, Интерпретативна социологија , Београд: Завод за уџбенике

Gellner, E. 1992 Reason and Culture: The Historic Role of Rationality and Rationalism. Oxford: Blackwell

Giddens, Anthony 1991 Modernity and self-identity. Self and society in the late modern age Cambridge: Polity Press

Gobineau , Arthur , de 1853-55/1967 Essai sur l'inégalité des races humaines, 4 vol. Paris : Pierre Belfond

Gouldner, A.W. 1970/http The Coming Crisis of Western Sociology. New York: Basic Books. http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=100897870

Gracia, J.G. and Noone, T.B., A Companion to Philosophy in the Middle Ages, London 2003

Grotius, H 1625/http De jure belli ac pacis (English: On the Law of War and Peace ), http://www.constitution.org/gro/djbp.htm

Habermas, J. 1973 Legitimationsprobleme im Spätkapitalismus Suhrkamp

Хабермас, Ј, 1975: "Саморефлексија као наука", Сазнање и интерес, Нолит, Београд

Harrison_Barbet, "Averroes", Philosophical connections, http://www.philosophos.com/philosophical_connections/profile_039.html#averconn1a jun 2010

Harvey, D. 1986 Thorsons complete guide to alternative living Wellingborough. Northamptonshire : Thorsons

Harvey, D. 1996 The condition of postmodernity : an enquiry into the origins of cultural change Cambridge ; Oxford : Blackwell

Хегел, Џ.В.Ф. (1807/1974) Феноменологија духа. Београд: БИГЗ

Хобсбаум, Е. (Hobsbawm, E.) 1987 Доба револуције . Загреб: Школска књига

Huntington, S.P. 1993 "The Clash of Civilizations?" Foreign Affairs,
Summer 1993 22-49 http://edvardas.home.mruni.eu/wp-content/uploads/2008/10/huntington.pdf

Хусерл, Е., 1976: Прилог феноменологији интерсубјективности, ЦКДСО, Загреб

International Forum on Globalization 2002 Alternatives to Economic Globalization A Better World Is Possible, San Francisco, CA: BERRETT-KOEHLER PUBLISHERS

Ilyenkov,E. 1974 Dialectical Logic – essays on itsHistory and Theory. Moskow: Progress Publishers

Jackson, M. 2003, Systems Thinking: Creative Holism for Managers, Wiley.

Jerusalem, W. , 1909, “Die Soziologie des Erkennens ”, Zukunft , 15. 05, 236-246

Jung, C. G. 1912/1956. Psychology of the Unconscious: a study of the transformations and symbolisms of the libido, a contribution to the history of the evolution of thought >1967> Symbols of Transformation, Collected Works, Volume 5, Princeton, N.J.: Princeton University Press.

Кант, И., 1781/1976: Критика чистог ума, Београд: БИГЗ

Кант, И. 1786/1974 Ум и слобода . Београд: Велика едиција идеја

Khaldun, Ibn 1377/ Prolegomena (Muqaddimah) to Universal History , transl. Franz Rosenthal, http://www.muslimphilosophy.com/ik/Muqaddimah/, jun 2010

Козер, Л. (C о ser, L.) 1956/2009 Функције друштвеног сукоба: испитивање концепта друштвеног сукоба и његове употребе у емпиријским страживањима Нови Сад: Mediterran publishing

Кувачић,И., 1979/1989 Социологија: Увођење у расправу о актуалним питањима сувременог друштва Загреб: Школска књига

Laudan,L: 1984: Science and Values – The Aims of Science and Their Role in a Scientific Debate, Berkeley, London: University of California Press

Ла Грас, Ђ. 1974 "Произоводне снаге и односи производње" Марксизам у свету бр. 10

Lazarsfeld, P. F., Berelson, B. Gaudet, H. 1944/http The People's Choice: How The Voter Makes Up His Mind In A Presidential Campaign. (Second Edition.) New York: Columbia University Press, http://www.mendeley.com/research/the-peoples-choice-how-the-voter-makes-up-his-mind-in-a-presidential-campaign-1944/

Леви_Строс, К. ( Lévi - Strauss, C. ) 1962/1966 Дивља мисао Београд: Нолит

Леви_Строс, К. ( L é vi - Strauss , C. ) 1966/2011 Тужни тропи. Београд : Zepter Book World

Lévy-Brühl 1922 La mentalité primitive. Paris: Alcan

Lewin, K. (1946) "Action research and minority problems" Journal of Social Issues 2(4): 34-46, http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1540-4560.1946.tb02295.x/full

Linton, R. 1936/http The Study of Man Appleton Century Crofts, Inc. http://www.archive.org/details/studyofman031904mbp

Lipset, S. 1963/http The First new nation http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=101064240

Livergood , Norman , D ., 2003 /http America Awake! We Must Take Back our Country http://www.4shared.com/document/xaaaZVyY/NORMAN_D_LIVERGOOD_-_AMERICA_A.html

Littr é, 1864/http Auguste Comte et la philosophie positive Paris, L. Hachette et cie http://www.archive.org/details/augustecomteetl02littgoog

Лок, Џ., (Lock, J.) 1690/1962, Оглед о људском разуму (т.1 и 2). Београд, Култура

Лукић, Р. 1959 Основи социологије Београд: Савез Удружења правника Југославије

Luther, M. 1517/http "95 Theses" http://en.wikisource.org/wiki/95_Theses

Maistre, de 1814/http Essai sur le principe générateur des constitutions politiques et des autres institutions humaines, Paris, à la société typographique, http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k41852g

Макјавели, Н. (Machiavelli) 1513/ 2002 Владалац Београд: Фамилет

Mалиновски, Б. (Malinowsky) 1922/1979 Аргонаути западног пацифика Београд: БИГЗ

Малиновски, Б. (Malinowsky) 1944/1970 Научна теорија културе Београд: Вук Караџић

Mannheim, K, 1922: Die Strukturanalyse der Erkenntnistheorie, Berlin

Mannheim, К . (1929)1968: " Социологија знања ", " Идеологија и утопија " у Идеологија и утопија , Нолит , Београд , 45-88, 213-252

Marx, K., Engels, F. . (1845-46)1974: Немачка идеологија (о схватању историје и прозводњи свести), у Дела, ИМРП, Београд, т.6, 35-46

Mayo, E. 1949 Hawthorne and the Western Electric Company, The Social Problems of an Industrial Civilisation. new York: Routledge

МcLuhan, 1964/2003 Understanding Media: The Extensions of Man; 1st Ed. McGraw Hill, NY; reissued by MIT Press, 1994, with introduction by Lewis H. Lapham; reissued by Gingko Press, 2003

Mead, G.H. 1934 Mind, Self, and Society. Ed. by Charles W. Morris. University of Chicago Press.

Merton , R.: 1937: „The Sociologу of K n o w ledge“ , Isis, vol. 2, issue 3, Nov. 493-503

Merton, R.K. 1949/1968 Social Theory and Social Structure, Glencoe: Free Press

Мертон, Р.К. (Merton) 1967/1998 О теоријској социологији Београд: Плато

Милс, Р. (Mils, W.) 1959/1964: Социолошка имагинација . Београд: Савремена школа

Morgan.L.H. 1871. Systems of Consanguinity and Affinity of the Human Family, Washington DC: Smithsonian Contributions to Knowledge.

Милић, Војин, 1986: Социологија сазнања, Веселин Маслеша, Сарајево.

Мill, J. S. (1848/http) The Principles of Political Economy: with some of their applications to social philosophy), http://en.wikipedia.org/wiki/The_Principles_of_Political_Economy:_with_some_of_their_applications_to_social_philosophy

Моntchrétien, A. 1615/1999 Traité de l'économie politique Geneve : Librairi e Droz

Мо nt е s q uieu , Ch . L . d е, 1748/1970 De l`Esprit des Lois : Les grands thémes Édite par J. P. Mayer et A. P. Kerr Paris: Gallimard

Mun, Th.1621/1930 A discourse of trade, from England unto the East-Indies , New York: Facsimile text Society

КУЛТУРА представља за већину антрополога и етнолога целину идеја, обичаја, општих система вредносних образаца начина живота, осећања, процењивања и моделе нормативног регулисања међусобног деловања, који су заједнички припадницима одређених глобалних друштава, Ови заједнички садржаји колективне свести обликују по њиховом мишљењу основне ставове и понашање појединаца и пружају припадницима глобалних друштава политички организованим у националне државе заједничка средства споразумевања и комуникације. Инсистирање на сагласности о темељним културним вредностима је код функционалиста повезано са уочавањем само хоризонтално диференцираних регионално, слојно или професионално специфичних под-култура и начина живљења у друштву.

За заговорнике ново материјалистички преокренуте дијалектике културу чине материјални и духовни производи људске друштвене материјалне и духовне делатности, обликовани у историјски специфичним начинима комбиновања производних снага и класних односа производње. Инсистирање на класној подељености глобалних друштава политички организованих у националне државе код социјалних лингвиста је повезано са указивањем на постојање вертикално подељених класно специфичних под-култура, укључујући различите ограничене и развијене језичке кодове (Бернстајн, Базил)

МАТЕРИЈАЛИЗАМ је онтолошко и логичко- епистемолошко схватање да је апсолутни узрок свега што постоји материја, да материја има универзално објективну стварност у смислу законите везе узајамног одношења тоталитета истоврсних материјалних феномена обједињених у компоновању целине материје.

Карл Маркс је у Тезама о Фојербаху критиковао „стари“ материјализам као становиште и идејни израз грађанског друштва појединачних, апстрактних,изолованих индивидуа отуђених класном поделом рада: "Главни је недостатак свега досадашњег материјализма ( укључујући и Фојербахов), што предмет, стварност, осјетилност схвата само у облику објекта или опажања , а не као осјетилну људску дјелатност, праксу , не субјективно. Стога је дјелатну страну, насупрот материјализму, апстрактно извео идеализам, који наравно не зна за стварну, осјетилну делатност као такву. Фојербах жели осјетилне објекте који су заиста различити од објеката мисли; али саму људску дјелатност он не схваћа као предметну дјелатност."( http://www.marxists.org/srpshrva/archive/marks/1845/misc/teze-fojerbah.htm)

„Стари“ м. познаје и признаје само ону врсту апстрактне нужности која теоријско- методолошки раздваја објекат и субјекат као две супротстављене и независне супстанције. Механицистички м. стога не успева да се одвоји од пуког случаја приликом објашњавања развоја мислећег људског мозга или чудесне коинциденција која је могла и да се не догоди, мада је нужно детерминисана корак по корак тамо где се догоди. „Стари“ м. представља само обрнути идеализам: уместо од илузорних субјективних психолошких апстракција безтелесног мишљења духа и тела без мисли које идеализам спиритуалистички спекулативно спаја у стварну чињеницу мислећег тела мозга, „стари“ м. полази од апстракције наводно непосредно дате, одувек и заувек постојеће чињенице јединства и недељивости материјалног чулног органа мозга или ока који су структурално и функционално прилагођени да врше делатност мишљења и виђења усмерене на спољашње објекте, на оно друго, објективну стварност, а не на себе саме. Са становишта „старог“ м. материјални чулни органи не би могли да мисле нити виде уколико би органски темељи и услови њихове делатности постали објекат те делатности. Потпуно заокупљени делатношћу мишљења или виђења спољашњих предмета, материјални чулни органи према „старом“ материјализму природно себе губе, заборављају и поричу властиту делатност у својим објектима. Из тога настаје илузија о дуализму и потпуној независности свега телесног и чулног, укључујући органе мозга и вида,од мишљења.

Монистички м. Спинозе превладава дуализам механичког м. сагледавајући простирање и мишљење као два својства исте супстанције, мислећег тела. Монистички материјализам сагледава дијалектичку нужност да материја из себе, као само-развијајућегстварног тоталитета или органског агрегата чије су све компоненте у узајамном односу као припадници исте врсте не на основу поседовања неког идентичног више или мање случајног својства, него на основу јединства законите генезе од заједничког претка, развије све своје атрибуте укључујући мишљење. Када би дошло до истребљења мислећих тела на земљи, природа би морала на неком другом месту и другом времену да поново произведе своју највишу креацију пошто се ни једно витално својство природе не може да изгуби, уверени су заговорници монистичког м. Тиме што мишљење не одвајају од материје и не супротставља ју материји као ’дух’, заговорници монистичког м. наговештавају могућност да се у објекту препозна преображавалачка делатност субјекта.

Заговорници монистичког м. су се међутим такође зауставили на становишту контемплације (интуиције) природе и нису успели да у потпуности појме чулни свет као тоталитет животне чулне делатности друштвених индивидуа од којих је тај свет састављен, односно да сагледају објекат контемплације као производ заједничког људског рада кроз историју. Другим речима, ’стари’ материјализам, како дуалистички тако и монистички, сагледава субјекта сазнања као пасивну детерминисану страну у односу са објектом. Људи су апстраховани из комбинације друштвених односа и производнихснага и преображени у изоловане појединце. Однос људи са објектом или укупним окружењем, је у „старом“ м. тиме протумачен као однос појединца са свиме осталим што постоји изван појединачног мозга и независно од његове воље и свести.

Маркс стаје на становиште „новог материјализма“ као становиште историјског и дијалектичког процеса успостављања подруштвљеног човечанства индивидуа које развијају људску могућност обједињавања управљачких и извршилачких радних функција и свесног овладавања властитом друштвено-историјском праксом репродукције властитог живота. Са овог становишта постаје јасно и разговетно да изван воље и свести људи која се формира у процесу међусобног друштвеног одношења и одношења размене материје са околним анорганским телом, не постоји природа ’по себи’ која претходи људској делатности. Природа коју људски род може да контемплира је увек већ хуманизована природа, целокупно друштвено историјско окружење света ствари које је створио људски рад и систем односа између људи развијен током противречног радног процеса друштвено-историјске производње материјалног живота и форми људског узајамног деловања.

Заговорници „новог“ м. истовремено историзују и дијалектизују „стари“ (дуалистички и монистички) материјализам, и материјализују „стари“ (субективни и објективни) идеализам, поимајући људски род као особени део природе који је производ противречног процеса друштвеног рада сукцесивних генерација људи који у том процесу активно преображавају како спољашњи свет тако и себе саме, у оквирима историјско дијалектичких односа постојања природе као настајуће целине кроз све преображаје у времену и простору.

Заговорници „новог“ м. се усредсређују на испитивање како промене начина организације материјалне производње и репродукције живота утичу на промене начина мишљења људи који заузимају супротстављена места у класној подели рада и како те промене начина мишљења повратно делују на преображај затечене, током целокупне класне „предисторије“ противречне, комбинације производних односа и друштвених материјалних и духовних производних снага људског рода .

Сто педесет година након Маркса и даље важи Марксово упозорење да све што зна јесте да он сам није „марксиста“. Другим речима, не само осамнаестовековни и деветнаестовековни „стари“ материјализам механицистички протумачене физике и математике, него и двадесетовековни и потоњи механицистички протумачени „дијамат“ (догматизовани дијалектички и историјски материјализам ), објекат посматрају статички, пасивно проматралачки. Маркс сам није никада употребио израз историјски и дијалекгтички материјализам, него израз нови материјализам, да би га разликовао од механичког и статичног, контемплативног материјализма . Догматизовани„дијамат“ механицистички раздваја поједине сфере људске друштвено-историјске делатности и издваја техницистички схваћене економске факторе из противречног сплета конкретно-историјских производних односа и материјалних и духовних производних снага, као једино и једносмерно детерминишуће чиниоце обликовања остатка друштва.

Због честог нагласка на истраживање фактора сукоба и дезинтеграције затеченог унутар себе противречног друштвеног поретка , теоретичаре „ново“ материјалистичке оријентације често критикују да пропагирају радикалну идеологију оправдавања револуционарног насиља у служби коренитог мењања постојеђег друштвеног поретка .

МЕТОД у значењу које се најчешће користи у одговарајућим уџбеницима је пут (гр. meJ odoz), начин или начело планске примене скупа истраживачких поступака, техника или средстава помоћу којих се обавља научна истраживачка делатност и долази до новог сазнања.

Избор методе коју ће неки истраживач применити зависи од његовог или њеног претходног прећутног или изричитог одговара на теоријска и практичка питања. Теоријска питања се тичу онтолошке природе истраживане стварности, изведених логичко - епистемолошких или методолошких препорука који су методски приступи и поступци најподеснији за истраживање тако схваћене стварности, као и критеријума истинитости или важења резултата истраживања те стварности. Практичка питања се односе на вредносно и интересно усмерени избор  који аспект тако схваћене стварности ће истраживачица или истраживач издвојити као предмет својег истраживања и с којим циљем уопште дато истраживање обавља.

од Вера Вратуша - Monday, 7 November 2005, 01:01 AM

 

НАУКА . (гр. episteme  лат. Scientia),означава теоријски корпус методички стечених, систематски сређених, емпиријски проверених и где је год могуће нумерички формулисаних сазнања о правилностима у оквиру истраживане стварности, као и делатност стицања ових објективно заснованих уверености у истинитост скупа проверених и доказаних хипотеза. Наука увек и свугде је обавезна да уопштава искуствене податке, откривајући узроке и законе, да разликује вероватно од апсолутно неизбежно, да објасни и нумерички изрази степен верованоће да ће се неки посебни догађај догодити.

Поменута позитивистичка дефиниција науке инспирисана узором природних наука, по мишљењу присталица неокантовства, историзма и феноменологијеније, није адекватна у случају такозваних друштвених, хуманистичких, духовних, моралних и културних дисциплина које истражију људско понашање. Услед сложености последица повратног утицаја међусобног деловања људи, смисаоно оријентисано људско понашање истраживач не може да потпуно контролише, на њему не може да врши експерименте које други могу да понове под истоветним контролисаним околностима ради провере, и зато не може да га потпуно предвиди.

Дијалектичко схватање н. није могуће изразити у једној нужно недовољној дефиницији, него се мора проћи кроз развој саме ствари, самог њеног предмета у свим формама у којима се он појављује. У науци је међутим неопходно да се све унапред означи у контурама, у најопштијим границама предмета истраживања, да би се указало на поље чињеница којем дата наука мора да посвети своју пажњу. Без тога општег руководећег принципа заједничког како мишљењу тако и бићу, критеријум за избор чињеница био би нејасан и његова улога би била арбитрарна, узимајући само оне чињеницеу разматрање које потврђују његова уопштавања, а занемарујући све остале, као да наводно немају везе са предметом или компетенцијом одговарајуће н.

НОМИНАЛИЗАМ (од лат. номен = име) или концептуализам је логичко-онтолошко и спознајно схватање да је појам само заједничко име за општу представу о ономе што је заједничко већем броју појединачних предмета исте врсте. Појам је отелотворен у појединачним стварима које једино стварно постоје независно једна од друге. Претеча номинализма је грчки филозоф Аристотел (384-322 п.н.е.). Насупрот Платоновом схватању да опште постоји само за себе у одвојеном трансцедентном свету идеја, истицао је да је опште у стварности иманентно појединачним опажљивим чињеницама и да се може од њих одвојити само разумском апстракцијом. Позната је његова досетка да постоји само конкретни коњ, а не идеја коња. Касно средњовековно разрађивање овакве идеалистичке критике идеалистичког реализма у оквиру концептуализма, представља претечу нововековног емпиризма и номинализма, чији заговорници сматрају да униварзалије уопште не „постоје“, него представљају само речи које користимо за описивање специфичних предмета.