Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

ХОЛИЗАМ је теоријско и политичко схватање пореклом из биологије које истиче примарни значај и изворност потреба и циљева опстанка целине (гр. holon) наспрам појединачних органа, пошто представља више од збира делова и одређује њихово функционисање.

ХУМАНИЗАМ је интелектуални, етички и културно уметнички покрет афирмисања оног људског (лат.humanus), који се појавио у Италији (Данте, Петрарка) у XIV веку и проширио се по Европи до XVI века. Хуманисти су пропагирали спознавање и свестрани развој људских креативних способности, уважавање људске сврховите природе сваког појединца и вредности овоземаљског живота, насупрот отуђујућег подређивања надљудским божанским силама у средњовековној католичкој теологији.

Хуманизам је припремио развој експерименталне науке код Франсиса Бекона (Bacon, Francis ) Николаса Коперника (Copernicus, Nicolaus ) и Галилеја (Galileo) као и математичку прецизност Рене Декарта (Descartes, René), Лајбница (Leibniz, G.W. ) и Њутна (Newton, Isaac)

ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА означава усретсређивање (лат. centralis) нпр. капитала (у критици политичке економије) или власти (у политичкој организацији) у једне или мало руку.

ЦРКВА је према функционалистима заједница или солидарна друштвена група чији чланови деле иста религиозна уверења о својим посвећеним односима повезаности са божанством или светим вредностима, о међусобним односима и односима према световном или профаном друштвеном окружењу. Припадници цркве се понашају у складу са тим уверењима, а у договорено време и на договореном месту се окупљају да кроз свете ритуале потврде своју приврженост заједничким уверењима и обнове хомогенизујуће везе узајамне сагласности и солидарности.