Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

Поштовани, у наредном тексту сам покушала да исправим рад, како бих задовољила формалне и садржинске захтеве и одговорила на питања професорке.

Блумер Херберт: Друштво као симболичка интеракција

Херберт Блумер у свом тексту покушава да разјасни шта би значило схватање друштва као симболичке интеракције, при чему издваја Мида и његово објашњење друштвеног делања као симболичке интеракције.

Многа социолошка становиштва виде људску интеракцију као процес који подразумева једноставно реаговање  људи на збивања и промене у њиховом окружењу, према овоме појединци једноставно одговарају на поступке других, без тумачења истих поступака.  Интеракционисти наглашавају процес тумачења поступака других, при чему појединци придају одређена значења тим поступцима и на основу тога реагују, односно одговарају на њих или како наводи Блумер између дражи и одговора се у људском понашању умеће и процес тумачења ( Блумер у Спасић, 1998: 35) .  

 „Једноставна спознаја да људска бића узајамно тумаче поступке и то тумачење користе као средство у сопственом делању прожима мисао и радове многих проучавалаца људског понашања и људског живота у групи. Па, ипак, мало је њих покушало да анализира шта такво тумачење казује о природи људског бића или о природи њудског удруживања. Они се обично задовољавају пуким признањем да истраживач треба да ухвати то „тумачење“ или простим увидом да се симболи, попут културних норми и вредности, морају увести у анализу. По мом мишљењу, једино је Џ.Х. Мид покушао да докраја промисли импликације чина тумачења по разумевању људског бића, људског делања и људског удруживања“ ( Блумер у Спасић, 1998:36) .

Према Миду људско биће има сопство, самим тим оно може да буде објект властитог делања, на пример да појединац буде поносан или да се наљути на самог себе. Ово је механизам помоћу ког се људско биће суочава са светом око себе, рецимо тумачећи поступке других људи човек говори самом себи шта ти поступци значе. Блумер наводи да указати себи на нешто значи издвојити га из окружења и дати му значење, тј. по Миду претворити га у објект. Објект није исто што и драж, јер драж има властиту природу, која делује на појединца и може се утврдити независно од њега, док објекту значење придаје сам појединац. Човеково делање се гради кроз процес самоуказивања, при чему се тај процес не може подвести под категорију некаквих сила (дражи, мотива, ставова или идеја). Групно делање одвија се тако што сваки човек прилагођава своје делање тумачећи поступке других.

„Сада бих желео да скренем пажњу на то да социолошка гледишта о људском друштву најчешће изразито одступају од премиса које сам изнео као основе симболичке интеракције“ ( Блумер у Спасић, 1998 : 38) .

Социолошка гледишта су често детерминистичка тј. према њима појединци ретко поседују сопство, већ се третирају као посредници преко којих делују силе смештене у уређење друштва. Према овим гледиштима се не увиђа да појединци граде сопствено друштвено  делање тумачећи објекте који их окружују. Према симболичком интеракционизму људско друштво се састоји од активних јединица делања које могу бити појединци колективитети или организације.

„У људском друштву нема емпиријски опажљиве активности која не проистиче из неке јединице делања“ ( Блумер у Спасић, 1998: 40 ) .

Блумер наглашава овај исказ због праксе у социологији да се људско друштво своди на друштвене јединице које не делају, на пример класе у модерном друштву. Социолози су склони томе да друштво сагледају кроз структуру и организацију, а друштвено делање као њихов одраз. Гледишта симболичког интеракционизма спознају постојање организација у људском друштву, али она је у овом случају само оквир у ком се одвија друштвено делање. Постоје две значајне околности у којима друштвене јединице делају. Прва је та да се делање одвија унутар неке ситуације и у односу на њу, а друга је да се оно формира тумачењем ситуације. Већина ситуација са којима се људи у једном друштву сусрећу сви дефинишу на исти начин, јер су у претходним искуством формирали дефиниције исправног понашања у датој ситуацији. У модерним друштвима се често јављају нове ситуације при којима поступци појединаца још увек нису стандардизовани па због тога одговори на ове ситуације код људи могу бити потпуно различити  и промењиви. Највећа последица схватања друштва као организације је та што се превиђа улога коју јединице делања имају у друштваној промени.

"Ако покуша да сагледа интерпретативни процес тако што ће остати на дистанци, у улози такозваног објективног посматрача, и одбити да преузме улогу јединице делања, истраживач ризикује да постане жртва најгоре врсте субјективизма -- објективни посматрач ће процес тумачења вероватно испунити властитим нагађањима, уместо да се сагледа онако како се он одвија у искуству јединице делања која га користи" (Блумер у Спасић, 1998: 42)

Помоћу овог цитата аутор настоји да нам укаже на то да ће социолози направити велику грешку уколико покушавају да схвате понашање појединаца посматрајући га са стране, као „објективни посматрачи“, јер да би се разумело понашање појединаца није довољно да се проуче само догађаји, односно услови који му претходе, већ је потребно  да социолог дође до тумачења помоћу ког појединци конструишу своје делање. Ово социолог може постићи преузимањем улоге јединице делања, а не објективним посматрањем са стране.

Такође, уобичајно је да већина људи на исти начин дефинише одређене ситуације и самим тим врло слично и одговара на њих, јер су претходном интеракцијом стекли један заједнички начин дефинисања датих ситуација. Ово се може видети у истраживању које је спровео Гарфинкел, помоћу ког је закључено да су људи при сретању навикли да имају одређен образац разговора, који подразумева уобичајне фразе попут оне „ Како сте?“ и да свако одступање од оваквог начина понашања код људи изазива нелагоду, збуњеност и угроженост ( Гиденс, 2007: 95 ).

Текс Херберта Блумера значајан је утолико што нам указује на један другачији начин проучавања и схватања друштва, који подразумевају интеракционалисти и који се у многоме разликује  од проучавања друштва на основу неких других социолошких становишта.

Литература: Блумер Херберт: Друштво као симболичка интеракција у И. Спасић, Интерпретативна социологија, ЗУНС, Београд, 1998;  Гиденс Ентони, Социологија, ЕФ, Београд, 2007;  

Колегиница Софија је кроз своје саопштење показала да је разумела обрађивани текст. Како прво саопштење није формално одговарало критеријуму навођења литереатуре и позивања на изворни текст, исправљено саопштење је и у садржинском смислу јасније. Оцена 10.