Тема ове расправе је разумевање социологије као научне дисциплине. Писци овде покушавају да приближе социологију не само људима који се истом не баве (не - социолози), већ и самим социолозима, од којих неки не схватају социологију озбиљно.
"Лако може бити да су раније самопоуздање и велика очекивања од социологије била заблуда. Али исто се дешава и са садашњим губтком моралне снаге. Има јаког разлога да се верује да социологија јесте и да ће и даље бити ваљан, чак значајан, прилаз стварности човековог колективног живота. Потребно је разјаснити шта социологија може, а шта не може да учини. Једно од урођених својстава социологије је трезвено признавање стварности, пробијање кроз илизује, у које спадају и оне властите. Данас се можемо позвати на ова својства, и у том већ постоји нада у будућност." (Бергер, Х., Келнер, П., Социологија у новом кључу, 1991:31)
"Социологија је, од својих почетака, била врло посебна дисциплина, утолико што је открила свој предмет као и метод којим ће га проучавати: изворно, социологија није била само нови приступ проучавању друштва, већ је била свеукупно откриће појаве (феномена) 'друштва' као таквог." (Бергер, Х., Келнер, П., Социологија у новом кључу 1991:31)
Социологија је наука која се бави друштвом и друштвеним феноменима. Да би развили социолошки поглед на свет, морамо ствари које се дешавају свакодневно сагледати из једног новог угла. Социолошка имагинација нам омогућава да схватимо да догађаји, који се на први поглед тичу само појединца, уствари одраз много ширих појава у друштву (Гиденс, Е., 2007:3)
"Испод видљивих творевина човековог света постоји једна скривена, невидљива структура интереса и снага које чекају да их социолози открију. 'Манифестно' не представља целу причу; постоји и 'латентно' које треба проучавати. Или, речено најједноставнијим речима, свет није оно што изгледа да јесте."(Бергер, Х., Келнер, П., Социологија у новом кључу 1991:32)
"Ово саморазумевање је, ипак, увек било противстављано оном 'разоткривајућем' или негативном набоју социолошке перспективе, јер је подразумевало стварност света: Не само да свет није оно што се чини да јесте, већ може да буде и другчији од оног што је сад."(Бергер, Х., Келнер, П., Социологија у новом кључу, 1991:34)
Манифестна и латентна функција су термини које је употребио амерички социолог 20. века, Роберт Мертон. Манифестна функција је отворена, док је латентна скривена. Управо на социолозима је да прооучавају и приближе ту скривену страну приче.
"Јер, социологија није особено модерна дисциплина само по свом приступу и методу; она је од почетка била ништа мање заокуппљена модерношћу као предметом истраживања. То су била суштинска питања за све велике социологе, пре, за време и после класичног перидоа ове дисциплине: У чему је различитост модерног света? Како је постао такав? Каква му је суштинска структура? У ком правцу иде? (Бергер, Х., Келнер, П., Социологија у новом кључу 1991:35)
Бергер и Келер поручују да се социологија мора вратити 'великим питањима' , и под тим мисле на питање о самој природи и устројству модерног света.
Социологија мора увек изнова и изнова да усваја поглед на целину савременог друштва, јер позив социолога је космпополитски позив.
"Овој склоности својствено је поштовање према другим људима и њиховим намерама, надама и начину живота. Својствена је и решеност да се друштвени свет види онакав какав јесте, без обзира на нечије жеље и страхове - то јест, да се одвоји оно што јесте од онога што неко верује да треба да буде. На тај начин Веберов приступ има својства потребна за позив социологије као и за њен метод. Упркос сувом карактеру толиком броју Веберових методолошких радова, ово објашњава парадоксалну чињеницу да су они способни да надаху и упуте." (Бергер, Х., Келнер, П., Социологија у новом кључу, 1991:38)
Веберов метод је окренут ка позитивизму, ослања се на природне науке, док се Емил Диркем, оснивач француске школе социологије, ослања на просветитељство, а Марксисти гледајући на друштво из угла филозофије историје стварају утопијску визију будућности.
Тако су позитивизам и утопијанизам данас доминантни правци у социологији, и управо њихово мешање доводи до тога да се социологија не схвати озбиљно.
"Правилно разумевање онога што социологија може и онога што не може да постигне довешће до веће пажње при давању савета јавности и различитим институцијама. Довешће до пажљивог избегавања догматизма било које врсте".(Бергнер, Х., Келнер, П., Социологија у новом кључу, 1991:40)
Од социлога се очекује да буде скроман и да његова дефиниција буде јасна и искључиво везана за проблеме које се бави, односно конкрентна и разумљива широј јавности, као и да умањи несигурност међу самим социолозима.
Али исто тако, пожељно је да социолог буде флексибилан, како би избегао сваку врсту догматског мишљења, које је погубно за његова даља истраживања.
"Социологија, ма шта друго била, представља врло особен начин гледања на човеков свет." (Бергер, Х., Келнер, П., Социологија у новом кључу, 1991:42)
Литература: Бергер, Х., Келнер, П., (1991) Социологија у новом кључу, Градина, Ниш
Гиденс, Е., (2007) Социологија, Београд