Структурално позитивистичка наспрам структурално критичке парадигме

 
 
Picture of Tatjana Gojković
Емил Диркем, Правила социолошке методе: Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница
by Tatjana Gojković - Thursday, 20 November 2014, 2:03 AM
 

   Диркем у овом тексту настоји да истакне грешке које се понављају приликом посматрања друштвених чињеница, и потом да уведе правила којих се сваки социолог треба придржавати како се ове грешке не би правиле.

  Као прво и основно правило, Диркем поставља то да се друштвене чињенице посматрају као ствари. Већ тиме, он истиче разлику између чињеница, то јест ствари и, са друге стране, идеја, то јест појмова.

  Наиме, у тренутку када једна нова врста појава постаје предмет науке, људи о тим појавама већ имају одређене појмове који превазилазе чисто опажање. Проблем настаје јер су ови појмови доступнији и ближи него чињенице, па човек природно тежи да их узме на место чињеница и њих начини предметом својих даљих анализа.

„Уместо да посматрамо ствари, да их описујемо, да их упоређујемо, ми се тада задовољавамо да у обзир узмемо наше идеје, да их анализирамо, да их комбинујемо. Уместо науке о чињеницама, ми само вршимо идеолошку анализу.“ (Диркем, 1963: 31)

  Циљ сваког истраживања јесте добијање објективних резултата. Како бисмо добили објективне резултате, морамо препознати представе о друштвеним појавама које смо сами створили, схватити их као субјективне идеје и њих искључити из научног истраживања, јер овакве представе нису законити заступници ствари. Обрађујући их, на било који начин се то покушало, не само да не можемо доћи до објективних и истинитих закључака, већ се можемо наћи у заблуди да познајемо стварност чак и онда када смо на потпуно погрешном путу ка истини.

  Поменуте представе јесу лаички појмови (notiones vulgares) или претходни појмови (parenotiones), на које Бекон указује у основи свих наука где заузимају место чињеница.

„То су идола, нека врста утвара, које нам изопачавају прави изглед ствари, а које ипак узимамо за праве ствари.“ (Диркем, 1963: 33)

  Логично је предпоставити да се ова метода у социологији користи вероватно и чешће него у другим наукама, јер људи нису чекали на настанак друштвене науке да би развили своје идеје о праву, моралу, породици и о друштву уопште. Када немамо довољно знања о конкретним и посебним облицима, ми себи стварамо слику, најопштије изгледе живота, и баш ове сажете представе чине те појмове којиме се служимо за свакодневне потребе у животу.

„Дакле, друштвене чињенице треба посматрати у њима самима, независно од свесних субјеката који их замишљају, треба их проучавати споља, као спољне ствари, јер нам се у том својству показују.“ (Диркем, 1963: 41)

  Основна одлика ствари јесте та да се ствар не може променити простом одлуком воље. Друштвене чињенице наравно нису отпорне на све промене, али да би се изазвала промена није довољно желети је, већ је потребан одређен напор због отпора које оне пружају. Овим поређењем увиђамо да друштвене чињенице јесу ствари и да поседују њихово основно својство.

  Да би се ова истина поштовала и у пракси, Диркем је сматеао да је потребно увести правила којих се социолог треба придржавати током свог истраживања.

  Прво од ових правила је то да треба систематски отклањати све претходне појмове. Будући да смо схватили да они не могу довести до објективних резултата, ово правило је логична последица те тврдње. Лаички појмови ипак нису потпуно бескорисни научнику, јер они могу наговестити да постоји одређена појава коју треба истражити, али је свакако потребно створити нове појмове и означити их посебном терминологијом.

  Прво правило учи социолога како да избегне утицај лаичких појмова да би своју пажњу усмерио ка чињеницама. Наредана правила говоре о начину на који треба да овлада чињеницама да би о њима дао објективно проучавање.

  Први корак социолога треба да буде да дефинише ствари којима се бави како би се знало о чему је реч. Да би дефиниција била објективна, она треба да изражава појаве у зависности од особина које су им својствене, а не од неке духовне замисли самог научника. А како су на самом почетку истраживања доступна само спољашња обележја, јер су једино она непосредно видљива, почетна дефиниција обично је одређена спољним карактеристикама неке појаве. Дефиниција обавезно треба да обухвати све појаве које подједнако имају ова иста обележја, јер не постоји ни разлог, нити начин да се између њих бира.

  Из тога следи друго правило: За предмет истраживања увек узети само једну групу појава претходно дефинисаних помоћу извесних спољних обележја која су им заједничка и истим истраживањем обухватити све појаве које одговарају овој дефиницији. Што ће рећи да предмет сваког проблема, био он општи или посебан, треба да буде утврђен на исти начин. Поступајући на овај начин, социолог искључује своје субјективне ставове и представе и у обзир узима само чињенице које се могу проверити.

„Да би била објективна, наука мора поћи не од појмова који су се ван ње образовали него од осета. Она треба непосредно да позајми од чулних података елементе својих почетних дефиниција. И стварно, довољно је да се замисли у чему се састоји рад науке да би се схватило да она не може друкчије да поступи. Њој су потребни појмови који изражавају ствари потпуно, онакве каве су, а не да их замишљамо онаквим какве би за праксу биле корисне.“ (Диркем, 1963: 52)

  Последње правило истиче да социолог, када почиње да истражује било коју врсту друштвених појава, треба да настоји да их посматра са оне стране где се оне јављају издвојене од њихових индивидуалних манифестација. За разлику од појединачних манифестација, колективне навике су облици који трајно постоје, тако да представљају сталну основну меру која је увек доступна посматрачу и не оставља места за субјективне утиске. Оваква стална основа је кључна, јер услов сваке објективности је постојање сталног и истоветног упоришта, на које може представа да се односи и које омогућава да се искључи све оно што она има променљиво, дакле субјективно.

 

Литература: Емил Диркем, Правила социолошке методе, Савремена школа, Београд, 1963, 31-55

Picture of Vera Vratuša
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница
by Vera Vratuša - Monday, 24 November 2014, 12:03 AM
 

Попут свих недељних саопштења која су објављена барем нешто пре предложеног рока (20 новембар у подне за прве три теме према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1), заслужује посебну похвалу и ово саопштење колегинице Татјане Гојковић, посвећено поглављу "Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница" у Диркемовим Правилима социолошке методе. Пошто је првобитно објављено на форуму које садржи упутства за писање и оцењивање недељних саопштења, пребацишу га у одговарајући форум,

Формални недостатак и овог недељног саопштења представља на жалост изостанак упућивања на изворник у дугачким деловима текста у којима се парафразира или пак преписује Диркемов текст, дакле пракса једне врсте мање или више свесног плагирања. На местима где се иза цитата упућује на изворник, веоватно због пропуста да се недељно саопштење још једном прочита пре објављивања, заграда са подацима о презимену аутора, години издања и страни, остала је после, уместо пре знака интерпункције, најчешће тачке на крају реченице после цитата (нпр. ...вршимо идеолошку анализу.“ (Диркем, 1963: 31)... уместо... вршимо идеолошку анализу“ (Диркем, 1963: 31). ...).

У истовремено формалном и садржинском погледу овом недељном саопштењу недостаје јаснија структурација текста на увод у анализирану проблематику, разраду аналиѕе кључних појмова и теза, а закључак уопштене постоји. Молим ауторку и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и исту  недељну тему, као и све остале заинтересоване учеснике усо1,  да кроз дискусију разјасне
1. шта тачно Диркем подразумева под "претходним" или "лаичким" појмовима образованима изван науке и како назива праксу истраживања "претходних" или "лаичких" појмова уместо  осетилног посматрања друштвених чињеница у њима самима, независно од свесних субјеката који их замишљају и онакве какве су а не какве би биле корисне?

2. које су све тешкоће примене правила да за предмет истраживања увек треба да се узме само једна група појава претходно дефинисаних помоћу извесних спољних (подвлачење В.В.) обележја која су им заједничка, као и да се истим истраживањем обухвате све (подвлачење В.В.) појаве које одговарају овој дефиницији, на примеру који пружа сам Диркем ("научно" , "позитивно" и "објективно" дефинисање преступа као друштвено кажњене радње)?

 3. како се према Диркему постиже испуњавање правила да социолог приликом почињања истраживања било које врсте  друштвених чињеница, он треба да настоји да их посматра са оне стране, где се оне јављају издвојене од њихових индивидуалних манифестација (подвлачење В.В.), променњивих и субјективних?

4. како нам овај Диркемов изворни текст може да помогне да прецизније формулишемо предлоге питања и одговора о Диркемовим теоријским и методолошким схватањима него што је то било могуће само на основу штуре и поједностављујуће уџбеничке литературе?

Након дискусије о овим питањима, пређите на образложено узајамно оцењивање и самооцењивање у оквиру подтеме специјално отворене за ту сврху у оквиру овог форума.

Picture of Milica Vukotic
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница
by Milica Vukotic - Friday, 9 January 2015, 10:34 PM
 

Поштована колегинице, ваше недељно саопшење је добро урађено, једина замерка је на не одговарању на професоркина питања која су следила након вашег рада. Оцена:8

Picture of Ninoslav Gajic
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница
by Ninoslav Gajic - Friday, 9 January 2015, 11:04 PM
 

Поштована колегинице, за сваку похвалу је Ваше објашњење изворног текста, уместо парафразирања и препричавања истог. Такође, саопштење је објављено у предвиђеном року и види се да је уложен знатан напор да се својим речима презентује рад комплексног аутора као што је Емил Диркем, стога предлажем максималну оцену 10.

Picture of Katarina Milutinovic
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Правила која се односе на посматрање друштвених чињеница
by Katarina Milutinovic - Saturday, 10 January 2015, 10:44 PM
 

Иако колегиница није одговорила на професоркина накнадна питања о тескту, сматрам да је у тексту већину битног рекла и то јасно и лепо срочено.Предлажем оцену 9.