Пре свега,желела бих да нагласим да ћу своје недељно саопштење да напишем на начин на који сам ја разумела задатак. Дакле,издвојићу цитате који су на мене оставили утисак и које сам најбоље разумела и потрудићу се да их на исти начин и образложим.
''Тезе о Фојербаху'' представља ставове Карла Маркса о становишту новог материјализма и критику старог материјализма који је заступао Лудвиг Фојербах, a написао у пролеће 1845. године и koje je први пут објављено од стране Фридриха Енглеса 1888. године
Фојербах је био следбеник Хегелове филозофије.У том смислу њега можемо посматрати као мост измедју Хегела,који је био идеалиста,и Маркса и његовог историјског материјализма.Највише се бавио критиком религије,па се Маркс доста базира на његовом виђењу религије и отућења,али са одређеним изменама и критикама.Дакле,он критикује Фојербаха и тиме модификује неке његове претпоставке и тиме развија своју теорију историјског(дијалектичког) материјализма.То значи да је наша стварност обликована стварима које се дешавају изван нас,пре свега производњом,екоомијом,производним односима.Зато се узима историјски приступ проучавања ствари,јер материјални односи који се мењају кроз историју обликују друштва и људску свест и постојање.Он зато критикује Фојербаха,јер његова,иако материјалистичка филозофија,задржава Хегелов идеализам и бави се метафизичким,контемплацијом,теоријом,уместо да се бави материјалним односима ( и сукобом између класа)који је једини начин да се разуме стварност и доведе до промене у друштву-тј до револуције и промене капиталистичких друштвених односа. Фојербах се такође бавио и критиком религије,али је и њој прилазио са идеалистичке и апстрактне стране,говорећи о људском духу и суштини.
Марксова критика се састоји у томе да религију сматра такође последицом околности,друштвених односа,тј начина производње и да као и све остало-налази свој узрок и разрешење у људској пракси ,тј промени тих односа и начина.Дакле,можемо рећи да је Фојербах био ‘’степеник’’ од Хегеловог идеализма до Марксовог дијалектичког материјализма.
“Filozofi su svet samo različito tumačili, ali radi se o tome da se on izmeni.” (Маркс, 1971-1986: 11).
Овај цитат са разлогом стављам на прво место због тога што ми је омиљени од наведених и слажем се са њим.Маркс овом тезом жели да укаже на то како филозофи од почетка дају различите дефиниције света,различите теорије о свету. Филозофи су давали своја мишљења и своје ставове покушавајући да објасне свет,али се заправо не ради о дефиницији већ о измени истог.Тиме што ће свако од нас да дефинише свет другачије не мења ништа и не чини свет бољим.,поготово из разлога што не постоји тачна и свеобухватна дефиниција истог.А циљ јесте да свет постане бољи,да се мења нагоре,да се сами људи мењају набоље како би свет био погодан и боље место за живот.То не добијамо мењањем дефиниције света,већ мењањем себе.
“Društveni život je u suštini praktičan. Sve misterije koje navode teoriju na misticizam nalaze svoje racionalno rešenje u ljudskoj praksi i u razumevanju te prakse.” (Маркс, 1971-1986: 8).
Маркс овим цитатом жели да каже да је све што нам се дешава,па тако и сам друштвени живот,рационално,практично и објашњиво. Наравно,увек ће да нам се јављају ствари које у први мах не можемо или не умемо да објаснимо.Такве ствари ће можда неке наводити на мистицизам,односно на веровање у врховне стварности изнад материјалних.Међутим,овакве’’мистерије’’ се свакако временом разреше и постају јасне и често лаке за објаснити.То може бити кроз праксу,кроз изучавање одређене материје,често и комбинацијом ова два.
Са друге стране,можда Маркс жели да каже и да сваки људски поступак ,био добар или лош,може да се објасни и оправда уколико се у пракси покаже као рационалан и разумљив.
“Fojerbah stoga ne vidi da je samo “religiozno osećanje” društveni proizvod i da apstraktni individuum, kojeg on analizira, ustvari pripada određenom društvenom obliku.” (Маркс, 1971-1986: 7).
Фојербах не увиђа да је само ‘’религиозно осећање’’ заправо друштвени производ.Дакле,то религиозно осећање које појединац поседује се није појавило само ос себе,већ је прихваћено од одређеног друштва. То може да буде околина,породица,школа…У сваком случају је произвог неког друштвеног облика и самим тим и апстрактна индивидуа припада одређеном облику друштва.Маркс сматра да је и сама религија настала као производ материјалних околности и њен узрок и разрешење се налазе у људској пракси.
Литература: Маркс, Карл, 1971-1986, ,,Тезе о Фојербаху'', у Маркс К., Ф. Енгелс, Дела, Просвета, Београд;