У овом одељку, аутор ће се позабавити најбаналнијим активностима свакодневног живота, те посвећујући им пажњу која се обично додељује изузетним догађајима настоји да у њих проникне као у феномене по себи.
Етнометодологија је смер у социологији који је основао Харолд Гарфинкел, а настао је као критика функсионалистичке теорије друштвеног деловања и позитивистичког или објективистичког схватања стварности.
Етнометодолози сматрају да друштвено деловање произилази из предзнања појединаца које, премда здраворазумско, тј. субјективно и непрецизно, игра одлучујућу улогу у стварању смисла друштвеног деловања.
Друштвено деловање је резултат заједничкога, интерсубјективнога разумевања, а не унапред датих или универзалних норми.
Анализом људске конверзације, као и анализом понашања људи на радном месту, етнометодолози су установили да поред службених постоје многе друге процедуре и очекивања путем којих се одвија интеракција и међусобно разумевање људи, те да није могуће строго одвојити рационалне од нерационалних облика друштвеног деловања.
1. "Када говорим о објашњивости, мислим на оно што се може опазити-и-препричати, тј. оно што је доступно члановима као низ ситуираних поступака опажања и препричавања." (Гарфинкел Х, Интерпретативна социологија: 123)
Он такође сматра да ти поступци представљају никад довршено остварење и да су субјекти тих поступака учесници у датим ситуацијама која на пример узимају здраво за готово властито умеће, знање и позваност - компетенцију - за рад на том остварењу. Када се објашњења свакодневних активности користе као препоруке помоћу којих се сналазимо у разним приликама, те препоруке личе на "лабаве законе". "Лабави закони" подразумевају препоруке које се често не могу потпуно и до краја формулисати. Једна од последице лабавости историјских закона јесте та да су они квазиопшти (допуштају изузетке). Да би закон био ваљан, није неопходно да нема очитих изузетака.
2. "Термин "етнометодологија" користим да означим испитивање рационалних својстава индексичних израза и других врста практичног делања као контингентних текућих остварења организоване умешане праксе у свакодневном животу." (Гарфинкел Х, Интерпретативна социологија: 132)
Укратко, етнометодологија служи да опише методе људи који се користе у свакодневним ситуацијама. То је пракса која покушава да опише сваку друштвену активност као да се дешава први пут.
3. "Социолози разликују заједничко разумевање у смислу "производа" и у смислу "процеса"." (Гарфинкел Х, Интерпретативна социологија: 132)
Као производ заједничко разумевање се састоји од интерсубјективне сагласности о супстантивним питањима, а као процес од разних метода помоћу којих се реч или дело препознаје у складу са неким правилом. Особа која се бави социологијом, било лаичком, било професионалном, може третирати заједничко разумевање као интерсубјективну сагласност о супстантивним питањима под условом да узима здраво за готово да ће оно што је речено бити схваћено у складу са методима који нису нужно спецификовани, тј. морају се спецификовати само у специјалним приликама. Укратко, заједничко разумевање има оперативну структуру, јер укључује рад на тумачењу који протиче у "унутарњем времену".
Коришћена литература:
Гарфинкел Х, "Интерпретативна социологија", Шта је етнометодологија: 123-142
Интерпретативно интеракционистичка парадигма -interpretative interactionist perspective
Недељно саопштење колегинице Теодоре Николић посвећено тексту Харолда Гарфинкла "Шта је етнометодологија" објављено је око један дан пре предложеног рока (20 новембар у подне за закључну виртуелну дискусију о прве три теме према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1) и тиме заслужује сваку похвалу.
Није за похвалу чињеница да саопштење колегинице Теодоре не задовољава све кључне формалне и садржинске захтеве које сваки стручни рад треба да задовољи.
У погледу формалних недостатака, ово недељно саопштење садржи једно које се масовно појављују у бројним саопштењима - постављање заграде са упутом на литературу, понекада и са делом библиографских података, после знака интерпункције, обично тачке на крају цитата, уместо пре знака интерпункције а после знака извода и само са презименом аутора, годином издања и страном (нпр.:" ...препричавања." (Гарфинкел Х, Интерпретативна социологија: 123)... уместо: "...препричавања" (Гарфинкел, 1998: 123). ...) У формалне недостатке овог саопштења спада и одсуство потпуних библиографских података о свим примарним и секундарним изворима који су коришћени приликом писања недељног саопштења на његовом крају. Озбиљнији је приговор да колегиница свесно или несвесно одаје варљив утисак да самостално коментарише одабрани цитат, а заправо препричава нецитиране претходне или потоње делове Гофмановог изворног текста или неког уџбеничког текста који уопште не помиње ни у основном тексту ни у библиографији. Ради се на жалост о врло честој врсти плагирања у бројним саопштењима путем препричавања анализираног текста или неког секундарног извора без упућивања на изворник. Озбиљан приговор се односи и на одсуство јасног структурисања излагања. Охрабрује постојање некаквог увода у анализирани текст. У средишњој разради анализе није експлициран критеријум избора репрезентативних цитата и њиховог самосталног распоређивања, смисаоног повезивања, а недостаје и самосталније тумачење кључних појмова и теза анализираног аутора. Закључак је потпуно изостао. (Видети детаље на ФОРУМу ЗА НЕДЕЉНА САОПШТЕЊА и ФОРУМу О ПРАВИЛИМА ПИСАЊА И ОЦЕЊИВАЊА СЕМИНАРСКОГ РАДА ).
Након исправљања формалних пропуста, у садржинском погледу позивам пре свега аутора овог недељног саопштења и друге учеснике усо1 задужене за исти текст, али и оне задужене за исту недељну тему, као и све остале заинтересоване учеснике усо1, да разјасне
1) однос производа и процеса, здравог разума и науке, објашњења и заједничког разумевања у Гарфинкловом концепту индексичности израза као у свакодневици контекстуално увек ситуираној и перманентној интерактивној практичној људској делатности конструкције друштвене стварности и кључној методи етнометодологије;
2. ) сличности и разлике у схватању разумевања и објашњења етнометодолога и феноменолога, интеракциониста и Вебера и покажите на делу у одговарајућим форумима како нам Гарфинклов текст "Шта је етнометодологија" може да помогне да прецизније формулишемо предлоге питања и одговора о поменутим теоријским и методолошким приступима истраживању друштвених појава, него што је то било могуће само на основу штуре и поједностављујуће уџбеничке литературе“?
Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, пређите на образложено узајамно оцењивање и самооцењивање у оквиру подтеме специјално отворене за ту сврху у оквиру овог форума.
Поштована професорка Вера, с обзиром да сте ми указали на моје грешке и пропусте, ја сам покушала да ово недељно саопштење исправим.
Шта је етнометодологија?
Израз етнометодологија сковао је Харолд Гарфинкел. Етнометодологија је проучавање свакодневног говора и разговора. Људи користе ту анализу у свакодневном животу тако што схватају шта други кажу и чине.
На почетку Харолд Гарфинкел каже да су те свакодневне активности изузетни догађаји, тј. да су изузетни сами по себи и да је средишња идеја да се те ситуације учине "објашњивима".
Гарфинкел ближе одређује тему приказом трију проблематичних феномена:
1. Незадовољено програмско разликовање и заменљивост објективних и индексичних израза - "Својства карактеристична за објашњења логичари испитују у оквиру истраживања индексичних израза и индексичних реченица" (Гарфинкел, 1998: 126).
2. "Незаменљиву" суштинску рефлексивност објашњења практичног делања -
3. Могућност анализирања делању - контексту као практичног остварења
1. "Када говорим о објашњивости, мислим на оно што се може опазити-и-препричати, тј. оно што је доступно члановима као низ ситуираних поступака опажања и препричавања" (Гарфинкел, 1998: 123).
То значи да се објашњивост се односи на то да се неки свакодневни говор или чин могу препричати и опазити. Гарфинкел сматра да учесници у датим ситуацијама, тј. субјекти, узимају здраво за готово властито умеће, знање и повезаност илити једном речјум компетенцију.
Када се свакодневне активности објашњавају као препоруке помоћу којих се сналазимо у разним приликама, те препоруке личе на просторно-временски ограничене (лоцирање, индетификовање, анализирање, класификовање, препознавање...) и "лабаве законе". "Лабавост" подразумева да се препоруке не могу до краја и потпуно формулисати.
Објашњења чланова су суштински и рефлексивно везана за друштвено организоване околности њиховог коришћења.
2. "Термин "етнометодологија" користим да означим испитивање рационалних својстава индексичних израза и других врста практичног делања као контингентних текућих остварења организоване умешане праксе у свакодневном животу" (Гарфинкел, 1998: 132).
3. "Социолози разликују заједничко разумевање у смислу "производа" и у смислу "процеса"" (Гарфинкел, 1998: 132).
Као "производ" састоји се од интерсубјективне, тј. заједничке, сагласности о супстантивним питањима, док се као "процес" састоји од тога да се различита деловања, кад неко нешто каже или уради, различито тумаче и то у склду са неким правилом. Значи да интерсубјективна сагласност означава различите друштвене методе који служе за спознавање да ли је нешто речено у складу-са-правилом. Из Гарфинкеловог експеримента може се закључити да разлика између претензије на "стварно" и "по претпоставци" зависи од потпунисто упутстава. Он такође пише да је увидети "смисао" онога што је речено значи приписати реченоме његов карактер "по правилу".
Закључак:
"Особа која се бави социологијом, било лаичком, било професионалном, може третирати заједничко разумевање као интерсубјективну сагласност о супстантивним питањима под условом да узима здраво за готово да ће оно што је речено бити схваћено у складу с методима који нису нужно спецификовани, то јест, морају се спецфиковати само у "специјалним" приликама" (Гарфинкел, 1998: 137)
Етнометодологија служи да опише методе људи који се користе у свакодневним ситуацијама. То је пракса која покушава да опише сваку друштвену активност као да се дешава први пут.
Литература:
Гарфинкел, Харолд, Шта је етнометодологија, у: И. Спасић, Интерпретативна социологија, Београд, 1998
Гиденс, Ентони, Социологија, ЕФ, Београд, 2003
Колегиница је исправила грешке које су јој указане и то је за сваку похвалу. Како је имала тему као и ја за обраду, допада ми се што је као битно издвојила друге делове текста, те смо тако једна другој допуниле рад. Оцена: 10.
Труд у исправци је за похвалу. Мислим да је колегиница коректно одговорила на професоркине сугестије. Рад, наравно, доприноси бољем разумевању етнометодологије, што је и био циљ обраде ове теме. Стога, моја оцена је: 10.