Конт ствара у периоду када су у Француској у духовној сфери два дијаметрално супротна стајалишта.Прво стајалиште је заступало дух,резултате Француске револуције,која је постулирала универзалне принципе просветитељства,тј. да човек у својој властитој делатности треба само да се руководи својим властитим разумом,те кад он то чини онда му није потребан никакав теолошки,црквени ауторитет.
Друго стајалиште је било стајалиште реформације,контрареволуције,а он је подразумевао негацију тековина Француске револуције,мир,ред, као и обнову теологије уз репродукцију феудалне аристокрације.Између ова два стајалишта Конт прави неку врсту споразума.Он је изградио конкретан систем социјалног позитивизма,па је његов метод превасходно позитивистичког карактера.
Позитивна филозофија
Да би се онако како треба објаснила права природа и битни карактер позитивне филозофије,неопходно је проћи најпре кроз један општи прогресивни ход људског духа,посматран у целини јер се било које схватање може упознати једино кроз његову историју.Изучавајући тако целокупни развитак људске интелигенције,Конт је веровао да је открио велики основни закон.Тај закон се састоји у томе што свако од наших главних сазнања,пролази кроз три различита теоријска стања : теолошко или фиктивно стање,метафизичко или апстрактно стање и научно стање или позитивно.
“Oва ће нова филозофија тежити све више и више да у актуалним расправама спонтано надомести неодређену и жестоку дискусију око права мирним и тачним одређењима датих дужности.”(Фиаменго,А.1987: 333 )
У свом реформисању друштва Конт се ослања на филозофију која треба да просветли људе и мирним путем их уведе у ново друштво. Сматрао је да треба просвећивањем духа обезбедити да сви људи увиде истину о новом друштву и да ово сложно и остваре.
Позитивни метод
Позитивни метод узима у обзир само позитивно утврђене чињенице, односно оне које су дате у искуству.Да би се тачно сазнале чињенице, најважније је посматрање као саставни и главни део позитивног метода. Конт одбацује чисто умовање без чињеница, којим се служило раније, под утицајем теологије.
Схватајући друштвене појаве као реалне појаве, дате у простору и времену, с правом је истицао метод посматрања, што објективнијег. Такође, сматрао је да је веома важан и метод упоређивања посматране појаве са другим појавама исте или блиске врсте. Посебан значај придавао је историјском методу, који је уствари поређење односних појава у садашњости и прошлости, како би се утврдио њихов развој, уколико га има.
״ Одлучна креација социологије довршава темељни успон позитивне методе и конструише аспект праве универзалности.Темељни тип еволуције људског рода,исто тако индивидуалне као и колективне,ту је,у ствари, научно представљен као увек присутан у све вишем успону наше људскости над нашом анималношћу,премоћи интелигенције над склоностима. ״(Фиаменго,А.1987: 339 )
Према Конту,у друштву владају исти закони као и у природи,због чега се оно може проучавати на исти начин као и природа.Задатак социологије је да помогне у стварању бољег друштва.
Позитивна политика
Позитивизам се састоји од филозофије и политике које су неодвојиве,тако да једна образује основу,а друга циљ истог универзалног система,у коме се интелигенција и социјабилитет налазе у тесној комбинацији.С једне стране,у ствари,социјална наука није само најважнија од свих,већ она образује јединствену везу,у исто време логичко и научну која ће убудуће обухватити целину наших реалних контемплација.Ова хипотеза нам заправо помаже да схватимо колико је индивуалитет неопходан нашој социјалној природи. (Фиаменго,А. 1987:343 ).
“Љубав за принцип,ред за основу и прогрес за циљ,такав је темељни карактер дефинитивног режима који ће позитивизам увести,систематизирајући целокупну нашу егзистенцију,личну и друштвену,помоћу трајне комбинације осећајa,разума и активности.Никада насилна према духу,таква доминација срца потврђује интелигенцију,посвећујући је убудуће континуираној служби социјабиланости.”(Фиаменго,А. 1987:343 )
Задатак позитивистичке политике јесте да морално препороди друштво,егоизам да замени алтруизмом, да помири класе,у првом реду радничке класе,тзв. позитивним одгајањем.
Контова визија социологије јесте социологија као позитивна наука. Он је настојао да створи науку о друштву која би могла да објасни законе друштвеног света исто онако као што су природне науке објасниле функционисање физичког света.
Литература
Фиаменго,Анте,1987:Напријед,Загреб,336-341,343-345