USOCI: Гофман Ерик,Представљање себе у свакодневном животу

Интерпретативно интеракционистичка парадигма -interpretative interactionist perspective

Ерик Гофман друштво посматра као позорницу,поредећи људе са глумцима а свакодневне животне ситуације са сценама позоришта зависно од места,времена и присуства других,односно ,,публике".

У свакодневним интеракцијама,свесно или несвесно,остављамо одређени утисак. Пружањем или давањем изажаја други дефинишу ситуацију и слику о нама,без обзира да ли смо покушавали да контролишемо такве изражаје.Поједнинац у односу са другима обично ће имати неки мотив да усмери и контролише своје понашање и тако на друге остави жељени утисак. (Спасић,1998:64,65)

,,Та се контрола најчешће постиже утицањем на дефиницију ситације до које други долазе,а то појединац може постићи тиме што ће,манипулишући властитом изражајношћу,створити код њих утисак који ће их навести да добровољно поступају у складу са таквим његовим планом." (Спасић.1998:65)

Из овог цитата запажам да појединац делујући на жељени начин достиже стање када га други третирају у складу са таквим понашањем,или пак мења њихово виђење комплетне ситуације,које би вероватно било другачије да појединац није контролисао своју експресивност. Он конструише онај однос са другима који му је у циљу. Тако може на пример створити ауторитет,стећи популарност или поштовање других. Следећи цитат нам показује да ,,публика",односно други учесници интеракције умногоме утичу на активност поједница.

,,Од сваког учесника се очекује да потисне своја непосредна,најдубља осећања и изрази онај поглед на ситуацију за који сматра да ће за друге бити макар привремено прихватљив." (Спасић:1998:69)

Дакле,појединац има своја интересовања,мотиве,виђење ситуације,али сви учесници интеракције заједнички прихватају моралне и вредносне образце, да би се избегли конфликти у различитом одређењу ситуације. Поштоваћемо оно што је за друге значајно,исто очекујући и од њих када приказујемо она питања и проблеме који су за нас битни.

Трећи цитат сам одабрала из разлога што сматрам да је најкључнији у погледу интеракција,јер нам показује да највећи део микро-односа у друштву,деловање и активности потичу првенствено од властитог виђења себе.

,,Појединчева почетна пројекција себе самог везује га за оно што жели да буде и захтева од њега да се одрекне свих претензија да буде нешто друго... Изгледа да је поједницу лакше да на почетку одабере врсту третмана који ће тражити од других и коју ће им сам пружити,него да накнадно,у току интеракције,промени већ установљени правац." (Спасић,1998: 70)

Имајући конкретну представу о себи, поједнац ће лакше започињати интеракцију,биће слободнији у изношењу својих ставова, другима ставити до знања које вредности подржава и тако одредити своје и туђе понашање. О томе да видимо себе на одређени начин,чак и поверујемо у такву слику, иако може бити далеко од праве истине,говорио је Чарлз Хортон Кули у концепту себе у огледалу. (Хараламбос,2002:15)

Интеракције,сусрети,вербална и невербална комуникација свакодневном животу дају смисао и испуњавају ону потребу човека да припада,буде део део друштва и развија свест о себи. Како ћемо приказати себе другима? Да ли онако какви смо заиста? Да ли ћемо придавати значај мишљењу других о нашем понашању? Сматрам да суштина односа међу људима и јесу идивидуалне разлике у друштвеним улогама.

Литература: Гофман Ерик,Представљање себе у свакодневном животу у И.Спасић,Интерпретативна социологија, 63-74

Недељно саопштење колегинице Наталије Никетић посвећено тексту Ерика Гофмана "Представљање себе у свакодневном животу" објављено је међу првима, три дана пре предложеног рока (20 новембар у подне за закључну виртуелну дискусију о прве три теме према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1) и тиме заслужује сваку похвалу. Ова похвала не може да елиминише потребу критике формалних и садржинских пропуста, али може да ове пропусте објасни немогућношћу неопходног учења на грешкама претходника : ).

Нису за похвалу формални пропусти у цитирању извора који се масовно појављују у бројним саопштењима - постављање заграде са упутом на литературу после знака интерпункције, обично тачке на крају цитата, уместо пре њега (нпр.:" ...жељени утисак." (Спасић,1998:64,65)... уместо: "... жељени утисак" (Спасић,1998:64,65). Видети детаљно на ФОРУМ ЗА НЕДЕЉНА САОПШТЕЊА и ФОРУМ О ПРАВИЛИМА ПИСАЊА И ОЦЕЊИВАЊА СЕМИНАРСКОГ РАДА ).

Колегиница Наталија је направила и допунске пропусте у упућивању на изворе, у чему такоће није усамљена, наводећи презиме уредника зборника у којем је објављен анализирани текст уместо презимена аутора изворног текста, као и изостављајући податак о месту издања и издавачу у библиографији на крају рада. Колегиница Наталија је до сада усамљена у пропусту да наведе у библиографији све потребне податке о свим изворима које је користила у писању саопштења (конкретно Хараламбосов уџбеник).

Озбиљнији је приговор да колегиница свесно или несвесно одаје варљив утисак да самостално коментарише одабрани цитат, а заправо препричава нецитиране претходне или потоње делове Гофмановог текста. Најозбиљнији приговор се односи на одсуство структурисања излагања на увод у проблематику, област и тему анализираног текста, средишњу разраду са што самосталнијим распоредом, тумачењем кључних појмова и теза приказиваног аутора изворног текста, као и узајамним смисаоним повезивањем одабраних репрезентативних цитата. Утисак о овом недељном саопштењу поправља закључни део рада у којем постоји покушај колегинице Наталије да образложи своје мишљење који је од одабраних цитата најрепрезентативнији за Гофманово теориски и методолошки приступ истраживању микро-интеракција у друштву као великој позорници.

Након исправљања ових формалних пропуста, у садржинском погледу позивам пре свега аутора и друге учеснике усо1 задужене за исти текст, али и оне задужене за исту недељну тему, као и све остале заинтересоване учеснике усо1, да разјасне

1) шта нам све поручују о кључном појму „сопства“ тумачење Гофманове замисли „контролисања утиска“ које даје колегиница Наталија у овом саопштењу, према којем „највећи део микро-односа у друштву, деловање и активности потичу првенствено од властитог виђења себе“ , од „почетне пројекције себе самог“ и „одабира врсте третмана који ће (појединац, уметање В.В.) тражити од других и коју ће им сам пружити“, с једне стране, и тумачење Кулијевог појма слике себе из огледала, као одраза реакција других на појединца, на које се позива Колегиница Наталија упућујући на Хараламбосов уџбеник, с друге?

2) Не противречи ли тумачење Гофманових појмова вербалне и невербалне комуникације као израза потребе човека да „развија свест о себи“ (подвлачење В.В.), формулацији питања које колегиница Наталија поставља у закључку својег саопштења у циљу подстицања дискусије о овим појмовима: „Да ли (ћемо приказати себе другима, уметање В.В.) онако какви смо заиста (подвлачење В.В.)?

3) Који је смисао и значење изрицање тврдње „Сматрам да суштина односа међу људима и јесу идивидуалне разлике у друштвеним улогама“ на самом крају закључног дела саопштења , мада у претходном излагању особеност тумачења друштвених улога код интеракциониста није ни поменута?

4) упоредите схватање разумевања и објашњења код Вебера, интеракциониста, етнометодолога и феноменолога и покажите на делу у одговарајућим форумима како нам Гофманов текст "Представљање себе у свакодневном животу" може да помогне да прецизније формулишемо предлоге питања и одговора о теоријским и методолошким схватањима интеракциониста него што је то било могуће само на основу штуре и поједностављујуће уџбеничке литературе“?

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, пређите на образложено узајамно оцењивање и самооцењивање у оквиру подтеме специјално отворене за ту сврху у оквиру овог форума.

Show parent | Reply

,,Да ли ћемо приказати себе онако какви смо заиста?" - Моја формулација питања се односила управо на контролу утиска,али током интеракције мислим да појединац развија свест о себи,већ поменутом идејом ,,сопства" Чарлза Кулија. Ако себе покушавамо да прикажемо ,,лажном" експресивношћу речима и говором тела,зар се приказујемо у складу са самосхватањем? Можда грешим,али сматрам да тиме покушавамо да сакријемо ону слику коју имамо о себи а која нам се не допада. То закључујем у цитату: ,,Појединац наравно,оба наведена типа комуникације понекад користи да пренесе погрешне информације,чиме први постаје превара,а други позирање" (Гофман у И.Спасић: 65).

На тврдњу- ,,Сматрам да суштина односа међу људима и јесу индивидуалне разлике у друштвеним улогама", подразумевала сам Гофманом став повезан са концептом ,,друштвене улоге",где свест да нас други карактеришу и третирају у складу са положајем или статусом имлицира наше деловање и проистиче из њега (Гиденс: 2003,102). Дакле,поступаћемо у сагласју са друштвеном улогом. Ту сам уопштила тврдњу наводећи разлику између друштвених улога које су у друштву присутне у зависности од времена у ком се изводе.

Како различите теорије виде деловање односно друштвену акцију? Битан је унутрашњи утицај. Код феноменолога тај утицај се јавља и приликом самог истраживања других унутрашњих утицаја,тако да не може бити објективан због присуства субјективних фактора оних који покушавају да дођу до података (Хараламбос: 2002,19). Код интеракциониста,због немогућности системског сазнавања туђих субјективних мисли,значење неких акција откриваћемо и интуицијом. Вебер је више стављао акценат на унутрашње посматрање субјективних значења,а не на покушај разумевања деловања кроз интеракције,на шта се позивају интеракционисти (Хараламбос:2002,18).

Show parent | Reply

Приметила сам своју грешку у интерпукцији приликом навођења литературе,па је стога исправљам (Хараламбос,2002:19).

Show parent | Reply

Једини пропуст који видим да је присутан у исправци недељног саопштења јесте да колегиница није исправила грешку која се односи на структурисање теме. За похвалу је уложени труд у исправљању рада. Оцена: 9.

Show parent | Reply

Слажем се са колегиницама изнад. Осим те замерке, имала бих и замерку на неодговарање на постављена професоркина питања. Међутим, труд је присутан, за разлику од оних који нису ни покушали исправити своја недељна саопштења. Зато, моја оцена је: 10.

Show parent | Reply

С обзиром на исправљање грешака и уложен труд, моја оцена на овај рад је 10.

Show parent | Reply

Недељно саопштење колегинице Наталије Никетић задовољава формалне и садржинске захтеве и коректно објашњава задату тему. Оцена: 10.

Show parent | Reply

Za pohvalu je ispravljanje greskica koleginice Niketic,kao i trud koji je posvecen pisanju ovog saopstenja. Iz rada se vidi da je razumela materiju i napisala jasno i sadrzajno saopstenje.Predlog ocene,10.

Show parent | Reply

Слажем се са претходним и похвалама и критикама, моја оцена је 10.

Show parent | Reply

Самооцењивање као још једна, многи ће рећи, незахвална обавеза на овом курсу налаже ми да себе објективно оценим. Сматрам да објективност у самооцењивању није могућа, зато бих себи дала 10 поена као и већини својих колега, јер се ипак први пут сусрећемо са оваквим типом и начином рада, а такође је неминован и труд у разумевању изворних текстова и састављању и исправљању недељних саопштења.

Show parent | Reply

Поштована колегинице, изузетно ми је драго што смо исправиле те неке мале грешке у почетном облику наших недељних саопштења. Сматрам да сте дали одговарајуће одговоре на професоркина постављена питања зато сматрам да вам припада оцена 10. Наравно додала бих још пар ствари вредних помена. Најпре бих рекла да је писање наших саопштења, излагања, реферата па и семинарских једна новина за нас. Сваког од нас долази из различитих крајева (углавном) и свако од нас носи различито знање које ће касније применити. Свако је као особа јединствени пример своје уникатности. Дошли смо да студирамо са намером да нешто научимо и да развијамо своје критичко мишљење као будући социолози-академци. Ту смо да правимо грешке, да се исправљамо, бодримо, да што боље спремамо колоквијуме и испите, а остаје наравно и дружење у оквиру нашег школовања. Свако искуство носи неко ново, нове изазове, па зато за ово време које проводимо заједно учимо шта треба избегавати у радовима, као и да правилно навођење литературе треба да постане битна чињеница услед које нећемо правити грешке до даљњег. Прва стојим да сам имала пар грешака у свом раду , и да се заиста нисам потрудила онолико колико је требало да учиним рад довољно занимљивим. Сада сам свесна где леже моје грешке и трудићу се да се да не чиним нове. Ово је једно мало образложење онога што сам за овај кратки период научила као прву лекцију свог школовања.

Show parent | Reply

Недељно саопштење колегинице Наталије добро је урађено. Цитати су лепо образложени. А такође је за похвалу и труд који је уложила одговарајући на професоркина питања. Стога, моја оцена за ово недељно саопштење је 10.

Show parent | Reply

Недељно саопштење је веома добро урађено и за похвалу је то што је колегиница исправила своје грешке. Оцена:10

Show parent | Reply

Колегиници бих као оцену дала 10 јер је прва отворила ову тему и тиме пробила ред. Мање недостатке је покушала да објасни и исправи у одговору на критике, што је за сваку похвалу.

Show parent | Reply

Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

Интерпретативно интеракционистичка парадигма -interpretative interactionist perspective

Navigation