USOCI: Предговор за Прилог критици политичке економије

Структурално позитивистичка наспрам структурално критичке парадигме

Карл Маркс

Предговор за >>Прилог критици политичке економије<<

Пре свега,желео бих да нагласим две ствари. Прва би била да је овај текст,Предговор за Прилог критици политичке економије штампан у склопу Марксове књиге "Прилог критици политичке економије" која је издата у Берлину 1859. године. А друга се односи на моје недељно саопштење. Дакле,ја ћу се у овом саопштењу концентрисати на пар реченица(цитата),које су на мене оставиле најјачи утисак читајући овај текст ,а које су по мени можда и суштина овог текста,а такође,моја концентрација ће бити уперена на објашњење тих цитата на основу мог читања,па тек онда разумевања.

Први цитат :

"Не одређује свест људи њихово биће,већ обрнуто,њихово друштвено биће одређује њихову свест."

-Ову реченицу(цитат) са разлогом стављам на прво место. Људи током свог живота често и понекад несвесно ступају у различите односе који су нужни и које неретко зависе од њихове воље. Ти односи јесу,како их Маркс назива,односи производње који одговарају тренутном степену развитка њихових производних снага(Маркс,К.,Ф. Енгелс,1971-1986;т20,331>). Сви ти односи заједно чине економску ,правну и политичку структуру друштва којој одговарају одређени облици друштвене свести(Mаркс,К.,Ф.Енгелс,1971-1986,:, т 20, 331>). И управо због тога Маркс каже: " Не одређује свест људи њихово биће,већ обрнуто,њихово друштвено биће одређује њихову свест"

Други цитат :

"На извесном ступњу свога развитка материјалне снаге долазе у противречје с постојећим односима производње,или,што је само правни израз за то,са односима својине у чијем су се оквиру дотле кретале. Из облика развијања производних снага ти се односи претварају у њихове окове. Тада наступа епоха социјалне револуције."

-Пре свега,овај цитат се надовезује на претходни,и могло би се рећи да је ово наставак првог цитата. Међутим, ја сам их раздвојио јер нам овај цитат казује нешто друго. Елем,као што сам поменуо у објашњењу првог цитата,постоје,са једне стране односи производње, а са друге,материјалне производне снаге тих односа. Међутим,у једном тренутку свога развитка производне снаге долазе у сукоб са производним односима. Када тај сукоб настане,производни односи више не представљају оквир у коме су се производне снаге кретале,већ се претварају у окове производних снага(Маркс,К.,Ф. Енгелс,1971-1986;т 20,331>). И тада,како Маркс каже,наступа епоха социјалне револуције.

Трећи цитат :

"Никада нека друштвена формација не пропада пре но што буду развијене све производне снаге за које је она довољно пространа,и никад нови,виши односи не наступају пре но што се материјални услови њихове егзистенције нису већ родили у крилу самог старог друштва. Стога човечанство поставља себи увек само оне задатке које може да реши,јер кад тачније посматрамо,увек ћемо наћи да се сам задатак рађа само где материјални услови за његово решење већ постоје или се бар налазе у процесу свог настајања."

-Овај трећи, и уједно и последњи цитат у склопу мог саопштења,је у принципу јасан и по мом мишљењу нема неке велике потребе за неким детаљнијим објашњењем,јер верујем да и сам цитат све говори и да је свима чисто јасан. Осврнућу се само на суштину . Дакле,Маркс верује и мисли, да у друштву никада нека појава не настаје пре него што се услови за њу створе. Такође,Маркс сматра да људи,или боље рећи човечанство,увек себи поставља задатке за чије решење услови већ постоје(Маркс,К.,Ф. Енгелс,1971-1986;т 20,331>).

Коришћена литература:

Карл,К.,Ф. Енглелс,1971-1986,:Дела,Просвета,Београд, т20 ,331>

Недељно саопштење колеге Далибора Милорадовића посвећено "Предговору" за Марксов Прилог критици политичке економије објављено је међу првима пре предложеног рока (20 новембар у подне за закључну виртуелну дискусију о прве три теме према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1) и тиме заслужује сваку похвалу. За похвалу је и постојање примереног увода у недељно саопштење, па стога није јасно зашто је изостао покушај узајамног повезивања одабраних цитата у разради, као и читав закључак.

Основни формални недостатак овог недељног саопштења представља изостанак празног места испред заграде са подацима о презимену аутора, години издања и страни на којој се налази парафразирани или цитирани текст, као и празног места после знакова интерпункције, нарочито запета, што је вероватно последица објављивања текста пре његовог поновног читања ради исправљања оваквих грешака.

У садржинском погледу молим аутора и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и исту недељну тему, као и све остале заинтересоване учеснике усо1, да кроз дискусију разјасне:

1. како сте разумели кључни појам употребљен у цитату "Не одређује свест људи њихово биће, већ обрнуто, њихово друштвено биће одређује њихову свест" и по чему је сличан а по чему се разликује од Диркемовог појма "друштвене чињенице"?

2. како треба да разумемо појмове "односи производње", "производне снаге" и њихов међусобни однос у оквиру појма "друштвене формације", те како би требалона основу тог разумевања да преформулишемо неадекватну формулацију присутну у овом недељном саопштењу: "...Сви ти односи (који, прим В.В.) заједно чине економску , правну и политичку структуру друштва којој одговарају одређени облици друштвене свести ...", која отежава уместо да помогне разумевање Марксовог схватања односа друштвене инфра-структуре и супер-структуре односно "базе" и "надградње"?

3. који пример из Марксових и уџбеничких текстова можемо да наведемо за илустрацију цитата "На извесном ступњу свога развитка материјалне снаге долазе у противречје с постојећим односима производње,или,што је само правни израз за то,са односима својине у чијем су се оквиру дотле кретале. Из облика развијања производних снага ти се односи претварају у њихове окове. Тада наступа епоха социјалне револуције"?

4. шта је неадекватно парафразирано у формулацији"... постоје,са једне стране односи производње, а са друге,материјалне производне снаге тих (подвукла В.В.) односа.."?

5. Како све може да се употреби цитат "Никада нека друштвена формација не пропада пре но што буду развијене све производне снаге за које је она довољно пространа,и никад нови,виши односи не наступају пре но што се материјални услови њихове егзистенције нису већ родили у крилу самог старог друштва. Стога човечанство поставља себи увек само оне задатке које може да реши,јер кад тачније посматрамо,увек ћемо наћи да се сам задатак рађа само где материјални услови за његово решење већ постоје или се бар налазе у процесу свог настајања" у расправама о Марксовом схватању историје и смене прошлих, садашњих и будућих економских формација друштва?

6. како нам овај Марксов изворни текст може да помогне да прецизније формулишемо предлоге питања и одговора о Марксовим теоријским и методолошким схватањима него што је то било могуће само на основу штуре и поједностављујуће уџбеничке литературе?

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, пређите на образложено узајамно оцењивање и самооцењивање у оквиру подтеме специјално отворене за ту сврху у оквиру овог форума.

Show parent | Reply

Покушаћу да дам одговоре на неке од питања које сте поставили. Иако нисам сигурна да ли су моји одговори тачни, написаћу оно што сам ја разумела из уџбеничке литературе.

1.Оно што је заједничко Диркемовом и Марксовом схватању људског понашања јесте то што и један и други сматрају да је људско понашање проузроковано спољним дражима, дражима из друштва. Тако Маркс говори о друштвеном бићу које одређује свест људи, а Диркем о друштвеним чињеницама. Оно по чему се разликују њихова мишљења јесте то што Диркем сматра да је људско понашање одређено друштвеним системом ( односно укупним збиром односа у оквиру друштва), док Маркс сматра да понашање човека одређују економске структуре (производне снаге и производни односи).

2. ,,Односи производње" су друштвени односи у које људи ступају ради производње, а ,,производне снаге" јесу све оно што нам је потребно да бисмо могли да производимо (производна средства као што су нпр.машине али и радна снага радника,научно знање...). Тако капиталиста нпр. има машину, а нема радну снагу, док радник има само свој рад, а не и производна средства. Они према томе ступају у ,,односе производње" како би надоместили оно што им недостаје. ,,Односи производње" и ,,производне снаге" заједно чине ,,материјалну базу". Маркс сматра да је ,,материјална база" свих типова друштава која су постојала испуњена сукобом и тиме да они који доминирају у друштву тлаче и екплоатишу све остале.

Када смо објаснили шта је то ,,материјална база", прелазимо на појам ,,надградње". ,,Надградња" подразумева институције, вредности и веровања и проистиче из ,,материјалне базе". Она је у производ схватања људи који доминирају у друштву и у служби је одржања њихове моћи (а њихова моћ и доминација је као што смо већ видели уграђена у саму базу, те с тога можемо рећи и да је надградња у служби одржања постојеће базе).

,,Материјална база" и ,,надградња" која из ње проистиче заједно чине ,,друштвену формацију".

3. Пример је промена из феудалног у капиталистичко друштво (Хараламбос,2002:12). Са индустријализацијом су се створиле нове производне снаге које су били у сукобу са старим феудалним производним односима. То је кочило даљи напредак. Када је развој нових производних снага достигао одређену тачку, створен је капитализам у коме друштвени односи више нису засновани на односу феудалац-вазал већ на најамном раду.

5. Маркс сматра да су историјске промене проузроковане настанком нових производних снага, а када се нове производне снаге довољно развију оне мењају и односе производње. Тако долази до промена у материјалној бази, што повлачи промену у надградњи, а тиме и у читавом друштву. Дакле, докле год нема нових производних снага не може постојати ни промена. Ако немамо нову формацију, не можемо да срушимо стару, јер не видимо да постоје друге могућности (како ми се чини, Маркс сматра да томе у многоме доприносе идеологије које нам замагљују вид и оправдавају постојећи поредак чинећи да нам он делује природно).

Show parent | Reply

Поштована професорка Вера,најпре,желео бих да нагласим да сам потпуно сагласан са вашим критикама које су упућене на моје недељно саопштење,а такође,те исте критике су(у мом случају)врло,врло добродошле.

У даљем овом мом писменом излагању ја ћу покушати да одговорим на ваша питања(а која сте ви поставили у вашем коментару на моје саопштење),и самим тим покушати да дам одговоре који ће у потпуности задовољити та иста питања.

Осврнуо бих се сада на питања и на одговарање на иста.

1. Први цитат у мом саопштењу "Не одређује свест људи њихово биће,већ обрнуто,њихово друштвено биће одређује њихово биће"- ја сам схватио и разумео на врло једноставан начин. Верујем да сваки појединац на овоме свету свакодневно ступа у одређене односте(пр. пословне,пријатељске,љубавне,итд.),конверзације са другим појединцима,контакте,итд. Утицај који на појединца врше сви ти односи,свакодневне конверзације и контакти,је утицај који,по мом мишљењу,умногоме одређује друштвено биће појединца. У управо то друштвено биће на које је "извршен утицај" у великој мери ће одредити свест појединца.Такође,оно што може утицати на одређени "облик" појединчевог друштвеног бића је,у великој мери,религијска припадност,обичаји у животној средини,као и институције у његовој животној средини.

Емил Диркем,који је већи део свог живота и рада посветио "друштвеним чињеницама",говори о истим као о нечему изван човека,нечему што на њега делује,како Диркем каже,принудно.По Диркемовом мишљењу,друштвене чињенице су у суштини објкективне и развијају се независно од човекове свести.

Оно што је заједничко Марксовој тврдњи("Не одређује свест људи њиохово биће,већ обрнуто,њихово друштвено друштвено биће одређује њихову свест") и Диркемовом објашњењу "друштвених чињеница",јесте да обојица сматрају да понашање и делање појединца у великој мери условљено спољашним утицајима и да се тај "утицај" врши без "присуства" човекове свести.

2.Колегиница Тамара Цуканић се већ потрудила да одговори на ваше друго питање,и ја се у потпуности слажем са одговором који је колегиница поставила.Мислим да би постављање истог или сличног одговора било сувишно.

3.Наравно,пример који најбоље објашњава и илуструје сукоб између производних снага и производних односа,јесте инфраструктура капиталистичког индустријског друштва.

У капиталистичком друштву,производно средство се производило радном снагом радника.Међутим,већину богатства(или боље речено читаву количину) присвајали су капиталисти који су уједно били и власници производних средстава,а такође,радничке плате су биле веома,веома испод вредности средстава која су, исти ти радници производили.Дакле,постоји противречје између производних снага(радници) и производних односа који укључују присвајање богатства од стране капиталиста(Хараламбос,2002:12).

4.Четврто ваше питање нисам баш најбоље разумео,и зато не бих да дајем неприкладне одговоре услед мог несхватања питања.Зато,молио бих вас да,ако сте у могућности,питање једноставније формулишете како бих га ја разумео.

5.Такође,као што је био случај и са 2. питањем,колегиница Тамара се потрудила пре мене дати одговоре.Сложио бих се са колегиницом и додао да је најбољи пример промена(које је Тамара споменула и објаснила),промена из феудалног у капиталистичко друштво потекла из производних снага индустриског друштва насталих током доба феудализма.

6.Одговор на ово питање је, по мом мишљењу,врло једноставан.У овом изворном тексту можемо,пре свега,наћи прегршт информација и сазнања о Марксовом раду које нам нису доступне у поједностављеној уџбеничкој литератури.Затим,те исте инфорамције и сазнања умногоме нам могу помоћи у разумевању самог Марсковог дела и рада(а којим је он у великој мери допринео социологија као науци),а све то води ка томе да,пре свега ми,можемо прецизније говорити о Карлу Марксу.

Надам се да сам овим одговорима успео бар мало да задовољим ваша питања и разбијем ваше сумње.

Show parent | Reply

Поштована колегa , сматрам да је ваше саопштење испунило готово све критеријуме, и било је занимљиво читати га. Оцена: 10.

Show parent | Reply

Сматрам да саопштење колеге Далибора заслужује оцену 10,јер је у исто време сажето али и веома јасно,лепо појашњено и види се да је разумео материју. Такође је за похвалу његов одговор на професоркине критике и питања,што многи нису урадили.

Show parent | Reply

Рад колеге Милорадовића ми се испрва учинио прилично кратак, поготово када се упореди са осталим недељним саопштењима у оквиру исте теме, међутим, очигледно је да је аутор разумео проблематику којом се бави јер је успео да одговори на већину професоркиних питања. Стога сматрам да је дужина текста у овом случају мање важна, а моја једина замерка односиће се на непостојање увода, разраде и закључка. Предлажем оцену 9.

Show parent | Reply

Поштовани колега, с обзиром да сам се такође бавио аутором К. Марксом у оквиру свог саопштења, сматрам да је јако тешко бавити се његовим изворним текстовима. Ви сте успешно одговорили на захтеве као и на питања професорке стога предлажем оцену 10.

Show parent | Reply

Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

Структурално позитивистичка наспрам структурално критичке парадигме

Предговор за >>Прилог критици политичке економије<<

"Не одређује свест људи њихово биће,већ обрнуто,њихово друштвено биће одређује њихову свест."

Коришћена литература:

Navigation