Пол и род - Sex and Gender

 
 
Picture of Emilija Pesic
Бек, У. Ризично друштво, Ја сам ја
by Emilija Pesic - Sunday, October 26, 2014, 12:30 PM
 

Приликом утврђивања односа међу половима треба обратити пажњу не само на оне теме које су везане за брак и породицу, већ и на посао, професију. Породица је повезана са послом и новцем, као што је и брак повезан са образовањем и професијом.

Мушкарци и жене су неједнаки на многим пољима, као што су: сексуалност, права и образовање. Како временом долази до промене на тим пољима, жене су се све више надале да ће постати равноправне са мушкарцима у професионалном и породичном животу.

Правно изједначавање жене је зацртано Уставом (Бек, 2001:177), када је женама створена могућност да задрже своје девојачко презиме и када је одговорност жене за домаћинство остављена на избор партнерима. Свакако најинтригантније право било је изједначавање у образовању. Међутим, то што су жене биле школованије није значило да ће оне бити укључене у тржиште рада и да ће ући у систем запошљавања. Иако је дошло до пораста запошљавања жена, оне су се ретко налазиле на моћнијим и централним радним местима. На пример, аутор наводи да су у политици жене ретко биле заступљене у центрима одлучивања, у привреди су мало заузимале места која дају овлашћења, а што се тиче правосуђа, мало њих је на оним местима која доносе уставе (Бек, 2001:179).

У наставку овог недељног саопштења, по мени, неколико кључних цитата. Разлог што сам изабрала баш ове цитате јесте јер показују како то мушкарци виде еманципацију жена и рад у породици.

„61% мушкараца види у породичном оптерећењу жене пресудни разлог спречавања професионалне каријере... Упитани како једна породица са децом (испод десет година) на најбољи начин може међу собом да расподели професионални рад, вођење домаћинства и васпитање деце, већина мушкараца у Немачкој заузима се за модел: жена остаје код куће, а мушкарац ради (80%) (Бек, 2001:182).

Из овог цитата се види да већина мушкараца сматра да је женама место у кући и да се њихово питање претвара у питање деце. Дакле, жена мора имати експресивну улогу у породици. Она мора да даје сигурност и емотивну подршку и да тиме има велику улогу у социјализацији деце. Са мушког гледишта све то не представља нешто што жену запоставља. А уколико би дошло до еманципације жена, мушкарци би то видели као претњу по себе јер тада жена постаје самосталнија, имаће своје интересе које ће моћи сада сама да оствари, не ослањајући се на свог мушкарца.

Други цитат се односи на оне мушкарце који су се поставили на место жена.

„Они су следили жељу или захтев брачног партнера да може даље да ради. У појединим случајевима то је био чак услов за остајање у другом стању. Карактеристично је да стару идеологију мушкараца о ослобађању од кућних послова више не заступају мушкарци који су са ових речи прешли на дела (Бек, 2001:183).

Овај цитат, као што сам рекла, говори да су се неки мушкарци ставили у улогу жена. Управо им је то показало да се жене обављајући кућни посао осећају изоловано, неиспуњено. Увидели су да тај неплаћени рад код куће води некој врсти депресивности. Схватили су колико рад на послу заправо значи за самопотврђивање и потврђивање од стране других.

И трећи цитат.

„Реч "изједначавање" за њих (мушкарце) има један други смисао. Она не значи - као код жена - више образовање, боље професионалне шансе, мање рада у кући, него комплементарно: више конкуренције, одустајање од каријере, више рада у кући” (Бек, 2001:185).

Мушкарци сматрају да да изједначавање јесте процес који је могућ, али да ће и даље постојати подела рада и да ће том процесу на пут стати природа. Жене имају способност да рађају и то је чињеница  због које то изједначавање није моуће у потпуности. Та чињеница упућује на то  да су оне по природи предодређене да одустану и запоставе своју професију јер се морају посветити породици и деци.

Што се тиче другог цитата, аутор наводи да је до сада та врста замене улога мало друштвено прихваћена и да из тога произилази то да околина хвали те мушкарце, док оне лоше стране падају на супругу и ту се она излаже прекорима да није добра супруга (Бек, 2001:184). Ово недељно саопштење бих завршила питањем за колеге: шта Ви мислите зашто је то тако?

Литература: Бек, У. Ризично друштво, Ја сам ја, 173-194 

Picture of Vera Vratuša
Re: Бек, У. Ризично друштво, Ја сам ја
by Vera Vratuša - Friday, October 31, 2014, 8:16 PM
 

За сваку је похвалу колегинице Емилија Пешић што сте "пробили лед" и објавили своје недељно саопштење на основу читања са разумевањем изворне литературе не чекајући да се у измењеним околностима одсуства класичне наставе лицем у лице о теми пола и рода прво усмено дискутује. Тиме сте отворили могућност да Вам се придруже други учесници усо1 у коментарисању, допуњавању и оцењивању Вашег прилога и властитих будућих прилога, барем они учесници усо1 који су попут Вас и сами „задужени“ да прикажу изворне текстове релевантне за исту недељну тему. У циљу обједињавања свих прилога о истој теми на једном месту, Ваше недељно саопштење ћу пренети из форума за недељна саопштења у форум Пол и род.

С обзиром да нисте имали узор како да примените упутства о правилима писања и оцењивања семинарског рада, са задовољством могу да констатујем да немам формалних примедаба на правопис, интерпункцију и навођење извора, осим у деловима текста када парафразирате Бека или неког другог аутора, а то не наводите у загради иза такве парафразе, остављајући простор за оптужбу да туђи текст приказујете као властити. 

Тиме долазимо до садржинске примедбе да уводном делу Вашег саопштења недостаје уводна реченица са податком о тексту који приказујете, тако да није јасно ко сматра све оно што тврдите у прва два параграфа Вашег саопштења.У трећем параграфу када почињете коректно да извештавате где се у изворнику налази парафразирани текст, појављује се проблем непрецизних и нетачних формулација (нпр. "на моћнијим... радним местима") које појашњавате у даљем излагању, али је од почетка требало да избегнете могући неспоразум да су радна места као таква моћна.

Испунили сте минималне садржинске захтеве да одаберете три цитата, да образложите зашто сте баш њих одабрали и да подстакнете дискусију. Надам се да се слажете да је на основу ових елемената могуће да се направи још мање механичка а више смисаоно унутрашње повезана целина у односу на изворник, као и заокруженија целину како у односу на недељну тему - пол и род, тако и на три "теоријске" теме у смислу покушаја "смештања" Бековог теоријског становишта. На пример, код којег још аутора наилазимо на формулације које користите у коментару својег првог цитата о томе како мушкарци виде еманципацију жена и рад у породици "да жена мора имати експресивну улогу у породици. Она мора да даје сигурност и емотивну подршку и да тиме има велику улогу у социјализацији деце"?

Остаје да кроз дискусију са колегиницама и колегама "задуженима" за недељно саопштење о истом изворном тексту и другим текстовима у оквиру исте теме резимирате који аутори инсистирају на разлици појмова пол и род, а који их углавном третирају као синониме, те у коју скупину би спадао Урлих Бек. Колегинице и колеге "задужене" за исти текст чека утолико тежи задатак што би требало да издвоје и прокоментаришу још неке цитате из текста "Ја сам ја" који нису прокоментарисани у Вашем прилогу, уместо да понављају оне које сте ви одабрали, укључујући тумачење самог наслова изворника.
Након дискусије, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења.

Picture of Emilija Pesic
Re: Бек, У. Ризично друштво, Ја сам ја
by Emilija Pesic - Saturday, November 1, 2014, 10:21 PM
 

Поштована професорка, када сам у трећем параграфу написала " на моћнијим...радним местима" мислила сам на важнија радна места, као што су руководеће позиције, или оне позиције које имају последњу реч у одлучивању или које учествују у истом, али сам се погрешно изразила. То „да жена мора имати експресивну улогу у породици и да мора да даје сигурност и емотивну подршку и да тиме има велику улогу у социјализацији деце„ налазимо код Парсонса, који још каже да ће породица бити делотворнија уколико постоји полна подела рада чији је темељ биолошка разлика. То се може надовезати и на трећи цитат, тачније у објашњењу истог, када на путу изједначавања стаје природа. Парсонс каже да сам чин рађања ствара снажан и нераскидив однос мајке и детета. Болби такође сматра да је мајчино место у дому, али и Мардок „који тврди да су биолошке разлике између мушкараца и жена темељ полне поделе рада у друштву” (Хараламбос, 2002:131). Ту се појављује Ен Оакли која одбацује све те тврдње и која сматра да су родне улоге производ културе. 

Написаћу сада исправљене делове саопштења.

Приликом утвђивања односа међу половима треба обратити пажњу не само на оне теме које су везане за брак и породицу, већ и на посао, професију. Породица је повезана са послом и новцем, као што је и брак повезан са образовањем и професијом (Бек, 2001:173).

Мушкарци и жене су неједнаки на многим пољима, као што су: сексуалност, права и образовање. Како временом долази до промене на тим пољима, жене су се све више надале да ће постати равноправне мушкарцима у професионалном и породичном животу (Бек, 2001:173).

 

Picture of Vera Vratuša
Re: Бек, У. Ризично друштво, Ја сам ја
by Vera Vratuša - Sunday, November 2, 2014, 11:03 AM
 

Врло је добро што сте у исправљеном делу саопштења унели странице на којима се налазе парафразиране реченице из увода у недељно саопштење. Зашто нисте унели још једну уводну реченицу која би "увела" парафразиране реченице из Бековог изворника?

У сваком случају, сада је ред на остале учеснике усо1 а пре свега на Дотлић Марију, Драгишић Милену, Голубовић Александра 13, Ђокић Маријану, Живковић Вању, Милосављевић Милицу 14А, Новаковић Софију, Орашанин Срну, Оцокољић Нину, Павловић Лазара, Панић Евгенију 13Ф, Спасић Јулијану 13Ф и Стаменковић Богдана 13Ф да се укључе у дискусију о теми пола и рода одговарајући на питање које  сте Ви колегинице Емилија Пешић предложили за дискусију на крају својег прилога о Бековом тексту "Ја сам ја", или предлажући неко друго, подстакнуто посебним углом гледања на ову тему који сугерише изворна литература за коју су и сами "задужени" да прикажу. У циљу што свестранијег спознавања становишта аутора чији смо изворни текст прочитали, претворимо се у "адвокате" одговарајућих становишта  током дискусије о теми пола и рода, или пак у њихове критичаре са теоријског, методолошког и практичког становишта које заступа аутор неког другог изворног текста.

По завршетку дискусије, унесите своје образложене оцене властитог прилога и прилога других колегиница и колега у оквиру исте теме у подтему Образложене оцене приспелих прилога о проблематици: Пол и род

Picture of Bogdana Stamenkovic
Re: Бек, У. Ризично друштво, Ја сам ја
by Bogdana Stamenkovic - Monday, November 10, 2014, 12:41 PM
 

Sa malim zakašnjenjem se uključujem u diskusiju i izvinjavam se ukoliko se u određenim delovima svog gledišta malo udaljim od teme (trudiću se da to ne bude slučaj).

Mislim da se danas možda više nego ranije može osetiti ta kulturno i društveno zasnovana neravnopravnost o kojoj je govorila En Oakli. Deca se od malena uče svojim ulogama u društvu na razne načine - najbolji primer su igračke, pa tako dečaci dobijaju automobile i pištolje dok se devojčice igraju lutkama i kuhinjskim priborom. Dakle, društvo se postaralo da muškarci i žene dobiju svoje uloge koje će kasnije prenositi na svoju decu. Tako je, na primer, prihvatljivo da se muškarac ne snalazi u kuhinji isto kao što je prihvatljivo i da žena ne zna da zameni gumu na automobilu. Obrnuto i nije baš opšte prihvaćeno.

Što se tiče prvog citata, to me podseća na, po mom mišljenju, površinsko obrazloženje zašto neravnopravnost i dalje postoji - muškarci su fizički jači, žene slabije, stoga će muškarci raditi, a žene ostati kod kuće. Mislim da će sledeci citat Sojourner Truth pokazati zašto ovakvo shvatanje nije (opet, po mom mišljenju) najispravnije: “Orala sam i sadila, skupljala žito, i nijedan mi muškarac nije bio ravan – a zar nisam žena? Mogu raditi isto koliko bilo koji muškarac i podneti bičevanje – a zar nisam žena?” Nažalost, ovakvo shvatanje neravnopravnosti se ipak zadržalo u određenim društvima – kod Eskima muškarci imaju vise prava zato što su oni ti koji idu u lov i prehranjuju porodicu.

Htela bih da dodam da je Džon Stjuart Mil takođe zagovarao ravnopravnost žena u svom spisu "Podložnost žena". On je tim spisom raščistio sa tradicijom koja je ženi davala slobodu samo unutar kuće i verovao je da je i to jedan od razloga zašto su muškarci smatrali da je ženama uglavnom bilo mesto kod kuće. Govorio je da je žena bila jako ograničena u svom delovanju (nije mogla da učestvuje u političkom životu na primer) i da je to svakako doprinelo takvom viđenju žena. Mil se takođe borio i da žene dobiju pravo glasa i smatrao je da društvo ne može stvarno napredovati ukoliko muškarci i žene ne budu ravnopravni. Mislim da se ovakvo Milovo shvatanje može povezati sa liberalnim feminizmom - feministkinje su smatrale da jednostavno nema koristi od nejednakosti i da i muškarci i žene trpe jer su potisnuti njihovi potencijali, stoga je potrebna reforma unutar postojećeg društvenog poretka. Ovakvom shvatanju je svakako pomogla demokratija i mislim da mi danas možemo da vidimo rezultate ove borbe - imamo i žene i muškarce hirurge, sudije, pa čak i sociologe i filozofe, a zna se da su se ranije sociologijom i filozofijom bavili isključivo muškarci. Ovo se može povezati sa trećim citatom koji je koleginica pomenula - žene zaista danas predstavljaju konkurenciju muškarcima, pored drugih muškaraca, ali isto tako dosta njih odustaje od karijere zarad porodice.

Za kraj bih dodala da je interesantno što još kod Platona možemo videti začetak ideje o ravnopravnosti žena i muškaraca. Platon je smatrao da ukoliko žena ima predispozicije da bude vojnik, treba joj to i dopustiti. U njegovom dijalogu “Gozba”, gozbi je prisustvovala kao sagovornik i jedna žena, proročica Diotima, što je za to vreme bilo gotovo nečuveno. Na Platonovoj Akademiji su takođe učile i dve žene. Da ne bude zabune, ne govorim da se Platon zalagao za ravnopravnost žena, nije, ali smatram da još kod njega možemo videti naznake takve ideje.

Picture of Bogdana Stamenkovic
Re: Бек, У. Ризично друштво, Ја сам ја
by Bogdana Stamenkovic - Monday, November 10, 2014, 12:51 PM
 

Хтела бих само још да се извиним за употребу латинице, у питању је једна навика. Неће се поновити.

Picture of Emilija Pesic
Re: Бек, У. Ризично друштво, Ја сам ја
by Emilija Pesic - Monday, November 10, 2014, 5:36 PM
 

Једноставно је у друштву присутна родна социјализација која почиње чим се дете роди. Тако деца уче и усвајају норме за које се сматра да одговарају њиховом биолошком полу. Лично, попут Ен Оакли и Столера сматрам да пол и род нису синоними. Или попут Сојоурнер, косу сте Ви навели, да то што је жена не значи да не може да обавља "мушке" послове. Све је ствар вежбања. Сматрам да се одређивање рода треба вршити на основу начина на који неко говори, на основу његове/њене физичке појаве. Род неке особе требамо одредити онако како та особа жели. Захваљујем Вам се, колегинице, што сте нас упознали и са другим ауторима који су заговарали равноправност жена, или у чијим се делима бар назирала та идеја, а који се не налазе у обавезној литератури.

Picture of Emilija Pesic
Re: Бек, У. Ризично друштво, Ја сам ја
by Emilija Pesic - Sunday, December 28, 2014, 5:52 PM
 

Незахвално је оцењивати сопствени рад. Али на основу тога да сам испунила те минималне захтеве да одаберем цитате и анализирам их, исправила грешке које ми је професорка указала и одговорила на питање који аутори појмове пол и род сматрају синонимима а који не, као и због тога што сам имала краћу дискусију са колегиницом Богданом, ако се то може назвати дискусијом, сматрам да сам задовољила критеријуме оцене 9.

Picture of Sofija Novaković
Re: Бек, У. Ризично друштво, Ја сам ја
by Sofija Novaković - Saturday, January 3, 2015, 5:01 PM
 

Сматрам да је колегиница Пешић одлично одбранила своје тезе, што кроз своје саопштење што кроз дискусију са колегиницом Стаменковић, како је циљ саопштења да студенти и студенткиње што боље разумеју своју тему, али и испуне критеријуме везане за навођење литературе, колегиница заслужује оцену 10.

Picture of Bogdana Stamenkovic
Re: Бек, У. Ризично друштво, Ја сам ја
by Bogdana Stamenkovic - Thursday, January 8, 2015, 4:17 PM
 

Колегиници Пешић дајем оцену 10. Својим саопштењем је "пробила лед" за време блокаде. Исправила је грешке на које јој је указала професорка Вратуша и одговорила на питања постављена у коментарима и која захтевају и бављење обавезном литературом (Хараламбос, Гиденс).

Picture of Srna Orašanin
Re: Бек, У. Ризично друштво, Ја сам ја
by Srna Orašanin - Saturday, January 10, 2015, 9:34 PM
 

Колегиница је исправила недељно саопштење и уложила труд у дискутовање о овој теми. Показала је да је разумела оно о чему је писала и сматрам да заслужује оцену 10.

Picture of Kristina Ilić
Re: Бек, У. Ризично друштво, Ја сам ја
by Kristina Ilić - Saturday, January 10, 2015, 11:03 PM
 

С обзиром да је колегиница исправила све грешке на време, као и то да је учествовала у дискусији, оцена 10

Picture of Nina Ocokoljic
Re: Бек, У. Ризично друштво, Ја сам ја
by Nina Ocokoljic - Sunday, January 11, 2015, 1:10 PM
 

Рад је коректан. Похваљујем што се колегиница укључила у дискусију са професорком на задату тему. Немам већих замерки, оцена коју предлажем је 9.