Приликом утврђивања односа међу половима треба обратити пажњу не само на оне теме које су везане за брак и породицу, већ и на посао, професију. Породица је повезана са послом и новцем, као што је и брак повезан са образовањем и професијом.
Мушкарци и жене су неједнаки на многим пољима, као што су: сексуалност, права и образовање. Како временом долази до промене на тим пољима, жене су се све више надале да ће постати равноправне са мушкарцима у професионалном и породичном животу.
Правно изједначавање жене је зацртано Уставом (Бек, 2001:177), када је женама створена могућност да задрже своје девојачко презиме и када је одговорност жене за домаћинство остављена на избор партнерима. Свакако најинтригантније право било је изједначавање у образовању. Међутим, то што су жене биле школованије није значило да ће оне бити укључене у тржиште рада и да ће ући у систем запошљавања. Иако је дошло до пораста запошљавања жена, оне су се ретко налазиле на моћнијим и централним радним местима. На пример, аутор наводи да су у политици жене ретко биле заступљене у центрима одлучивања, у привреди су мало заузимале места која дају овлашћења, а што се тиче правосуђа, мало њих је на оним местима која доносе уставе (Бек, 2001:179).
У наставку овог недељног саопштења, по мени, неколико кључних цитата. Разлог што сам изабрала баш ове цитате јесте јер показују како то мушкарци виде еманципацију жена и рад у породици.
„61% мушкараца види у породичном оптерећењу жене пресудни разлог спречавања професионалне каријере... Упитани како једна породица са децом (испод десет година) на најбољи начин може међу собом да расподели професионални рад, вођење домаћинства и васпитање деце, већина мушкараца у Немачкој заузима се за модел: жена остаје код куће, а мушкарац ради (80%)” (Бек, 2001:182).
Из овог цитата се види да већина мушкараца сматра да је женама место у кући и да се њихово питање претвара у питање деце. Дакле, жена мора имати експресивну улогу у породици. Она мора да даје сигурност и емотивну подршку и да тиме има велику улогу у социјализацији деце. Са мушког гледишта све то не представља нешто што жену запоставља. А уколико би дошло до еманципације жена, мушкарци би то видели као претњу по себе јер тада жена постаје самосталнија, имаће своје интересе које ће моћи сада сама да оствари, не ослањајући се на свог мушкарца.
Други цитат се односи на оне мушкарце који су се поставили на место жена.
„Они су следили жељу или захтев брачног партнера да може даље да ради. У појединим случајевима то је био чак услов за остајање у другом стању. Карактеристично је да стару идеологију мушкараца о ослобађању од кућних послова више не заступају мушкарци који су са ових речи прешли на дела” (Бек, 2001:183).
Овај цитат, као што сам рекла, говори да су се неки мушкарци ставили у улогу жена. Управо им је то показало да се жене обављајући кућни посао осећају изоловано, неиспуњено. Увидели су да тај неплаћени рад код куће води некој врсти депресивности. Схватили су колико рад на послу заправо значи за самопотврђивање и потврђивање од стране других.
И трећи цитат.
„Реч "изједначавање" за њих (мушкарце) има један други смисао. Она не значи - као код жена - више образовање, боље професионалне шансе, мање рада у кући, него комплементарно: више конкуренције, одустајање од каријере, више рада у кући” (Бек, 2001:185).
Мушкарци сматрају да да изједначавање јесте процес који је могућ, али да ће и даље постојати подела рада и да ће том процесу на пут стати природа. Жене имају способност да рађају и то је чињеница због које то изједначавање није моуће у потпуности. Та чињеница упућује на то да су оне по природи предодређене да одустану и запоставе своју професију јер се морају посветити породици и деци.
Што се тиче другог цитата, аутор наводи да је до сада та врста замене улога мало друштвено прихваћена и да из тога произилази то да околина хвали те мушкарце, док оне лоше стране падају на супругу и ту се она излаже прекорима да није добра супруга (Бек, 2001:184). Ово недељно саопштење бих завршила питањем за колеге: шта Ви мислите зашто је то тако?
Литература: Бек, У. Ризично друштво, Ја сам ја, 173-194