Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

На основу коментара професорке Вратуше, и на основу тога да грешке нису исправљене, оцена би била 7.

Treba uzeti u obzir da je tekst koji je koleginica Nina obradjivala na engleskom jeziku,te je za njega potrebno izvdvojiti vise vremena i truda za samo citanje i razumevanje,a zatim i za prevodjenje i objasnjenje na nas jezik. Uprkos tome smatram da je rad solidno uradjen i da zasluzuje ocenu 9.

Поштована професорка, прилажем и измењено недељно саопшење у складу са примедбама које сте изнели везане за навођење литературе, као и за саму структуру рада.

Структуре патријахалног друштва

 Пре него што што покушамо да разумемо структуре патријархата, битно је утврдити шта тачно ауторка подразумева под термином патријархат, с обзиром на то да нам она сама на почетку текста скреће пажњу на то да се тумачење патријархата разликује, баш као што се и сами патријахални односи унутар неке заједнице разликују у односу на неку другу. Силвиија Волби патријархат дефинише као: “Систем социјалних структура у којима мушкарци  доминирају и експлоатишу жене. Оно што нам се кроз термин социјалне структуре имплицира јесте одбацивање како биолошког детерминизма, тако и податак да је сваки мушкарац у доминантнијем положају у односу на сваку жену”(Walby, 1994:30). На овај начин ауторка покушава да нам објасни чињеницу да немамо сви исто порекло, нити животне околности и окружење, с тога се и ниво доминације мушкараца над женом разликује, тј. да је патријархат уско повезан са расизмом и капитализмом.

“Патријархат може да се концептуализује на различитим нивоима апстракције. На најапстрактнијем нивоу  постоји као систем социјалних односа. На мање апстрактином нивоу патријархат се састоји од шест струкутра”(Walby, 1994:30­):

• патријахално – производни односи у домаћинству
• патријахални односи у плаћеном послу
• патријахални односи у држави
• мушко насиље
• патријахални односи у сексуалности и
• патријахални односи у културним институцијама

Неке од ових структура су мање, а неке више присутне у друштву, али оно што је свакако неоспориво јесте да је свака од ових друштвених структура настала као директна последица одређеног понашања у пракси.

Патријахално-производни односи у домаћинству спадају у прву структуру у којој Волби примећује екплоатацију женског рада, од стране њихових мужева. У овој структури жена је у потпуно подређеном положају у односу на мушкарца. Од ње се очекује константан рад унутар домаћинства, без икакве могућности остваривања сопствених новчаних прихода.

Друга структура тиче се патријахалних односа у плаћеном послу, и у највећој мери представља директну последицу треће структуре која се тиче патријахалних односа у држави. Према Волбијевој жене су условљене на лошије послове који захтевају мање вештина и самим тим су ограничене на миинимлану зараду. „За ову структуру највећу кривицу сноси држава, која је кроз своје полисе патријахална у истој мери у којој је и капиталистичка и расистичка” (Walby, 1994:30). Оно што нам ауторка овде говори јесте да држава кроз своје законе и полисе рефлектује неједнакост у друштву која је заступљена како на родном, тако и на класном и расном нивоу.

Може се рећи да један вид дискриминације никада није изолован случај, већ најчешће представља рефлексију дискриминаторног друштва као таквог, с тога је битно уочити везу између различитих облика дискриминације и кроз време поредити варијације кроз које пролазе, као и степен њихове заступљености: „Највеће родне промене које су се дешавале кроз историју се у великој мери разликују од оних промена које су се дешавале у капиталистичким класним односима. Иако род и класа  утичу једно на друго, њихова динамика је независна. Док је развој капитализма потпуно трансформисао односе класа, промена у родним односима је крајње минимална”(Walby, 1994:34).

Четврта структура тиче се насиља мушкараца над женама. “Myшко насиље над женама се системски толерише, државним одбијањем да интервенише против истог, осим у изузетним случајевима силовања, пребијања жене и сексалног узнемиравања” (Walby, 1994:31). Оно што можемо да закључимо у вези четврте структуре јесте да није довољно да државни апарат реагује само онда када су последице насиља над женама неизбрисиве, већ да је нужно да држава реагује на саму појаву модела насилног мушкарца као таквог који је присутан свуда око нас.

Патријахални односи у сексуланости представљају пету структуру, у којој се као највећи проблеми јављају компулсивна хетеросексуалност, као и дупли стандарди у перцепцији мушке и женске сексуалности. Кроз историју жена која би ступала у сексуалне односе пре брака пролазила је кроз различите тортуре, од социјалне стигматизације па све до конкретних законских санкција.

Шесту, уједно и последњу од горе наведених структура чине патријахални односи у културним институцијама. “Кроз ову структуру се ствара слика жене која може бити део раличитих делова културе као што су образовање, медији, религија, али искључиово кроз патријахални модел постојања” (Walby, 1994:31). Ова структура је врло битна зато што се путем културе шаље најмасовнија и најдиректнија порука, како женама и мушкарцима, тако и омладини, чији се умови и погледи на односе између мушкараца и жена тек форимирају, па самим тим утиче и на стварање нових родно - неравноправних генерација.

Оно што Волби наглашава јесте да је било промена како у степену патријархата, тако и у његовој форми. Две главне форме у којем се патријархат јавља јесу приватна и јавна.

Приватни патријархат је базиран на експлоатације жене у домаћинству, док је јавни патријархат упућен на могућност запослења жене, као и сам однос државе према жени.

„У приватном патријархату експлоатација женског рада се дешава на индивидуалном нивоу, унутар домаћинства, док се у јавном патријархату више своди на колективно одобравање. У приватном патријархату принцип стратегије је искључујући, док је у јавном патријархату сегрегационистички и подређивачки “(Walby, 1994:31).

То значи да се приватни патријархат своди на то да се жени онемогући приступ тржишту рада и да се читава њена производна вредност сведе на домаћинство, док је у јавном патријархату жени омогућен приступ тржишту рада, али не на исти начин и не под истим условима као мушларцу. С тога, разликујемо индивидуално експлоатацију жене која је присутна  у приватном патријархату од колективне која је присутна у јавном патријархату.

“Када причамо о промени из приватног у јавни патријархат, промена се дешава како између структура, тако и унутар истих”( Walby, 1994:31 ).

” У сваком типу патријархата ми ћемо уочити основних шест структура са почетка текста, једино што се мења јесте њихов однос и значај у зависности од форме у којој се јављају” (Walby, 1994:32).

На крају свог рада бих истакла да је важно да знамо да се патријархат не јавља у јединственом облику. Патријархат је еволуирао кроз историју и досегао је различите форме и нивое заступљености који се смењују како кроз време, тако и у зависности од географске локације. То нам говори да је одувек постојала одређена динамика у родним односима, која је некад више, а некада мање уочљива, али је свакако незаустављива.

Литература: Sylvia Walbby, Theorizing Patriarchy,1994, Blackwell Publishers

Исправљен рад који је колегиница написала је одличан и формално и садржински. Оцена 10.