Разне теорије друштвеног структурисања и раслојавања

 
 
Picture of Marija Sjeničić
Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by Marija Sjeničić - Friday, 12 December 2014, 1:51 AM
 

И више је него јасно, из саме речи, да радничку класу чине појединци, тј. да је сама по себи друђтвена група, у савременом друштву, чији чланови за живот зарађују првенствено темељем сопственог најамног рада., појединац искључиво сопственим трудом и радом постиже успех и себи обезбеђује капитал, неопходан за опстанак сваког члана заједнице.

,,Зато је радничка класа, прије свега, живи дио капитала, дио који ће покренути процес што цијелокупном капиталу доноси његов вишак вредности. Као таква, радничка класа је, прије свега сировина за израбљивање.'' (Браверман, 1974: 313)

 Браверман овде полази од тога да, иако су рад и капитал два супротна пола капиталистичког друштва ту ипак постоји нужна истоветност. Поистовећује рад са капиталом зато што је сваки капитал (било да је у питању новац, роба или средство за производњу) у својим ранијим фазама производње, пре него га је капиталиста присвојио како би се даље одвијала акумулација капитала, ипак био само плод рада појединаца, тј. припадника управо ове експлоатисане радничке класе. Као таква ова класа постоји у друштвеној структури, самосвесна је, буни се или се подвргава, задовољава своје потребе и тако опстаје, али није у стању да доведе до неких озбиљнијих промена баш зато што представља живи део капитала. То значи да зависи од самог капитала и креће се тек онолико колико јој је дозвољено, а то би значило да се мења само онолико колико се и сам капитал мења тј. креће. У суштини, бива гурана и условљавана у разним деловима друштвеног механизма, али није у стању да се томе одупре јер је капитал смешта искључиво у своје оквире.Он још каже да радничка класа, како располаже само радном снагом, продаје ту радну снагу капиталу не би ли заузврат добила средства за опстанак.

,,Осим тога, незапосленост је само службено утврђени дио радног механизма капиталистичког облика производње. Сама снага процеса акумулације непрестано ствара и апсорбира незапосленост. Осим тога, незапосленост је само службено утврђени дио релативног вишка радног становништва, који је нужан за акумулацију капитала и који она сама производи.''(Браверман, 1974: 320/Резервна армија рада)

Радничка класа је, сама по себи, класа која обухвата огроман број људи запослен у великом броју различитих привредних грана. Тако ће, ипак, људи запослени у истим привредних сферама владати и располагати различитим капиталом, а имаће исти статус (обичан кувар и шеф кухиње припадају радничкој класи, али се капитал којим они располажу далеко разликује). Тако закључујемо да одступања постоје унутар саме класе. У зависности којим капиталом се располаже та, нека привредна грана ће се издвојити (тамо где је дошло до тзв ,,индустријске аутоматиуације'' развиће се технологија). Све у свему, промене настају и оног тренутка када на сцену наступи и акумулација. У економском смислу акумулација значу скупљаље капитала , новчаних средстава или добара ради одржања континуитета производње или потрошње, или 'пак за њихово повећање; стварају се новчане резерве, штедња, а све у циљу да се повећа профит. На овај начин се много тога, па и сам начин производње, може унапредити у великој мери. Баш зато што се све привредне гране прилагођавају тржишту и теже остварењу што већег профита дешава следећа ствар: услед потребе за одређеном радном снагом, огроман број људи, квалификованих да обавља неку функцију добија посао. Када потребе тржишта превазиђу њихове услуге и јави се потреба за неким другим занимањем, огроман број људи губи посао (постају незапослени деп становништва), или бива пребачена на задужења за која није квалификована (такорећи ,,полузапослене'' људе). Исто се дешава и са усавршавањем индустријске производње. Како се она унапређује потребно је мање људи да обавља неке дужности. Зато се та радна снага, шаље на друга места где је заправо и даље потребна људска снага или просто само присутво да би све функционисало. Управо то и јесте циљ технологије: смањење броја радника. Како је ово доба експанзија и миграција честа је и та појава да људи, управо због занимања, напуштају своје земље и одлазе у друге не би ли себи пронашли посао.

Маркс разликује три врсте незапослености:

1. Флуктуирајући (у индустрији, Често се губи посао и радници бивају привлачени и одбијани услед кретања између капитала и технологије.

2.Латентни (рисутан у полјопривреди)

3.Стагнантни (,,вишак становништва'', ретко поседовање икаквог посла, а камоли сталног...)

Мешутим, незапосленост није једини проблем. У неким земљама услед ратова и лоше финансијске ситуације, или,посто, услед неких разлика (у неким деловима света људи негроидне расе и даље теже добијају посао и издржавају се) нису сви третирани на исти начин. Жене су данас нова допунска радна снага. Оне су, у неку руку, најбоља заменска радна снага, јер се могу бавити кућом и потомством, у свако доба, чак иако изгубе стално запослење. Од почетка 20. века дешава се то да је порастао број жена запослених у неким бластима, док број мушкараца вртоглаво опада, али то може бити само тренутно стање. Тренутна статистика је таква да све већи број жена обавља послове који су везани за трговину и индустрију. Постоји идеја да ако би се бар трећина мушке популације постала резервна армија радника, ова ситуација би се далеко поправила, дакле, све би било уравнотеженије. Јавља се још један проблем: Жене су мање плаћене од мушкараца, чак и када обављају исте послове. Решење је предложио Виктор Фуч решивши да се покуша са смањењем јаза који се јавио између индустријског и услужног сектора (како их је он и поделио). Убрзо се схватило да се овако само схвата да проблем постоји тј. да су жене и негроидни становници (САД) слабије плачени, али је то било тек пола пута до решења. И даље се није знало зашто до тога долази. Зато ће Маркс упоредити ,,акумулацију беде'' са ,,акумулацијом капитала''. Проблем ни сада није решен. Само се потврдило да жене сносе далеко већи број занимања са собом, као и већу одговорност... Напослетку, схвата се да се неспособност савременог друштва и економије да људима обезбеди прикрива се оном традиционалном причом о незапоселности. Поново се приступа решењу проблема. Овога пута се људи деле на оне који желе да раде пуно радно време и оне који то не желе...И тај покушај решавања није успео. Све се свело на поделу коју је немогуће превазићи, на разлику између ,,акумулазије богатсктва'' с једне, и ,,акумулацију беде'' с друге стране.

,,Другим речима, као радничка класа, она не посиједује никакву економску ни струковну независност, запошљава је капитал и његови огранци, и ни на који други начин не може ући у радни процес или се приближити средствима за производњу осим у оквиру таквог посла, те мора непрестано обнављати свој рад за капитал како би опстала.''(Браверман, 1974:334)

И на крају, враћамо се на ону тврдњу са почетка. Радничка класа, од тренутка када је настала, бивала је експлоатисана и, као таква, није направила неких битнијих помака. И даље је само жртва капиталиста у њиховој сталној борби да остваре што већи капитал и успех на тржишту. Опстаје само захваљујући потреби за опстанком, задовољавајући се средствима која су јој довољна само у те сврхе. Иако је лако заменљива, свима је и више него јасно да је неопходна. Све у свему, несумњиво је да ће постојати све док постоји и потреба за профитом и напредовањем на тржишту, али колико дуго ће бити у стању да обавља нека задужења, која све више бивају препуштана технологији, то је већ нејасно и критично...

Picture of Vera Vratuša
Re: Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by Vera Vratuša - Wednesday, 17 December 2014, 6:57 AM
 

Недељно саопштење  колегинице  Марије Сјеничић посвећено тексту Харија Бравермана "Структура радничке класе и њезина резервна армија" из књиге истог аутора Рад и  монополни капитал, објављено је око недељу дана након предложеног рока (4. децембар  у подне за закључну виртуелну дискусију о темама "друштвена подела рада и промена друштвене структуре", и "разне теорије друштвене структурације и стратификације" према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1), и само један дан након рока усвојеног гласањем 05. 12. 2014 (уп."Заокруживање" дискусија) .

Није за похвалу чињеница да ово недељно саопштење понавља како "ситније" али неприхватљиве формалне недостатке (постављање знака интерпункције, најчешће тачке, испред знака извода и заграде са скраћеним подацима о изворнику, уместо иза њих, изостанак потпуних библиографских података о изворнику на крају текста) тако и оне "крупније" (изостанак учесталог упућивања на изворник приликом покушаја формулисања теоријског увода у проблематику,  приликом коришћења изворника за коментарисање одабраних цитата, као и изостанак самосталнијег распоређивања, тумачења и повезивања одабраних цитата властитим редоследом у средишњем делу саопштења, уз  одсуство теоријског закључка).

Након исправљања формалних недостатака, позивам пре свега  аутора овог недељног саопштења  и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за ову недељну тему,  да продискутују:

1) како сте разумели Браверманове тезе да "капитал је рад" и "рад је капитал", с обзиром да је тумачење ових теза садржано у једном делу понуђених формулација супротно садржају цитираних теза (нпр. "појединац искључиво сопственим трудом и радом постиже успех и себи обезбеђује капитал, неопходан за опстанак сваког члана заједнице"?

2) које су главне последице напретка техничке опремљености производног процеса за радничку класу и класну борбу према Браверману?

3) које су главне последице напретка техничке опремљености производног процеса за радничку класу и класну борбу према уџбеничком приказу схватања Роберта Блаунера и Сержа Малеа?

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Jovana Jelic
Re: Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by Jovana Jelic - Friday, 9 January 2015, 5:54 PM
 

Поштована колегинице,сматрам да сте се потрудили да укажете на кључне цитате,упркос недостацима Вашег недељног саопштења,мислим да је занимљиво и предложена оцена била би 10 :)

Picture of Marija Sjeničić
Re: Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by Marija Sjeničić - Friday, 9 January 2015, 10:54 PM
 

1) како сте разумели Браверманове тезе да "капитал је рад" и "рад је капитал"?

Како и сам аутор каже, капитал је рад. За њега капитал представља рад, обављен у прошлости (објективни производ у некој од предходних фаза производног процеса) који постаје капитал тек онда када га капиталиста присвоји и када се он употреби у даљем процесу акумулације капитала.
*акумулација капитала увећавање капитала тиме што се део профита или камате додаје капиталу да би се предузеће или послови прошитили
То значи да су рад и капитал неодвојиви, тј. да је рад саставни део капитала. Самим тим, капитал зависи од тог рада, и да нема рада не би било ни профита, дакле, сам капитал не би постојао (независно да ли на капитал гледамо као на производна средства, материјално или сам новац). 
 Цитирана теза: "појединац искључиво сопственим трудом и радом постиже успех и себи обезбеђује капитал, неопходан за опстанак сваког члана заједнице", се може објаснити и прецизније. Иако се капирал и рад неодвојиви, постоје циљеви унутар система који нису нужно заједнички. Дакле, капитал ћемо поистоветити са капиталистом, а рад са подчињеном радничком класом. Капиталиста има циљ да оствари профит и увећа свој капитал, што више је то могуће. Радник не брине превише за профит свог газде, већ брине како себи и својој породици да обезбеди средства за живот. Како би себи обезбедио плату он ради код свог газде, ради сопственог, личног профита, који је за њега чисто од егзистенцијалног значаја, а притом, док зарађује за себе, он чини добробит и свом газди и утиче на увећање његовог профита. Радник ,,продаје'' своје умеће, свој труд свом газди, а за узврат себи обезбеђује средства за живот. Овде нисам поистоветила капиталисту са радником. Само сам желела да појасним ту зависност која у оваквом систему постоји (а као пример тог система може послужити и нема фабрика, фирма...), а тиче се чињенице да су ова два елемента неодвојива, јер, упркос супротним цињевима, мотив је исти- обезбеђивање профита, како капиталистичког, тако и личног. Ова симбиоза функционише иако постоје евидентне разлике између ова два елемента који је сачињавају. Функционише јер је, у капиталистичком друштву профит главни мотив!
2) које су главне последице напретка техничке опремљености производног процеса за радничку класу и класну борбу према Браверману?
Услед напредка у техничкој опремљњности производног процеса главна и највећа последица за радничку класу и класну борбу јесте повећање броја незапослених лица. То се сматра великим проблемом глобалних размера који није презавиђен ни данашњих дана, иако је дуго присутан. Наравно, било је покушаја да се то предупреди и реши, али, нажалост, није забележен неки значајнији напредак у решавању овог проблема.
3) које су главне последице напретка техничке опремљености производног процеса за радничку класу и класну борбу према уџбеничком приказу схватања Роберта Блаунера и Сержа Малеа?
 
Picture of Marija Sjeničić
Re: Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by Marija Sjeničić - Friday, 9 January 2015, 11:44 PM
 

И више је него јасно, из саме речи, да радничку класу чине појединци, тј. да је сама по себи друђтвена група, у савременом друштву, чији чланови за живот зарађују првенствено темељем сопственог најамног рада., појединац искључиво сопственим трудом и радом постиже успех и себи обезбеђује капитал, неопходан за опстанак сваког члана заједнице.

,,Зато је радничка класа, прије свега, живи дио капитала, дио који ће покренути процес што цијелокупном капиталу доноси његов вишак вредности. Као таква, радничка класа је, прије свега сировина за израбљивање'' (Браверман, 1974: 313).

 Браверман овде полази од тога да, иако су рад и капитал два супротна пола капиталистичког друштва ту ипак постоји нужна истоветност. Поистовећује рад са капиталом зато што је сваки капитал (било да је у питању новац, роба или средство за производњу) у својим ранијим фазама производње, пре него га је капиталиста присвојио како би се даље одвијала акумулација капитала, ипак био само плод рада појединаца, тј. припадника управо ове експлоатисане радничке класе. Као таква ова класа постоји у друштвеној структури, самосвесна је, буни се или се подвргава, задовољава своје потребе и тако опстаје, али није у стању да доведе до неких озбиљнијих промена баш зато што представља живи део капитала. То значи да зависи од самог капитала и креће се тек онолико колико јој је дозвољено, а то би значило да се мења само онолико колико се и сам капитал мења тј. креће. У суштини, бива гурана и условљавана у разним деловима друштвеног механизма, али није у стању да се томе одупре јер је капитал смешта искључиво у своје оквире.Он још каже да радничка класа, како располаже само радном снагом, продаје ту радну снагу капиталу не би ли заузврат добила средства за опстанак.

,,Осим тога, незапосленост је само службено утврђени дио радног механизма капиталистичког облика производње. Сама снага процеса акумулације непрестано ствара и апсорбира незапосленост. Осим тога, незапосленост је само службено утврђени дио релативног вишка радног становништва, који је нужан за акумулацију капитала и који она сама производи''(Браверман, 1974: 320 / Резервна армија рада).

Радничка класа је, сама по себи, класа која обухвата огроман број људи запослен у великом броју различитих привредних грана. Тако ће, ипак, људи запослени у истим привредних сферама владати и располагати различитим капиталом, а имаће исти статус (обичан кувар и шеф кухиње припадају радничкој класи, али се капитал којим они располажу далеко разликује). Тако закључујемо да одступања постоје унутар саме класе. У зависности којим капиталом се располаже та, нека привредна грана ће се издвојити (тамо где је дошло до тзв ,,индустријске аутоматиуације'' развиће се технологија). Све у свему, промене настају и оног тренутка када на сцену наступи и акумулација. У економском смислу акумулација значу скупљаље капитала , новчаних средстава или добара ради одржања континуитета производње или потрошње, или 'пак за њихово повећање; стварају се новчане резерве, штедња, а све у циљу да се повећа профит. На овај начин се много тога, па и сам начин производње, може унапредити у великој мери. Баш зато што се све привредне гране прилагођавају тржишту и теже остварењу што већег профита дешава следећа ствар: услед потребе за одређеном радном снагом, огроман број људи, квалификованих да обавља неку функцију добија посао. Када потребе тржишта превазиђу њихове услуге и јави се потреба за неким другим занимањем, огроман број људи губи посао (постају незапослени деп становништва), или бива пребачена на задужења за која није квалификована (такорећи ,,полузапослене'' људе). Исто се дешава и са усавршавањем индустријске производње. Како се она унапређује потребно је мање људи да обавља неке дужности. Зато се та радна снага, шаље на друга места где је заправо и даље потребна људска снага или просто само присутво да би све функционисало. Управо то и јесте циљ технологије: смањење броја радника. Како је ово доба експанзија и миграција честа је и та појава да људи, управо због занимања, напуштају своје земље и одлазе у друге не би ли себи пронашли посао.

Маркс разликује три врсте незапослености:

1. Флуктуирајући (у индустрији, Често се губи посао и радници бивају привлачени и одбијани услед кретања између капитала и технологије.

2.Латентни (рисутан у полјопривреди)

3.Стагнантни (,,вишак становништва'', ретко поседовање икаквог посла, а камоли сталног...)

Мешутим, незапосленост није једини проблем. У неким земљама услед ратова и лоше финансијске ситуације, или,посто, услед неких разлика (у неким деловима света људи негроидне расе и даље теже добијају посао и издржавају се) нису сви третирани на исти начин. Жене су данас нова допунска радна снага. Оне су, у неку руку, најбоља заменска радна снага, јер се могу бавити кућом и потомством, у свако доба, чак иако изгубе стално запослење. Од почетка 20. века дешава се то да је порастао број жена запослених у неким бластима, док број мушкараца вртоглаво опада, али то може бити само тренутно стање. Тренутна статистика је таква да све већи број жена обавља послове који су везани за трговину и индустрију. Постоји идеја да ако би се бар трећина мушке популације постала резервна армија радника, ова ситуација би се далеко поправила, дакле, све би било уравнотеженије. Јавља се још један проблем: Жене су мање плаћене од мушкараца, чак и када обављају исте послове. Решење је предложио Виктор Фуч решивши да се покуша са смањењем јаза који се јавио између индустријског и услужног сектора (како их је он и поделио). Убрзо се схватило да се овако само схвата да проблем постоји тј. да су жене и негроидни становници (САД) слабије плачени, али је то било тек пола пута до решења. И даље се није знало зашто до тога долази. Зато ће Маркс упоредити ,,акумулацију беде'' са ,,акумулацијом капитала''. Проблем ни сада није решен. Само се потврдило да жене сносе далеко већи број занимања са собом, као и већу одговорност... Напослетку, схвата се да се неспособност савременог друштва и економије да људима обезбеди прикрива се оном традиционалном причом о незапоселности. Поново се приступа решењу проблема. Овога пута се људи деле на оне који желе да раде пуно радно време и оне који то не желе...И тај покушај решавања није успео. Све се свело на поделу коју је немогуће превазићи, на разлику између ,,акумулазије богатсктва'' с једне, и ,,акумулацију беде'' с друге стране.

,,Другим речима, као радничка класа, она не посиједује никакву економску ни струковну независност, запошљава је капитал и његови огранци, и ни на који други начин не може ући у радни процес или се приближити средствима за производњу осим у оквиру таквог посла, те мора непрестано обнављати свој рад за капитал како би опстала''(Браверман, 1974:334).

И на крају, враћамо се на ону тврдњу са почетка. Радничка класа, од тренутка када је настала, бивала је експлоатисана и, као таква, није направила неких битнијих помака. И даље је само жртва капиталиста у њиховој сталној борби да остваре што већи капитал и успех на тржишту. Опстаје само захваљујући потреби за опстанком, задовољавајући се средствима која су јој довољна само у те сврхе. Иако је лако заменљива, свима је и више него јасно да је неопходна. Све у свему, несумњиво је да ће постојати све док постоји и потреба за профитом и напредовањем на тржишту, али колико дуго ће бити у стању да обавља нека задужења, која све више бивају препуштана технологији, то је већ нејасно и критично...

Picture of Branislav Saric
Re: Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by Branislav Saric - Sunday, 11 January 2015, 12:13 AM
 

Колегиница Сјеничић је у свом саопштењу правилно користила цитате, и исправак је урадила опширно и разумљиво. Оцена 10

Picture of Vanja Ilic
Re: Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by Vanja Ilic - Sunday, 11 January 2015, 12:18 AM
 

Врло лепо и темељно обрађено саопштење колегинице Сјеничић пружа нам увид у неисцрпни појам - рад. Стога, без двоумљења, заслужује највишу оцену.

Picture of Ninoslav Gajic
Re: Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by Ninoslav Gajic - Friday, 9 January 2015, 11:08 PM
 

Поштована колегинице, за сваку похвалу је Ваше образложење изворног текста уместо препричавања, као и знатан напор који је уложен да би се презентовало ово комплексно излагање. Предлажем највишу оцену као подстицај и стимулацију даљем раду без обзира на ситне формалне грешке. Стога оцена 10.

Picture of Antonije Tot
Re: Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by Antonije Tot - Friday, 9 January 2015, 11:57 PM
 

Колегиница је одлично структурисала своје саопштење, које је јасно, веома детаљно и богато информацијама и коментарима. Теоријска разрада је без дигресија, а форма је испуњена. Имајући све ово у виду, предложио бих оцену 10.

Picture of Jelena Bogdanovic
Re: Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by Jelena Bogdanovic - Saturday, 10 January 2015, 3:44 AM
 

Исправљена верзија рада колегинице Сјеничић је јако боља и мој предлог оцене је 10.

Picture of Emilija Rasic
Re: Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by Emilija Rasic - Saturday, 10 January 2015, 6:58 PM
 

Поштована колегинице, изузетно ми је драго што смо исправиле те неке мале грешке у почетном облику наших недељних саопштења. Сматрам да сте дали одговарајуће одговоре на професоркина постављена питања зато сматрам да вам припада оцена 10. Наравно додала бих још пар ствари вредних помена. Најпре бих рекла да је писање наших саопштења, излагања, реферата па и семинарских једна новина за нас. Сваког од нас долази из различитих крајева (углавном) и свако од нас носи различито знање које ће касније применити. Свако је као особа јединствени пример своје уникатности. Дошли смо да студирамо са намером да нешто научимо и да развијамо своје критичко мишљење као будући социолози-академци. Ту смо да правимо грешке, да се исправљамо, бодримо, да што боље спремамо колоквијуме и испите, а остаје наравно и дружење у оквиру нашег школовања. Свако искуство носи неко ново, нове изазове, па зато за ово време које проводимо заједно учимо шта треба избегавати у радовима, као и да правилно навођење литературе треба да постане битна чињеница услед које нећемо правити грешке до даљњег. Прва стојим да сам имала пар грешака у свом раду , и да се заиста нисам потрудила онолико колико је требало да учиним рад довољно занимљивим. Сада сам свесна где леже моје грешке и трудићу се да се да не чиним нове. Ово је једно мало образложење онога што сам за овај кратки период научила као прву лекцију свог школовања.

Picture of simo jokic
Re: Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by simo jokic - Saturday, 10 January 2015, 9:22 PM
 

Колегиница Марија је веома опширно разрадила своју тему, показала велики труд при одговорима на питања, мислим да заслужује оцену 10.

Picture of Danica Jotić
Re: Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by Danica Jotić - Saturday, 10 January 2015, 9:30 PM
 

Саопштење колегинице Сјеничић је јако квалитетно одрађено, уз велики уложен труд, који је евидентан, и настојање да се подробно објасни дата тема. Након критика, замерки и питања, колегиница је показала и завидан труд да на иста адекватно одговори и да своје пропусте исправи, стога, без сумње предлажем оцену 10 за ово саопштење.

Picture of Veronika Juric
Re: Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by Veronika Juric - Saturday, 10 January 2015, 9:33 PM
 

Ово недељно саопштење је одлично одрађено. Садржински је квалитетно, и без обзира на ситне формалне пропусте, моја оцена за недељно саопштење колегинице Марије је 10.

Picture of mina putnik
Re: Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by mina putnik - Saturday, 10 January 2015, 10:32 PM
 

С обзиром да је колегиница уважила све конструктивне критике које јој је професорка упутила, сматрам да заслужује 10 поена.

Picture of Katarina Milutinovic
Re: Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by Katarina Milutinovic - Saturday, 10 January 2015, 11:18 PM
 

Рад колегинице Сјеничић је изразито опширан и детаљан и самим тим јако добро разрађен. Посебно је битно то што је узела у обзир све критике професорке, а и потрудила се да одговори на њена накнадна питања. Моја оцена је 10.

Picture of Marija Kojic
Re: Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by Marija Kojic - Saturday, 10 January 2015, 11:48 PM
 

Поштована колегинице Марија, ваш рад ми се изузетно допао, нарочито цитати које сте одабрали. Похвалила бих вас такође и због тога што сте своје недењно саопштење исправили и одговорили на питања професорке Вратуше. Оцена: 10. 

Picture of Nina Ocokoljic
Re: Браверман; Радничка класа, Рад и монополни капитал
by Nina Ocokoljic - Sunday, 11 January 2015, 1:52 PM
 

Рад је врло темељан и занимљив, добар избор цитата, као и тумачење истих. Посебно похваљујем што је колегиница кроз своје одговоре показала да је потпуно овладала материјом. Немам никаквих замерки, оцена 10.