Структурално позитивистичка наспрам структурално критичке парадигме

 
 
Picture of Katarina Milutinovic
Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Katarina Milutinovic - Wednesday, 19 November 2014, 1:02 AM
 

    Диркем се у овом тексту усредсредио на утврђивање главних карактеристика друштвених чињеница. Сматрао је да је велики проблем то што многи аутори користе овај термин да би означили све појаве које се могу одвијати у оквиру друштва, међутим, то није прецизно одређење. Уколико бисмо тако дефинисали друштвене чињенице, онда оне не би биле предмет изучавања својствен социологији, већ би се њима могле бавити и друге науке попут биологије или психологије.

,,Када вршим дужност брата, супруга или грађанина, кад извршујем обавезе које сам уговорио, испуњавам дужности које су ван мене и мојих поступака одређене у праву и у обичајима, чак и онда кад су у складу с мојим сопственим осећањима и кад у себи осећам њихову стварност, стварност не престаје бити објективна, јер их нисам ја створио већ сам их васпитањем примио." (Диркем,1963: 21)

На основу овог цитата закључује се да је свака друштвена улога коју појединац у друштву може имати већ унапред одређена обрасцима понашања који појединца усмеравају на правилно испуњавање те улоге. Исто важи и за одређене обичаје, језик којим се свакодневно користимо и веровања која су постојала пре појединца и самим тим су у односу на њега независни и објективни. Уочавамо две основне карактеристике друштвених чињеница, а то је да су оне начини делања, мишљења и осећања који постоје ван појединачне свести, као и то да овакви обрасци мишљења или понашања на појединца имају принудну, тј. заповедну моћ .Моћ принуде је увек присутна, без обзира на то да ли су појединци свесни или не. Нису је свесни у оним тренуцима када се добровољно повинују обрасцима понашања и делају у складу са њима, а осетиће њен притисак чим одлуче да се успротиве одређеним конвенцијама или правилима. Тада ће се моћ принуде испољити кроз казне (санкције) које могу бити блаже или оштрије у зависности од тога шта појединац крши. Блажи су случајеви где се не поштују конвенције облачења, морална правила, обичаји и слично и тада се казна огледа у осуди, подсмеху или тако што ће појединац бити држан на одстојању. Теже санкције примењују се као одговор на кршење закона и могу подразумевати новчане, затворске и корпоралне казне. На примеру васпитања деце путем примарне социјализације јасно се уочава принуда и наметање образаца понашања детету споља. Временом, принуда постаје мање осетна јер дете ствара навике и све чешће ће делати у складу са обрасцима понашања. Васпитањем дете се уводи у друштвени живот, учи се да поштује обрасце понашања, усваја вредности и морална начела, међутим, родитељи су у том процесу само посредници. Наиме, правила која намећу родитељи су уствари притисак самог друштва које тежи да појединца обликује према свом лику.

    Управо због тога што су независне од појединачних свести и поседују моћ принуде, друштвене чињенице се могу јасно разликовати од органских и психичких појава које за подлогу имају појединца, док се друштвене чињенице и њихове манифестације морају посматрати на нивоу друштва, односно целине. 

    Диркем је такође говорио и о важности друштвених чињеница које могу постојати тамо где нема одређених образаца понашања и такве чињенице се односе на утицај друштвених струја на појединца. Друштвене струје су друштвене чињенице које су такође објективне у односу на појединце и врше над њим принуду. Пример друштвених струја су скупови различитих врста на којима влада негодовање или одушевљење поводом неког догађаја. Притисак који скуп врши на појединца је увек присутан, чак и када се он добровољно препушта утицају колективног осећања које на том скупу влада. Када се скуп разиђе, утицај масе на појединца ће ослабити, а на крају потпуно нестати и тада појединац заправо постаје најсвеснији притиска под којим се налазио. Понекад ће се и десити да појединац схвати да је осећање које се у њему пробудило или мишљење које је заступао на том скупу уствари било наметнутно споља и да их можда не би ни оформио да је био ван скупа.

,,Извесни од ових начина делања или мишљења понављањем стичу неку врсту постојаности која их тако рећи таложи и издваја од посебних догађаја који их одражавају. Они се тако отелотворују, добијају чулни облик који им је својствен и образују стварност sui generis, која се веома разликује од појединачних чињеница које је испољавају.'' (Диркем, 1963: 25)

    Наиме, мисли које постоје у појединачним свестима и покрети које понављају појединци су појединачна манифестовања друштвених чињеница, међутим, друштвене чињенице представљају начине деловања, мишљења, веровања који се морају узети колективно. Када се појединачни начини мишљења или делања понављају, они временом стичу постојаност и устаљују се, што доводи до стварања сопствене стварности - sui generis. То је посебан облик стварности које се разликује од појединачних појава које се испољавају. Тиме настаје колективна навика поштовања одређених образаца понашања који су се преносили усмено генерацијама, васпитањем. Тај посебан вид стварности односи се на правна и морална правила, обичаје, веровања који постоје независно од њихове примене.

    Из претходног се закључује да се друштвене чињенице разликују од појединачних последица, односно испољавања. Диркем је дао неколико примера који би потврдили овај исказ, између осталог, говорио је и о чину самоубиства. Одређене друштвене околности могу подстаћи појединца да изврши самоубиство, а те друштвене околности представљају друштвене чињенице. Користећи се статистичком методом, можемо обухватити све индивидуалне случајеве извршења овог чина, при чему би се све појединачне околности, намере и слично, потирале. На тај начин утврдили бисмо стопу самоубистава која обухвата све појединачне случајеве, али изражава ,,колективно стање душе'', односно какво је уопштено стање у друштву у којем би одређен број људи одлучио да изврши самоубиство. Индивидуална испољавања чина самоубиства се морају разликовати од колективног посматрања ове појаве јер се не могу сврстати у чисто социолошке појаве. Да би неко извршио самоубиство, на њега, поред друштвених околности, утичу и неки биолошки или психички фактори, те се овде најчешће говори о социо-психичким појавама.

    Ако се о друштвеним чињеницама говори као о начинима делања онда су оне физилошке природе. Друштвене чињенице, међутим, могу се дефинисати и као колективни начини постојања и тада су оне морфолошке или анатомске природе. Овакве чињенице се односе на начин на који појединци делују складно у друштву, начин на који међусобно интерагују, али се тичу и расподеле становништва на територији, начина изградње насеља, миграција. Ипак, овакви начини постојања се намећу појединцу као обавезни начини делања јер постоје одређене конвенције како облачења, тако и изградње кућа, док су кроз правни систем регуласани сви односи у друштву, саобраћај, миграције.

   На основу свега што је до сада на ову тему изложено и образложено, можемо дати коначну дефиницију друштвених чињеница: 

,,Друштвена чињеница је сваки, утврђен или не, начин чињења који је у стању да на појединца врши спољну принуду; или још, која је општа у читавом датом друштву, имајући сопствено постојање независно од њених појединачних испољавања.'' (Диркем, 1963: 30)

Литература: Емил Диркем, Правила социолошке методе, Савремена школа, Београд, 1963, 21-30

Picture of Vera Vratuša
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Vera Vratuša - Thursday, 20 November 2014, 8:57 AM
 

За сваку је похвалу што је ово недељно саопштење објављено пре истека предложеног рока, 20. новембар у подне. У циљу обједињавања дискусије о истој теми на једном месту,  пренећу га у одговарајући форум.

Било би добро да је ауторка пре објављивања још једном прочитала властити текст као да се ради о тексту некога другога и тако проверила да ли је сама задовољна свим његовим  својствима. У том случају вероватно се не би десило да се у формалном погледу упорно понавља пропуст да се заграда са презименом аутора изворника, годином издања и страном на којој се налази одабрани цитат појављује после уместо пре знака интерпункције, најчешће тачке на крају реченице.

У садржинском погледу молим ауторку и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и исту  недељну тему, као и све остале заинтересоване учеснике усо1,  да кроз дискусију разјасне

1. зашто се  уопште Диркем у поглављу "Шта је то друштвена чињеница" своје књиге Правила социолошког метода  "усредсредио на утврђивање главних карактеристика друштвених чињеница" како је то формулисала колегиница Катарина?

2. по чему се "предмет изучавања својствен социологији" разликује од предмета биологије с једне стране и психологије, с друге, по Диркемовом мишљењу?

3. који још изрази недостају за целовито резимирање/парафразирање  Диркемовог одређења друштвене чињенице у следеђој формулацији колегинице Катарине: "начини делања, мишљења и осећања који постоје ван појединачне свести, као и то да овакви обрасци мишљења или понашања на појединца имају принудну, тј. заповедну моћ"?

4. по чему се разликују "друштвене чињенице" од "друштвених сруја"?

5. како сте разумели израз "стварност sui generis"?

6.  каква је разлика између "заједничког" или "општег"  и "колективног" код Диркема?

7. које то "друштвене околности могу подстаћи појединца да изврши самоубиство"?

8. који још аутор попут Диркема преузима из биологије разликовање на физиологију и анатомију и примењује га у социологији?

9. како нам овај Диркемов изворни текст може да помогне да прецизније формулишемо предлоге питања и одговора о Диркемовим теоријским и методолошким схватањима него што је то било могуће само на основу штуре и поједностављујуће уџбеничке литературе?

Након дискусије о овим питањима, пређите на образложено узајамно оцењивање и самооцењивање у оквиру подтеме специјално отворене за ту сврху у оквиру овог форума.

  

Picture of Katarina Milutinovic
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Katarina Milutinovic - Sunday, 23 November 2014, 5:30 PM
 

Покушаћу да дам одговор на неколико питања:

2. Као што сам на почетку текста напоменула, Диркем критикује непромишљену употребу термина друштвена чињеница. Наиме, он напомиње ,, да се њом често служе да би означили скоро све појаве које се јављају у оквиру друштва, ма како мало оне представљале, са извесном општошћу, неки друштвени интерес''(Диркем, 1963:21). Уз то наводи да сви појединци врше биолошке процесе као што су спавање, уношење хране или воде и да је друштво у извесној мери заинтересовано за то да се они одвијају на одговарајућ и прихватљив начин. Уколико на овај начин посматрамо друштвене чињенице, онда оне нису чисто социолошка појава, стога ни предмет изучавања својствен социологији. Ако, међутим, о друштвеним чињеницама говоримо као о начинима делања, мишљења и осећања који су у односу на појединца спољни и намећу му се на основу принудне моћи које поседују, онда их јасније можемо разликовати од биолошких појава, по томе што се састоје у представама и у делатностима, а од психичих по томе што не постоје у појединачним свестима, већ изван њих, и према томе, објективне су у односу на појединца.

4. Читајући литературу која је била предвиђена за дискутовање о овој теми, дошла сам до закључка да су друштвене струје заправо једна врста друштвених чињеница, а од осталих врста се разликују по томе што код њих не постоји одређено уређење у смислу утврђеног система правних и моралних правила, религијских догми, финансијског система или образаца понашања. Оне постоје тамо где постоји и маса која може утицати на појединца унутар ње, да промени своје мишљење, оформи ново, или да се под притиском асимилује са осталим члановима скупа.

6. Сматра се да је нека појава колективна ако се подразумева да је заједничка за све чланове друштва(или већину њих), односно ако је општа. Међутим, битно је навести да је појава општа управо зато што је колективна, односно обавезна за све чланове одређеног друштва. Те појаве се понављају на индивидуалном плану, јер се појединцима намећу споља, што значи да је појава присутна у сваком делу друштва, јер се налази у целини, а не обрнуто. Да би појаснио ову тврдњу, Диркем даје пример преношења већ готових и утврђених веровања, моралних начела и правила са генерације на генерацију, путем васпитања.

7. Неке од друштвених околности које могу утицати на појединца да изврши самоубиство су немаштина, висока стопа незапослености, као и друштвена изопштеност која настаје у процесу сегрегације одређених скупина. Пример за овакву појаву су сламови(енглески - slum) који се одликују сиромаштвом, веома лошим стањем стамбених објеката, нехигијенским условима живота, као и високом стопом криминала. Сламови погубно делују на здравље његових житеља који често не виде никакав начин да напусте такво окружење. Још један узрок самоубиства који је друштвене природе може бити дискриминација на основу расе, пола, сексуалне оријентације, етничке припадности и слично, али и злостављање, физичко и вербално.

Picture of Vera Vratuša
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Vera Vratuša - Sunday, 7 December 2014, 12:04 AM
 

Одлично колегинице Катарина, мени су остале нејасне прецизније дефинисане друштвене околности или стања која утичу на различите стопе самоубистава, које је Диркем одабрао и за критеријум класификовања различитих типова самоубистава. Шта мисле други учесници усо1 о недељном саопштењу колегинице Катарине и шта мисли колегиница Катарина о саопштењима других учсеника усо1 барем у оквиру исте недељне теме?

Picture of Katarina Milutinovic
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Katarina Milutinovic - Monday, 29 December 2014, 4:18 PM
 

Нисам разумела да конкретно желите Диркемово схватање друштвених околности које утичу на појединца да почини самоубиство, те сам ја писала уопштено о могућим факторима. Ево, дакле, осврта на оно што је Диркем сматрао за битно:

Диркем се у својој анализи стопе самобистава пре свега фокусирао на појам аномије. Она настаје у периодима брзих промена(какве су биле оне током индустријске револуције) које доводе до разарања традиционалних стилова живота, а да при том, не долази до успостављања нових  и јасних вредности и норми. Због тога су људи често осећали очај и сматрали да њихов свакодневни живот нема никаквог смисла

Поред аномије, Диркем уводи и појмове друштвене интеграције и друштвене регулације, на основу којих формира своју типологију самоубистава. Друштвена интеграција односи се на то да ли је појединац довољно уклопљен у друштво, да ли је изолован или су његове везе са другима слабе, док се друштвена регулација односи на постојање норми које усмеравају живот и понашање појединца. Тако он разликује следеће типове самоубиства:

1) Егоистичко - настаје услед ниске друштвене интеграције

2) Аномично - настаје у условима ниске друштвене регулације, односно у условима аномије

3) Алтруистичко - када је појединац ,,претерано'' интегрисан у друштво, те друштво цени више од сопственог живота и спреман је да се жртвује за ,,више добро''(камиказе)

4) Фаталистичко - случајеви када друштво ,,претерано'' регулише појединца, те се он под тим притиском осети беспомоћно

Диркем је такође приметио да су појединци из одређених скупина склонији овом чину него други(пре ће овај чин починити мушкарци, протестанти или невенчани) као и то да стопа самоубистава у периоду ратова опада, а да је знатно већа у периодима економских промена и нестабилности.

Picture of Nenad Pivaš
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Nenad Pivaš - Saturday, 10 January 2015, 7:02 PM
 

Недељно саопштење колегинице Милитиновић је изузетно добро конципирано, а каснији одговори на питања у потпуности објашњавају све оно што нам је можда нејасно везано за дату тему. Једино прихватљива оцена била би 10.

Picture of Aleksandar Prodanovic
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Aleksandar Prodanovic - Sunday, 11 January 2015, 12:54 AM
 

Колегиница Катарина је написала рад за похвалу, уочљив је уложен труд и веома добро разумевање сопствене теме. Такође је и одговорила на питања, допуњујући га још више. Уз похвале оцена 10.

Picture of Tamara Milovanovic
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Tamara Milovanovic - Saturday, 10 January 2015, 5:38 PM
 

Mislim da je koleginica Katarina jedna od retkih koji su i na vreme objavili rad,ispravili gresku,prihvatili kiritike i potrudili se da sve obrazloze. Tekst je opsiran i dobro objasnjen i mogu da ga razumeju i oni koji nisu ni procitali literaturu.Za svaku pohvalu je njen trud oko forme i oko same teme.Moj predlog ocene je 10.

Picture of Marina Šušnjar
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Marina Šušnjar - Friday, 9 January 2015, 12:25 AM
 

Изузетно занимљив рад, као и сама тема по себи. Види се да је колегиница Катарина настојала да што детаљније објасни Диркемово виђење друштвених чињеница и њихову важност за једног појединца у друштву, како и њихове разне начине принуде на појединца, и у томе је успела. Вешто писање, за сваку похвалу. Оцена: 10.

Picture of Milica Vukotic
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Milica Vukotic - Friday, 9 January 2015, 10:31 PM
 

Поред тога што је колегиница  веома разумљиво написала недељно саопштење успела је и да одговори на сва постављена питања и самим тим заокружи своје излагање.Моја оцена је 10.

Picture of Jelena Bogdanovic
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Jelena Bogdanovic - Saturday, 10 January 2015, 3:12 AM
 

Труд и појашњење колегинице Миловановић је одличан, оцена 10.

Picture of Dalibor Miloradovic
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Dalibor Miloradovic - Saturday, 10 January 2015, 5:49 PM
 

Што се мог мишљења тиче, без пуно објашњавања, ово је једно од најбољих саопштења. Оцена 10.

Picture of Ninoslav Gajic
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Ninoslav Gajic - Saturday, 10 January 2015, 10:15 PM
 

Поштована колегинице, задовољство је прочитати Ваш рад. Уложили сте озбиљан труд, усвојили критике и изузетним залагањем и радом заслужили максималну оцену 10.

Picture of Danica Jotić
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Danica Jotić - Saturday, 10 January 2015, 11:05 PM
 

Колегиница је уложила велики труд и јако лепо обрадила своју тему, а и формални недостаци су занемарљиви. Предложена оцена је несумњиво 10.

Picture of Marija Sjeničić
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Marija Sjeničić - Saturday, 10 January 2015, 11:53 PM
 

И више је него евидентан труд и напор уложен, не само при писању саопштења, већ и при одговарању на питања. Заиста, рад је прецизан и тачно формулисан, стога, предлог моје оцене јесте 10.

Picture of Jovana Mijatovic
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Jovana Mijatovic - Saturday, 10 January 2015, 11:58 PM
 

Колегиница Катарина је у потпуности обрадила задату тему, рад је занимљив и разумљив. Оцена:10

Picture of Jelena Sukovic
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Jelena Sukovic - Sunday, 11 January 2015, 1:50 AM
 

Као што су колеге већ констатовале, тема колегинице Милутиновић је јако лепо образложена, видљиво је разумевање теме. Оцена: 10.

Picture of Nina Ocokoljic
Re: Емил Диркем, Правила социолошке методе: Шта је то друштвена чињеница?
by Nina Ocokoljic - Sunday, 11 January 2015, 12:57 PM
 

Рад колегинице ми је био веома занимљив. Допада ми се како избор цитата, тако и њено тумачење истих. Посебно похваљујем напор који је колегиница уложила у одговарање на професоркина питања, заиста је успела да нам приближи тему и покаже да је одлично овладала материјом. Ово је један од радова који ми се можда и највише допао, с тога је оцена коју предлажем 10.