Друштвена подела рада и промена друштвене структуре

 
 
Picture of Sofija Cetkovic
Диркем, Е., Механичка и органска солидарност; Подела изнуђеног рада у О подели друштвеног рада
by Sofija Cetkovic - Saturday, December 20, 2014, 2:58 AM
 

Диркем објашњава трансформације у друштву преласком из механичких друштава у органска друштва, и суштинску разлику између њих види у пореклу њихове солидарности. Кључни појам представља подела рада. У друштвима механичке солидарности, сви чланови обављају исте послове, док у савременим друштвима која одликује органска солидарност долази до развијене поделе рада и специјализације послова.

"Сарађивати, заиста, значи поделити између себе заједнички задатак. Ако је овај последњи подељен на квалитативно сличне задатке, иако неопходне једне другима, имамо просту поделу рада или поделу рада првог степена. Ако су задаци различите природе, имамо сложену поделу рада, специјализацију у правом смислу речи" (Диркем, 1972: 155).

Он објашњава да се тај прелаз из механичке у органску солидарност огледа и у трансформацији правног система из кривичног права у кооперативно право. Колективна свест, која представља основу права у механичким друштвима, полако слаби, те се у органским друштвима преступи регулишу реститутивним санкцијама које спроводе изабрани службеници.

"...односи које регулише кооперативно право праћено реститутивним санкцијама и солидарност коју ти односи изражавају проистичу из друштвене поделе рада" (Диркем, 1972: 157).

Још једна појава коју Диркем проучава су унутрашњи сукоби у оквиру друштава у којима је заступљена механичка солидарност. Он објашњава да до сукоба долази услед незадовољства нижих класа улогама које су им додељене.

"Да би подела рада произвела солидарност, није дакле довољно да свак има свој задатак, потребно је још да му тај задатак и одговара" (Диркем, 1972: 364).

До овог несклада у подели рада долази због промена у односу класа, и смањењу разлика које су их раздвајале. Он истиче да до тога долази када је подела рада последица спољашње принуде. Да би друштво могло да напредује ка органској солидарности, потребно је да подела рада буде заснована на унутрашњим узроцима, те ће рад бити подељен према разноврсности способности (Диркем, 1972: 364).

"..., деоба се врши према способностима, пошто нема разлога да се врши другачије. Тако се склад између склопа сваког појединца и његовог друштвеног положаја остварује сам од себе" (Диркем, 1972: 365).

До поделе изнуђеног рада долази, дакле, када подела рада изгуби ослонац у обичајима и регулација се одржава кроз примену силе.

С друге стране, стварање солидарности у друштву, Диркем истиче, зависи од спонтаности поделе рада. Са напретком поделе рада, у друштву расте неједнакост. Савршена спонтаност подразумева потпуну једнакост у условима спољашње борбе.

"Рад се дели спонтано једино ако је друштво тако устројено да друштвене неједнакости верно изражавају природне неједнакости" (Диркем, 1972: 366).

Овај проблем спољашњих неједнакости није карактеристичан за друштва са механичком солидарношћу, јер се код њих друштвена кохезија одржава снажном колективном свешћу. Код органске солидарности, отклањање спољних неједнакости је кључно за одржање солидарности у друштву и уопште за његов опстанак, пошто колективна свест губи на значају, што, опет, оставља простора за развитак индивидуалне свести.

"...свак зависи утолико јаче од друштва уколико је рад у већој мери подељен, а, с друге стране, свачија делатност је утолико више лична уколико је више специјализована" (Диркем, 1972: 161).

 

Литература:

Диркем, Е. (1972). "Механичка и органска солидарност", "Подела изнуђеног рада", у О подели друштвеног рада. Београд: Просвета. 154-162, 363-374. 

Picture of Vera Vratuša
Re: Диркем, Е., Механичка и органска солидарност; Подела изнуђеног рада у О подели друштвеног рада
by Vera Vratuša - Monday, December 22, 2014, 11:28 AM
 

Саопштења  колегинице Софије Ћетковић посвећено закључним одељцима трећег поглавља о две врсте позитивне солидарности и поглављу  "Подела изнуђеног рада" из књиге О подели друштвеног рада Емила Диркема, објављено је скоро шеснаест дана након предложеног рока (4. децембар  у подне за закључну виртуелну дискусију о темама "друштвена подела рада и промена друштвене структуре", и "разне теорије друштвене структурације и стратификације" према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1), односно девет дана после рока усвојеног гласањем 05. 12. 2014 (уп."Заокруживање" дискусија).

Ово недељно саопштење је избегло "ситније" грешке, али садржи "крупније" недостатке као што је недовољно учестало упућивање на коришћене изворе, нарочито приликом замене властитог коментарисања одабраних цитата препричавањем делова Диркемовог излагања, као и одсуство теоријског увода и закључка. Следећа формулација: "Још једна појава коју Диркем проучава су унутрашњи сукоби у оквиру друштава у којима је заступљена механичка солидарност. Он објашњава да до сукоба долази услед незадовољства нижих класа улогама које су им додељене",   изазива недоумицу да ли у оквиру друштава у којима је заступљена органска солидарност нема унутрашњих сукоба?

Након исправљања формалних недостатака, позивам пре свега  аутора овог недељног саопштења  и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за ову недељну тему,  да продискутују:

1) како сте разумели Диркемову тврдњу да механичкој солидарности која потиче из сличности просте поделе рада и мења се у обрнутој сразмери са индивидуалном личношђу "одговара" регресивно право са казненим санкцијама,  а да органској солидарности која потиче из сложене специјалистичке поделе рада и мења се у управној сразмери са индивидуалном личношћу "одговара" кооперативно право са  рестутивним санкцијама?

2) шта је по Диркему друштвени узрок "класних ратова" и у каквом је односу са наводно неједнаким наследним особинама и способностима појединаца да врше све функције неопходне друштву за његову репродукцију, односно по чему се разликује од Марксовог схватања друштвених узрока израбљивања?

3) шта је по Диркему друштвена претпоставка "праведног" уговорног изједначавања "спољашњих услова у којима се води борба", односно у чему се слаже са Марксовим схватањем друштвених узрока "неједнаке размене услуга"?

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of mina putnik
Re: Диркем, Е., Механичка и органска солидарност; Подела изнуђеног рада у О подели друштвеног рада
by mina putnik - Saturday, January 10, 2015, 8:36 PM
 

С обзиром на то да колегиница није ни одговорила на питања и да има техничких грешака ја ћу овај рад оценити са 8 поена. Ако колегиница преправи рад, замолила бих професорку да ми да прилику да је оценим поново. 

Picture of Sonja Zagorac
Re: Диркем, Е., Механичка и органска солидарност; Подела изнуђеног рада у О подели друштвеног рада
by Sonja Zagorac - Saturday, January 10, 2015, 9:08 PM
 

Колегиница Софија је вешто успела да ми приближи тему која јој је задата, чак и да ме заинтересује да о овоме сазнам нешто више и због тога је моја оцена 10.

Picture of andjela jacimovic
Re: Диркем, Е., Механичка и органска солидарност; Подела изнуђеног рада у О подели друштвеног рада
by andjela jacimovic - Saturday, January 10, 2015, 11:49 PM
 

Упркос изостављању честих упућивања на изворник, ситнијих формалних недостатака нема, саопштење је добро написано и по мом мишљењу заслужује 10.

Picture of Anja Ilic
Re: Диркем, Е., Механичка и органска солидарност; Подела изнуђеног рада у О подели друштвеног рада
by Anja Ilic - Saturday, January 10, 2015, 11:53 PM
 

За разлику од својих колега које су писале на исту ову тему, колегиница Софија Ћетковић знатно више се служи цитатима, а даје мало сопствених подробнијих тумачења. У том смислу, ово саопштење ми је садржински слабије, али боље од осталих испуњава - заправо, потпуно испуњава - све формалне критеријуме. Оцена: 8,5.

Picture of Djordje Radojevic
Re: Диркем, Е., Механичка и органска солидарност; Подела изнуђеног рада у О подели друштвеног рада
by Djordje Radojevic - Sunday, January 11, 2015, 12:14 AM
 

Сложио бих се са замеркама и похвалама које су колеге већ поставиле. Моја оцена је 10.

Picture of Tijana Rakic
Re: Диркем, Е., Механичка и органска солидарност; Подела изнуђеног рада у О подели друштвеног рада
by Tijana Rakic - Sunday, January 11, 2015, 12:28 AM
 

Саопштење колегинице Ћетковић је по мом мишљењу добро написано, без обзира на ређе упућивање на изворник сматрам да заслужује оцену 10.

Picture of Sofija Cetkovic
Re: Диркем, Е., Механичка и органска солидарност; Подела изнуђеног рада у О подели друштвеног рада
by Sofija Cetkovic - Sunday, January 11, 2015, 1:35 AM
 

Покушаћу да одговорим на критику и на нека од постављених питања. 

Унутрашњи сукоби постоје наравно и у друштвима у којима је заступљена органска солидарност, али Диркем се овде фокусира на објашњење узрока унутрашњих сукоба у случају механичке солидарности, те наводи да би решење тих постојећих сукоба била промена у подели рада.

1. У механичкој солидарности колективистички дух је много снажнији него у органској, те самим тим сваки прекршај друштво строго осуђује и сматра кршењем моралних правила, па се и санкције спроводе у виду кажњавања; у органској солидарности, где је истакнута индивидуалност, прекршајима се баве лица чија је то дужност и професија, а остатак друштва се не бави тиме и очекује да правни систем то решава.

2. По Диркему, појединци се не рађају са једнаким способностима, те самим тим нису у стању да обављају све функције, већ би им требала бити додељена она функција која је у складу са њиховим могућностима. До сукоба долази када су појединци незадовољни својим положајем, из разлога што функција коју обављају не одговара њиховим способностима, те их сврстава у слој којем они не припадају. 

Сматрам да моје саопштење испуњава све формалне захтеве и да сам задовољавајуће обрадила тему. Одговорила сам на упућене коментаре, и додељујем себи оцену 10.