Друштвена подела рада и промена друштвене структуре

 
 
Picture of Kristina Janicevic
K. Marks, "Oсамнаести бример Луја Бонапарте", Просвета 1977
by Kristina Janicevic - Thursday, December 11, 2014, 11:57 PM
 

 

У овом делу Маркс се бави догађајима који су се одиграли након "Фебруарске револуције"  1848 г. Аутор нам даје непосредну слику о друштвеним и политичким  дешавањима у Француској. Важно је и да нагласим да овај феномен није остао усамљен већ се проширио толико да га и називају " Пролећем народа", а 1848 г. "Годину револуција".Ради бољег разумевања ове тематике мора да нагласим  да је револуција из 1789 г. била револуција  буржуазије док је ова револуција  другачијег карактера ,ово је револуција пролетаријата.

Маркс нам даје увид у изузетно лош положај француског сељака који је био оптерећен разним  порезима које је су  још више угрожавали његову  финансијску ситуацију. На то су донешене мере које би "помогле" сељацима а то је било отварање хипотекарних банака што је омогућило још дрскије израбљивање од стране капиталиста.Што показује и следећи цитат:

"Буржуаски поредак, који је почетком овога века пред новонасталу парцелу поставио као стражара, и ђубрио је ловорикама, тај поредак постао је вампир који јој сише крв из срца и мозак из главе, па је баца  у хемијски котао капитала".(Маркс К., "Осамнаести бример Луја Бонапарте" 1977 90-91 стр)

 


Из овог цитата можемо закључити да је буржуазија злоупотребљавала своју власт за остваривање својих интереса ,а за то је користила  своју политичку моћ. Осим тога можемо приметити и  негативни ауторов однос према  капитализму.Покушај одбране од  тлачења  буржуазије  био је такозвани " Јунски устанак" међутим овај покушај револуције се завршио фијаском,а држава се поново вратила у своје старе облике "безочној владавини сабље и мантије" . Као последица тога  пролетаријат је био називан  странком анархије,социјализма и комунизма као и непријатељима друштва.

Из свега овога могу да закључим да нам је Маркс изнео једну комплетну слику  капиталистичког друштва у успону нарочито  доминацију буржуазије.Хтела бих да напоменем још да Диркемова критика  да Маркс разликује само две класе бар у овом делу није  оправдан што можемо закључимо из унутрашњих сукоба пролетаријата.Један од таквих примера је свакако лумпенпролетаријат који су престављао декласиране слојеве друштва (лумпен -дно друштва) који су били  на  страни буржуазије. 

 

 

Picture of Vera Vratuša
Re: K. Marks, "Oсамнаести бример Луја Бонапарте", Просвета 1977
by Vera Vratuša - Wednesday, December 17, 2014, 9:23 PM
 

Саопштења  колегинице Кристине Јанићијевић посвећено уводном поглављу Карла Маркса за Осамнаести Бример Луја Бонапарте у којем резимира етапе кроз које је прошла француска револуција односно грађански рат од 24. фебруара 1848. до 2. децембра 1851. године,објављено је седам дана након предложеног рока (4. децембар  у подне за закључну виртуелну дискусију о темама "друштвена подела рада и промена друштвене структуре", и "разне теорије друштвене структурације и стратификације" према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1), али само неколико сати после рока усвојеног гласањем 05. 12. 2014 (уп."Заокруживање" дискусија).

Ово недељно саопштење такође садржи како "ситније" грешке попут погрешног постављања тачке испре уместо иза заграде са скраћеним подацима о изворнику, непотребног уношења наслова текста у поменуту заграду и потпуног изостанка потпуних библиографских података о изворнику на крају саопштења), тако и "крупније" недостатке као што је недовољно улестало упућивање на коришћене изворе. Врлину овог недељног саопштења представља видан напор да се формулише увод и закључака, као и релативно самостално распоређивање, повезивање и тумачење одабраних цитата у средишњем делу саопштења. Овај напор је понекад резултарио у недовољно адекватним и недовољно потпуним формулацијама (нпр. приписивање Диркему тврдње да Маркс разликује само две класе и помињање само унутрашњих сукоба унутар класе пролетаријата, све без упућивања на изворник, као  непомињање унутрашњих подела унутар крупне и ситне буржоазије).

Након исправљања формалних недостатака, позивам пре свега  аутора овог недељног саопштења  и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за ову недељну тему,  да продискутују:

1) која је основна разлика по Марксу између буржаских револуција осамнаестог века од 1789 до рестаурације царства под Наполеоном Бонапартом 1814. године, и социјалних револуција пролетаријата, наговештених првим неуспешним покушајима током фебруарске и јунске револуције 1848. године,  до победе банкротиралог нећака Наполеона Бонапарте, Луиса Бонапарте на општим изборима за председника Француске Републике 10. децембра 1851. године?

2) интересе којих све класа и делова класа Маркс препознаје у темељима споља видљивих оружаних и изборних борби присталица разних монархистичких и републиканских партија у три фазе грађанског рата у Француској од 1848. до дембра 1851.,  доводећи тиме у питање поједностављујуће уџбеничко тумачење да је кроз целокупну класну историју човечанства Маркс уочавао само две класе.

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Kristina Janicevic
Re: K. Marks, "Oсамнаести бример Луја Бонапарте", Просвета 1977
by Kristina Janicevic - Sunday, January 4, 2015, 5:46 PM
 

Поштована Вера Вратуша, хвала Вам на Вашим сугестијама и предлозима које ћу покушати да усвојим у свом даљем раду. Наравно, потрудићу се да одговорим на ваша питања.

1.) Основна дистинкција између револуција из 1789. и они које су уследиле касније јесте у њиховим узроцима и последицама.

Најједноставније речено, револуција из 1789. године настала је као последица неодрживости сталешке структуре, где је трећи слој био у потпуности обесправљен и порески оптерећен да издржава припаднике прве две класе (ту су спадали малобројно племство и свештенство). Већину становништва, односно чак 80% чинили су кметови. Поред њих, у трећи слој спадала је и буржуазија која је била најбогатији слој, али је била политички обесправљена (да се подсетимо, у буржуазију спадају банкари, предузетници и финансијери). Интересантно, да је у трећем слоју била већина интелектуалне елите која је у овој револуцији видела шансу да коначно "изађу на површину". За ову револуцију се каже да је револуција буржуазије, што и јесте био случај, али не треба губити из вида чињеницу да је она изнета на леђима пролетеријата. Главна последица ове револуције јесте било укидање феудализма и давање општих слобода, што је више било фиктивног типа.

Револуције које су уследиле касније називају се пролетерским, а нарочито она из 1848. године (да се подсетимо, "комунистички манифест" је изашао исте те године) тако да је овај покрет у суштини био неорганизован. Јучерашњи саборци су им постали непријатељи. Ново време изискивало је нове господаре, а то је постала буржуазија. Основни принципи револуције из 1789. године (то су слобода, једнакост и братство) били су гажени на најокрутнији начин. Сетимо се Каверњиковог примера када је стрељано 11 000 цивила и на хиљаде њих је депортовано из Француске.

2.) У Француској су се након 1789. године смењивала монархистичка и републиканска уређења, што је за собом повлачило сталне конфликте и сукобе интереса. Што се тиче сукоба међу буржуазијом, свакако је најупечатљивији онај између јакобинаца и жиродинаца који је донео много крви у Француској. Што се тиче класа које је Маркс уочавао, свакако не треба занемарити ни средњу класу, за коју је сматрао да ће временом да се стопи у пролетеријат. У различитим периодима ове опште нестабилне политичке ситуације чак су и делови класа имали свој примат (нпр. примат војске за време три славна дана, када је угушена револуција из 1848. године). Доласком Лујиса Бонапарте на власт 10. децембра 1851. године, још једном је доказано да се историја понавља. Он се из спаситеља народа од буржуазије трансформисао у монарха који ће имати апсолутистичку власт над њима (пример је везан за његовог ујака, Наполеона I Бонапарту, чији је пример очигледно следио).

Из свега овога наведеног, можемо закључити да је у почетку Маркс сматрао да капитализам карактерише борба двеју класа - буржуазије и пролетеријата, али није губио из вида постојање и других класа, као што су класе које су преостале из претходних периода (попут земљопоседничке аристократије и сељака) и посредне класе (ситна буржуазија и мали предузетници). Постојање средње класе је описивао у својим делима "Класне борбе у Француској" и "Осамнаести бример Луја Бонапарте". Ипак, за Маркса су ове компликације замрачивале праву важност двокласне борбе која ће бити у средишту капитализма.

Picture of mina putnik
Re: K. Marks, "Oсамнаести бример Луја Бонапарте", Просвета 1977
by mina putnik - Saturday, January 10, 2015, 8:25 PM
 

Јесте да је колегиница имала техничких пропуста, али на основу прочитаног текста и одговора на питање одлучила сам да јој доделим 9 поена.

Picture of Sonja Zagorac
Re: K. Marks, "Oсамнаести бример Луја Бонапарте", Просвета 1977
by Sonja Zagorac - Saturday, January 10, 2015, 9:12 PM
 

Колегиница Кристина се довољно посветила овој теми и саопштење је обликовала на задовољавајући начин. Заслужила је оцену 10.

Picture of andjela jacimovic
Re: K. Marks, "Oсамнаести бример Луја Бонапарте", Просвета 1977
by andjela jacimovic - Saturday, January 10, 2015, 10:14 PM
 

Без обзира на ситније формалне грешке које је колегиница имала, похвалила бих то што је поправила своје недељно саопштење и добро одговорила на питања. Такође приметила сам да се колегиница доста потрудила око свог недељног саопштења. И моја оцена за колегиницу би била 10.

 

Picture of Anja Ilic
Re: K. Marks, "Oсамнаести бример Луја Бонапарте", Просвета 1977
by Anja Ilic - Saturday, January 10, 2015, 11:18 PM
 

Премда је недељно саопштење колегинице Кристине Јанићевић у свом неизмењеном облику можда сувише кратко (наводи само један цитат, а три су формални минумум), види се да је покушала да што самосталније обради задату тему, а посебно је похвално што је одговорила на постављена питања, за разлику од колеге који се бавио истом темом, али то није урадио. Стога, за сав труд и јер верујем да ће колегиница исправити формалне недостатке у самом семинарском раду, оцена 10.

Picture of Tijana Rakic
Re: K. Marks, "Oсамнаести бример Луја Бонапарте", Просвета 1977
by Tijana Rakic - Saturday, January 10, 2015, 11:42 PM
 

Без обзира на ситније пропусте, недељно саопштење колегинице је добро. Похвалила бих колегиницу Јанићевић што се потрудила да одговори на питања професорке. Оцена је 10.

Picture of Djordje Radojevic
Re: K. Marks, "Oсамнаести бример Луја Бонапарте", Просвета 1977
by Djordje Radojevic - Sunday, January 11, 2015, 12:22 AM
 

Свиђа ми се начин на који је колегиница урадила своје саопштење. Веома разумљиво, уз труд да исправи своје првобитне грешке. Оцена 10.

Picture of Sofija Cetkovic
Re: K. Marks, "Oсамнаести бример Луја Бонапарте", Просвета 1977
by Sofija Cetkovic - Sunday, January 11, 2015, 1:55 AM
 

Колегиница се потрудила да одговори на постављена питања и критике, и тиме допунила своје саопштење, дајем оцену 10.

Picture of Danilo Radovanović
Re: K. Marks, "Oсамнаести бример Луја Бонапарте", Просвета 1977
by Danilo Radovanović - Sunday, January 11, 2015, 5:06 AM
 

Сажето и есенцијално конципирано излагање које задовољава услов за максималну оцену.