Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

Поштована Вера Вратуша, хвала Вам на Вашим сугестијама и предлозима које ћу покушати да усвојим у свом даљем раду. Наравно, потрудићу се да одговорим на ваша питања.

1.) Основна дистинкција између револуција из 1789. и они које су уследиле касније јесте у њиховим узроцима и последицама.

Најједноставније речено, револуција из 1789. године настала је као последица неодрживости сталешке структуре, где је трећи слој био у потпуности обесправљен и порески оптерећен да издржава припаднике прве две класе (ту су спадали малобројно племство и свештенство). Већину становништва, односно чак 80% чинили су кметови. Поред њих, у трећи слој спадала је и буржуазија која је била најбогатији слој, али је била политички обесправљена (да се подсетимо, у буржуазију спадају банкари, предузетници и финансијери). Интересантно, да је у трећем слоју била већина интелектуалне елите која је у овој револуцији видела шансу да коначно "изађу на површину". За ову револуцију се каже да је револуција буржуазије, што и јесте био случај, али не треба губити из вида чињеницу да је она изнета на леђима пролетеријата. Главна последица ове револуције јесте било укидање феудализма и давање општих слобода, што је више било фиктивног типа.

Револуције које су уследиле касније називају се пролетерским, а нарочито она из 1848. године (да се подсетимо, "комунистички манифест" је изашао исте те године) тако да је овај покрет у суштини био неорганизован. Јучерашњи саборци су им постали непријатељи. Ново време изискивало је нове господаре, а то је постала буржуазија. Основни принципи револуције из 1789. године (то су слобода, једнакост и братство) били су гажени на најокрутнији начин. Сетимо се Каверњиковог примера када је стрељано 11 000 цивила и на хиљаде њих је депортовано из Француске.

2.) У Француској су се након 1789. године смењивала монархистичка и републиканска уређења, што је за собом повлачило сталне конфликте и сукобе интереса. Што се тиче сукоба међу буржуазијом, свакако је најупечатљивији онај између јакобинаца и жиродинаца који је донео много крви у Француској. Што се тиче класа које је Маркс уочавао, свакако не треба занемарити ни средњу класу, за коју је сматрао да ће временом да се стопи у пролетеријат. У различитим периодима ове опште нестабилне политичке ситуације чак су и делови класа имали свој примат (нпр. примат војске за време три славна дана, када је угушена револуција из 1848. године). Доласком Лујиса Бонапарте на власт 10. децембра 1851. године, још једном је доказано да се историја понавља. Он се из спаситеља народа од буржуазије трансформисао у монарха који ће имати апсолутистичку власт над њима (пример је везан за његовог ујака, Наполеона I Бонапарту, чији је пример очигледно следио).

Из свега овога наведеног, можемо закључити да је у почетку Маркс сматрао да капитализам карактерише борба двеју класа - буржуазије и пролетеријата, али није губио из вида постојање и других класа, као што су класе које су преостале из претходних периода (попут земљопоседничке аристократије и сељака) и посредне класе (ситна буржуазија и мали предузетници). Постојање средње класе је описивао у својим делима "Класне борбе у Француској" и "Осамнаести бример Луја Бонапарте". Ипак, за Маркса су ове компликације замрачивале праву важност двокласне борбе која ће бити у средишту капитализма.

Без обзира на ситније формалне грешке које је колегиница имала, похвалила бих то што је поправила своје недељно саопштење и добро одговорила на питања. Такође приметила сам да се колегиница доста потрудила око свог недељног саопштења. И моја оцена за колегиницу би била 10.

Без обзира на ситније пропусте, недељно саопштење колегинице је добро. Похвалила бих колегиницу Јанићевић што се потрудила да одговори на питања професорке. Оцена је 10.