У капиталистичком друштву капитал и рад се налазе на супротним странама. Радник зависи од капиталисте, али и капиталиста од радника. Да би капиталиста уопште покренуо неки производни процес, неопходна му је радна снага, а са друге стане, раднику је неопходан посао (који му даје капиталиста), како би себи обезбедио средства за живот.
Браверман изводи формалну дефиницију радничке класе „...као класе која зато што не поседује ништа осим своје радне снаге продаје ту снагу капиталу“ (Браверман, 1983: 314). Људи који, како Браверман наводи, поседују само радну снагу представљају радничку класу која је „пре свега сировина за израбљивање“(Браверман, 1983: 313), и постају јефтина радна снага.
У периоду између 1900. и 1970. године радничку снагу чини три четвртине укупног броја становништва.У том периоду се у радничку класу убрајају занатлије, чиновници, фабрички радници, радници у трговини, услужним делатностима и мануелни радници изван пољопривреде. Из ове групе се изузимају они који се налазе на вишим позицијама и самим тим су и боље плаћени од „обичних“ радника, као и они који не траже запослење те се не убрајају у радну снагу.
С обзиром на све бржи напредак механизације, долази до раста нових занимања у којима механизација још није примењена или се уопште и не може применити (на пример: угоститељство). Маса радне снаге постаје сувишна и постаје јефтина радна снага капиталисте, што је такође последица механизације. Поводом тога Браверман каже да: „Циљ механизације није пораст, већ смањење броја придружених радника“ (Браверман, 1983: 318). Радна снага која постаје сувишна представља резервну армију становништва коју капиталиста по потреби искоришћава. Према Марксу постоје три облика резервне армије и то су: флуктурирајући (они који често мењају посао, а повремено су и незапослени), латентни (они који из пољопривредних регија одлазе у градове и тамо раде) и стагнантни (они који су нередовно запослени; најчешће подлежу експлоатацији капитала).
„Као што се расположива маса незапослене радне снаге шири међу мушкарцима њиховим релативним истискивањем из индустрије и трговине, тако се још више шири међу женама зато што све више жена одлази у индустрију и трговину“ (Браверман, 1983: 324). Због тога што се велики број жена прикључује радној снази доступне капиталу, велики део мушкараца способних за рад постаје део резервне армије рада. Још једна од последица великог броја запослених жена су и ниже плате. Наиме, жене без обзира на ком положају раде имају ниже плате од мушкараца и самим тим што су јефтинија, оне су и погоднија радна снага за капиталисту који ће поред њих на располагању имати и раднике из резервне армије, а пре свега оне најсиромашније којима је посао увек неопходан ради опстанка.
Због великок броја незапосленог становништва у систему монополистичког капитализма долази до појаве „нове средње класе“. У том слоју владају струке и оно заједничко што имају са радничком класом је то што посао добијају од капиталисте. Нова средња класа како Браверман наводи „поприма обележја с обе стране“ (Браверман, 1983: 337). Другим речима, припадници ове класе, иако се запошљавају код капиталисте (што је карактеристика пролетаријата) ипак имају одређени удео у повластицама капитала и то је оно главно што их раздваја од пролетаријата. Још једна од разлика је и то што су плате „новој средњој класи“ знатно веће него што је био случај са „старом средњом класом“.
„Куповина и продаја радне снаге класичан је облик настанка и трајног постојања радничке класе. Када је реч о радничкој класи, тај облик утемељује друштвене односе производње, односе потчињавања власти и израбљивању“ (Браверман, 1983: 335).
Вероника Јурић
Литература: Браверман, Хари: Рад и монополистички капитал, Глобус, Загреб, 1983: 311-339
Разне теорије друштвеног структурисања и раслојавања
Недељно саопштење колегинице Веронике Јурић посвећено тексту Харија Бравермана "Структура радничке класе и њезина резервна армија" из књиге истог аутора Рад и монополни капитал, објављено је око недељу дана након предложеног рока (4. децембар у подне за закључну виртуелну дискусију о темама "друштвена подела рада и промена друштвене структуре", и "разне теорије друштвене структурације и стратификације" према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1).
За похвалу је чињеница да ово недељно саопштење нема ситнијих формалних недостатака, али није за похвалу изостанак учесталог упућивања на изворник приликом покушаја формулисања теоријског увода у проблематику, приликом коришћења изворника за коментарисање одабраних цитата, као и изостанак самосталнијег распоређивања, тумачења и повезивања одабраних цитата властитим редоследом у средишњем делу саопштења, уз одсуство теоријског закључка.
Након исправљања формалних и садржинских недостатака, позивам пре свега аутора овог недељног саопштења и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за ову недељну тему, да продискутују:
1) како сте разумели Браверманове тезе да "капитал је рад" и "рад је капитал"?
2) које су главне последице напретка техничке опремљености производног процеса за радничку класу и класну борбу према Браверману?
3) које су главне последице напретка техничке опремљености производног процеса за радничку класу и класну борбу према уџбеничком приказу схватања Роберта Блаунера и Сержа Малеа?
Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.
Поштована професорка, за почетак се извињавам због направљених грешака и надам се да ћу одговорима на Ваша питања успети да надоместим пропусте које сам направила у свом недељном саопштењу.
Према Браверману, капитал је рад који је обављен у прошлости и постаје капитал онда када га капиталиста присвоји и употреби у даљем таложењу капитала. Браверман такође наводи да је капитал рад без обзира на то који облик има (новац, роба...).
Са друге стране, Браверман изводи тезу да је рад капитал. То значи да уколико капиталиста жели да покрене било који производни процес, неопходан му је рад, односно радна снага, коју он „купује“ да би остварио капитал (Браверман, 1983: 313).
Велики напредак техничке опремљености, према Браверману, доводи до нестанка многих радних места и то је узрок све већег броја незапосленог, а радно способног, становништва. То становништво постаје погодно за експлоатацију капиталисте и на тај начин долази до стварања резервне армије рада.
Закључни део:
„Куповина и продаја радне снаге класичан је облик настанка и трајног постојања радничке класе. Када је реч о радничкој класи, тај облик утемељује друштвене односе производње, односе потчињавања власти и израбљивању“ (Браверман, 1983: 335).
Као што Браверман у цитату наводи „Куповина и продаја радне снаге класичан је облик настанка и трајног постојања радничке класе“ (Браверман, 1983:335), што значи да ће радничка класа постојати све док постоји „куповина“ радне снаге од стране капиталисте, а тај однос радник-капиталиста неопходан је зато што радна снага продаје свој рад управо због омогућавања средстава за сопствени опстанак.
Поштовани, ово саопштење колегинице испуњава критеријуме, изузев неких формалних пропуста, као што је недовољно упућивање на изворник. Занимљиво је, концизно и јасно, лепо објашњено. А колегиница је и уложила труд да понуди исправку свог саопштења у односу на критике професорке, стога јој дајем оцену 10.