Друштвена подела рада и промена друштвене структуре

 
 
Picture of Djordje Radojevic
Маркс, К. грађански рат у Француској 1848-50, у Осамнаести бример Луиса Бонапарте, у Дела, Просвета, 1975, т.11, 91-98
by Djordje Radojevic - Wednesday, December 10, 2014, 7:32 PM
 

На овим странама дела Осамнаести  бример Луиса Бонапарте, Маркс говори о грађанском рату у Француској у периоду између 1848-1050. године.

„Људи праве своју сопствену историју, али они је не праве по својој вољи, под околностима које су сами изабрали, него под околностима које су непосредно затекли, које су дате и наслеђене“ (Маркс: 91).
Када ово каже, Маркс упућује на то да на генерацију која тренутно живи утиче традиција свих мртвих генерација. И када желе да ствари и себе преокрену, да ураде и створе нешто ново на шта их упућује епоха револуционарне кризе, актуелне генерације се ипак позивају на оне старије и од њих позајмљују имена, бојне пароле, костиме, да би уз помоћ тога извели нови светскоисторијски призор. „Васкрсавање покојника у тим револуцијама служило је, дакле, томе да се славе нове борбе, а не да се пародирају старе,...да се поново нађе дух револуције, а не да се изазове њена авет“ (Маркс: 92). Међутим, у годинама 1848. до 1851. народ је само „призвао авет“ револуције из 1879. године и вратио се на старо. Једна одлика враћања на старо је и то што се Французи нису  могли ослободити успомене на Наполеона.  У страху који сама помисао на револуцију носи Французи су се присећали дана славе и чезнули за њима.

 

„Социјална револуција 19. века не може да црпе своју поезију из прошлости, него само из будућности. Она не може да отпочне пре но што се отресе свог празноверног односа према прошлости“ (Маркс: 93).
Маркс упућује на то да социјална револуција 19. века мора да остави прошлост и да се окрене будућности. Ова револуција је настала одједном, као препад, на изненађење старог друштва, обележила почетак нове епохе. Али то није дуго трајало, јер већ другог децембра 1851. фебруарска револуција је ишчезла. Друштво није постигло своје циљеве већ се само држава вратила свом најстаријем облику, то јест „владавини сабље и мантије“ (Маркс: 93). Међутим, тај период од неколико година не може се назвати неискоришћеним. Француско друштво је у том периоду, „убрзаним курсом“ надокнадило знања и искуства за која би иначе „школски“ било потребно много више времена. То знање, друштво је требало да поседује пре фебруарске револуције уколико је желело да остави дубок утисак, а не само да „загребе површину“. Друштво се помакло са полазне тачке и тек сада треба да створи револуционарну полазну тачку која би омогућила озбиљну револуцију. У поређењу са револуциама из осамнаестог века које јуре брзо од успеха до успеха и брзо достижу свој врхунац, револуције деветнаесрог века су веома самокритичне и непрестано прекидају саме себе у свом току. „Оне као да свога противника обарају само зато да би он из земље црпао нове снаге и моћније се исправљао према њима“ (Маркс: 94). То је за последицу имало стагнацију, веровање да је непријатељ побеђен у стварности уколико је и у фикцији, али изгледа да су „прошла времена када је гакање гусака могло да спасе Капитол“ (Маркс: 94).

 

„Три главна периода су очевидна: фебруарски период; од 4. маја 1848. до 29. маја 1849: период конституисања републике или Уставотворне националне скупштине; од 29. маја 1849. до 2. децембра 1851: период уставне републике или Законодавне националне скупштине“ (Маркс: 95).
Први период, фебруарски период, може се обележити као пролог револуције. Све у том времену, па чак и импровизована влада се водило као привремено. „Нико и ништа се није усуђивало да за себе тражи право постојања и стварног делања“ (Маркс: 95). Сви елементи који су одређивали револуцију нашли су своје место у овој влади што је првобитно и била идеја фебруарских дана (проширивање круга политички привилегованих и рушење искључиве власти аристократије). Али када је дошло до стварних сукоба изгледало је да је република разумљива сама по себи и свака странка ју је тумачила у свом духу. Пролетеријат који је и био актер физичких окршаја ју је видео као социјалну републику. И док је пролетеријат славио и уживао мислећи да су  за себе отворили врата нових могућности, старе силе друштва су се груписале, нашле потпору нације и ујединиле против пролетеријата.
Други период је период конституисања, оснивања буржоаске републике. Национална скупштина која се састала 4. маја 1848. представљала је нацију и имала је за циљ да се буни и да негодује фебруарске дане и такође да сведе резултате револуције на буржоаску меру. Пролетеријат је одмах схватио циљ ове скупштине али је узалудно покушао да силом обесправи и негира њено постојање. Тако су петнаестог маја вође пролетеријата одстрањени из скупштине за цело време овог циклуса. Пролетеријат одговара јунским устанком али не може сам против Уставотворне скупштине која од почетка стоји уједињена против њега. Пролетеријат сада наступа иза сцене и покушава да своје циљеве оствари тихо, на приватан начин, у чему промашује. Целом европом се чуо јунски устанак, али нема више те револуционарне снаге која је пролетеријат одликовала у јуну. Јунски устанак је обезбедио терен за формирање буржоаске републике коју управо одликује премоћ једне класе над другима. Све странке, па и класе, уједињене формирају Странку реда против пролетерске странке као странке анархије  и тако  „спашавају“ друштво од „непријатеља друштва“.

Под паролом старог друштва: „Својина, породица, религија, ред“ Странка реда на сваки покушај реформе, ма колико мали и „обичан“ био, реагује казном јер то карактерише као „атентат на друштво“ чак и када покушај долази од стране једне од странака чланица Странке реда.Најзад се сами просвештеници религије реда бацају у тамнице или терају у прогонство, убијају из пушака и то све у име својине, породице, религије и реда. „Шљам буржоаског друштва најзад образује свету фалангу реда и јунак Крапулински улази у Тилјерије као спасилац друштва“ (Маркс: 98).

Picture of Vera Vratuša
Re: Маркс, К. грађански рат у Француској 1848-50, у Осамнаести бример Луиса Бонапарте, у Дела, Просвета, 1975, т.11, 91-98
by Vera Vratuša - Wednesday, December 17, 2014, 8:56 PM
 

Саопштења  колеге Ђорђа Радојевића посвећено уводном поглављу Карла Маркса за Осамнаести Бример Луја Бонапарте у којем резимира етапе кроз које је прошла француска револуција односно грађански рат од 24. фебруара 1848. до 2. децембра 1851. године,објављено је шест дана након предложеног рока (4. децембар  у подне за закључну виртуелну дискусију о темама "друштвена подела рада и промена друштвене структуре", и "разне теорије друштвене структурације и стратификације" према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1), али један дан пре рока усвојеног гласањем 05. 12. 2014 (уп."Заокруживање" дискусија).

Ово недељно саопштење такође садржи како "ситније" грешке попут изостављања године издања у загради са скрађеним подацима о изворнику и потпуних библиографских података на крају текста, тако и "крупније" истовремено формалне и садржинске недостатке као што су готово потпуно одсуство теоријског увода, потпуно одсуство теоријског закључка, као и изостанак позивања на изворник приликом недовољно самосталног распоређивања, тумачења и повезивања одабраних цитата у средишњем делу саопштења на основу препричавања изворника.

Након исправљања формалних недостатака, позивам пре свега  аутора овог недељног саопштења  и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за ову недељну тему,  да продискутују:

1) која је основна разлика по Марксу између буржаских револуција осамнаестог века од 1789 до рестаурације царства под Наполеоном Бонапартом 1814. године, и социјалних револуција пролетаријата, наговештених првим неуспешним покушајима током фебруарске револуције 1848. годинен до победе банкротиралог нећака Наполеона Бонапарте, Луиса Бонапарте на општим изборима за председника Француске Републике 10. децембра 1851. године?

2) интересе којих све класа и делова класа Маркс препознаје у темељима споља видљивих оружаних и изборних борби присталица разних монархистичких и републиканских партија у три фазе грађанског рата у Француској од 1848. до дембра 1851.  доводећи тиме у питање поједностављујуће уџбеничко тумачење да је кроз целокупну класну историју човечанства уочавао само две класе.

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Marko Pudar
Re: Маркс, К. грађански рат у Француској 1848-50, у Осамнаести бример Луиса Бонапарте, у Дела, Просвета, 1975, т.11, 91-98
by Marko Pudar - Saturday, January 10, 2015, 7:22 PM
 

Колегу Радојевића оцењујем са девет бодова. Једини разлог изостанка максималне оцене је недостатак навођења године издања, као и недостатак комплетних података о библиографији на крају текста. 

Picture of mina putnik
Re: Маркс, К. грађански рат у Француској 1848-50, у Осамнаести бример Луиса Бонапарте, у Дела, Просвета, 1975, т.11, 91-98
by mina putnik - Saturday, January 10, 2015, 8:09 PM
 

Ја не знам да ли смем да дам 9,5 поена (или морају само округле цифре), јер се слажем са колегом Пударом око ових техничких недостатака, али сматрам да је рад одличан (тако да не бих да колега губи цео поен због навођења литературе) јер је битно да и ми који нисмо читали тај текст разумемо без обзира што су то само фрагменти.

Picture of Sonja Zagorac
Re: Маркс, К. грађански рат у Француској 1848-50, у Осамнаести бример Луиса Бонапарте, у Дела, Просвета, 1975, т.11, 91-98
by Sonja Zagorac - Saturday, January 10, 2015, 9:16 PM
 

Колега Ђорђе Радојевић се храбро суочио са опширном и не толико захвалном темом и то је урадио са великим успехом, зато оцена 10.

Picture of Anja Ilic
Re: Маркс, К. грађански рат у Француској 1848-50, у Осамнаести бример Луиса Бонапарте, у Дела, Просвета, 1975, т.11, 91-98
by Anja Ilic - Saturday, January 10, 2015, 11:15 PM
 

Допада ми се што недељно саопштење колеге Ђорђа Радојевића успева да нас уведе у хронолошки ток догађаја које Маркс анализира, те што, коментаришући први и други изабрани цитат, наглашава нужност прекида везе са старим обрасцима и револуционарног делања. Иако би било лепо да је колега одговорио на постављена питања и дате сугестије, оцена: 10.

Picture of andjela jacimovic
Re: Маркс, К. грађански рат у Француској 1848-50, у Осамнаести бример Луиса Бонапарте, у Дела, Просвета, 1975, т.11, 91-98
by andjela jacimovic - Saturday, January 10, 2015, 11:37 PM
 

Саопштење је доста добро урађено по мом мишљењу, без обзира на формалне грешке,оцена је 10.

Picture of Tijana Rakic
Re: Маркс, К. грађански рат у Француској 1848-50, у Осамнаести бример Луиса Бонапарте, у Дела, Просвета, 1975, т.11, 91-98
by Tijana Rakic - Saturday, January 10, 2015, 11:59 PM
 

Саопштење колеге Радојевића је веома добро и разумљиво. Допада ми се избор цитата. Оцена је 10.

Picture of Djordje Radojevic
Re: Маркс, К. грађански рат у Француској 1848-50, у Осамнаести бример Луиса Бонапарте, у Дела, Просвета, 1975, т.11, 91-98
by Djordje Radojevic - Sunday, January 11, 2015, 12:26 AM
 

Захвалан сам колегама што високо оцењују мој рад. Због тога што се наравно може уочити пар пропуста и због тога што нисам одговорио на професоркина питања сам себи дајем оцену 9.

Picture of Sofija Cetkovic
Re: Маркс, К. грађански рат у Француској 1848-50, у Осамнаести бример Луиса Бонапарте, у Дела, Просвета, 1975, т.11, 91-98
by Sofija Cetkovic - Sunday, January 11, 2015, 12:56 AM
 

Дајем оцену 10, јер је колега без обзира на ситније формалне недостатке успешно обрадио задати текст.