Врло често, сусрећемо се са социолошким терминима попут поретка, својине, друштвеног угледа, тржишта. . Шта је то што лежи у њиховој основи? Шта представља окосницу моћи?
,,Под изразом “моћ “ подразумевамо вероватноћу да један човек или група људи спроведу своју вољу у неком друштвеном односу чак и насупрот отпору других учесника“ (Вебер, 1964:303).
Вебер овде истиче колико је битна, а самим тим и пресудна моћ коју сам човек поседује, и коју преноси на делање у странкама, класама и сталежима. Вебер разликује ову дефиницију моћи од саме економске моћи, која је поред економских циљева, утврђена и местом и угледом.
„Начин расподеле друштвеног угледа у једној заједници између типичних група које учествују у овој расподели можемо назвати друштвеним поретком“ (Вебер, 1964:304).
Сам Вебер сматра да треба правити разлику између друштвеног поретка и економског, који има за задатак употребу економских добара и услуга , а и начин расподеле тих добара. Овим долазимо у додир са битним социолошким термином који се зове класа.
„О класи можемо говорити онда када постоји један специфичан узрочни чинилац који одређује животне изгледе извесног броја људи, али само уколико овај чинилац представља економске интересе у својини над добрима и погодностима за стицање прихода под условима робног тржишта“ (Вебер, 1964: 304).
Дакле, сада можемо написати укратко главне карактеристике класе :
-По Веберу, класе не представљају заједнице, али могу бити основ неког заједничког делања
-Класе се јављају искључиво због економских интереса
- Класе одликује класни положај , који представља погодност за ма које стицање прихода под условима робног тржишта
-Основне категорије класног положаја јесу својине и немање својине
-Класни положаји се деле према врсти својине која се употребљава за стицање зараде,а и према врсти услуге које се на тржишту траже
-Правац интереса искључиво зависи од класног положаја и његових могућности
Сталешки углед
„Изразом “сталешки положај “ обележићемо сваку типичну компоненту животне судбине људи која је условљена специфичном, било позитивном или негативном, друштвеном оценом угледа који се везује за било какво заједничко својство многих појединаца“ (Вебер, 1964:309).
„Сталешки углед се обично изражава у томе што се од сваког који хоће да припада кругу пре свега очекује одређен стил у вођењу живота“ (Вебер, 1964:310).
Када говоримо о сталешком угледу, сам сталеж представља редовну заједницу људи унутар које се чува етничко јединство и често у себи садржи ритуале. Дакле, претерано развијање сталешке слојевитости доводи до стварања сталежа. Један од примера из свакодневног живота може се наћи у седамнаестом веку, где су припадници „плаве крви“ стриктно забрањивали бракове са припадницима било ког сталежа осим свог. На тај начин су очували своје „јединство“ и остали доследни себи.
Странке
Вебер показује битност класа и сталежа, а притом не заборавља на странке, које такође имају друштвени карактер. Странке :
-Представљају трајне структуре
-Њихово делање има неки циљ материјалне или личне природе
-Тактика за постизање циља често може бити груба и насилна
Циљ је углавном придобити заједницу и наметати политичке идеје у концепту што већег распрострањења самих тих идеја и освајања тих заједница.
Како бих реферат затворила овом темом, за крај бих поставила цитат који обједињује све термине на једном месту.
„О класама, сталежима и странкама треба рећи још ово: да оне нужно представљају најшире друштво, нарочито заједничко делање у политичком смислу“ (Вебер, 1964:318).
Литература:
-Вебер, М., Класе, сталежи, странке, у Ђурић, М. Социологија Макса Вебера, Матица Хрватска, 1964,
303- 319