Разне теорије друштвеног структурисања и раслојавања

 
 
Picture of Serem Vam Se u Moodle
Дејвис, Мур (Davis, Moore), Неки принципи стратификације у Кувачић
by Serem Vam Se u Moodle - Wednesday, 10 December 2014, 1:54 AM
 

 Претпостављајући да не постоји бескласно, тј. нестратификовано друштво, Дејвис и Мур се у свом раду базирају на појашњење тврдње да је стратификација нужна у сваком друштвеном систему. Они се, даље, осврћу на начин расподеле угледа између различитих типова положаја при чему се концентришу на систем положаја, а не на конкретне појединце који заузимају исте. Дејвис и Мур сматрају да свака друштвена скупина има одређене функционалне услове које мора да задовољи у циљу опстанка. Један од услова опстанка сваке друштвене скупине је и успешна стратификације и додела улога.

Занимљиво је, међутим,да се битна функционална нужност опште стратификације тиче услова смештања појединца у социјалној структури.“ (Дејвис, Мур: Неки принципи стратификације, у Кувачић,1990: Функционализам у социологији, Напријед, Загреб, 345)

 Како би друштво задовољило услове свог опстанка оно мора расподелити све друштвене улоге и положаје појединцима који су најадекватнији за преузимање истих. (Хараламбос, 2002:27) Друштво тежи мотивацији појединаца у погледу заузимања одређених положаја, али и у погледу извршавања функција и дужности везаних за преузети положај. Друштво се служи награђивањем појединаца које представља подстицај за вршење преузете улоге и то награђивање може бити у виду материјалних добара, али и у виду престижа, моћи, угледа итд. који неки положај носи са собом. Како су неки друштвени положаји функционално битнији од других и траже више предуслова и знања тако и награде морају бити различите што се обезбеђује успешном друштвеном стратификацијом. (Дејвис, Мур: Неки принципи стратификације, у Кувачић,1990: Функционализам у социологији, Напријед, Загреб, 346-347)  

„Значи да је функционална важност нужан, али не и довољан, разлог високог ранга неког положаја.“ (Дејвис, Мур: Неки принципи стратификације, у Кувачић,1990: Функционализам у социологији, Напријед, Загреб, 348)

 Функционална важност за друштво и количина потребног талента и увежбавања за вршење дужности неког положаја представљају два критеријума који одређују ранг истог. Међутим, неки функционално битан положај не мора нужно бити високо награђиван уколико се лако попуњава, већ онолико колико је довољно да се обезбеди компетентна попуњеност.(Дејвис, Мур: Неки принципи стратификације, у Кувачић,1990: Функционализам у социологији, Напријед, Загреб, 347-348) Да би положај био високо рангиран неопходно је да оба критеријума буду задовољена. Положај који је функционално битан и захтева одређене квалификације које могу бити урођене или стечене вежбом мора бити високо награђиван како би привукао појединце који поседују све неопходне услове за упражњавање положаја. Такав положај ће бити високо рангиран с обзиром на функционалну важност и тешкоћу попуњавања која је условљена неопходношћу поседовања квалификација за вршење дужности таквог положаја. 

„Обожавањем сакралних предмета и бића које они симболизују и прихватањем натприродних прописа, који су истовремено правила понашања, остварује се моћна контрола над људским поступцима на тај начин што се учвршћују институционалне структуре и усклађује понашање људи са коначним циљевима и вредностима.“ (Дејвис, Мур: Неки принципи стратификације, у Кувачић,1990: Функционализам у социологији, Напријед, Загреб, 349) 

 Дејвис и Мур сматрају да је улога религије у друштву да очува јединство кроз заједничке циљеве и вредности. Наиме, како се кроз религијске ритуале и веровања обезбеђује контрола понашања појединци који обављају религијске активности бивају високо награђивани. Ти појединци поседују одређену моћ с обзиром да наводно представљају посреднике између овоземаљског и натприродног света те је њихов положај високо рангиран. Са друге стране, њихова моћ и стабилност положаја се често доводе у питање јер не захтевају велику количину техничког знања и јер је немогуће доказати да неко остварује комуникацију са натприродним.
 Положајни ранг црквених лица је био знатно виши током феудалног поретка с обзиром на необразованост и неписменост целокупног светског становништа и вишак економских добара које су обезбеђивале одржавање и организацију црквене структуре. Насупрот томе, модерно друштво знатно ниже рангира положај црквених лица с обзиром да заједничке друштвене циљеве и вредности пропагирају високи економски, политички и образовни функционери. (Дејвис, Мур: Неки принципи стратификације, у Кувачић,1990: Функционализам у социологији, Напријед, Загреб, 349-351)

„Главне функције управе на унутрашњем плану су учвршћење норми, посредовање међу супротстављеним интересима и свеукупно планирање и усмеравање друштва, а на спољном плану вођење рата и дипломатије.“(Дејвис, Мур: Неки принципи стратификације, у Кувачић,1990: Функционализам у социологији, Напријед, Загреб, 352)

 Улога власти, како Дејвис и Мур сматрају, огледа се у организацији друштва на основу закона и ауторитета. Политичка функција нужно укључује ауторитет па је, самим тим, таква функција носилац одређене моћи. Међутим, политичка моћ је ограничена услед малобројности носилаца исте и спровођења интереса шире друштвене групе којој ти носиоци припадају. (Дејвис, Мур: Неки принципи стратификације, у Кувачић,1990: Функционализам у социологији, Напријед, Загреб, 352)

„Економски извор моћи и престижа није првенствено приход, него власништво основних добара (укључујући патенте, добру вољу и економску репутацију).“ (Дејвис, Мур: Неки принципи стратификације, у Кувачић,1990: Функционализам у социологији, Напријед, Загреб, 353)

 Оно на шта Дејвис и Мур покушавају да скрену пажњу јесте то да сам положај не доноси престиж и моћ због високог прихода. Наиме, поседовање потрошачких добара представља само тренутно економско стање, док је власништво производних добара извор прихода и носилац моћи и престижа. (Дејвис, Мур: Неки принципи стратификације, у Кувачић,1990: Функционализам у социологији, Напријед, Загреб, 353)

 Дејвис и Мур су изнели исправан закључак да не постоји бескласно и нестратификовано друштво и да је друштвена стратификација нужна појава у сваком друштвеном саставу. Наиме, неоспориво је да људи нису једнаки у погледу способности и интелигенције те је стратификација нужна појава за остваривање адекватног друштвеног поретка. Једноставно није свако способан за извршавање појединих друштвених функција које захтевају високо развијене способности и неопходно је најспособније појединце награђивати и мотивисати у циљу преузимања функционално важнијих положаја.
 Како живимо у стратификованом модерном друштву осврнуо бих се на начине мотивације у истом. Очување појединаца на појединим положајима данас се врши пре индиректним или директним кажњавањем где је одсуство казне прихваћено као привид награде. Начин на који се појединци мотивишу у преузимању позиција веома је битан и осликава вредности једног друштва. Сматрам да се мотивација у модерном друштву врши на погрешан начин, тј. казном. Разлог томе јесте да награда насупрот казни представља знатно бољи и успешнији подстицај за контролу понашања што је сматрао и психолог Скинер Б. (Жиропађа Љ: Увод у психологију, 2012, Чигоја, Београд, 108)

Picture of Vera Vratuša
Re: Дејвис, Мур (Davis, Moore), Неки принципи стратификације у Кувачић
by Vera Vratuša - Tuesday, 16 December 2014, 6:38 PM
 

Недељно саопштење  колеге  Николе Рикала посвећено тексту Дејвиса и мура "Неки принципи стратификације" из зборника Функционализам у социологији који је приредио Иван Кувачић, објављено је око шест дана после предложеног рока (4. децембар  у подне за закључну виртуелну дискусију о темама "друштвена подела рада и промена друштвене структуре", и "разне теорије друштвене структурације и стратификације" према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1) и тиме заслужује сваку похвалу.

Није за похвалу чињеница што је колега изгледа пропустио прилику да погледа раније објављена недељна саопштења не само о претходним темама, него и о овој теми, чак и о истом тексту, заједно са коментарима на њих, како би избегао да понавља формалне пропусте попут уношења у заграду после одабраног цитата или парафразираног дела приказиваног текста целокупних библиографских података о изворнику уместо само скраћених података о презимену аутора, години издања и страни, уз потпуно одсуство потпуних библиографских података о изворнику на крају текста, где им је једино место.

За похвалу је присуство напора аутора саопштења да направи теоријски  увод, да одабране цитате властитим редоследом и коментарима повеже у логичну целину у средишњем делу саопштења , као и да се самостално осврне на начине мотивисања најспособнијих појединаца да заузму функционално најзначајније друштвене положаје и квалитетно извршавају с њима повезане улоге које захтевају таленат и стручност.

Након исправљања формалних недостатака, позивам пре свега  аутора овог недељног саопштења  и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за ову недељну тему,  да продискутују:

1) који су главни аргументи Дејвиса и Мура за тезу да је друштвена неједнакост функцинални предуслов опстанка друштва  и постоје ли противаргументи?

2) уколико је "неоспориво  да људи нису једнаки у погледу способности и интелигенције те је стратификација нужна појава за остваривање адекватног друштвеног поретка" као што тврди колега Никола, колико пута више је неопходно "најспособније појединце награђивати и мотивисати у циљу преузимања функционално важнијих положаја" у односу на имплицитно мање способне и интелигентне појединце, и још важније питање, ко треба да има знање-моћ мерења-етикетирања способности и интелигенције појединаца?

3) не доводи ли у питање основну тезу Дејвиса и Мура о функцији друштвене стратификације да мотивише појединце да учествују у ''такмичењу'' за попуњавање функционално важних и стога високо награђених друштвених положаја, констатација да "висок приход може појединцу пружити прилику да уз помоћ новца доспе на виши ранг"?

4) које су сличности и разлике у теоријском и методолошом приступу одређењу односа између друштвеног положаја и друштвене улоге припадника неког друштвеног слоја код функционалиста и припадника неке друштвене класе код марксиста?

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of Serem Vam Se u Moodle
Re: Дејвис, Мур (Davis, Moore), Неки принципи стратификације у Кувачић
by Serem Vam Se u Moodle - Monday, 5 January 2015, 2:54 PM
 

Поштована професорка,
 уз уочене грешке при навођењу литературе и гаранцију да се исте неће поновити приступићу коментарисању свог рада.

 Тезу да је друштвена неједнакост неопходна за функционални опстанак друштва Дејвис и Мур поткрепљују чињеницом да су различити друштвени положаји неједнако функционално битни за друштво, тј. да постоје функционално важнији положаји у друштву. Како су неки положаји битнији од других тако вршење дужности везаних за исте изискује више способности и квалификација. Друштвена неједнакост, самим тим, својом појавом гарантује да ће способнији појединци преузети функционално важније положаје. Уколико би се хипотетички десило да су сви људи једнаки, тј. да друштвена неједнакост не постоји не би било битно ко преузима који положај у друштву, али друштвени опстанак не би био обезбеђен с обзиром да неки друштвени положаји фактички траже специфичне способности и/или развијену интелигенцију и моћ одлучивања.
 С обзиром да је социологија веома флексибилна наука свакако постоје противаргументи горе поменутој тези. Функционалистичкој перспективи најупадљивију алтернативу пружа марксизам који акценат ставља на одређеној друштвеној једнакости. Међутим, иако сами марксисти тврде да је у једном периоду у историји постојало бескласно друштво не постоје недвосмислени докази који би то показали, такође у новијој историји није забележен ни један случај бескласног друштва тако да ови противаргументи могу остати само на теоријској основи.

 Мотивација способнијих и интелигентнијих појединаца свакако мора имати приоритет, али не сме оставити по страни мање способније појединце јер све друштвене позиције морају бити испуњене у циљу друштвеног опстанка.
 Кључну улогу у етикетирању способности и интелигенције појединаца, као и у одлучивању који су друштвени положаји важнији у датом моменту непојмљиво имају психолози и социолози. Њихова улога највише би требало да се огледа у образовању где би кроз институције позитивно поткрепљивали интелигенцију и креативност и на тај начин мотивисали појединце за преузимање друштвених положаја који су им доступни.

 Констатација да "висок приход може појединцу пружити прилику да уз помоћ новца доспе на виши ранг" свакако доводи у питање основну тезу Дејвиса и Мура, али је с друге стране они бране истичући у први план већ постојано и стечено високо економско стање појединца који уз помоћ новца шири свој утицај.

 Завршио бих навођењем библиографских података о изворнику на исправан начин, тј. на крају текста, где им је једино место.

 Литература:

1. Кувачић,И:Неки принципи стратификације у Кувачић,Функционализам у социологији,Напријед,Загреб,1990: 345-355

2. Хараламбос,М:Социологија,Теме и перспективе,Голден Маркетинг,Загреб, 2002: 27-33

3. Жиропађа Љ: Увод у психологију, Чигоја, Београд, 2012: 108


 

Picture of Jovana Jelic
Re: Дејвис, Мур (Davis, Moore), Неки принципи стратификације у Кувачић
by Jovana Jelic - Friday, 9 January 2015, 5:38 PM
 

Поштовани колега,слажем се са критикама професорке,али сматрам да сте се заиста потрудили,самим тим што сте исправили своје недељно саопштење,мислим да сте врло добро указали на цитате и с тога би предложена оцена била 9 :)

Picture of Emilija Rasic
Re: Дејвис, Мур (Davis, Moore), Неки принципи стратификације у Кувачић
by Emilija Rasic - Saturday, 10 January 2015, 8:55 PM
 

Колега, имали сте пар пропуста, односно грешака, али  видим да сте их увидели и одговорили коментарисањем рада. Зато предлажем оцену 9.

Picture of Veronika Juric
Re: Дејвис, Мур (Davis, Moore), Неки принципи стратификације у Кувачић
by Veronika Juric - Saturday, 10 January 2015, 9:06 PM
 

Поштовани колега, иако постоје одређени формални пропусти, сматрам да је ваш текст садржински одлично одрађен. Такође, за похвалу је што сте се потрудили да исправите своје недељно саопштење. Предлажем оцену 10.

Picture of Branislav Saric
Re: Дејвис, Мур (Davis, Moore), Неки принципи стратификације у Кувачић
by Branislav Saric - Sunday, 11 January 2015, 12:16 AM
 

Саопштење колеге је потпуно, без формалних недостатака, уз уложен труд и залагање, стога предлажем максималну оцену 10.

Picture of simo jokic
Re: Дејвис, Мур (Davis, Moore), Неки принципи стратификације у Кувачић
by simo jokic - Saturday, 10 January 2015, 9:11 PM
 

Мислим да недељно саопштење колеге представља врло складну целину и упркос формалним недостацима, колега је успешно исправио своје саопштење, предложена оцена 10.

Picture of Danica Jotić
Re: Дејвис, Мур (Davis, Moore), Неки принципи стратификације у Кувачић
by Danica Jotić - Saturday, 10 January 2015, 9:15 PM
 

Колега је у овом саопштењу показао велики труд да узајамно повеже и објасни материју, да покаже можда и другачију перспективу на ову тему, што је врло похвално. Упркос формалним пропустима, саопштење је занимљиво и лепо обрађено. За похвалу је и што се колега потрудио да поправи своје недељно саопштење у односу на критике. Предлажем оцену 10.

Picture of Marija Sjeničić
Re: Дејвис, Мур (Davis, Moore), Неки принципи стратификације у Кувачић
by Marija Sjeničić - Sunday, 11 January 2015, 12:32 AM
 

Колега је јако прецизно обрадио своју тему. На указане грешке одговорио је исправивши свој рад, а на питања дао своје коментаре што рад чини још бољим. Мој предлог је 10.