Друштвена подела рада и промена друштвене структуре

 
 
Picture of mina putnik
Маркс К., Отуђени рад, Економско филозофски рукописи, Дела
by mina putnik - Monday, 8 December 2014, 4:35 PM
 

,,Радник постаје у толико сиромашнији уколико производи више богатстава, уколико његова производња добија више на моћи и опсегу. Радник постаје утолико јефтинија роба уколико ствара више робе. Повећањем вредности света ствари, расте обезвређивање човековог света у управном размеру.“
Између радника и робе постоји обрнуто сразмерна вредност . Што је предмет који радник производи има већу вредност толико он сам више улаже у њега, самим тим себе више троши и обезвређује. Радник који производи више предмета подпада под већу ,,власт“ својих предмета (производа, капитала) тј. уколико радник више производи, утолико власници капитала постају моћнији, а радници сиромашнији. Рад постоји изван радника и постаје сам део предмета (опредмећење производа). У оваквом односу радника и предмета (робе или производа) нема добровољности, јер радникм својим радом не задовољава сопствене потребе него је он сам средство за задовољавање потреба изван њега (присилан рад).

,,Будући да отуђени рад човеку 1. отуђује природу, 2. њега самог, његову властиту делатну функцију, његову животну делатност, он човеку отуђује род; он му родни живот чини средством индивидуалног живота. (...) Јер, прво, човеку се рад, животна делатност, сам производни живот појављује као средство за задовољење једне потребе, потребе одржавања физичке игзистенције. Међутим, производни живот је родни живот. То је живот који призводи живот. (...) Сам живот појављује се као средство за живот.“
 Човек има свесну животну делатност и управо та свесна и сврховита делатност је оно што га одваја од животиња. Отуђени рад поставља такав однос да човек, као свесно биће, чини животну делатност зарад сопствене егзистенције. Човек производи да би задовољио непосредне потребе (за разлику од животиња које производе да би задовољиле искључиво сопствене потребе). Та производња уствари представља уствари родни живот човека, где он сам себе може посматрати и уживати у плодовина свог стваралаштва. Међутим,отуђени рад одузима предмете које је створио, а самим тим и његов родни живот, јер се човек једино кроз рад потврђује као родно биће.

,,Отуђени рад дакле, чини:
3. човекову родну суштину, како природу тако и његову духовну родну моћ, њему туђом суштином, средством његове индивидуалне егзистенције. Он отуђује човеку његово властито тело као и природу изван њега, као и његову духовну суштину, његову људску суштину.
4. Непосредна последица тога што је човек отуђен производу свога рада, својој животној делатности, својој родној суштини, јете отуђење човека од човека...“
Отуђени рад, дакле отуђује човека, поред његове људске суштине, и од другог човека. Ако се кроз отуђени рад човеку отме његова родна суштина значи да ће човек аутоматски бити отуђен и од другог људског бића. У отуђеном раду сваки човек ће посматрати оног другог кроз односе у којима се он налази као радник. Дакле, човек отуђеним радом не испољава само свој однос према предмету производње већ и према другим људима у производњи. 

Picture of mina putnik
Re: Маркс К., Отуђени рад, Економско филозофски рукописи, Дела
by mina putnik - Thursday, 11 December 2014, 7:50 PM
 

Потпуно сам заборавила да наведем стране и датум издања књиге. Покушаћу да окаћим поново. Ја се стварно извињавам.

Picture of mina putnik
Re: Маркс К., Отуђени рад, Економско филозофски рукописи, у Дела, Просвета, 1972, т.3, 216-226
by mina putnik - Thursday, 11 December 2014, 7:56 PM
 

,,Радник постаје у толико сиромашнији уколико производи више богатстава, уколико његова производња добија више на моћи и опсегу. Радник постаје утолико јефтинија роба уколико ствара више робе. Повећањем вредности света ствари, расте обезвређивање човековог света у управном размеру.“
Између радника и робе постоји обрнуто сразмерна вредност . Што је предмет који радник производи има већу вредност толико он сам више улаже у њега, самим тим себе више троши и обезвређује. Радник који производи више предмета подпада под већу ,,власт“ својих предмета (производа, капитала) тј. уколико радник више производи, утолико власници капитала постају моћнији, а радници сиромашнији. Рад постоји изван радника и постаје сам део предмета (опредмећење производа). У оваквом односу радника и предмета (робе или производа) нема добровољности, јер радникм својим радом не задовољава сопствене потребе него је он сам средство за задовољавање потреба изван њега (присилан рад).
(К. Мракс, Отуђени рад, 1972: 217.)

,,Будући да отуђени рад човеку 1. отуђује природу, 2. њега самог, његову властиту делатну функцију, његову животну делатност, он човеку отуђује род; он му родни живот чини средством индивидуалног живота. (...) Јер, прво, човеку се рад, животна делатност, сам производни живот појављује као средство за задовољење једне потребе, потребе одржавања физичке игзистенције. Међутим, производни живот је родни живот. То је живот који призводи живот. (...) Сам живот појављује се као средство за живот.“
 Човек има свесну животну делатност и управо та свесна и сврховита делатност је оно што га одваја од животиња. Отуђени рад поставља такав однос да човек, као свесно биће, чини животну делатност зарад сопствене егзистенције. Човек производи да би задовољио непосредне потребе (за разлику од животиња које производе да би задовољиле искључиво сопствене потребе). Та производња уствари представља уствари родни живот човека, где он сам себе може посматрати и уживати у плодовина свог стваралаштва. Међутим,отуђени рад одузима предмете које је створио, а самим тим и његов родни живот, јер се човек једино кроз рад потврђује као родно биће. 
(К. Мракс, Отуђени рад, 1972: 221.)

,,Отуђени рад дакле, чини:
3. човекову родну суштину, како природу тако и његову духовну родну моћ, њему туђом суштином, средством његове индивидуалне егзистенције. Он отуђује човеку његово властито тело као и природу изван њега, као и његову духовну суштину, његову људску суштину.
4. Непосредна последица тога што је човек отуђен производу свога рада, својој животној делатности, својој родној суштини, јете отуђење човека од човека...“
Отуђени рад, дакле отуђује човека, поред његове људске суштине, и од другог човека. Ако се кроз отуђени рад човеку отме његова родна суштина значи да ће човек аутоматски бити отуђен и од другог људског бића. У отуђеном раду сваки човек ће посматрати оног другог кроз односе у којима се он налази као радник. Дакле, човек отуђеним радом не испољава само свој однос према предмету производње већ и према другим људима у производњи. 
(К. Маркс, Отуђени рад, 1972: 222.)

Picture of Vera Vratuša
Re: Маркс К., Отуђени рад, Економско филозофски рукописи, у Дела, Просвета, 1972, т.3, 216-226
by Vera Vratuša - Wednesday, 17 December 2014, 11:57 AM
 

Прва верзија недељног саопштења  колегинице Мине Путнике посвећено тексту Карла Маркса "Отуђени рад" из тзв "раних радова" постхумно окупљених у Економско филозофским рукописима , објављено је четири дана након предложеног рока (4. децембар  у подне за закључну виртуелну дискусију о темама "друштвена подела рада и промена друштвене структуре", и "разне теорије друштвене структурације и стратификације" према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1), али четири дана пре рока усвојеног гласањем 05. 12. 2014 (уп."Заокруживање" дискусија). За похвалу је чињеница да је ауторка сама уочила да прва верзија њеног саопштења не задовољава основне формалне критеријуме, па је исправљену верзију објавила само неколико сати после рока усвојеног поменутим гласањем. 

У новој верзији на жалост нису избегнуте "ситније" грешке попут постављања тачке пре уместо после заграде са основним подацима о изворнику, уз уношење податка о наслову приказиваног текста у заграду, уместо у заборављени списак коришћених извора са потпуним библиографским подацима на крају саопштења. Нису избегнути ни "крупнији" истовремено формални и садржински недостаци попут одсуства теоријског увода и закључка, као и изостанак самосталнијег распоређивања, тумачења и повезивања одабраних цитата властитим редоследом у средишњем делу саопштења. Чињеница да овај "рани", "филозофски" текст Карла Маркса спада у "теже" за самостално тумачење на првој години студија социологије, објашњава несамостално и готово дословно преузимање  терминологије и стила реченица изворног текста.

Након исправљања формалних недостатака, позивам пре свега  аутора овог недељног саопштења  и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за ову недељну тему,  да продискутују:

1) који су све основни елементи Марксове критике националне (политичке) економије, схвађене као идеологија не само крупне него и и ситне буржоазије (нпр. Прудон), садржани у "раном" раду "Отуђени рад" које Маркс даље развија у "зрелим" радовима од Прилога критици политичке економије до Капитала?

2)  које су сличности и разлике у презентацији основних елемената Марксовог схватања отуђеног рада у уџбеничкој литератури и у Марксовом изворном тексту, нарочито у вези са тумачењем односа узрок-последица између приватне својине и отуђеног рада?

3) која се два Веберова идеална типа друштвеног делања могу да примене на одређења неотуђеног и отуђеног рада у следећем цитату из Марксовог текста: "Стога он (рад, прим. В.В.) није задовољење једне потребе (људска самосврховита универзална животна друштвена делатност или пракса, прим. В.В.) него је само средство да задовољи потребе изван њега (оспољени и отуђени рад, прим. В.В)"?

Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.

Picture of mina putnik
Re: Маркс К., Отуђени рад, Економско филозофски рукописи, у Дела, Просвета, 1972, т.3, 216-226
by mina putnik - Tuesday, 6 January 2015, 9:53 PM
 

Поштована професорка,
Прво бих желела да покушам да Вам одговорим на питања, па ћу тек онда написати исправак рада, јер сам овако имала прилику да још једном прочитам и уџбеничку и изворну литературу још једном. Надам се да сам добро протумачила Ваша питања.

Моји одговори су следећи:
1. Национална економија нам показује радника као робу који стоји у обрнутој сразмери са вредностима предмета које производи. С обзиром да се капитал акумулира у рукама мањине комплетно друштво се може поделити у две класе: класу радника и класу власника. У националној економији све полази од приватног власништва, али нам она не даје никакво објашњење постојања приватног власништва као таквог. Зато нам нуди објашњење конкуренције која је представљена као борба грамзивих за превласт. У корист овој тврдњи вратићу се на Марксову поделу класа. Наиме, Маркс је видео да у друштво постоји и средња класа која поседује нека средства за производњу, али нема раднике. Та средња класа има две могућности: 1) да почне беспоштено да се такмичи са другима на тржишту и да запошљава раднике и да тако пређе у капиталисте или 2) да пропадне у радничку класу услед немогућности да се без радника такмичи са конкуренцијом. Национална економија ,,жмури“ пред отуђеним радом зато што уопште не разматра ову неправилну/непоштену сразмеру између радника и робе и на тај начин прикрива суштину отуђеног рада.

2. Маркс је веровао да рад као основна људска делатност треба да испуњава човека, али он под  радом подразумева само оне делатности које су ту да би задовољиле основне потребе. Оног тренутка када су предмети производње постали роба (размењују се за новац на тржишту) јавља се отуђени рад. Пошто призвод сада постаје пуки предмет на тржишту, рад више не испуњава и не инспирише човека. Радник сада механички ствара робу и на тај начин обезвредњује себе. Маркс је овде учио везу између отуђивања од предмета и отуђивања од других радника. Основу овог проблема Маркс види у приватној својини/капитализму. Радник у том систему (мислим на капитализам) нити поседује средства за производњу нити има контролу над својим радом (он га само продаје свом тлачитељу). Кпиталисти који имају власт над средствима за производњу постају власници робе коју радници производе тј. они одређују њено кретање на тржишту. С обзиром да је Маркс видео јасно поларизовано друштво на основу власништва над средствима за производњу можемо из те поделе да уочимо већину која мора да продаје свој рад (најамни рад) који резултира потпуним отуђењем.

3. То су свакако традиционални и афективни тип друштвеног делања.
Афективни зато што представља неконтролисано стварање и испуњавање жеља тј. несвесно деловање које води ка несвесном делању.

Традиционално  зато што појединац дела по већ устаљеним принципима друштва. Циљ и средство су унаред дефинисани друштвеним навикама и обичајима. 

Ова два типа свакако нису одговарала Марксовој теорији зато што се њима не задовољавају основне (примарне) потребе друштва већ се њима тежи стварању секундарних потреба, а тада наступа отуђени рад.

Picture of Marija Sjeničić
Re: Маркс К., Отуђени рад, Економско филозофски рукописи, у Дела, Просвета, 1972, т.3, 216-226
by Marija Sjeničić - Friday, 9 January 2015, 11:37 PM
 

Поштована колегинице, и више је него евидентно да сте тему разумели и, с тим у вези, обрадили је својим речима, без да сте се бавили пуким цитирањем. Сјајно је и то што сте тему обрадили тако да је приближите и учините забавном нама, којима ово није била тема. Да напоменем и то, да сте сами увидели пропусте, без да Вам је неко на њих указао и исправили их. Заиста, без премишљања, моја оцена је 10. :)

Picture of Vanja Ilic
Re: Маркс К., Отуђени рад, Економско филозофски рукописи, у Дела, Просвета, 1972, т.3, 216-226
by Vanja Ilic - Saturday, 10 January 2015, 8:28 PM
 

Кратко и јасно написано саопштење, као и једноставни одговори на постављена питања, указују на чињеницу да је колегиница Путник без муке обрадила дату тему. Стога сматрам да заслужује оцену 10.

Picture of Sonja Zagorac
Re: Маркс К., Отуђени рад, Економско филозофски рукописи, у Дела, Просвета, 1972, т.3, 216-226
by Sonja Zagorac - Saturday, 10 January 2015, 9:10 PM
 

Колегиница Мина Путник је дала пример узорног и марљивог полазника овог курса. Јасан је труд који је уложила у обрађивање задате теме и због тога не заслужује ништа мање од оцене 10.

Picture of andjela jacimovic
Re: Маркс К., Отуђени рад, Економско филозофски рукописи, у Дела, Просвета, 1972, т.3, 216-226
by andjela jacimovic - Saturday, 10 January 2015, 10:40 PM
 

Сматрам да је у саопштењу колегинице Мине Путник суштина доста добро приказана и објашњена. Саопштење заслужује оцену 10.

Picture of mina putnik
Re: Маркс К., Отуђени рад, Економско филозофски рукописи, у Дела, Просвета, 1972, т.3, 216-226
by mina putnik - Saturday, 10 January 2015, 10:43 PM
 

Ја сам заборавила да се самооценим. Себи дајем оцену 8 јер нисам написала увод и закључак, али сам одговорила на питања.

Picture of Tijana Rakic
Re: Маркс К., Отуђени рад, Економско филозофски рукописи, у Дела, Просвета, 1972, т.3, 216-226
by Tijana Rakic - Saturday, 10 January 2015, 11:04 PM
 

Недељно саопштење колегинице Путник је веома добро срочено, конкретно је и јасно. За сваку похвалу. Оцена је 10. 

Picture of Djordje Radojevic
Re: Маркс К., Отуђени рад, Економско филозофски рукописи, Дела
by Djordje Radojevic - Saturday, 10 January 2015, 11:58 PM
 

Види се да је колегиница Мина уложила доста труда у писање и исправљање свог саопштења. Оцена 10.

Picture of Anja Ilic
Re: Маркс К., Отуђени рад, Економско филозофски рукописи, Дела
by Anja Ilic - Sunday, 11 January 2015, 12:01 AM
 

Колегиница Мина Путник више се од свих нас укључених у ову недељну тему потрудила да свој рад сваком наредном изменом и допуном подробније објасни и оплемени. Указала је на битне аспекте Марксове теорије отуђеног рада (драго ми је што делимо поједине цитате); занимљиво ми је што имамо различита гледишта када је у питању тумачење појаве оспољења рада преко Веберових идеалних типова друштвеног делања, а обе смо аргументовале своја тумачења, чиме се отвара простор за даљу дискусију. Оцена: 10.

Picture of Danilo Radovanović
Re: Маркс К., Отуђени рад, Економско филозофски рукописи, Дела
by Danilo Radovanović - Sunday, 11 January 2015, 5:29 AM
 

Занимњиво представљање и богатост чињеницама помешане са техничким напором да се рад исправи до савршенства неоспориво обезбеђују овом саопштењу максималну оцену.

Picture of Sofija Cetkovic
Re: Маркс К., Отуђени рад, Економско филозофски рукописи, Дела
by Sofija Cetkovic - Monday, 12 January 2015, 11:30 PM
 

Оцена 8, колегиница није исправила недостатке у раду, ни техничке ни садржинске.