Екологија је уско повезана са ризиком у времену у коме живимо. Ризик је све већи са развојем науке и технологије. Андре Горз нам у свом делу "Екологија и политика" указује на проблеме данашње производње и потенцијалним решењима тих проблема.
"Свака производња је и разарање" (Горз, 1978: 50).
Горз нам говори о проблему прикривености ове чињенице. Производња неповратно и једнострано делује на природне изворе па нам се због тога чини да су ти природни ресурси бесконачни и неисцрпни, што је далеко од истине. Да би производња напредовала, неопходно је мењати екосистем. Тај потез са собом доноси разне последице. (Горз, 1978)
"Расти или пропасти, то је закон капитала" (Горз, 1978: 51).
Сва предузећа теже развоју који је у складу са законом капитала. Да би развој био могућ, машине морају бити рентабилне, што значи повећање ефикасности у смислу смањења радних снага и усавршавања машина које све брже стварају производе, са што мање уложене енергије и у све већим количинама. Пад профитне стопе кочи читав систем и води ка пропасти капитала, што значи да коришћење машина постаје нерентабилно. (Горз, 1978)
"Укидање хијерархије је услов једнакости у потрошњи" (Горз, 1978: 62).
Ако постоји хијерархија, онда постоји и неједнакост јер где има богатства, има и сиромаштва. Горз спомиње три врсте узрока сиромаштва: 1. "Закуп, приграбљивање" - тј. отимање одређених ресурса којих би било довољно да не постоји та потреба људи да се они приграбе. 2. "Резервисани приступ" - Привилегована мањина резервише приступ одређеним ресурсима који не могу бити досупни свима, било због своје реткости или због саме своје природе. 3."Потрошња са ознакама посебности" - Добра или услуге, које су сумњиве употребне вредности, али због своје цене и реткости издвајају своје потрошаче у слој привилегованог друштва. (Горз, 1978)
"Отуђење рада означава новац и моћ куповине роба, као основне циљеве јединки" (Горз, 1978: 63).
Овде се ставља акценат на људске активности које губе смисао. Рад се замењује новцем тј. правом на приступ робним потрошњама. Различитост у потрошњи и начину живота становништва се више неће сматрати неједнакошћу тек онда када почну да се јављају као резултат различитих циљева које људи постављају себи у слободно време. (Горз, 1978)
С обзиром да све већи развој привреде са собом носи многе проблеме, Горз је на свој начин покушао да скрене пажњу и пробуди свест данашњим генерацијама о "климавој" будућности која нас чека ако се под хитно не предузму одређене мере. Ја закључујем да ми, људи као свесна и интелигентна бића треба више да се посветимо проблемима и да основне чињенице о екологији буду део опште културе сваког појединца и друштвене одговорности компанија путем подизања нивоа друштвене свести, техникама образовања, јавног заговарања, лобирања и законодавства у циљу да успостави "одрживи развој".
Перовић Јана
Литература : "Екологија и политика", Сусрет светова, Просвета, 1978, стр. 50-64 - Андре Горз