У људским друштвима владају неједнакости. У прошлости, као и у садашњости, људска друштва неједнако расподељују оскудна добра и услуге. Неједнакост у осигуравању тих добара и услуга, издваја одређене положаје од осталих, и њима се приписује посебан значај.
Основно питање које се постављало било је то, да ли је такав друштвени поредак неизбежан и функционално користан.
Одговор на ово питање најбоље су пружили Дејвис и Мур, а Мелвин Тумин је њихову аргументацију навео у виду одређених ставова:
"Неки положаји у сваком друштву су функционално важнији од других, па је за њихово одржање потребна посебна вештина"(Тумин, Кувачић, И., 1990: 356).
"Друштва имају одређене основне потребе или захтеве који се морају задовољити ако желе опстати"(Хараламбос, 2002:10). Наиме, најважнији положаји захтевају одређене вештине и одређен ниво квалификованости како би се испунили захтеви које ти положаји носе. Ипак, неопходност или заменљивост одређеног сегмента квалификације је само ствар постојећег система процене и није нешто што је карактеристично за друштвене организације. У неком тренутку, сви положаји ће имати битан утицај на функционисање друштва као целине, без обзира на ниво квалификованости и вештине њихових носилаца. Због тога мора постојати одговарајући систем мотивације на свим нивоима квалификованости.
"Само ограничен број индивидуа у сваком друштву има таленте који могу прерасти у вештине прикладне за функционално важније положаје"(Тумин, Кувачић, И., 1990: 358).
Свако друштво има одређн број талентованих појединаца, али многи од њих нису у могућности да искажу своје таленте. "Што је друштво круће стратификовано, то је мања шанса да ће бити откривен неки нови податак о талентима њихових чланова"(Тумин, Кувачић, И., 1990: 358). У еластичним стратификованим друштвима је лакше уочити таленат, него што је то случај са круто стратификованим.Такође, средства којима располажу родитељи талентоване индивидуе, умногоме утиче на могућност његовог стицања(нпр. могућност образовања). Неједнака расподела мотивације негативно утиче на систем образовања и обучавање неких вештина које поседује становништво. Нажалост, готово немогуће обезбедити свима у друштву једнаке мугућности и обучавање према датим талентима, јер то није у природи стратификационих система.
"Претварање талената у вештине изискује период обучавања који тражи одређене жртве од учесника"(Тумин, Кувачић, И., 1990: 359).
По Дејвису и Муру тај период "жртвовања" огледа се у губицима одређене талентоване особе током обучавања. Ти губици могу бити изражени у виду немогућности зарађивања у датом периоду и из трошкова обучавања. Ти губици могу се сагледавати и са аспекта родитеља обучаваних који углавном сносе трошкове обучавања. По неком правилу, након образовне надградње, појединци би требало да заузму елитне положаје. То им омогућава стицање одређених погодности, као што су: престиж, уважавање, могућност даљег напредовања, стварање психолошко-финансијске основе за формирање и издржавање породице. Заиста можемо поставити питање, после свега наведеног, да ли се заиста период обучавања може назвати периодом "жртвовања"?
"Да би се навеле талентоване особе да се жртвују и приступе обучавању, њихови будући положаји морају имати привилегован приступ ретким и пожељним наградама које друштво пружа"(Тумин, Кувачић, И., 1990:362).
Да ли су материјално богатство односно ретке робе и услуге, заиста најбитнији начини мотивације талената на високим позицијама? Постоји неколико алтернатица у виду других мотива. Де Ман нам наводи облик мотивације наведен као "уживање у раду", Веблен даје назив "инстикт мајсторства" или "унутрашње задовољство рада". Наиме,у индустријској епохи, послови су постали све више рутински, радници углавном обављају све више монотоних послова који се изнова понављају, што може довести и до пада ефикасности и продуктивности. Стофа, потребно је увек унапређивати мотивациони систем, јер је у будућности свакако могућ проналазак још бољих начина мотивације.
Литература:
Тумин, Критичка анализа, у Кувачић, И., Функционализам у социологији, Напријед, Загреб, 1990: 356 - 367
Хараламбос, М., Социологија, Социолошке перспективе, Голден Маркетинг, Загреб, 2002: 10