Макс Вебер (1864- 1920) је био немачки економиста, правник, социолог, историчар и политичар, који је значајно утицао на социјалну теорију и истраживања, а посебно на социологију као засебну дисциплину. Његово схватање моћи представља најважнију тачку у његовој социологији власти. Без ове категорије није могуће разумети Веберово схватање политике, као ни разликовање моћи од власти.
,,Под изразом "моћ" овде подразумевамо вероватноћу да један човек или група људи спроведу своју вољу у неком друштвеном односу чак и насупрот отпору других учесника. Разуме се, економска моћ није исто што и моћ уопште. Штавише, економска моћ може настати као последица моћи која се заснива на неким другим разлозима" ( Вебер, 1964:303).
Сваки правни поредак директно утиче својим обликом на расподелу моћи у оквиру одређене друштвене и политичке заједнице. Функција правног поретка је да гарантује како моћ ( политичку и економску), тако и углед (престиж). Поред богатства и моћи, Вебер спомиње и друштвени углед, међутим, не изједначава их. Начин на који се друштвени углед расподељује у једној заједници Вебер назива друштвени поредак, док је економски поредак начин расподеле и употребе економских добара и услуга. Према томе, правни поредак није примарни извор ни моћи ни угледа, већ само додатни фактор. Класе, сталежи и странке представљају најистакнутије појаве расподеле моћи у оквиру једне заједнице ( Вебер, 1964: 304).
,,Класни положај је у крајњој линији положај на тржишту. Утицај голе својине као такве, која међу одгајивачима стоке даје пуну власт власнику стоке над онима који немају као над робовима или слугама" (Вебер, 1964: 305).
Дефиниција класног положаја је полазна тачка у Веберовом одређењу класа. Он на класе не гледа као на реалне друштвене заједнице, већ оне за њега представљају само ,,честе и могућне основе заједничког делања" ( Вебер. 1964: 304). Изгледи на тржишту зависе од тога да ли неко има или нема посед, што представља основну чињеницу свих класних положаја. Што значи, економски интереси који се реализују на тржишту јесу основни фактор који утиче на одређење класног положаја и који ствара класу (Вебер, 1964: 305, 306).
За разлику од класа, сталежи су по Веберу реалне заједнице. Сталешки положај условљен је, било позитивним или негативним, друштвеним угледом. Управо због тога, робови не припадају класи, већ су само сталешка група. У систему привреде организованог суседства најбогатији човек био је и поглавица. Мада, није то увек био случај, ,,сама својина не доводи увек до признања сталешког угледа" (Вебер, 1964: 309).
,,Сталешки углед се не мора нужно везивати за класни положај. Штавише, он по правилу стоји у оштрој супротности према претензијама голе својине. Истој сталешкој групи могу припадати и они који имају својину и они који је немају" (Вебер, 1964: 310).
Дакле, подела на класе се врши у односу на производњу и стицање добара, а подела на сталеже зависно од принципа потрошње добара у виду специфичног начина живота.
Трећи вид друштвене поделе моћи чине политичке странке. Њихов глави циљ је да својим руководиоцима обезбеде моћ, а тиме и својим присталицама обећање да ће постићи неке објективне циљеве или стећи личну корист. ,,Средства за постизање моћи могу бити врло различита, од голе силе ма које врсте до врбовања изборних гласова грубим или суптилним средствима. Ту спадају новац, друштвени утицај, пропаганда, сугестија и неспретно обмањивање" (Вебер, 1964: 318). Странке се доста разликују по томе да ли у једној заједници доминира класна или сталешка слојевитост, такође, разликују се и по томе каква је структура владавине у оквиру једне заједнице ( Вебер, 1964:318).
О класама, сталежима и странкама треба рећи још и ово: Иако представљају најшире друштво, нарочито у политичком смислу, то не значи да су оне везане за границе само једне политичке заједнице. Баш напротив, друштва су одувек деловала изван граница политичке организације ( Вебер, 1964: 318).
Литература:
-Вебер, М., Класе, сталежи, странке, у Ђурић, М. Социологија Макса Вебера, Матица Хрватска, 1964, 303- 319