Дејвис и Мур свој рад започињу говорећи да не постоји бескласно или не стратификовано друштво,на основу тога долазе до закључка да је друштвеном систему неопходна стратификација.У својој анализи акценат стављају на систем положаја,а не на појединце који тај положај заузимају.
"Занимљиво је, међутим,да се битна функционална нужност опште стратификације тиче услова смештања појединца у социјалној структури''(Кувачић,1990:345).
Како је наше друштво схваћено као функционалан механизам,чланови друштва се морају поделити на друштвене положаје и такође је потребно мотивисати их да те дужности обављају на прописан начин.С обзиром да је мотивација веома битна она се мора усадити у појединца као и жеља за попуњавањем одређеног положаја.Мотивација може бити повезана са такмичарским системом (у овом систему је мотивација важна у заузимању положаја) и не такмичарским системом ( у овом систему је важније извршавање дужности које су везане за положаје).Веома битна ставка је и то да се дужности везане за неки положај обављају на прописан начин на основу чега их друштво награђује,а те награде такође служе као мотивација (Кувачић,1990:346).
"Ако се положај лако попуњава не мора се високо награђивати,иако је можда важан.С друге стране,ако је положај важан,али га је тешко попунити,накнада мора бити довољно висока да се може попунити''(Кувачић,1990:348).
Овим би се могло рећи да је функционална важност неопходан али не и довољан разлог високог положаја.Без обзира о ком је положају реч,сваки од тих положаја изискује одређену способност или таленат како би се дужност коју тај положај захтева испунила.Тако постоје положаји који захтевају поседовање ретких талената па их је теже попунити (Кувачић,1990:348).
''Постоји специјалан однос између верских функционера и специјалних привилегија које они уживају'' (Кувачић,1990:349).
Пример за ово јесте теократски режим где многи верски функционери обављају само дужности које имају везе са највишим положајима моћи.То се може повезати са чињеницом да за обављање верских функција није потребна велика количина техничког знања,као и то да било ко може рећи да одржава везу са боговима,што није ни мало лако оспорити.Оно што је још битно,јесте чињеница да је магија тешко схватљива,а верски ритуал разрађен и да свештеничка функција не захтева велику количину интелигенције ,а самим тим и техничког знања (Кувачић,1990:350).
''Треба,међутим нагласити да положај не доноси моћ и престиж због тога што пружа висок приход'' (Кувачић,1990:353).
Одређен положај може пружати појединцу висок приход зато што је функционално важан.Погрешно је закључити да се висок приход може сматрати извором моћи и престижа,упркос томе висок приход може појединцу пружити прилику да уз помоћ новца доспе на виши ранг (Кувачић,1990:353).
''Поједини системи стратификације имају врло широк распон с обзиром на тачан положај технички компетентних особа'' (Кувачић,1990:355).
Овај распон најбоље се може осликати специјализацијом,а специјализација се може постаћи интензивном поделом рада који ствара мноштво специјализација без великог престижа чије је образовање краткотрајно.Док са друге стране се појављују прави експерти и стручњаци и њихов ауторитет је повећан.Социјална структура постаје све више специјализована и самим тим ограничена бројем техничких лица (Кувачић,1990:355).
Своју тему бих завршила тиме што бих навела кључну важност стратификације,а то је да основну функцију стратификације представља спој најспособнијих људи са најважнијим позицијама,а те највише позиције прате и награде које служе као мотивација (Хараламбос,2002:28).
Литература:
Кувачић,И:Неки принципи стратификације у Кувачић,Функционализам у социологији,Напријед,Загреб,1990:345-355
Хараламбос,М:Социологија,Теме и перспективе,Голден Маркетинг,Загреб
Разне теорије друштвеног структурисања и раслојавања
Недељно саопштење колегинице Јоване Јелић посвећено текту Дејвиса и мура "Неки принципи стратификације" из зборника Функционализам у социологији који је приредио Иван Кувачић, објављено је два дана пре предложеног рока (4. децембар у подне за закључну виртуелну дискусију о темама "друштвена подела рада и промена друштвене структуре", и "разне теорије друштвене структурације и стратификације" према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1) и тиме заслужује сваку похвалу.
Није за похвалу чињеница што колегиница изгледа није погедала раније објављена недељна саопштења о претходним темама и коментаре, како би избегла да понавља како ситне формалне пропусте попут уношења у заграду са скраћеним подацима о изворнику и у библиографију презиме уредника зборника уместо два аутора анализираног текста, тако и крупнији формални пропуст - одсуство теоријског увода, напора да се одабрани цитати властитим редоследом и коментарима повежу у средишњем делу саопштења , као и одсуство теоријског закључка. Треба, међутим, истаћи, да аутор коректно упућује на изворник када уместо властитог коментара одабраних цитата, препричава изворник.
Након исправљања формалних недостатака, позивам пре свега аутора овог недељног саопштења и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за ову недељну тему, да продискутују:
1) који су главни аргументи Дејвиса и Мура за тезу да је друштвена неједнакост функцинални предуслов опстанка друштва и постоје ли противаргументи?
2) не доводи ли у питање основну тезу Дејвиса и Мура о функцији друштвене стратификације да мотивише појединце да учествују у ''такмичењу'' за попуњавање функционално важних и стога високо награђених друштвених положаја, констатација да "висок приход може појединцу пружити прилику да уз помоћ новца доспе на виши ранг"?
3) које су сличности и разлике у теоријском и методолошом приступу одређењу односа између друштвеног положаја и друштвене улоге припадника неког друштвеног слоја код функционалиста и припадника неке друштвене класе код марксиста?
Након дискусије о овим и другим питањима које сами поставите, приступите узајамном оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме и у оквиру других недељних тема које вас занимају, у циљу што темељитије припреме за полагање коликвијума, писање семинарског рада и његове одбране на испиту.
Поштована професорка,извињавам се због направљених грешака у мом недељном саопштењу.Прво бих исправила формални пропуст уношења у заграду са скраћеним подацима,након одабраног цитата у загради је требало бити: (Дејвис,Мур,1990:бр.одређене стране).
Затим бих такође исправила и библиографске податке за наведену литературу:
Дејвис,Мур:Неки принципи стратификације у Кувачићу,И.,Функционализам у социологији,Напријед,Загреб,1990:345-355
Хараламбос,М.:Социологија,Теме и перспективе,Голден Маркетинг,Загреб,2002
Сада ћу обартити пажњу на ваше сугестије и покушаћу да конструишем уводни део:
Рад Дејвиса и Мура представља корак даље у теоријама стратификације,они првенствено полазе од претпоставке да не постоји друштво које није подељено по класама или стратификовано.Покушавају да укажу на који начин појединци заузимају одређене положаје и које су то разлике у врстама стратификације.Потежу питање угледа и начина на који појединци заузимају положаје (Дејвис,Мур,1990:345).
Покушаћу да одговорим на Ваша питања:
1. Као што сам већ напоменула Дејвис и Мур полазе од претпоставке да не постоји ен стратификовано друштво.Функционални предуслов се управо тиче услова мотивације и смештања појединца на одређен положај и како такво мора да се бави двоструком мотивацијом.Како би друштво било функционално они сматрају да треба постојати неједнакост,која се не неки начин испољава управо кроз попуњавање различитих положаја,а ти положаји добијају различите награде сходно тежини попуњавања.Наглашавају такође и социјалну неједнакост као несвесно средство које осигурава да високе функције заузимају само најквалитетнији појединци,што им доноси и високе награде.
2.Када Дејвис и Мур говоре о "такмичењу" наглашавају мотивацију као најважнију приликом заузимања одређеног положаја.Само високо вредновани положаји и они положаји који се тешко попуњавају заслужују високе награде,упркос томе наглашавају да положај не доноси моћ због тога што је економски исплатив,он пружа приход јер је од великог значаја.Тај извор моћи је више власништво основних добара које треба разликовати од потрошачких добара.Констатују да је тачно да индивидуа која има високе приходе може себи помоћу новца куповати виши положај,али је то поново одраз његовог економског статуса који свој утицај шири помоћу новца.
Закључни део:
Своје недељно саопштење бих завршила тако што ћу навести да је главна функција друштвене стратификације спојити најспособније људе са најважнијим положајима,уз то да се они високо вреднују и награђују,што претставља врсту мотивације и подстицаја.И уколико се чланови друштва не би разликовали не би ни постојала потреба за стратификацијом (Хараламбос,2002:28).
Слагао бих кад бих рекао да колегиница Јована није обухватила кључне цитате и својом терминологијом и адекватним примерима приближила кључну идеју рада Дејвиса и Мура. Без обзира на формалне недостатке навођења литературе и сврставања цитата у смислене целине сматрам да је колегиница схватила и подобно изнела суштину теме. Непристрасно и објективно бих закључио да је недељно саопштење колегинице Јоване заслужило оцену 10 с обзиром на напор да се темељито и пре свега одговорно испуни ова обавеза насупрот легитимној опструкцији наставе и апсурдности коришћења интернет форума у образовању. :)
Сложила бих се са колегом Николом. Саопштење је лепо написано, а формални недостаци су минимални. Цитати су пажљиво бирани и сматрам да су кључни за разумевање дате теме. Због великог труда који је уложила и поштовања рока за предају самог саопштења моја оцена је 10.
Упркос формалним пропустима у недељном саопштењу, колегиница Јована је уложила труд и адекватно одговорила на постављена питања, самим тим предлажем оцену 10.
Поштована колегинице, чини се да сте разумели своју тему и обрадили је добро и прецизно. Не бих придавала превише значаја техникалијама, стога, мој предлог за оцену, за Ваше недељно саопштење, јесте 10.
Саопштење колегинице Јелић је врло коректно одрађено и разумљиво, изузев понеких формалних пропуста. Похвално је и што је колегиница уложила труди да одговори на замерке и исправи саопштење након коментара професорке, као и чињеница да је колегиница испоштовала рок. Стога предлажем оцену 10 за ово саопштење.
С обзиром да исправљена верзија рада колегинице Јоване Јелић делује сасвим коректно, питко и не толико тешко за читање, сматрам да тиме испуњава основне критеријуме правилног писања и повезивања цитата. Такође, истакао бих и додатни труд који је колегиница уложила на исправку грешака свог недељног саопштења, следећи професоркине сугестије. Стога ,предлажем оцену (10).