Пол и род - Sex and Gender

 
 
Picture of Sofija Novaković
Eнгелс "Порекло породице, приватне својине и државе"
by Sofija Novaković - Tuesday, 25 November 2014, 11:07 PM
 

 Енгелс је неједнакост између полова посматрао као производ економске и класне неједнакости. Сматрао је да репресија жена почиње онда када се моћ, представљена у облику капитала и поседовања средстава за производњу, нашла у рукама капиталиста, односно мушкараца. Веровао је да би све економске неједнакости, па самим тим и оне између мушкараца и жена, нестале онда када би средства за проиводњу постала заједничко, уместо приватно власништво.

Своје излагање почела бих причом о Енгелсовој подели друштва на периоде, с којим се многи антрополози не слажу, али оно одлично осликава начин на који је моћ била распоређена између мушкараца и жена, а у директној је вези са количином приватне својине коју су људи поседовали у одређеном временском периоду. Први период је назвао „дивљаштво и варварство“. У том периоду приватно власништво постојало је у виду једноставног оруђа, предмета и оружија, а жене су биле слободне у смислу да им нико није наметао који број партнера могу имати (још увек није постојао моногамни брак), а њихова деца би све што су могла наследити, наслеђивала управо од њих. Према Енгелсовом мишљењу, ово је период „доминације жена“, који се мења онда када људи почињу да гаје стоку, која предтсавља значајан облик приватног власништва. У том периоду мушкарци стичу одговорност за поседовање и гајење стоке и тиме они постају хранитељи породице, односно „преузимају доминацију у кући“. У периоду који Енгелс назива „цивилизација“, установљен је моногамни брак, и тада мушкарци и званично стичу контролу над женским телом и рађањем, с крајњом жељом да осигурају свој капитал (Хараламбус, 2002:142).

„Прва класна супротност која се јавља у историји поклапа се с развојем антагонизма између мужа и жене у моногамији, а прво класно угњетавање – с угњетавањем женског пола од стране мушког. Моногамија је била велики историјски напредак. Али она истовремено, поред ропства и приватне својине, отвара епоху која траје до данас, у којој је сваки напредак истовремено релативни назадак, у којој се благостање и развој једних остварује страдањем и потискивањем других (Енгелс, „Порекло породице и приватне својине“: 56).“

Неједнакост која се формирала у друштву, онда када се јавила приватна својина у виду растућег капитала, донела је раздор како између капиталиста и радничке класе, тако и између мушкараца и жена. Приватна својина и поседовање средстава за производњу налазила се код малобројних људи, док су они многобројнији радили за њих, и били у потлаченом положају. Ово се, како је Енгелс тврдио, поклапало са још једном формом репресије, репресије жена од стране мушкараца у моногамном браку.

Она (моногамија) је била први облик породице који се заснивао, не на природним, већ на економским условима, наиме, на победи приватне својине над првобитном, исконском заједничком својином. Владавина мужа у породици и рађање деце која су могла бити само његова и која су била одређена за наследнике његова богатства – то су били једини и искључиви циљеви моногамије (Енгелс, „Порекло породице, приватне својине и државе“ : 56).“

Дакле, један од облика репресије жена у моногамији огледао се и у томе да су служиле као средство за постизање циља – „осигуравања“ потомства мужу који је желео да буде сигуран да његово дете наслеђује његов капитал. Те с разлогом Енгелс прави следеће поређење:

Данас у већини случајева, бар у имућним класама, муж мора да буде онај који привређује, хранилац породице, а то му даје положај господара коме није потребно никакво посебно правно повлашћивање. Он је у породици буржуј, а жена представља пролетеријат (Енгелс, „Порекло породице, приватне својине и државе“ : 62).“

Овде се заправо може видети класни сукоб, који прожима и брак, а не само пролетеријат и капиталисте, јер жена у моногамном браку ради као мајка и као домаћица, за супруга који има много већу економску моћ, и свој положај користи како би контролисао жену, њено тело, рађање, али и њене активности, она је наиме, ретко запослена, јер се сматра да је њен посао код куће. Она мора да поштује моногамни брак, док он не мора, моногамије се држи само привидно, види је као терет и дужност (Енгелс, „Порекло породице, приватне својине и државе“: 56).

Моногамија је настала услед концетрације већих богатстава у једној руци – и то руци мушкараца – и услед потребе да се та богатства оставе у наслеђе деци тог мушкарца, а не деци неког другог. Стога је била потребна моногамија жене, а не мужа, тако да та моногамија жене није ништа сметала отвореној или прикривеној полигамији мушкарца. Али предстојећи друштвени преврат свешће на минимум сву ту бригу око наслеђа претварањем бар претежно највећег дела трајних, наследивих богастава – средства за производњу – у друштвену својину ( Енгелс, „Порекло породице, приватне својине и државе“:63)

Као и Маркс који је сматрао да мора да се догоди друштвени преврат пролетеријата, и Енгелс дели то мишљење, с тим да он не жели да се тим превратом дође само до бољег живота за радничку класу, већ сматра да ће се тиме избрисати и разлике између мушкараца и жена, у смислу да жене више неће бити потлачена групација, као и пролетеријат.

За крај, желела бих да напоменем да иако Енгелс сматра да се побуном може доћи до друштва у коме не владају капиталисти, и у коме мушкарци и жене једнако и слободно раде, то у пракси није случај. Наиме, сексистичка идеологија дели мушкарце и жене унутар саме радничке класе, те жене често бивају занемариване у многим протестима које предводе синдикати у којима су мушкарци у већини, те од тог неслагања профитира капитализам, као и мушкарци из радничке класе. Капитализам профитира тиме што се капиталисти богате дајући мање плате женама, уз које не стају мушкарци из радничке класе, којима одговара да жене буду финансијски слабије. Дакле, марксистички феминизам објашњава како капиталисти експлоатишу пролетеријат, али не и како мушкарци експолатишу жене, он је „слеп за пол“ ( Хараламбус, 2002:148).

Литература: Енгелс „Порекло породице, приватне својине и државе“, гл. 2, одељак 4, класни сукоб мушкараца и жена у оквиру моногамног брака; Хараламбос "Социологија, теме и перспективе"

 

Picture of Vera Vratuša
Re: Eнгелс "Порекло породице, приватне својине и државе"
by Vera Vratuša - Friday, 28 November 2014, 4:56 AM
 

Недељно саопштење  колегинице Софије Новаковић посвећено поглављу "Моногамна породица" из књиге Порекло породице, приватне својине и државе Фридриха Енгелса објављено је скоро два дана пре предложеног рока (27 новембар у подне за закључну виртуелну дискусију о друге три теме према Ажурираној верзија Плана наставе2014 из Усо1) и тиме заслужује сваку похвалу. С обзиром да је објављено у оквиру теме за недељна саопштења, преместићу га у одговарајућу форум ради концентрисања дискусије о истој недељној теми на једном месту.

У формалном погледу ово недељно саопштење садржи недостатке попут уношења у заграду  са скраћеним подацима о изворнику читавог наслова књиге уместо године издања, али избегава честу грешку да поменуту заграду постави иза уместо испред знака интерпункције, најчешће тачке иза знака извода после неког цитата. У библиографији на крају рада изостао је податак о години издања и издавачу, а преузет је и конструисани назив дела текста који се анализира из Плана, уместо да су недостајући подаци проверени у библиотечком примерку изворника. Приликом транскрипције презимена аутора коришћеног уџбеника, направњена је грешка па је аутор Британац грчког порекла Haralombos, "прекрштен" у Хараламбуса (подвлачење В.В.).

Излагање је солидно структурисано и препознатљиво је настојање да се добро одабрани цитати међусобно повежу и самостално прокоментаришу, али аутори подстицајних приручника за писање стручних текстова у друштвеним наукама као главну вежбу препоручују редиговање првих нацрта текста уз помоћ сугестија колега (нпр. Хауард Бекер, Писање за друштвене научнике). Након исправљања формалних недостатака, позивам пре свега  аутора овог недељног саопштења  и друге учеснике усо1 задужене за исти текст и за исту недељну тему , као и све заинтересоване за тему,  да продискутујемо који је према Енгелсу друштвени извор поделе на јавну и приватну сферу људске делатноти између жена и мушкараца, упоређујући Енгелсово схватање ове поделе са схватањима Силвије Волби.
Након дискусије приступите узјаманом оцењивању и самооцењивању недељних саопштења у оквиру исте недељне теме.

Picture of Emilija Pesic
Re: Eнгелс "Порекло породице, приватне својине и државе"
by Emilija Pesic - Sunday, 28 December 2014, 5:48 PM
 

На основу коментара професорке Вратуше, немам шта друго да додам. Оцена 9.

Picture of Jelisaveta Fotic
Re: Eнгелс "Порекло породице, приватне својине и државе"
by Jelisaveta Fotic - Saturday, 3 January 2015, 1:30 PM
 

Сматрам да је колегиница Новаковић успешно представила своје саопштење, с обзиром на то да је у целини било јасно написано. Похвалила бих колегиницин закључни део преузет из Хараламбоса (2002) јер је тиме показала да није користила само дату литературу, него размишљала о свом раду и теми  шире. Оцена: 10.

Picture of Sofija Novaković
Re: Eнгелс "Порекло породице, приватне својине и државе"
by Sofija Novaković - Saturday, 3 January 2015, 4:38 PM
 

Како је моје недељно саопштење садржало грешке у виду погрешног навођења литературе, постављам исправљену верзију, у којој уводим измене у навођењу страна, како би се поклапали са библиотечким примерком књиге из 1960. године.

 

Енгелс је неједнакост између полова посматрао као производ економске и класне неједнакости. Сматрао је да репресија жена почиње онда када се моћ, представљена у облику капитала и поседовања средстава за производњу, нашла у рукама капиталиста, односно мушкараца. Веровао је да би све економске неједнакости, па самим тим и оне између мушкараца и жена, нестале онда када би средства за проиводњу постала заједничко, уместо приватно власништво.

Своје излагање почела бих причом о Енгелсовој подели друштва на периоде, с којим се многи антрополози не слажу, али оно одлично осликава начин на који је моћ била распоређена између мушкараца и жена, а у директној је вези са количином приватне својине коју су људи поседовали у одређеном временском периоду. Први период је назвао „дивљаштво и варварство“. У том периоду приватно власништво постојало је у виду једноставног оруђа, предмета и оружија, а жене су биле слободне у смислу да им нико није наметао који број партнера могу имати (још увек није постојао моногамни брак), а њихова деца би све што су могла наследити, наслеђивала управо од њих. Према Енгелсовом мишљењу, ово је период „доминације жена“, који се мења онда када људи почињу да гаје стоку, која предтсавља значајан облик приватног власништва. У том периоду мушкарци стичу одговорност за поседовање и гајење стоке и тиме они постају хранитељи породице, односно „преузимају доминацију у кући“. У периоду који Енгелс назива „цивилизација“, установљен је моногамни брак, и тада мушкарци и званично стичу контролу над женским телом и рађањем, с крајњом жељом да осигурају свој капитал (Хараламбос, 2002:142).

„Прва класна супротност која се јавља у историји поклапа се с развојем антагонизма између мужа и жене у моногамији, а прво класно угњетавање – с угњетавањем женског пола од стране мушког. Моногамија је била велики историјски напредак. Али она истовремено, поред ропства и приватне својине, отвара епоху која траје до данас, у којој је сваки напредак истовремено релативни назадак, у којој се благостање и развој једних остварује страдањем и потискивањем других (Енгелс, 1960:73).“

Неједнакост која се формирала у друштву, онда када се јавила приватна својина у виду растућег капитала, донела је раздор како између капиталиста и радничке класе, тако и између мушкараца и жена. Приватна својина и поседовање средстава за производњу налазила се код малобројних људи, док су они многобројнији радили за њих, и били у потлаченом положају. Ово се, како је Енгелс тврдио, поклапало са још једном формом репресије, репресије  жена од стране мушкараца у моногамном браку.

„Она (моногамија) је била први облик породице који се заснивао, не на природним, већ на економским условима, наиме, на победи приватне својине над првобитном, исконском заједничком својином. Владавина мужа у породици и рађање деце која су могла бити само његова и која су била одређена за наследнике његова богатства – то су били једини и искључиви  циљеви моногамије (Енгелс, 1960:72,73).“

Дакле, један од облика репресије жена у моногамији огледао се и у томе да су служиле као средство за постизање циља – „осигуравања“ потомства мужу који је желео да буде сигуран да његово дете наслеђује његов капитал. Те с разлогом Енгелс прави следеће поређење:

„Данас у већини случајева, бар у имућним класама, муж мора да буде онај који привређује, хранилац породице, а то му даје положај господара коме није потребно никакво посебно правно повлашћивање. Он је у породици буржуј, а жена представља пролетеријат (Енгелс, 1960: 83).“

Овде се заправо може видети класни сукоб, који прожима и брак, а не само пролетеријат и капиталисте, јер жена у моногамном браку ради као мајка и као домаћица, за супруга који има много већу економску моћ, и свој положај користи како би контролисао жену, њено тело, рађање, али и њене активности, она је наиме, ретко запослена, јер се сматра да је њен посао код куће. Она мора да поштује моногамни брак, док он не мора, моногамије се држи само привидно, види је као терет и дужност (Енгелс, 1960:73).

„Моногамија је настала услед концетрације већих богатстава у једној руци – и то руци мушкараца – и услед потребе да се та богатства оставе у наслеђе деци тог мушкарца, а не деци неког другог. Стога је била потребна моногамија жене, а не мужа, тако да та моногамија жене није ништа сметала отвореној или прикривеној полигамији мушкарца. Али предстојећи друштвени преврат свешће на минимум сву ту бригу око наслеђа претварањем бар претежно највећег дела трајних, наследивих богастава – средства за производњу – у друштвену својину ( Енгелс, 1960:84)

Као и Маркс који је сматрао да мора да се догоди друштвени преврат пролетеријата, и Енгелс дели то мишљење, с тим да он не жели да се тим превратом дође само до бољег живота за радничку класу, већ сматра да ће се тиме избрисати и разлике између мушкараца и жена, у смислу да жене више неће бити потлачена групација, као и пролетеријат.

За крај, желела бих да напоменем да иако Енгелс сматра да се побуном може доћи до друштва у коме не владају капиталисти, и у коме мушкарци и жене једнако и слободно раде, то у пракси није случај. Наиме, сексистичка идеологија дели мушкарце и жене унутар саме радничке класе, те жене често бивају занемариване у многим протестима које предводе синдикати у којима су мушкарци у већини, те од тог неслагања профитира капитализам, као и мушкарци из радничке класе. Капитализам профитира тиме што се капиталисти богате дајући мање плате женама, уз које не стају мушкарци из радничке класе, којима одговара да жене буду финансијски слабије. Дакле, марксистички феминизам објашњава како капиталисти експлоатишу пролетеријат, али не и како мушкарци експолатишу жене, он је „слеп за пол“ ( Хараламбос, 2002:148).

 

Литература:

Хараламбос, М., 2002. „Социологија – теме и перспективе“, Голден маркетинг, Загреб

Енгелс, Ф., 1960. „Порекло породице, приватне својине и државе“, Култура, Београд

 

 

 

Picture of Sofija Novaković
Re: Eнгелс "Порекло породице, приватне својине и државе"
by Sofija Novaković - Wednesday, 7 January 2015, 10:54 PM
 

Покушала бих да одговорим на Ваше питање, професорка:  који је према Енгелсу друштвени извор поделе на јавну и приватну сферу људске делатноти између жена и мушкараца (упоређујући Енгелсово схватање ове поделе са схватањима Силвије Волби)? 

 

Свој одговор ћу почети наводећи два цитата из Енгелсовог дела "Порекло породице, приватне својине и државе": "У старом комунистичком домаћинству које је обухватало много брачних парова и њихову децу, женама  поверено вођење домаћинства било је исто тако јавна, друштвено нужна радиност, колико и рад мушкараца на прибављању животних намирница. Ово се изменило с патријархалном породицом, и још више с моногамском инокосном породицом. Вођење домаћинства изгубило је свој јаван карактер. Оно се више није тицало друштва. Оно је постало приватна служба; жена је постала прва служавка, искључена из учешћа у друштвеној производњи (Енгелс, 1960:82)" и "Преласком средстава за производњу у заједничку својину, инокосна породица престаје бити привредна јединица друштва. Приватно домаћинство претвара се у друштвену индустрију. Нега и васпитање деце постају јаван посао; друштво се стара за сву децу подједнако, било брачна или ванбрачна (Енгелс, 1960:85)." Енгелс, дакле сматра да друштвени извор поделе на јавну, и приватну сферу људске делатности између мушкараца и жена, настаје онда када се акумулирају средства за производњу у једној руци, која тиме добија моћ, израбљује и тлачи оне који раде и производе за њега (и потребе тржишта), из првог цитата који сам навела, можемо закључити да главни разлог у подели између мушкараца и жена, Енгелс управо налази у томе да је настанком капиталистичког друштва, настала подела, која је почела тиме да је "вођење домаћинства постало приватна служба (Енгелс, 1960:82)", тиме према мишљењу Енгелса, али и многих марксистичких феминисткиња капиталистичко друштво добија бесплатну радну снагу, односно, бесплатно одгајање деце која ће то бити (Хараламбос, 2002:137), како се посао жене унутар дома обезвређује, сматра мање вредним од јавних послова, те жене раде за потребе капиталистичког друштва бесплатно, све ово, према Енгелсу, није постојало у старим комунистичким домаћинствима, и престаће да постоји онда када се, револуцијом, буде поново дошло до комунистичког дрштва, које ће, што нас враћа на мој други цитат, средства за производњу претворити у заједничку својину, а породица, као и одгајање деце, постаће јаван посао који ће се ценити, као друштвено значајан.

Силвија Волби, с друге стране, раздваја капитализам од патријархата (који је кључан за постојање неједнакости). Она не криви директно капитализам за стварање неједнакости између мушкараца и жена, премда сматра да је он у честој, позитивној спрези, односно да се паралелно јавља са тлачењем жена и патријархатом.

Picture of milica milosavljevic
Re: Eнгелс "Порекло породице, приватне својине и државе"
by milica milosavljevic - Friday, 9 January 2015, 10:09 PM
 

Koleginica je vrlo temeljno uradila svoju temu,i isparvila je greške,zato mislim da zaslužuje ocenu 10.

Picture of Nenad Pivaš
Re: Eнгелс "Порекло породице, приватне својине и државе"
by Nenad Pivaš - Saturday, 10 January 2015, 7:14 PM
 

Недељно саопштење колегинице Новаковић и каснији одговори на питања показују колико је добро схватила тему која јој је додељена, заиста мислим да се ништа више није могло додати и да се никаква замерка не може пронаћи. Мислим да треба добити оцену 10.

Picture of Aleksandar Prodanovic
Re: Eнгелс "Порекло породице, приватне својине и државе"
by Aleksandar Prodanovic - Sunday, 11 January 2015, 1:02 AM
 

Уз све похвале дао бих колегиници Софији оцену 10 за врло добро и темељно урађено саопштење које онима неупознатим са овом темом добро објашњава основе Енгелсовог мишљења о овој теми.

Picture of Vanja Zivkovic
Re: Eнгелс "Порекло породице, приватне својине и државе"
by Vanja Zivkovic - Friday, 9 January 2015, 10:32 PM
 

Колегиница Софија је изузетно опширно урадила своје саопштење, притом је лепо објаснила цитате и на разумљив и занимљив начин пренела шта је Енгелс рекао у свом делу. Оцена је 10.

Picture of Srna Orašanin
Re: Eнгелс "Порекло породице, приватне својине и државе"
by Srna Orašanin - Saturday, 10 January 2015, 10:24 PM
 

Саопштење колегинице Новаковић ми се вероватно и највише допало од свих саопштења у овој области. Врло темељно и опширно. Исправила је формалне недостатке и одговорила на питање. Оцена 10.

Picture of Kristina Ilić
Re: Eнгелс "Порекло породице, приватне својине и државе"
by Kristina Ilić - Saturday, 10 January 2015, 11:00 PM
 

С обзиром да је ово моје најдраже ЕНгелсово дело трудила сам се да будем објективна у оцењивању, али упркос томе Колегиница се изузетно потрудила да одабере све круцијалне цитате и лепо их образложи. Оцена 10.

Picture of Nina Ocokoljic
Re: Eнгелс "Порекло породице, приватне својине и државе"
by Nina Ocokoljic - Sunday, 11 January 2015, 12:41 PM
 

Тема којом се колегиница бавила је веома интересантна, допадају ми цитати које је изабрала, као и њено тумачење истих. Немам никаквих замерки, предлог оцене је 10.