Не постоји генерално прихваћена дефиниција патријархата. У изворном смислу, патријархат представља тип друштвеног система у којем постоји потпуна контрола приватног, јавног и политичког живота од стране мушкараца (у ранијим периодима, контролу су првенствено поседовали старији мушкарци у друштву). Ипак, код проучавања патријархата се врло често јавља следеће питање: да ли је контрола приватог, јавног и политичког домена живота од стране мушкараца нужна како би се извесно друштво могло назвати патријархалним?
У једном смислу, патријархат се поистовећује са такозваним очинским правом које означава апсолутни ауторитет мушкарца у приватном домену живота. Тај ауторитет може бити толико екстреман, да мушкарац може одлучивати о животу и смрти жене и деце. У другом смислу, патријархалним друштвом се сматра оно друштво у којем мушкарци контролишу јавни домен живота, нарочито економски и политички део, док је положај жене извесно побољшан. Наравно, друштва која су патријархална у првом смислу, патријархална су и у другом смислу. Обрнуто не мора да буде случај.
Постоје многобројне расправе око тога које је друштво било првобитно – патријахално или матријархално. Бахофен је био главни заговорник теорије да је првобитни облик друштва био матријархалан. Својим схватањима је утицао на МекКлинана, који је дошао до сличних закључака, као и на Моргана и Енгелса.
„Они су сматрали да је у тој раној фази људског развоја постојала моћ и доминација жена над мушкарцима и читав поредак, који су називали матријархат, као тип друштва у којем су жене (као изврнута слика у огледалу) имале исту моћ и доминацију какву су касније имали мушкарци у патријархалном друштву“ (Папић, 1993:01).
Овде можемо да видимо изједначавање матријархата са материнским правом, тј. са матрилинеарним рачунањем сродства, пресељењем мушкарца код жене по уласку у брак, као и повезивање са култовима женских богиња полодности. Енгелс је, следећи Моргана (на којег је утицао Бахофен), дошао до закључка да је појава приватне својине допринела успостављању патријархата.
„Енгелс је решење овог питања, то јест 'пораза жена' видео у укидању приватне својине, као основног 'генератора' полне неједнакости и у победи радничке класе која ће у комунистичком поретку осим друштвене, економске неједнакости међу људима аутоматски 'укинути' и полну неравноправност у којој више неће бити доминације мушкараца над женом“ (Папић, 1993:02).
Енгелс је сматрао да је патријархат производ капитализма. Зато је покушао да, посматрајући развој капитализма, дође до закључака о будућем положају жена у друштву. Веровао је да првенствено економске промене могу довести до равноправности (или бар већег смањења неједнакости) између мушкараца и жена.
Мејн, Вестермарк и Фројд су заступали супротно гледиште, тј. сматрали су да је првобитни облик друштва био партијархат. По Фројду, у таквим друштвима доминирао је отац или најстарији мушкарац.
„Патријархат је историјска категорија и као таква се мора посматрати како би се у потпуности разумео његов значај и снага доминације над приватним и/или јавним односима међу половима“ (Папић, 1993:03).
Наведени цитат треба увек имати на уму када се говори о патријархату. Оно што се врло често заборавља јесте то да патријархат није фиксирана појава која постоји само у једном облику. Најизражајнији тип патријахалног друштва свакако је био у старом Риму, али и савремена друштва су патријрахална иако се разликују од римског облика патријархата.
„Савремена друштва, дакле, представљају онај други 'мешани' тип патријархалног друштва у којем је још увек изражена мушка доминација у економији, политици и јавном животу и поред значајног изласка жена из приватне сфере и њиховог видног доприноса“ (Папић, 1993:04).
Појам патријархата је „широк“ и потребно је да буде такав, нарочито да би се могла разумети савремена друштва. Битно је разумети да се патријархат константно мења и да он може коегзистирати са облицима матријархата. У таквом друштву жене ће имати израженију и равноправнију улогу у друштву, као и већи ауторитет и у приватном и у јавном животу.
Литература: Папић Ж, Патријархат, у Енциклопедија политичке културе, ур. М. Матић и М. Подунавац, Београд 1993. http://www.gay-serbia.com/teorija/2005/05-01-11-patrijarhat/index.jsp