Макс Вебер је сматрао да социологија може и треба бити вредносно неутрална наука. Са њим се сложила и већина социолога, због чега је ово схватање постало опште прихваћено. Једина разлика између Вебера и појединих социолога је у томе што је Вебер сматрао да је изношење битних чињеница и провера истих поребна и скоро увек важна, док су неки социолози веровали у одређене ствари, без обзира на то да ли су проверене или не.
"Ово је приказ мита који је о себи створио величанствени минотаур назван Макс - Макс Вебер, да будемо егзактни; његов мит проповеда да друштвена наука треба и може бити вредносно неутрална." (Гулднер, 1980:11)
Поред свега доброг што носи социологија као неутрална наука, постојале су и негативне последице.Главни проблем је постављање питања да ли критиковати дрштво или не. Са једне стране одражава сукоб између жеље да критикује друштвене установе( што је за Сократа било право интелектуалаца) и стаха од омазде због те критике. Са друге стране се одражава сукоб између социоловог страха да буде критичан и страха ако не буде критичан сматрају недоследним. Због независности и друштвене подршке, многи друштвени научници одрекли су се својих критика.(Гулднер, 1980:22)
Насупрот старој традицији доминантна струја у америчкој социологији данас, сколна је томе да социологију претвори у струку. Појединци не желе да верују у идеју како је "професија" оруђе студирања, већ сматрају да појам "занимање" представља основни принцип који одређује начин проучавања.(Гулднер, 1980:23)
"Концепција вредносно неутралне социологије имала је разнолике последице, које нису све биле корисне и ласкаве за друштвену науку." (Гулднер, 1980:20)
Вебер је сматрао да нису све вредности једнаке. По њему су свесне одлуке вредније од оних које су традиционалне, односно које се стално понављају. Тежио је да реши супарништво између захтева ума и вере. Како би решио овај сукоб, схватио је да мора да заштити обе сфере, јер свака за себе делује и доминира у другој животној области.
"За Вебера као човека, аутентичне су само оне вредности, које произилазе из свесних одлука, из саветовања са унутрашњом свешћу и вољног подређивања њеним наредбама." (Гулднер, 1980:30)
По мом мишљењу Вебер је истицао да свако има право на свој став и да износи своје мишљење. Сматрао је да не треба да се занемарује ни традиција, ни наука, али да свако треба да поштује снагу сопственог ума и мишљења и да заправо о свему треба дискутовати.
Сходно томе, мислим да би требало продискутовати о томе како да студент из предавања својих професора научи да поштујући ставове својих професора изнесе своје лично мишљење и запажање о утицају традиције, родитељског усмеравања и научних форми.
Литература: Глуднер, А. За социологију, Загреб 11-33