Uvod u sociologiju I (Introduction to sociology I)

Према гледишту марксистичких и социјалистичких феминсткиња, мушкарци нису ти који највише профитирају експлоатишући жене, већ капиталисти. Оне се, са радикалним феминисткињама слажу у томе да је бесплатан рад у породици за мушкарца најчешћи начин експлоатисања жена. А оно што марксистичке феминисткиње још заговарају, то је да је такође чест начин експлоатисања жена од стране мушкараца у плаћеним пословима. Дакле, извор поделе улога је у капитализму, јер све почива на производњи богатства.

(Хараламбос, 137)

Сродно питању Оуклине критике Мардоковог, Парсонсовог и Болбијевог виђења поделе рада према полу, могло би се поставити и овакво питање, које би можда више ангажовало самог студента који на њега одговара:

Који су проблеми Мардоковог, Парсонсовог и Болбијевог виђења поделе рада према полу?

-Мардок, Парсонс и Болби сви базирају своје виђење поделе рада према полу на жениној улози мајке. Мардок тако тврди да је жена, самим тим што остаје трудна, рађа и доји по рођењу, "природно" везана за кућу и примарна јој је улога да подиже дете; Парсонс каже да је улога жене (тзв. експресивне жене) у модерној нуклеусној породици првенствено пружање љубави, бриге, осећаја сигурности и топлине, како свом детету - које, баш због тога што га жена-мајка рађа, с њом има "унапред задат" блискији однос - тако и свом мужу, који је носилац инструменталне функције породице; Болби, слично Парсонсу, указује на неприкосновеност односа мајке и детета, доказујући га истраживањима малолетних деликвената у којима је, психолошки перципирајући, дошао до закључка да је "већина психолошки поремећених била раздвојена од мајке у раној доби", другим речима: услед недостајућег односа дете - мајка, односи који су уследили били су деструктивне природе. Постоји мноштво проблема овакве перцепције поделе рада (које, можда, Мардок, Парсонс и Болби нису успели да (пред)виде?): другачија улога жене у подели рада готово да је сасвим искључена - улога се посматра строго функционалистички (Парсонс), не оставља се довољно простора за могућност да жена буде носилац инструменталне функције у породици, већ се она, смештена у оквир модерног индустријског друштва, приписује мушкарцу; имплицира се (Мардок, Парсонс) - негде мање, негде више директно - да жена као крхкији и слабији пол не може да се носи са пословима који захтевају веће физичко или, у беспоштедном "друштву оријентисаном на успех", психолошко оптерећење; Мардок експлицитно карактерише жену као носиоца такорећи "биолошког терета" трудноће и подизања детета - живећи у савременом друштву, не можемо да не приметимо да се професионално и финансијско остварење жене (у оквирима њеног радног места) често у великој мери ограничава управо због чињенице да она остаје трудна; никако мање битно јесте искључивање појава: самохраног родитеља, хомосексуалности, усвајања детета, а, у првом реду, отуђивање мушкарца од улоге оца и непридавање одговарајуће (подједнаке родитељске) важности тој улози.

(Хараламбос, 2002: 131-133)

Колико је битан утицај жене (мајке) на ментално здравље детета?

-Квалитет везе мајка-дете има значајан утицај на психички развој детета. Британски психолог, Џон Болби, истиче да везаност није ограничена само на детињство, већ да тај систем наставља да делује током целог живота. Детету је потребна љубав, нега и брига, а мајка која из неких разлога запоставља своју дужност смањује каснију могућност за стварање емотивних веза детета са околином. Такве особе се теже сналазе у друштву, несигурније су и склоне делинквенцијама. У супротном, деца која имају близак однос са својом мајком, имаће позитивне аспекте везаности када одрасту.

(Хараламбос, 2002:132)

Шта је социобиологија?
Социобиологија представља покушај објашњења људског понашања путем еволуције. Она се својим највећим делом ослања на Дравинову теорију еволуције. Социобиолози баш као и Дравин сматрају да се људи и друге врсте, разликују по својим физичким карактеристикама (способностима). На основу тих карактеристика свака врста на свој начин покушава да се прилагоди датој животној средини, а на крају опстају оне врсте које су физички јаче и које су се у мањој или већој мери потпуно прилагодиле датој средини. Потомци ће имати исте гене као и родитељи, али ће због даљег прилагођавања (опстанка) у еволуцији доћи до постепених промена врсте.
Социобиологија је доста критикована због честог заснивања својих теорија на поређењу људског и животињског понашања, а знамо да људско понашање није толико одређено инстинктима, већ је у великој мери одређено друштвеном средином. 

(М. Хараламбос, 2002:129)

Поставила бих још једно питање с обзиром на то да нисам приметила да је претходно питање већ постављено.

Разликујемо неколико феминистичких приступа. То су:

1. радикални феминизам

2. марксистички и социјалистички феминизам

3. либерални феминизам

4. црни феминизам

5. постмодерни феминизам

(М. Хараламбос, 2002:136)

Колегинице Марија Ђурић, зашто нисте прочитали претходно постављена питања и своје питање и Парсонсовом схватању улоге жене у породици предложили као ново само уколико сте закључили да ни на који начин није повезано са питањем колегинице Јелисавете Фотић о Парсонсовом схватању поделе рада између мушакараца и жена? Молим обе колегинице и друге учеснике усо1 да продискутујемо какво је схватање односа природе, друштва и културе у основи Парсонсовог схватања проблематике односа пола и рода?

Шта је то црни феминизам?

Црни феминизам се развио због незадовољства другим типовима феминизма.

Овај покрет је настао као борба против расне,класне и полне дискриминације црних жена.

(Хараламбос,2002:138,139)

Објасните феминистичко схватање Шуламит Фајерстоун.

- Шуламит Фајерстоун сматра да је први облик друштвене поделе заснован на разликама у полу и да су из њега евоулирали остали облици друштвене поделе. Ту се њено мишљење разилази за мишљењем марксиста који за темељ поделе у друштву сматрају економске разлике. Она наглашсава да они занемарују "репродукцију". Она каже да се мушкарци и жене рађају са различитим физичким карактеристикама које и те како утичу на њихове будуће положаје у друштву. Стога уводи појам "билошка породица" који даје главне карактеристике друштвене организације која настаје због биолошких разлика.

(Хараламбос, 2002: 139)

Предложила бих другачију формулацију питања о радикалном феминизму и она гласи:

Одредите које од наведених тврдњи нису особине радикалног феминизма и образложите свој одговор.

1)Породица је основна институција у оквиру које се врши тлачење жена у савременом добу.

2)Радикалне феминисткиње се залажу за постепено увођење реформи које би деловале кроз демократски систем.

3)Постоји струја радикалног феминизма која тврди да једино жене које су лезбејке могу бити праве феминисткиње, јер су само оне способне бити потпуно независне од мушкарца.

4)Радикалне феминисткиње верују у женску супериорност, те сматрају да жене не треба да теже постизању било какве сличности с мушкарцима.

5)Главни кривац за екплоатацију жена нису искључиво мушкарци, односно патријархат.

6)Раса класа и пол(род) делују као симултане силе у одређивању положаја жене у друштву и ограничавању њених могућности.

Ставке које нису у складу са радикалним феминистичким покретом су:

2)За постепене реформе залажу се либералне феминисткиње које кроз увођење нових закона покушавају да створе једнаке шансе за жене, пре свега у сфери образовања и запошљавања, док радикалне феминисткиње сматрају да се жене могу ослободити екплоатације и тлачења само путем револуционарних промена.

5)Овакво мишљење заступају марксистичке и социјалистичке феминисткиње. Оне основ проблема тлачења жена виде у капитализму, односно у начину на који капиталисти профитирају од неплаћеног рада жена око деце и домаћинства. Радикалне феминисткиње у потпуности окривљују мушкарце за екплоатацију жена, али их оптужују и за многе друге проблеме у друштву.

6)Ово је идеја на којој се темељи црни феминизам, а не радикални.

(Хараламбос, 2002:136-138)

Како радикална феминисткиња Шуламит Фајерстоун описује положај жене у друштву?

Шуламит Фајерстоун користи термин "сексуална класа" како би описала положај жене у друштву. Она сматра да жене, пошто су биолошки способне за рађање деце, постају материјално зависне од мушкараца у погледу средстава за живот и заштите и да је еманципација жена могућа само кроз укидање породице и односа моћи који је карактерише.

(Гиденс, 2007: 125)

Драге колегинице и колеге, радује ме што без претходног подсетника вредно настављате са овим активностима! Позвала бих и све друге, до сада мање вредне, да вам се у овим вежбама прикључе. Уједно се отвара и тема Становништво и еколошка криза, наравно у оквиру новог тематског форума.

Пре него што се осврнем на коментаре конкретних питања, изнела бих неколико генералних замерки. На првом месту, не пратите редослед појмова и теоретичара који се налазе у уџбенику, а на другом, ове недеље је квалитет постављених питања лошији него претходне недеље (у великој мери се јављају питања која су механички преписана из текста, без имало показаног разумевања, па се чини да су моје прошлонедељне похвале ипак биле преурањене :) ). Даље, с обзиром на то да су предложена питања таква да би их требало преформулисати, изненађује то што се готово нико од колега и колегиница није јавио да таква питања допуни и предложи адекватнију формулацију (чиме се, да вас подсетим, такође може зарадити поен), што још једном потврђује да сте у овој недељи показали мање интересовања и уложили мање труда у ову вежбу, као што показује и да не читате сугестије и коментаре из претходних недеља, а која су ту да послуже као водич. Зато, да се исте грешке не би понављале, као што сам већ замолила, сви који до сада нисте – молим вас погледајте питања и моје коментаре из претходних недеља, и сви се укључите у допуне непотпуних питања и одговора колега и колегиница, како би ова вежба имала прави смисао. Неки појмови или теоретичари по природи ствари јесу „прикладнији“ за постављање ваљаних питања, али немојте зато да пошто-пото „јурите“ да пре других „ухватите“ баш та питања, или да „копате“ по тексту тражећи реченице на основу којих ћете формулисати још непостављена питања, већ се слободно осврните на постојећа питања и одговоре, и допуните их својим формулацијама, јер има доста важних појмова и теорија, а нама је циљ да заједно дођемо до целовитијих сазнања.

Ја ћу вам још овај пут појединачно коментарисати питања, а од наредне теме ћу се фокусирати на репрезентативне примере, како на добре, тако и на оне лоше,  уз претпоставку да сте основне смернице до сада усвојили. И једна формална ствар на коју би сви требало да обрате пажњу: према правопису српског језика, страна имена треба да буду транскрибована (рецимо, Ann Oakley је Ен Оукли, George Peter Murdock je Џорџ Питер Мардок и слично). Евентуално, у дужем тексту, поред „српског превода“ можете у загради да напишете и оригинално име, и то први пут када у тексту наводите то име, а у наставку текста, када наводите исто име, наставите да пишете само „српски превод“, без оригиналног имена у загради.  

И убудуће, да бисмо постигли веће разумевање и циљ ове вежбе, слободно можете да експериментишете са својим питањима: покушајте да постављате питања са више понуђених одговора, од којх су тачна рецимо два, и тражите да се заокруже два одговора, или тражите да се допуни недостајући део неке поделе или реченице (али наравно, да се у томе покаже разумевање, а не учење „напамет“); или можете да наведете две тврдње, од којих је једна на пример ревидирано становиште неког теоретичара, а друга "оригинално" становиште, па да питате која је од те две тврдње тачнија, односно шта је тачније рећи.

А сада следе коментари:

Одговор на питање колегинице Александре Митровић:

Проблем са оваквим питањима је што се претерано „држе“ текста у књизи, а са друге стране, овако формулисано питање је превише опште (питати како нешто, у овом случају полни хормони - утичу на појединца је по мом мишљењу прешироко). Зато мислим да би било боље да је питање формулисано тако да се тражи да се више објасни како према неким научницима полни хормони утичу на одређени аспект, рецимо на карактер или понашање појединца (што сте у одговору споменули), и да се потом изнесе критика таквог становишта.

Одоговор на питање колегинице Емилије Пешић:

Мислим да је у игру требало да уведете и радикалне феминсткиње на пример, па да се онда покаже и сличност са њиховим приступом, и самим тим неко веће разумевање. Овако се питање и одговор једноставно могу преписати из књиге, што је пракса коју се трудимо да избегавамо на овим вежбама. Ако би пак остало ово питање, одговор би требало да употпуните, јер је постојећи доста „шкрт“. Скренула бих пажњу и на нејасну формулацију питања, боље је рећи „ У чему марксистичке феминисткиње виде извор потлачености жена“, јер ми није јасно како сте „извор поделе улога“ изједначили са „тлачењем жена“.

Одговор на питања колегиница Јелисавете Фотић, Мине Путник, колеге Марка Касалице и колегинице Иване Васиљевић:

Ово су добра питања. У првом је реч о виђењу родних односа једног од кључних теоретичара функционализма, у другом о важном појму који треба да се објасни, у трећем је такође реч о конкретном питању - о становишту значајне феминистичке теоретичарке, а у четвртом је поново Парсонс и његово тумачење институције породице - нужне за фукционисање система (само је колегиница Васиљевић изоставила у одговору да напише да се поменуте функције посебно актуелизују у модерном индустријском друштву).

Одговор на питања колегиница Милице Вукотић, Невене Живановић, Веронике Јурић и Ане Спужић:

Ова питања се, попут многих постављених на овим форумима, превише ослањају на текст из књиге (или на одређени поднаслов). И становиште Мардока, као и становиште Ен Оукли, важно је за социологију и тему пол и род, али питања би требало формулисати тако да траже веће разумевање, а не учење „напамет“. (Мада све четири јесте уважиле захтев да се конкретизује питање - у смислу да се тражи тумачење одређених аутора, карактер питања је такав да упућује готово на дословно везивање за текст у уџбенику; колегиница Живановић је још изоставила да напише извор.)

И једна формална исправка: као што сам у уводном обраћању навела - према правопису српског језика, страна имена треба да буду транскрибована (Ann Oakley је Ен Оукли, George Peter Murdock je Џорџ Питер Мардок). Евентуално, дужем у тексту, поред „српског превода“ можете у загради да напишете и оригинално име, и то први пут када у тексту наводите то име, а у наставку текста, када наводите исто име, наставите да пишете само „српски превод“, без оригиналног имена у загради. Молим вас, немојте ове коментаре да схватате лично, посебно овај који се тиче правописа, будући да у околностима неодржавања наставе, нисте ни имали прилику да чујете таква упутства. :)

Одговор на питање колегинице Ирене Минић:

Питање је неодређено јер недостаје према ком аутору је утицај мајке важан за ментално здравље детета. Самим тим, мислим да би у формулацији питања акценат требало да буде на објашњењу одређеног становишта, а не да се пита „колико је важан утицај...“, јер се у тако формулисаном питању не зна шта се очекује као одговор.

Похвале за иницијативу колегинице Пешић, што је пример надовезивања на одговоре других колега . Убудуће покушајте да допуњујете и предложена питања, а не само формулације одговора.

Одговор на питање колеге Ивана Витезовића:

Поново имамо пример механичког везивања за одређени део текста из књиге, на основу кога се потом формулише питање. Ако сте желели подробније да објасните како функционалисти тумаче родне односе (што претпостављам да сте можда желели јер сте у питање увели неколико појмова), целовитије објашњење сте имали код Гиденса пар страница иза, па сте у складу са тиме могли да формулишете и своје питање; или, с обзиром на то да сте се у одговору фокусирали на родну социјализацију, питање сте могли да „сузите“  тако да тражи да се објасне родне улоге према функционалистима.

Одговор на питање колегинице Марије Ђурић:

Питање је непотпуно јер тражи да се само наброје феминистички приступи. Требало би да се уведе дистинкција између неких приступа, или можда да се објасни зашто је важно разликовати све ове приступе које сте навели.

Одговор на питање колегинице Саре Јевтић:

И питање и одговор се превише ослањају на текст у књизи, пробајте слободније да их формулишете. Погледајте и мој коментар на (груписана) питања колегиница Милице Вукотић, Невене Живановић, Веронике Јурић и Ане Спужић изнад.

Одговор на питања колегиница Милице Маљковић, Душице Ерић и Исидоре Крстић:

Питања су добра, али зато што је релативно лако могуће „пронаћи“ их у уџбенику и одговорити на њих, сматрам да сте могли да погледате и шта код Гиденса пише о овим становиштима. (Одговор колегинице Ерић је посебно „шкр“; док је колегиница Крстић изоставила да напише извор).

Одговор на коментар колегинице Софије Наумовић:

Похваљујем Ваш покушај да допуните одговор колегинице Ерић, и то је добар пример како би требало да се одвија дискусија на овим форумима.

На крају, поред свих критика, још једном морам да вас похвалим јер сте ипак вредни :)

Велики поздрав за све!

Предложио бих и овакву формулацију питања:

Да ли постоји само два пола и која су главна четири процеса којим се људи користе приликом распознавања пола?

Већ је утврђено да род и пол не морају да се поклапају. Такође сви хормони постоје и код мушкараца и жена тако да то не може бити главни критеријум, међутим постоје изузетци као што су људи са Турнеровим синдромом или хермафродити.

Пошто се пол и род код већине људи слажу, научнице Кеслер и Мекени су издвојиле четири главна процеса којим се људи користе приликом одређивања рода: 1) садржај и начин говора; 2) физички изглед; 3) информације које људи дају; 4) голо тело. Транссексуалци обично манипулишу овим категоријама мењајући глас, манеризме, изглед или кријући тело, како би други људи препознали пол те особе. У разним културама неке људе сврставају под "трећи пол" као што су Брадачи, док у западним културама они који нису рођени као мушко или женско, доживљавају друштвени притисак да се изјасне као један од два пола.

(Хараламбос, 2002: 134, 135)

Употпунила бих формулацију питања и са тим која је суштинска разлика између две групе феминисткиња које разликује Тонгова?

Радикално културне - феминисткиње одбацују сваки покушај жена да се изједначе са мушкарцима,величајући карактеристике за које тврде да су повезане само са женама(емоција,природа,поверење...),а не подржавају оне приписане мушкарцима(аутономија,доминација,рат...) 

За разлику од њих,радикално - либертаријанске феминискиње сматрају да разлика између жена и мушкараца треба да се сведе на минимум,тако што ће преузимати једни од других најповољније карактеристике. Такво стање означавају као андрогинију,где нема знатних разлика између полова.

(Хараламбос,2002:137)

Шта је родна неједнакост?

Родна неједнакост је разлика у статусу,угледу и моћи између мушкараца и жена у друштвеним групама и контекстима.

Као што смо рекли,појам пола је заснован на биолошким и физичким разликама између мушкарца и жене.Појам рода је заснован на психолошким,културним и друштвеним разликама између мушкараца и жена.Постоје,знамо,мишљења да су разлике у роду, директна последица разлика у полу.Међутим ,то није увек случај ,јер особе развијене самосвести оба пола могу развити психолошке и карактерне особине које се традиционално и архетипски везују за њима супротан пол.На пример:нека жена може бити храбрија од већине мушкараца(чак се упорним физичким вежбањем може у физичкој снази изједначити ,па у неким случајевима и надмашити добар део мушкараца) ,као што неки мушкарац може бити осећајнији од већине жена.Полна неједнакост нема такву важност за социологију као родна неједнакост.Или још боље,уз помоћ родне неједнакости, откривамо догматску полну неједнакост.Код људи ,мушкарци су углавном физички крупнији и снажнији од жена.Ако видимо да у послу физичких радника који изводе селидбе и најтеже физичке радове доминирају мушкарци,то неће изазвати огромно социолошко интересовање,јер је ситуација мање-више у складу са природном нужности.Али када видимо да је жена дискриминисана или неједнако третирана у послу где може исказати потпуно исте квалитете као и мушкарац(дискриминација жена у образовању,политици,војном командовању,или подсмехивање мушкарцу, који код куће чува бебу док му жена ради) онда је задатак социолога да објасни тај аспект друштва,да открије,скривени однос моћи и доминације.

Е.Гиденс."Социологија"Ц.И.Д.2007.стр122.-123.

У складу са договором, настављамо са „заокруживањем“ дискусија. Морам да кажем да сте, након моје опште замерке у претходном обраћању у оквиру ове теме, потоњим дискусијама и предлозима питања знатно унапредили тематски садржај на овом форуму. Као и до сада, нећу коментарисати све пристигле предлоге, већ ћу скренути пажњу на неке формалне недостатке и похвалити сјане предлоге.

Колегиница Јелић је изоставила да пружи подробније објашњење у свом одговору, због чега питање не помаже да разумемо спорове унутар радикално-феминистичке струје, што је постигнуто допуном колегинице Никетић, и таква иницијатива је за похвалу.

Посебне похвале за колегиницу Цуканић: сјајна интервенција и појашњавање различитих становишта о утицају мајке на ментално здравље детета (као допуна питања и одговора колегинице Минић); јако је занимљив и експеримент са предлогом питања, одлично колегинице Цуканић, наставите тако! (иначе, у оглашавању изнад, написала сам предлоге транскрипција имена страних аутора на српски језик, где је Ann Oakley - Ен Оукли.)

Колегинице Милутиновић и Илић су имале сјајне предлоге и интервенције, то је оно што овакве вежбе треба да произведу, поред израженог разумевања уџбеничке литературе, ту је и уочавање недостатака у постојећим формулацијама, покретање дискусије и креативност! Заиста, одлично колегинице, све похвале!

Колеге Милорадовић, Ђорђевић, Јовановић и колегинице Павловић, Тодоровић и Пакаи, својим питањима требало је да се надовежете на дискусије о сличним питањима која су изнад поставиле ваше колеге. (Питање колегинице Пакаи је превише специфично јер се сувише ослања на текст из уџбеника).

Интервенција колегинице Шуковић би можда била сврсисходнија да захтев није био да се наведе разлика између било која два приступа, већ да се то учини на основу неког критеријума. Да је колега Радојевић у својој допуни овог питања то учинио, добили бисмо целовито решење.

Колегиница Мијајловић  је, објашњавајући Тарнеров синдром, показала ширу заинтересованост јер је користила и секундарни извор, што је за похвалу, једино што можда недостаје појашњење које су последице овог синдрома у контексту ове недељне теме. Колега Продановић се надовезао на сродну дискусију, и то је за похвалу, међутим у формулацији питања није наведено ко разликује поменуте процесе па питање које је колега формулисао звучи помало неодређено.

До наредних дискусија,

Поздрав за све!

П :  Шта су о разлици у понашању између мушкараца и жена сматрали социолози ?

О : О тој разлици социолози деле мишљење са психолозима,јер се обе науке слажу да је та разлика нормална. 

(Хараламбос,202:129) 

Боулби јесте дошао до закључка да је топао, интиман и трајни однос са мајком кључан за ментално здравље, способност давања и примања љубави као и каснији социјални живот детета али је такође закључио да чак постоји генетски утемељена психолошка потреба за блиским односом мајка-дете.

На који начин Роберт Столер прави разлику између пола и рода?

Столер је изнео здраворазумско опажање према којем се велика већина популације јасно може категоризовати као мушкарац или жена, на темељу телесних обележја: ''спољашње гениталије, унутрашње гениталије, гонаде, хормони и секундарне полне карактеристике''. Због тих су разлика жене способне да рађају и доје децу, док мушкарци нису. Уз то, телесне разлике између мушкараца и жена обично значе да су мушкарци јачи и мишићавији. Међутим, термини за род ''мушки'' и ''женски'', могу бити сасвим независни од пола. Није нужно да се жена понаша ''женски'', нити да се мушкарац понаша ''мушки''. Девојчице нису нужно брижне и саосећајне, а ни дечаци не морају бити агресивни и такмичарски расположени.

(Хараламбос,2002:127)

Под којим утицајем се урушавају традиционална схватања мушкости?

- Традиционална схватања мушкости се урушавају под утицајем разних фактора, од промене на тржишту рада до високих стопа развода. 

(Гиденс, 2007:132)

Кеслерова и Мекена су путем интервјуа са транссексуалцима дошле до четири главна процеса како људи одлучују ког је рода друга особа, а ти процеси су:
1. Садржај и начин говора.
2. Физичка појава.
3. Информације које дају о својој прошлости.
4. Голо тело. 

(Хараламбос, 2002:135)