Према схватању Макса Вебера, социологија може бити вредносно неутрална наука. Ово схватање толико је постало укорењено и опште прихваћено да се често без икаквог додатног преиспитивања прихвата као догма и део ритуализма социолошких научних кругова (Гулднер, 1980:13).
"Ово је приказ мита који је створио о себи величанствени минотаур назван Макс-Макс Вебер, да будемо егзактни; његов мит проповеда да друштвена наука треба и може бити вредносно неутрална. Пребивалиште тог минотаура, иако се до њега може допрети једино лавиринтском логиком, а посећује га само неколицина који се отуда никада не враћају, многи социолози још увек сматрају светим местом " (Гулднер, 1980:11).
Посматрање социологије као вредносно неутралне науке користило је пре свега личним и институционалним потребама, као и одржавању кохезије и аутономије модерног система образовања на универзитетима.
"Концепција вредносно неутралних друштвених наука користи личним и институционалним потребама. Укратко тврдим да је међу најважнијим институционалним снагама које олакшавају преживљавање и ширење мита о вредносној неутралности била његова успешност у одржавању кохезије и аутономије модерног универзитета уопште и новијих друштвених дисциплина напосе" (Гулднер, 1980:14).
У том погледу Вебер наиме уочава да ће у борби за наклоност студената победити они професори који отворено изричу своје вредносне ставове. Такав систем често доводи у неповољан положај добре професоре, научнике и истраживаче у корист оних популарних. Такође популарни предавачи, изјашњавајући се отворено о својим ставовима (нарочито политичким), могу довести до извесних политичких борби и неприлика у оквиру самог универзитета као и до тога да га власт подвргне цензури. Да би све ове проблеме решио, обуздао политичке страсти, сачувао аутономију универзитета и јединство немачком народа ( које је у тадашњим историјским приликама било знатно наглашавано), Вебер уводи појам вредносно неутралне науке.
Нема сумње свакако ни да је у каснијем периоду, начело вредносне неутралности појачало аутономију социологије. То је био уједно један од начина на који се наша дисциплина ослободила од стега и контроле друштва, политичких странака, владиног утицаја итд. Било је такође много оних који су доктрину вредносне неутралности користили као прилику за испуњење својих приватних тежњи и амбиција. Нарочито је била корисна онима који су живели од социологије, схватали је као средство зараде, те су тако додајући јој вредносно неутралне технике, омогућили да се њена знања могу лако продати на одређеном тржишту.Такође често критикујући друштво, социолог може лако доћи у сукоб са владајућим системом вредности. На тај начин је став о вредносно неутралној социологији често служио као некаква врста заштите од отуђености и издвојености социолога из друштва " (Гулднер, 1980:18,20).
Због свих ових разлога данашња доминантна струја у Америци тежи да претвори социологију у струку и тиме се супростави старој традицији наслеђа објективног, критичког интелектуалца. (Гулднер, 1980:23)
Гулднер наиме у непосредној вези с овим наводи две врсте америчких социолога. Прва врста су класицисти (исувише инсистирају на усклађености социолошких истраживања са формалним правилима и законима), друга врста су романтичари (одликује их емоционалност и маштовитост).
Гулднер такође тврди да је доктрина вредносно неутралне социологије оличење некадашњег средњовековног сукоба између вере и ума. Она произилази из тежње да се између вере и ума подигне баријера како би се постигао склад. Једну од илустрација ове тенденције можемо наћи у делима средњовековног арапског филозофа познатог под именом Авероес. Он је веровао да је апсолутна истина у филозофији а не у религији (која је према његовом схватању својствена само нижим слојевима). Авероес је такође саветовао филозофима да не објављују своју истину и да не пишу књиге које би збуниле једноставније умове. Његови ученици, данашњи "авероисти", сматрају да су знање и вера различити процеси од којих сваки има своју одвојену легитимну сврху и због тога се не смеју међусобно угрожавати. Из сличног става јавља се и Веберова доктрина вредносно неутралне социологије која ствара јаз између науке и вредности.
Срж једног таквог проблема темељи се пре свега на дуализму између разума и рационалности на једној страни и елементарних емоција на другој. Сваку од ових Вебер сматра штетном у односу према другој. Амбивалентан је према обема сматрајући их сваку опасном и потребном. Његово решење састоји се у настојању да заштити аутономију обе сфере, нарочито област савести и вере. За Вебера као протестанта наука и разум могу бити само средства а циљеве одређују вредности које морају имати последњу реч (Гулднер, 1980:31). Он заправо никада није веровао у помирење ове две традиције већ је само настојао постићи примирје раздвајањем странака у спору, допуштајући свакој да доминира у другој животној области.
"Због тога сам почео веровати да је вредносно неутрална доктрина, с Веберовог стајалишта, заправо напор да се направи компромис између две најдубље традиције западне мисли- разума и вере, али његова одлука изнад свега тежи да у савременом човеку заштити последње романтичне остатке" (Гулднер, 1980:31).
Према мом мишљењу и закључку, поред свих ових позитивних ствари у вези става социологије као вредносно неутралне науке, постоји и пар негативних последица до којих може довести овакво схватање. Као прво, ако предавачи не смеју изражавати своје вредносне ставове, како ће се студенти онда заштитити од лоших утицаја различитих аутора, склоности ка одређеним неправилним и нетачним закључцима, занемаривања кључних појмова итд. ? Такође ако бисмо желели да се упознамо са радом и стваралаштвом неког озбиљнијег научника морамо претходно знати нешто и о његовом животу, ставовима, погледима на свет итд.
Мислим да у данашњем свету каквом живимо изрицање било каквих вредносних ставова не само да је пожељно већ је и преко потребно (с обзиром да већина људи ни нема никакве вредносне ставове) а друштвене науке нам могу доста помоћи у томе.
Зато мислим да би се могло закључити заправо, на основу свега наведеног, да је мит о вредносно неутралној социологији донекле превазиђен и неусклађен са данашњом ситуацијом и духом времена у ком живимо. Но, то питање даље остављам за дискусију корисницима уз закључни цитат који по мом мишљењу најбоље илуструје ситуацију :
"Управо због ових дубоко дуалистичких импликација важеће доктрине вредносно неутралне социологије, чини ми се да је њен најпримеренији симбол човек-звер, подвојено биће-минотаур" (Гулднер, 1980:33).
Литература: Гулднер, А. За социологију, Загреб 11-33