Темељ друштвеног поретка према Хобсу јесу људски нагони и страсти,заједно са разумом који је потребно узети у обзир у свим истраживањима овог типа. Хобсово размишљање нас доводи до тога да страсти,као коначни циљеви акције,не могу се обуздати како њихово деловање на човека и само друштво не би прерасло у унутрашње и спољашње сукобе.Према Хобсу,до сукоба најчешће долази због неравноправно подељене моћи,која се углавном дефинише као могућност једног субјекта да наметне вољу другом,без обзира да ли други субјекат то жели или не.У модерном друштву ниједан човек не жели бити роб другом,нити има право неког другог учинити робом.И поред тога,многи појединци и друштвене групе у самом друштву покушавају да избегну ограничења и да помоћу разних недозвољених средстава достигну своје материјалне циљеве.
"Човек није лишен разума. Но разум је у служби страсти - то је спостобност да се одреде путеви и средства за прибављање оног што човек жели"
(Парсонс,Т.Хобс и проблем поретка,у Кувачић,Функционализам у социологији,Напријед,1990:175).
Иако Хобс сматра да су сви људи по природи једнаки,путеви,као и сами циљеви,су другачији и мењају се са различитим искуствима кроз које човек пролази током свог живота због њихових персоналних или пословних карактера.Сви живимо за то да оставаримо своје циљеве,па ако двоје желе исту ствар они постоју непријатељи и настоје један другог да униште,верујући да су и други спремни да први ударе силом како би испунили своје циљеве.
"Да би се заштитили од агресије и насиља од стране других,људи уговорно пристају на ограничавање своје слободе.Једино на тај начин спречава се рат свих против свију и осигурава ред и мир"
(Парсонс,Т.Хобс и проблем поретка,у Кувачић,Функционализам у социологији,Напријед,1990:176).
По Хобсу,људи нападају друге људе ради стицања добити,ради безбедности или стицања угледа.Хобс такође сматра човека за слободну персону,а државу као вештачку творевину насталу на основу сагласноти појединаца и по њему људи излазе из природног стања друштвеним уговором којим стварају државу.
Ред и мир омогућава држава са својим институцијама,а ако она не постоји у таквим друштвима по правилу влада општи хаос.Оно што људе држи под контролом је страх,а ако страх није присутан људи имају осећај да су у непрекидном стању рата.Проблем који из тога произилази је што постоји велика могућност да у таквом друштву неће бити забаве,ни културе,а веома могуће ни самог друштва у његовој општој дефиницији.Људи дозвољавају да буду ограничени нормама баш због страха да ће живети у окружењу које не би било сигурно за живот, а кроз историју и друге науке је потврђено да је страх од смрти убедљиво први на листи.
"Уз претпоставку да људи имају страсти и да за тим иду рационално, јавља проблем да ли је и уз које увјете то могуће у ситуацији када мноштво људи делује један према другом. Ако узмемо једну другу чињеницу, коју Хобс означава као 'једнакост наде', постаје одлучујући проблем поретка у нормативном смислу дохватљивости циљева, задовољавања страсти"
(Парсонс,Т.Хобс и проблем поретка,у Кувачић,Функционализам у социологији,Напријед,1990:177).
Страсти и разум су у константном сукобу који се како циљеви све више удаљавају од нас постају суровији и хаотичнији. Разумом човек треба да тежи ка успостављању реда и мира,али страсти, као што је већ много пута до сад поменуто,не дозвољавају да до тога у потпуности дође.Због страсти смо заслепљени и верујемо само у оно што нам одговора,а не видимо да је употреба морално недозвољених начина за постизање личних циљева ништа више него мач са две оштрице.Трагично се завршавају сви покушаји успостављања сопствених правила која једној страни дају само права,а другој само обавезе.Кад човек своје право преноси или се права одриче,он то чини само зато што у накнаду добија какво право које се на њега преноси или зато што се нада да ће тиме добити неко друго добро.Човек се једноставно не може лишити свих права,поготово у модерном друштву,он се мора бранити ако неко силом нападне њега или ако неко покуша да му на било који начин онемогући слободу.
"Без специјализације немогуће је друштво на утилитарној основи, јер је узајамна корист размјене оно што твори основни мотив напуштања природног стања и улажења у друштвене односе"
(Парсонс,Т.Хобс и проблем поретка,у Кувачић,Функционализам у социологији,Напријед,1990:176).
Као и колега Михајло сматрам ову завршну мисао најзначајнијом у овом делу,јер нам Хобс омогућава да схватимо саму основу страсти, разума и друштвених односа.
Литература:Парсонс,Т.Хобс у проблем поретка,у Кувачић,Функционализам у социологији,Напријед 1990